Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Kako je Putin zgrnuo milijardu evra na Balkanu od početka 2023. godine

Kremlj je ove godine zaradio dodatnih milijardu evra za svoj ratni budžet nakon što je najveća ruska privatna naftna kompanija pronašla “rupe” u pravilima Evropske unije o sankcijama, uz pomoć Bugarske

Published

on

Koristeći jedinstveno izuzeće od EU povodom zabrane ruske nafte, Bugarska je dozvolila da milioni barela ruske nafte dođu u lokalnu rafineriju u ruskom vlasništvu, koja je zatim izvozila različita rafinisana goriva u inostranstvo, uključujući zemlje EU, saznanja su nevladine organizacije „Global Witness“, istraživačkog Centra za proučavanje demokratije (CSD), Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i portala Politiko.

Ta „rupa“ u pravilima, prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, prikupila je dovoljno prihoda za Moskvu da finansira svoju grupu plaćenika Vagner. Za godinu dana takođe je donela gotovo 500 miliona evra profita za vlasnika rafinerije Lukoil.

Zemlje EU i zakonodavci u Bugarskoj sada pozivaju Brisel da pooštri pravila koja zemlji daju poseban tretman dok Evropska komisija priprema svoj 12. paket sankcija protiv Rusije za koji se očekuje da će biti predstavljen narednih dana.

Ovo baca novo svetlo na poteškoće sa kojima se EU suočava u stvaranju efikasnih sankcija Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.

„Režim sankcija je toliko sličan švajcarskom siru da šta god da radimo uvek zaostajemo za Rusima tri meseca“, rekao je jedan diplomata EU, koji je želeo da govori pod uslovom anonimnosti.

Kada su se zemlje EU složile da preko mora zabrane uvoz ruske sirove nafte, Bugarska je dobila „posebno odstupanje“ od te mere do kraja 2024. zbog svoje „geografske izloženosti“, piše Politiko.

Foto: SEBASTIEN BOZON / AFP / Profimedia, Shutterstock

Ova balkanska zemlja se u velikoj meri oslanja na Lukoilovu rafineriju u Burgasu na obali Crnog mora, koja obezbeđuje 80 odsto bugarskih potreba za dizelom i benzinom.

Ali nakon što je bugarska prelazna vlada nagovestila da će nastaviti da prodaje naftne proizvode ruskog porekla EU, Evropska komisija u Briselu se povukla, zabranivši Sofiji da to čini od 5. februara.

Prema pravilima EU o sankcijama, Bugarska ne može da prodaje naftne derivate u inostranstvu. Ali postoji začkoljica: Sofija može da odobri izvoz ako su ovi proizvodi za „ekskluzivnu upotrebu“ u Ukrajini ili se „ne mogu skladištiti u Bugarskoj zbog rizika po životnu sredinu i bezbednost“.

Foto: Shutterstock

Zahvaljujući tim izuzećima, Bugarska je verovatno izvezla skoro tri miliona barela naftnih derivata ruskog porekla samo morem od marta do jula ove godine, što je ekvivalentno otprilike jednom od pet barela sirove nafte koja stiže u Burgas i zatim se prerađuje u rafineriji.

Bugarski ministar finansija Asen Vasilev rekao je da je to jer je rafinerija imala skladišni kapacitet za samo 10 dana, dodajući da bi izuzeće od sankcija pomoglo vladi da se prikupi do 250 miliona evra poreza ove godine.

Ipak, vladina statistika pokazuje da Lukoilovi lokalni rezervoari za skladištenje imaju kapacitet koji je otprilike jednak tromesečnoj potražnji za naftom u Bugarskoj, rekao je Martin Vladimirov, direktor energetskog i klimatskog programa u CSD-u, „zbog čega je malo verovatna potreba za izvozom rafinisanih proizvoda iz ekoloških razloga“.

„Bez obzira da li Burgas na kraju krši slovo embarga EU na rusku naftu ili ne, njegove akcije potkopavaju duh zabrane“, rekao je vođa istraživanja podataka „Global Witness“ Kris Lambin.

Čak i ako nijedan od rafinisanih proizvoda koji napuštaju Bugarsku nije poreklom iz Rusije, Kremlj je i dalje zarađivao mnogo novca time što je slao Bugarskoj sirovu naftu. Između 5. februara i 31. oktobra, Moskva je zaradila 983 miliona evra od takvih pošiljki.

U saopštenju, Lukoil je saopštio da je „usklađen sa svim zakonima EU i Bugarske“.

Foto EPA-EFE/YAHYA ARHAB/MAXIM SHIPENKOV/SERGEJ BOBYLEV/KREMLIN POOL SPUTNIK/Anatolii Stepanov/AFP/Konstantin Mihalchevskiy /Sputnik/AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia

Bugarskoj je zabranjeno da izvozi naftne proizvode ruskog porekla u zemlje EU osim ako ih ne šalje u Ukrajinu.

Prema sopstvenim pravilima, izvršna vlast EU ne gleda podatke o izvozu na mesečnom nivou, već tokom cele godine dok procenjuje koliko se poštuju sankcije. To znači da bi rafinerija Lukoil mogla da provede mesece izvozeći proizvode dobijene od ruske sirove nafte pre nego što poveća uvoz iz neruskog porekla do kraja godine. Kada bi Brisel tada pogledao ukupne podatke, bilo bi gotovo nemoguće utvrditi odakle je prvobitno dolazio izvoz rafinerije.

„Ako je svrha izuzeća bila da pomogne Bugarima da prežive, a mi imamo dokaz da se nafta ponovo izvozi i služi u druge svrhe, onda smo propali. Ništa se nije promenilo u ratu, tako da treba da pooštrimo sankcije i zatražimo od Komisije da nadgleda efektivnu implementaciju prethodno dogovorenih paketa“, rekao je drugi diplomata EU.

Tanker nafta
Tanker nafta FotoTanjug/AP Photo/Thanassis Stavrakis

To dolazi pošto je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u subotu rekla da će izvršna vlast EU ove nedelje objaviti svoj 12. paket sankcija. Diplomate iz tri zemalja EU složile su se da bi Komisija trebalo da preispita slučaj oko Bugarske.

U svom saopštenju, Lukoil je naveo da radi na prelasku na nerusku preradu nafte od, prilagođavajući svoje proizvodne procese i logistiku, suočavajući se sa turbulentnim uslovima na globalnom tržištu nafte.

Ovo takođe postavlja pitanje koliko su efikasne sankcije EU protiv Rusije, skoro dve godine od invazije na Kijev.

Foto: EPA-EFE/A. CARRASCO RAGEL

Deo toga dolazi od komplikacija koje su povezane sa uključivanjem 27 zemalja u svaki paket sankcija za koji je potrebno jednoglasno odobrenje, kaže Marten van den Ende, šef neprofitne organizacije Belgijsko društvo za sankcije i kontrolu izvoza

„Sankcije su veoma porozne i napisane su da stvore što veću fleksibilnost… za Bugarsku ili bilo koga drugog“, rekao je analitičar Viktor Katona.

Drugo pitanje proizilazi iz složenosti razumevanja samih sankcija.

Prošlomesečni izveštaj Evropskog parlamenta utvrdio je da „mozaik praksi primene i sprovođenja širom EU dovodi do konfuzije i međusobnog nerazumevanja, kao i protivurečnosti u pravnim tumačenjima ključnih sankcija država članica“.

To se vidi u slučaju Bugarske. Zakoni o sankcijama EU zahtevaju od Sofije da izveštava Komisiju o poštovanju izuzeća šest meseci nakon što je ono počelo.

izvor: https://nova.rs/vesti/svet/kako-je-putin-zgrnuo-milijardu-evra-na-balkanu-od-pocetka-2023-godine/

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending