Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Nije samo Rusija od Putina napravila cara: To je činio i Zapad!

INTERVJU: Prof. dr Žarko Korać, psiholog

Published

on

Hoće li predsjednik Ruske Federacije Vladimir Putin, nakon što je prethodnih dana naredio stavljanje ruskih nuklearnih snaga za odvraćanje u visoko stanje pripravnosti, zaista ostvariti svoju prijetnju datu 24. februara 2022. i svijet dovesti u situaciju „kakva do sada nije viđena“? Blefira li predsjednik Putin kada kaže da će „organizatori bilo kakvih provokacija“ protiv ruske agresije na Ukrajinu „zažaliti kao što nikada nisu“?

Bivši šef ruske diplomatije Andrej Kozirjev, koji je armiju predsjednika Putina nazvao ,,Potemkinovom vojskom“, ne misli da će ruski predsjednik posegnuti ,,za nuklearnim naoružanjem“. ,,Ne vjerujem da bi Rusija upotrebila nuklearno oružje, vjerujem da je Putin racionalan akter“.

Slično misli i penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, psiholog Žarko Korać. Ne sporeći da trenutno svjedočimo najvećoj krizi nakon Drugog svjetskog rata, za što se, kako kaže, postarao ruski predsjednik Vladimir Putin lično, profesor Korać u intervjuu za Pobjedu kaže da je čovjek sa kojim je svojevremeno razgovarao kao potpredsjednik Vlade Srbije u mandatu Zorana Đinđića, racionalniji nego što se to na prvi pogled čini

„Nema sumnje da svedočimo najvećoj ratnoj pretnji još od vremena takozvane kubanske krize iz oktobra 1962. godine. Činjenica je da je, pominjanjem nuklearnog oružja, Vladimir Putin uznemirio svet. Dosadašnje krize i ratovi u svetu, koji su imali ogroman broj žrtava, ipak nisu uključivale potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja; čak ni tamo gde je Rusija direktno vojno intervenisala. Mislim na Avganistan, Gruziju, Jermeniju, Siriju…“, kaže profesor Žarko Korać. „Sve ovo pokazuje koliko je Vladimiru Putinu stalo do pobede u ratu, koji će ga, kako veruje, proizvesti u ,,obnovitelja ruske imperije“.

Vidite li mogućnost da se ruska agresija na Ukrajinu u ovom momentu nekako zaustavi?

Naravno, agresija se može zaustaviti mirovnim sporazumom, ali u ovom bi se trenutku svaki sporazum mogao doživeti kao poraz Vladimira Putina. Maksimalistički zahtevi ruskog predsednika ne ostavljaju mnogo prostora za kompromis. To što Putin traži nije samo kapitulacija Ukrajine, već i nestanak te države.

Kakav nestanak?

Nestanak Ukrajine ne samo u formalnom, nego pre svega u suštinskom smislu.

Hoćete da kažete da, umjesto mira, očekujete eskalaciju?

Eskalacija koja sledi mogla bi da podrazumeva sve više nasilja i sve više nediskriminativnog uništavanja civilnih objekata, kao i nastavak opkoljavanja manjih gradova, uništavanja njihove urbane infrastrukture – ulica, zgrada, vodovoda, električne mreže. Bojim se da Ukrajini predstoje veoma teški dani, u kojima ćemo gledati kako sve više građana te zemlje ostaje bez struje, vode, grejanja i hrane.

Nedavno je nekadašnji ministar vanjskih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović, komentarišući poziciju predsjednika Putina, kazao da je ruski predsjednik na početku agresije odigrao svoju posljednju kartu, što, kako je rekao, može biti opasno. Ima li u ovom momentu predsjednik Putin izlaznu strategiju?

Moguće da takva strategija postoji, ali je ja, iskreno, trenutno ne vidim. Što je duboko zabrinjavajuće. Pritom, jasno je da ni jedan ukrajinski predsednik neće pristati na komadanje svoje zemlje. Ipak, s obzirom na to da rat po svemu sudeći ne ide kako je Putin zamislio, nije isključeno da bi ruski predsednik uskoro mogao početi da razmišlja i o izlaznoj strategiji. Što se pokazuje kao veoma ozbiljan problem: sve je više poginulih ruskih vojnika, više napada na civilne objekte u Ukrajini, koji bi se u budućnosti mogli okarakterisati kao ratni zločin, izolacija i osuda Rusije od srane sveta…

I to je paradoks trenutne Putinove pozicije: što je više želje za završetkom rata, sve su manje šanse da se to i desi.

Opasno je kada se čovjek nađe u bezizlaznoj poziciji, zar ne? Koliko je opasno ako se u takvoj situaciji nađe jedan od politički najmoćnijih ljudi na svijetu?

Naravno da je opasno. Međutim, ima i jedna dobra stvar u svemu, a to je da Putin i dalje ne odbija razgovor sa značajnim evropskim političarima, pre svega sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, sa kojim ipak održava vezu i prihvata da sa njim razgovara o ratu. Takođe, razgovara i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, što je važno ne samo zbog toga što je Nemačka najbrojnija evropska zemlja posle Rusije, nego je i ekonomski najjača. U toj je državi, da Vas podsetim, Putin kao oficir KGB-a živeo nekoliko godina. Putin je proteklih dana obavio razgovore sa još nekoliko svetskih lidera, uključujući i izraelskog premijera Beneta, koji je nedavno u Moskvi sa njim proveo gotovo četiri sata.

Dobro, ali što hoćete da kažete? Što to, zapravo, znači?

Sama činjenica da Putin razgovara sa ljudima koji agresiju Rusije na Ukrajinu vide na drugačiji način i koji od njega traže da zaustavi rusku armiju, jedini je stvarno dobar znak koji govori da predsednik Rusije još želi da čuje i druge i da im objasni svoju poziciju. Zanimljivo je da Putin ne razgovara sa Amerikancima i sa Englezima.

Zašto?

Zato što su, gledano iz njegove pozicije, Džo Bajden i Boris Džonson teški pregovarči u smislu da su uže zategli do kraja. Njihova je retorika dosta oštrija i oni, baš kao i Putin, često prete.

U svakom slučaju, ovaj rat je veoma opasan po svetski mir i zato što, pored ostalog, nuklearnom supersilom danas komanduje autokrata, kome su donedavno prilično lako prolazile sve političke odluke. Svet se nije previše potresao od ruskog prisvajanja Krima, od rata u regiji Donbasa sa više od deset hiljada mrtvih, od faktičke podele Moldavije, Gruzije i Jermenije. Za Putina sada mora predstavljati veliko iznenađenje sve što se u Evropi dogodilo kao reakcija na njegovu agresiju u Ukrajini.

 Mislite da je predsjednika Putina iznenadilo jedinstvo Zapada?

Mislim da je Putin napravio dve ozbiljne političke greške: potcenio je reakciju građana Ukrajine, kao i složnost EU i NATO u osudi njegove agresije. Ruski predsednik je svakako racionalan, ali pretpostavke koje su ga vodile ka ratu u Ukrajini bitno su drugačije od onih koje vode nas kada procenjujemo domete tog rata.

Vi, dakle, ne vjerujete u spekulacije da agresijom na Ukrajinu rukovodi čovjek smanjene uračunljivosti, kako pišu pojedini zapadni mediji? Ovakve ocjene nedavno je negirao bivši šef ruske diplomatije Andrej Kozirjev.

Saglasan sam sa bivšim šefom ruske diplomatije. Mislim, naime, da je Putin racionalan. Međutim, problem je to što predsednik Rusije sve uzroke koji su doveli do rata i sve posledice tog rata vidi i tumači na potpuno drugačiji način u odnosu na ostatak Evrope. Zašto? Pored ostalog i zato što su njegove prethodne vojne akcije vojnog – doduše, manjeg intenziteta – u Jermeniji, Gruziji, Donbasu, Krimu prošle bez odgovarajuće reakcije Zapada.

Mislim da je benevolentnost Zapada Putinu olakšala donošenje odluke o napadu na Ukrajinu, a ne nekakvo njegovo psihičko stanje.

Što je još uticalo na tu odluku, što mislite?

Možda Putinovo uverenje da je Zapad slab i razjedinjen, ulaganja u novo rusko naoružanje, moguće duboko lična frustracija zbog raspada Sovjetskog Saveza, osećanje da je Rusiju ,,digao iz pepela“ Jeljcinovog doba, vešto nanipulisanje javnim mnjenjem u Rusiji, snažna podrška unutar Rusije aneksiji Krima… Ali i, kažem, odnos Zapada prema njemu. Jer nije samo Rusija od Putina napravila cara; to je činio i Zapad. I Putin se zaista danas tako i ponaša: kao čovek koji nikome ni za šta ne polaže račune.

Pažljivo pratim svetske medije: premijer Benet ništa nije rekao o pregovorima sa Putinom, Makron je očito bio veoma iznenađen dužim razgovora sa ruskim predsednikom, u kojem se Putin pokazao kao izuzetno nepopustljiv. Ako biste me pitali o kakvoj vrsti patologije je reč, a možemo je, u većoj ili manjoj meri prepoznati kod gotovo svakog čoveka, rekao bih vam da je Putin agresivni narcis. Što ga uglavnom ne sprečava da stvari oko sebe jasno vidi. S tim što, kao svaki narcis, misli da je u svakoj situaciji on centralna ličnost oko koje se sve okreće.

Sada se i okreće?

Tačno je, okreće se. Cela Evropa se njime danas bavi, ali na način koji nije dobar ni za Putina ni za Rusiju. Podsećam da se čak i tradicionalno neutralna Švajcarska priključila ekonomskim sankcijama protiv Rusije, dok je Nemačka donela odluku da poveća izdvajanja za odbranu i izveze odbrambeno oružje u Ukrajinu.

Može se reći da je u ovom trenutku Putinova Rusija potpuno izolovana na Zapadu, ali i u velikom delu sveta.

Koliko je Rusija sposobna da izdrži tu vrstu izolacije i sankcije Zapada?

Rusija bi sankcije mogla dugo izdržati, ali će najveću cenu, kao i uvek, platiti običan svet. Pad rublje je već mnogima od njih obrisao ušteđevinu, učinio da građani bankama više ne mogu da vraćaju kredite. Rusi će sve teže putovati izvan zemlje, njihove avio-kompanije ne lete izvan Rusije, čuvajući sopstvene avione od zaplene.

Kao dobar primer efikasnosti sankcija mogu poslužiti i sankcije koje je, devedesetih godina prošloga veka, Zapad uveo Miloševićevoj SR Jugoslaviji. Verujem da ćemo i sada gledati kršenje sankcija, odluku Kine da ih se ne pridržava i sl. Pritom, nije reč samo o Kini, nego i o drugim zemljama. Drugim rečima, ovo su sankcije koje je Zapad, a ne ceo svet uveo Rusiji. A skoro sva ruska ekonomija zavisi od zapadne tehnologije. Biće potrebne godine da se to barem delimično promeni. Sa druge strane, i Rusija skoro u potpunosti ekonomski zavisi od izvoza nafte i gasa.

Jednom je američki senator Mekejn krajnje cinično primetio da je ,,Rusija benzinska stanica koja se pretvara da je država“. Pita li se neko šta će biti kada zapadni svet postepeno smanji svoju zavisnost od ruskih energenata?

Kina se, kažete, ne pridržava sankcija…

Kina je s jedne strane zabrinuta zbog mogućeg proširenja sukoba; istovremeno, pokušava da se postavi kao primarni ekonomski, posebno energetski partner Rusije. Je li to bilo očekivano? Pa, jeste.

NATO, koji je počeo da djeluje neefikasno i djelimično anahrono, Putinovom intervencijom postao je ponovo veoma relevantan. Ovo je možda jedan od najvažnijih rezultata Putinovog rata: vojno je ujedinio Zapad upravo onda kada mu se činilo, posebno nakon Trampovog mandata na mjestu predsjednika SAD, da je Zapad slab i razjedinjen

Predsjednik Volodimir Zelenski upozorava Zapad da će, ako ostavi Ukrajinu da se sama bori, neka od zemalja NATO biti sljedeća meta ruske agresije. Očekujete li da će Rusija krenuti na Baltičke zemlje?

Zelenski se očajnički bori da angažuje NATO da se aktivnije umeša u sukob. Savršeno ga razumem, ali to što on traži neće se desiti. Svakako ne onako kako se Zelenski nada. Međutim, upravo se ovde krije srž pouke ukrajinskog predsednika, koji su mnogi razumeli: da je Ukrajina bila deo NATO, ovo se ne bi desilo! Jedan vojno-politički savez, koji je počeo da deluje neefikasno i delimično anahrono, Putinovom intervencijom postao je ponovo veoma relevantan. Ovo je možda jedan od najvažnijih rezultata Putinovog rata: vojno je ujedinio Zapad upravo onda kada mu se činilo, posebno nakon Trampovog mandata na mestu predsednika SAD, da je on slab i razjedinjen.

Ne verujem da će Putin vojno napasti neku NATO zemlju, ali su mnoge od njih, kao baltičke države ili Poljska, opravdano duboko zabrinute. Imale su, naime, istorijski veoma komplikovane odnose sa Rusijom. Najblaže rečeno.

Ako svijet preživi rusku agresiju na Ukrajinu, postoji li opasnost da država koja je dala ogroman doprinos borbi protiv fašizma tokom Drugog svjetskog rata sada ponese žig koji je dugo nosila Njemačka poslije Hitlera i nacizma?

Tek ćemo da vidimo moralne posledice ovog rata. Trenutno su užasne. Trebalo bi imati na umu i jednu psihološku činjenicu.

Koju?

Po svojoj prirodi, ljudi su skloni da budu na strani slabijeg. Rusija, najveća zemlja po površini na svetu i nuklearna super sila, napada mnogo manju zemlju, koja joj je još i sused. Ko bi poverovao u osnovni narativ ruske agresije da je ,,Ukrajina ugrožavala Rusiju“?! Kada tome dodate Putinove eksplicitne tvrdnje da Ukrajinci kao narod ne postoje i da je Lenjin pogrešio što im je dao republiku – i to u vreme kada je 1922. formiran Sovjetski Savez – dobićete odgovor zašto je na Zapadu Putin toliko nepopularan i zašto ga porede sa tiranima iz prošlosti. Čak i sa Hitlerom.

U tom smislu, ono što ste konstatovali u pitanju jeste tragična istina: narod koji je izgubio toliko miliona ljudi u Drugom svetskom ratu sada se doživljava kao varvarski.

Kako se agresija Rusije na Ukrajinu odražava na region? Vidimo li već posljedice?

Siguran sam da će ruska agresija na Ukrajinu imati krupne posledice u regionu. Koje se već vide.

Naime, proputinovske političke snage na Zapadnom Balkanu trenutno su u ozbiljnoj regresiji. Pogledajte samo izjave Milorada Dodika ili cviljenje Aleksandra Vučića, koji gotovo svakodnevno ponavlja koliko mu je teško. U ovom momentu mi se čini da jedino Demokratski front u Crnoj Gori i Vojislav Šešelj u Srbiji – što je, politički gledano, isto – i dalje mašu ruskim zastavama i nose Putinove slike. Ostali su oprezniji, vide da se stvari menjaju velikom brzinom. Nadam se da će, nakon ruske agresije na Ukrajinu, i EU i SAD pažljivije pogledati region i jasnije videti šta su i gde su proputinovske snage.

Što nijesu činile do sada; naprotiv: ambasade nekih zapadnih zemalja u Podgorici javno su građanima Crne Gore čestitale „slobodu“ koju su im donijele proruske, kleronacionalističke političke snage, ojačane nominalno građanskom koalicijom Dritana Abazovića.

Pozdravljanje formiranja ,,apostolske vlade“ ili pohvale na račun Vučića koji se ne usuđuje da uvede ekonomske sankcije Rusiji – mnogo su koštale i crnogorsko i srpsko društvo. Nadam se da su iz tih grešaka svi naučili važne lekcije. Tektonske političke promene koje je izazvala ruska agresija na Ukrajinu već su, kažem, vidljive i u Evropi i u svetu. Uostalom, pogledajte šta se dogodilo sa projektom ,,Otvoreni Balkan“.

Što se dogodilo?

Od ,,Otvorenog Balkana“ nema ništa! Ako je ikada i bilo… Umesto ,,Otvorenog Balkana“, pametan odgovor na postojeću krizu bilo bi brže uključivanje zemalja regiona u EU. Uostalom, Bugarska i Rumunija primljene su u EU po ubrzanoj proceduri, iako u to vreme nisu ispunjavale baš sve uslove za prijem. I svet i Evropa idu iz krize u krizu: pandemija, sada i ozbiljan rat u Evropi, pa najveća izbeglička kriza u od Drugog svetskog rata… Gde će milioni izbeglica iz Ukrajine? Kako im pomoći? Dok razgovaramo, rat besni, ljudi ginu, razara se Ukrajina. Kada će stati, kako će se sve završiti? Bojim se da odgovore na ta pitanja ovog trenutka niko ne zna.

Sreća je Crne Gore što je u NATO-u

Kako vidite poziciju Crne Gore u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu?

Crna Gora ima sreću što ju je prethodna vlast uvela u NATO savez. Sa tako agresivnim proputinovskim strankama, pitanje je šta bi se dogodilo da nema sasvim realne poruke da NATO neće dozvoliti destabilizaciju svojih članica. I to je ključna razlika između ove i vlasti DPS-a: uz sve krupne mane, stranka predsednika Mila Đukanovića imala je političku viziju koja je upravo potvrđena.

Nažalost, sledi vreme slabih koalicionih vlada, oslobođenih bilo kakve jasne političke vizije. Što je manje-više uvek bila sudbina država Balkanu. Retki su lideri i politike koje su nas vodile napred. Mnogo je više onih koji su nas vraćali na početak.

Istorijska regresija

 Govorili ste o politici popuštanja, koju je posljednjih godina sprovodio Zapad, posebno njemačka kancelarka Angela Merkel. Zašto su zapadni lideri to činili? Teško je povjerovati u to da nijesu vidjeli šta predsjednik Putin radi i kuda njegova politika vodi.

Politika popuštanja Zapada i ignorisanja potpuno očiglednih antidemokratskih tendencija u Putinovom ponašanju krajnje je neobična. Hapšenje, pa i ubijanje novinara i političkih protivnika, zatvaranje ruskih nezavisnih medija, ruski vojni upadi u susedne zemlje uglavnom su, kao što sam rekao, ostali bez reakcija Zapada.

Sve što sam nabrojao nedvosmisleno je ukazivalo na radikalizaciju Putinove političke agende – čvrsta ruka i obnova izgubljene moći SSSR. Rat je samo finale ove transformacije političke klime u Rusiji, koja danas najviše liči na predgorbačovsku Rusiju

U kojem smislu?

U smislu da je reč o temeljnoj istorijskoj regresiji.

autor: Tamara Nikčević

izvor: https://www.pobjeda.me/clanak/nije-samo-rusija-od-putina-napravila-cara-to-je-cinio-i-zapad#.Yi79qTYfF1E.twitter

SLOBODNA VOJVODINA

LSV VOJVOĐANI: Zabraniti sraman skup koji veliča zločin u Srebrenici

Ubeđeni smo da svi Novosađani, Vojvođani i sve građanke i građani Srbije, duboko žale što je na časnu i svetlu istoriju naših naroda i države bačena mrlja kada je u Srebrenici počinjen genocid

Published

on

By

Nažalost, pojedinci koji očigledno imaju veze sa ovom vlašću pokušavaju da nas ubede da treba da se odreknemo svih vrednosti i načela naših predaka i da prihvatimo čin mržnje kao opravdan vid borbe, da negirajući činjenice živimo sa njima u njihovoj ružičastoj stvarnosti u kojoj nema odgovornosti, empatije nego postoje samo lični interesi tih pojedinaca zbog kojih su oni spremni da manipulišu hiljadama mladih života, pa čak i da zloupotrebe zvanični grb antifašističkog i slobodarskog grada Novog Sada koji se nalazi na plakatu koji poziva na ovu fašističku “manifestaciju” virtuelne stvarnosti u kojoj se smrt hiljada nevinih ljudi smatra oslobođenjem, a svako ko ne pristaje na tu provokaciju naziva se izdajnikom.

Očekujemo da se Grad Novi Sad JAVNO ogradi, te da novosadska policija zabrani održavanje ove “manifestacije”, inače ćemo smatrati da ova vlast, sada i javno, stoji iza ove nepojamne provokacije.

Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine VOJVOĐANI Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: S druge strane Tita ne nalaze se Srbi, već fašisti

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras, povodm 7. jula, Dana antifašističkog ustanka naroda Srbije iz 1941. godine, da se “s druge strane Tita ne nalaze Srbi, već fašizam”

Published

on

By

“Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma. Svako ko hoće da iseli Tita iz Kuće cveća u Beogradu ima ideju da se obračuna sa jugoslovenskim antifašizmom, pa samim tim i sa srpskim antifašizmom”, rekao je Bešlin.

Podsetio je da je Jugoslavija u Drugom svetskom ratu podnela milion žrtava, a da je iz njega izašla sa milion ljudi pod oružjem.

“Partizanski pokret je bio najuspešniji kontinentalni antifašistički pokret, ovenčan svetskom slavom, i to niko ne može osporiti”, kazao je Bešlin na tribini u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da su jugoslovenski antifašisti, predvođeni Titom i Komunističkom partijom Jugoslavije, pokazali da je “mala organizovana grupa uvek dovoljna da povede veliku neorganizovanu grupu”.

“Antifašizam je samo onda antifašizam samo ako je borben i ako se svesno, borbeno i aktivno suprotstavlja fašizmu. Svaki pacifizam u vremenu kada fašizam besni zapravo radi u korist fašizma”, rekao je Bešlin.

Govoreći o četnicima u Drugom svetskom ratu, Bešlin je kazao da oni nisu bili antifašisti jer se nisu borili protiv fašista već protiv partizana, dakle borili su se protiv antifašista.

“Vrlo je jednostavno: da li se neko borio protiv fašizma ili ne. A četnici se nisu borili protiv fašizma. Partizani su bili jedini antifašisti u Jugoslaviji”, naveo je Bešlin.

Dodao je da nije sporno da su se četnici i partizani zajedno borili kada je stvorena Užička republika u jesen 1941. godine, ali je naveo da je već u leto 1941. godine četnički zapovednik Draža Mihailović slao prve emisare okupacionim nemačkim vlastima u Beogradu, sa ponudom za saradnju u borbi protiv partizana.

“Tokom oktobra je dogovoren susret Mihailovića sa predstavnicima nemačkog Trećeg Rajha, do kojeg je došlo 11. novembra u selu Divci. I kada čitate zapisnik tog razgovora, svaki neočetnik danas koji se kune u Dražu Mihailovića, ako je iole funkcionalno pismen, morao bi imati neki transfer blama s obzirom kako je Mihailović sramotno ponizno nastupao pred Nemcima”, naveo je Bešlin.

Objasnio je da su Nemci Mihailovića prvo ponizili tako što su mu na pregovore poslali “trećerazrednog emisara”, a potom su mu, na njegovo moljakanje da mu daju oružje, jasno rekli: “Gubi se!”

“Ali, Draža Mihailović je i pre tog sastanka, 31. oktobra 1941, izdao opštu naredbu da se na teritoriji Užičke republike izvrši napad na partizanske položaje”, naveo je Bešlin.

Odbacio je revizionističke argumente da se četnici nisu borili protiv fašističkih okupatora jer su navodno “čuvali biološku supstancu naroda”.

“Kako to čuvaš biološku supstancu kada si izdao naredbu da napadnu partizane koji su tada gotovo isključivo bili Srbi? Kako to čuvaš biološku supstancu kad naređuješ masovne pokolje tokom rata?“, upitao je Bešlin.

Dodao je da je Draža Mihailović dobio orden od francuskog vođe pokreta otpora Šarla de Gola, koji tada “nije znao šta se dešava ni u Francuskoj a kamoli u Jugoslaviji”.

Bešlin je objasnio da je sve vreme rata jedino britanski premijer Vinston Čerčil imao pune informacije o dešavanjima na jugoslovenskom frontu te je 1943. godine odustao od bilo kakve saradnje sa četnicima zbog njihove saradnje sa Nemcima i potpuno se okrenuo partizanima, u čiji štab je poslao čak i svoga sina Randolfa.

Dodao je da je američki predsednik Hari Truman odlikovao Dražu Mihailovića 1946. godine, kako bi se osvetio Titu za rušenje dva američka aviona iznad Jugoslavije, što je bilo poniženje za SAD.

“Dakle, to je kontekst: Trumanov orden za Mihailovića je u stvari osveta Titu. Ali, posle razlaza Tita sa Staljinom, odnosi sa SAD su normalizovani i Amerikanci više nikada taj orden nisu pominjali”, naveo je Bešlin.

Prema njegovim rečima, temeljni okvir svakog fašizma jeste totalitarna nacionalna država.

“Totalitarna država je država bez društva, u kojoj društvo ne može da pruža otpor. Bez ideologije nacionalizma, nema ni fašizma. Fašizam je nacionalizam koji je došao do svoje krajnje tačke”, rekao je Bešlin.

Ocenio je da su “klerikalizacija, nacionalizam, neofašizam” državni projekti danas u Srbiji, kao što su i navodno samoorganizovane ekstremno desničarske grupe u stvari pod kontrolom države.

Bešlin je rekao da ipak postoje i pozitivni primeri, kao što je izložba u produkciji Muzeja Jugoslavije o Đorđu Andrejeviću Kunu, i to u Galeriji SANU u Beogradu.

“Đorđe Andrejević Kun je bio antifašista, levičar, partizan. Ta izložba je jedna mala pobeda antifašizma”, ocenio je on.

Bešlin: Ono što danas predstavljaju kao svetosavlje nema veze sa Svetim Savom

Bešlin je rekao da ono što danas Srpska pravoslavna crkva predstavlja kao “svetosavlje” nema nikakve veze sa istorijskom ličnošću Svetog Save.

“Ono što oni danas predstavljaju kao Svetog Savu, to su Nikolaj Velimirović, to je srpski fašista iz Drugog svetskog rata Dimitrije Ljotić. A Sveti Sava je za svoje vreme bio progresivan”, rekao je Bešlin na tribini u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da “ovi danas ljotićevsku i nikolajevsku ideologiju prodaju kao svetosavlje”.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-s-druge-strane-tita-ne-nalaze-se-srbi-vec-fasisti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest u Bavaništu zbog prodaje i seče šume: „Meštanima znači život, 6.000 ljudi ostaće bez vode“

Meštani sela Bavanište protestuju jer žele da sačuvaju od prodaje šumu koja predstavlja odbranu od peska Deliblatske peščare i daje pijaću vodu, a tu žive i neke od zaštićenih vrsta – lipa, topola, i hrastova sarih više od 150 godina

Published

on

By

Jovan Jovanov iz udruženja Složni Pidikanci kažu da je šuma nekada bila državna, da je pripadala 1937. godine Opštini Bavanište, a potom prešla u privatnu svojinu.

„Potom je prešla 1972. godine u društvenu svojinu kao Kombinat Banat, pa prešla u svojinu privatnog preduzeća Lune Milovanović. Zatim je 1982. godine pod sumnjivim okolnostima prešla sa društvene svojine na ciglanu Desko, koja sada hoće da je proda“, navodi on.

Kako kaže, šuma se vodi kao društvena svojina, i Ustav naše države je ne prepoznaje za prodaju kao takvu.

„Očekujemo da pravobranilaštvo u Zrenjaninu odreaguje, da se obustavi licitacija prodaje zemljišta.

Šuma meštanima znači bukvalno život, kaže Marija Ćirikovački iz udruženja.

„U slučaju da je poseku, dve ulice bi ostajale bez krova svaki put kada duva košava. Nanosi peska bi bili minimalno dva centimetra godišnje, što bi zatrovalo oranice, bašte. Svi izvori pijaće vode su nam ispod korena ove šume. Ako se poseče, 6.000 stanovnika će ostati bez vode“, navela je naša sagovornica.

izvor: https://n1info.rs/vesti/protest-u-bavanistu-zbog-prodaje-sume-mestanima-znaci-zivot-6-000-ljudi-ostace-bez-vode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbiji je mesto u Evropskoj uniji a ne u Vučićevim mitomanskim bajkama

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od Vlade i predsednika republike Aleksandra Vučića da Srbija što pre primeni tri nove spoljnopolitičke odluke Saveta EU vezano za Ukrajinu i Severnu Koreju

Published

on

By

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je da se Srbija nije uskladila sa odlukom koju je Savet EU doneo 31. maja o restriktivnim merama protiv pojedinaca i entiteta iz Severne Koreje, te sa merama podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine na Krimu i u Sevastopolju, i praktično je jedini kandidat za člana u Evropskoj uniji koji to nije uradio.

Nažalost, jasno je da Aleksandar Vučić i ova vlast nastavljaju sa udaljavanjem Srbije sa njenog evropskog puta i sa politikom podrške diktatorskim i autoritarnim režimima u svetu.

Srbiji je mesto u modernom svetu, a samim tim i u porodici evropskih naroda.

Režim Aleksandra Vučića to očito ne želi, nego je Srbiju zarobio u gustu mrežu mitomanije i lažne istorije.

Srbija mora napred. Modernizacija države i društva i prihvatanje evropskih standarda moraju postati temelj politike svih demokratskih snaga.

Samo to će dovesti do boljeg života građana Srbije i stvaranja moderne i ozbiljne države.

Aleksandar Olenik
član Predsedništva
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/srbiji-je-mesto-u-evropskoj-uniji-a-ne-u-vucicevim-mitomanskim-bajkama/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Nadležni da preispitaju Gujona i utvrde njegovu odgovornost

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani pozvala je nadležne organe da preispitaju rad Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, koju je do pre mesec dana vodio Arno Gujon i utvrde njegovu odgovornost

Published

on

By

Liga u soapštenju Gujona naziva „francuski ekstremni desničar sa našim pasošem“.

Kako LSV navodi, u kontroli koju je sprovela Državna revizorska institucija (DRI) ustanovljeno je da su u toku prošle godine, na konkursima Uprave koju je vodio Gujon, značajna sredstva iz budžeta „završavala na računima brojnih nevladinih organizacija, uključujući i desničarske grupe povezane sa njim“.

„Novac od Gujona su dobili i jastrebovi naprednjačke politike na Novosadskom univezitetu, koji su blokirali rad pojedinih fakulteta, nezadovoljni radom pojedinih predavača na njima. Iste te osobe organizovale su i naprednjačke kol centre u Novom Sadu u toku junskih izbora ove godine“, ističu iz LSV.

Uz te stranke dodaju da je Vlada, umesto da sama analizira izveštaj DRI, Gujona imenovala na novu funkciju – čelnika Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, i na sednici Vlade u maju preusmerila 3,1 milion evra, namenjenih za kapitalne investicije, u pravcu te kancelarije.

„Sramota je da Srbija temelj svoje spoljne politike gradi na ovakav način, posebno što to radi uz pomoć čoveka koji je u Fracuskoj godinama važio za promotera ekstremno desnih političkih ideja“, navodi se u saopštenju.

Bivši direktor Uprave za saradnju s dijasporom Arno Gujon demantovao je navode LSV da je kontrola Državne revizorske institucije pokazala da su prošle godine, na konkursima uprave koju je vodio, značajna sredstva „završavala na računima brojnih nevladinih organizacija“, uključujući desničarske. Gujon je naglasio da je i DRI demantovala navode RSE.

Prema njegovim rečima, u Izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu za 2023. godinu tabelarno su navedeni podaci o 342 nosioca projekata, kojima su odobrena i preneta sredstva po sprovedenim konkursima, a ne postoje podaci iz kojih „proizlazi“ da se radi o „desničarskim organizacijama povezanim i sa partijom predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.

Gujon je istakao da DRI u svom reagovanju zaključuje da se pogrešnim tumačenjem njenog izveštaja i netačnim navođenjem, čitaoci dovode u zabludu, čime se nanosi šteta ugledu ove važne i nezavisne institucije.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-nadlezni-da-preispitaju-gujona-i-utvrde-njegovu-odgovornost/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Mađarski pisci iz Vojvodine osudili zabranu festivala Kikinda short i Mirdita, dobar dan!

Mađarski pisci i književnici iz Vojvodine osudili su zabranu održavanja festivala Kikinda short u javnom prostoru Narodne biblioteke „Jovan Popović“ u Kikindi, i festivala „Mirdita, dobar dan“ u Beogradu, prenosi portal Autonomija

Published

on

By

Kako je u saopštenju navelo četrdesetak potpisnika, oni su na ovaj način izrazili podršku festivalima koji su, kako su naveli, brutalno napadnuti od strane gradonačelnika.

„Osuđujemo prekomernu reakciju vlasti protiv slobode duhovnog života i mišljenja. Kikinda short je među ostalim otvoren i na mađarsku kulturu, na festivalu od početka gostuju i mladi mađarski pisci“, dodaje se.

Dodaju da podržavaju svaku inicijativu sa ciljem produbljenja dijaloga, a osuđuju svako onemogućavanje dijaloga i saradnje, prenosi portal Autonomija.

Potpisnici:

Bakos Petra – Petra Bakoš
Balázs Attila – Atila Balaž

Bence Erika – Erika Bence
Bencsik Orsolya – Oršolja Benčik
Beszédes István – Ištvan Besedeš
Bicskei Gabriella – Gabrijela Bičkei

Bíró Tímea – Timea Biro
Celler Kiss Tamás – Tamaš Kiš Celer
Csányi Erzsébet – Eržebet Čanji
Fehér Miklós – Mikloš Feher

Fekete J. József – Jožef J. Fekete
Jódal Kálmán – Kalman Jodal
Jódal Rózsa – Roža Jodal
Kollár Árpád – Arpad Kolar

Kontra Ferenc – Ferenc Kontra
Kormányos Ákos – Akoš Kormanjoš
Ladányi István – Ištvan Ladanji
Ladik Katalin – Katalin Ladik

Mirnics Gyula – Ɖula Mirnič
Nagy Abonyi Árpád – Arpad Abonji Nađ
Oláh K. Tamás – Tamaš K. Olah
Orcsik Roland – Roland Orčik

Orovec Kriszta – Krista Orovec
Pataki Angéla – Angela Pataki
Pressburger Csaba – Čaba Presburger
Rajsli Emese – Emeše Rajšli

Sirbik Attila – Atila Širbik
Szabó Palócz Attila – Atila Paloc Sabo
Szerbhorváth György – Ɖerđ Serbhorvat
Szombathy Bálint – Balint Sombati

Szögi Csaba – Čaba Segi
Toldi Éva – Eva Toldi
Tolnai Ottó – Oto Tolnai
Tóbiás Krisztián – Kristian Tobijaš

Vasagyi Mária – Marija Vašađi
Virág Gábor – Gabor Virag

izvor: https://n1info.rs/kultura/madjarski-pisci-iz-vojvodine-osudili-zabranu-festivala-kikinda-short-i-mirdita-dobar-dan/

Continue Reading

Trending