Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

VOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke

Ako ne vrate dugovanja, vlasnik kompleksa postaće AIK banka Miodraga Kostića

Published

on

ABL Solvent, preduzeće koje je za 8,3 milijardi dinara (oko 70,6 miliona evra) kupilo poslovni kompleks IMT na Novom Beogradu, završilo je poslovnu 2020. godinu sa gubitkom od 14,4 miliona dinara.

Poslovni prihodi ABL Solventa smanjili su se 99,73 odsto u prošloj godini u odnosu na 2019. i iznosili su svega 182.000 dinara. Preduzeće koje je postalo vlasnik imovine nekadašnje svetski priznate fabrike mašina i traktora ima pet zaposlenih, a pretežna delatnost mu je “ostale nepomenute finansijske usluge”.

ABL Solvent osnovan je 2012. godine i menjao je vlasničku strukturu često u poslednjih godinu dana. Sadašnji vlasnik Davor Macura preuzeo ga je pre nepunih mesec i po dana, 14. oktobra, i već je uspeo da iz stečaja kupi imovinu nekadašnjeg giganta – Industrije mašina i traktora. Reč je o biznismenu koji je vlasnik ili direktor u devet pravnih lica, među kojima je Alta pej grupa (Alta Pay Group), odnosno Alta banka Beograd.

Macura se, pokazalo je istraživanje VOICE-a, za kupovinu kompleksa IMT-a, zadužio za sedam milijardi dinara kod AIK banke, koja je u vlasništvu biznismena Miodraga Kostića. Javno nadmetanje za imovinu IMT-a održano je 22. novembra, a 19. novembra AIK banka je podnela APR-u prijavu za upis založnog prava. Zaloga se odnosila na stečajnu masu IMT-a, kao i na celokupan Macurin udeo u firmi koja je privatizovala IMT. Kako se navodi u podacima o zalozi, dan dospelosti potraživanja je 25. decembar ove godine. U slučaju da firma ALB Solvent, odnosno Davor Macura ne vrate dugovanje, vlasnik kompleksa IMT-a postala bi Kostićeva AIK banka, na taj način što bi po osnovu ugovora o zalozi stekla 100 odsto udela u firmi ABL Solvent koja je privatizovala IMT.

U stečajnoj masi IMT-a, u ulici Zemunska 26 na Novom Beogradu, nalazio se kompleks koji obuhvata parcelu od 357.993 kvadratnih metara i više desetina objekata. ABL Solvent ga je kupio po početnoj ceni od 8,3 milijarde dinara, a depozit je iznosio 3,3 milijarde dinara.

Pomenimo, prema planu detaljne regulacije koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda prošlog meseca stavio na javni uvid, na parcelama na kojima je, pored drugih fabrika, bio i IMT, predviđena je gradnja stambeno-poslovnog kompleksa od više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja.

To atraktivno zemljište po mnogima bilo je presudno u rešavanju pitanja daljeg poslovanja IMT-a, čuvene fabrike koja je pred devedesete godine prošlog veka proizvodila 45.000 traktora i 35.000 priključnih mašina, između ostalog i američkog “fergusona”. Investitori koji su iskazivali zainteresovanost za već ruiniran IMT zapravo su merkali njegovu imovinu, to jest vredan plac.

Tom imovinom sada gazduje Davor Macura, koji je ujedno i vlasnik i zastupnik ogranka Alta pej grupe, potom vlasnik (i direktor do prošle godine) preduzeća Kampari internešenel (Campari International doo), direktor i stvarni vlasnik firme Alta gold, direktor Forum vizije, i vlasnik i direktor firme Alston (Alstone). Ovaj biznismen takođe je i zastupnik i stvarni vlasnik Udruženja menjača Srbije i Beograda, predsednik je Upravnog odbora Alta banke i indirektni vlasnik Danica parka. Ranije je bio vlasnik i direktor preduzeća Kengur (Kengur Resort).

Među ovim preduzećima malo koje ima dobre poslovne pokazatelje. Kupac imovine IMT-a ABL Solvent raspolaže ukupnom aktivom od 17.060 evra i nema imovine. Alta gold nema zaposlenih, a lane je imala neto gubitak od 8.011 evra. Alta holding imao je neto dobitak od svega 76 evra u 2020. godini i takođe nije imao nijednog zaposlenog. Izdvaja se Alta pej grupa sa lanjskom neto dobiti od 918.079 evra, vrednom imovinom i 61 zaposlenim. Alta pej grupa javnosti je postala poznatija kada je 2019. godine za oko pet miliona evra preuzela 28,5 odsto državnog udela u Jumbes banci. Prema podacima sa sajta Alta pej grupe, reč je o firmi koja se bavi menjačkim poslovima, poslovnima platnog prometa, otkupom zlata, transferom novca, kao i trgovinom elektronskim novcem. Čime se tačno bavi ABL Solvent, novi vlasnik kompleksa koji je pripadao IMT-u, nije poznato jer kompanija nema sajt.

Podsetimo, IMT je osnovan 1947. godine, a zatvoren 2015. Najsvetliji dani IMT-a, industrije koja je imala 9.800 radnika, bili su kada je otkupljena licenca “fergusona” – do 2015, kada je pokrenut stečaj, na svetsko tržište isporučeno je više od 780.000 traktora. Pre tri godine IMT je prodat za 66,8 miliona dinara (manje od 660.000 evra) indijskom proizvođaču “Tafe”. Ovaj proizvođač dobio je pravo na brend, odnosno intelektualnu svojinu IMT-a, kao i nekretnine u Jarkovcu kod Sečnja. “Tafe” je jedini učestvovao na toj aukciji, a potom je najavio višemilionsku investiciju, s ciljem da se dostigne proizvodnja od 10.000 traktora, uz direktno i indirektno zapošljavanje oko 800 radnika.

Slađana Gluščević i Miloš Katić (VOICE, foto: Wikimedia/Mihailo Jovanović)

izvor: https://www.autonomija.info/gubitas-kupio-imovinu-imt-a-za-70-miliona-evra-novac-pozajmio-od-aik-banke.html

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

„Ono šta radi SNS sa N1, to radi SVM sa nama“: Mediji na mađarskom u Vojvodini na meti napada

Objektivni, profesionalni mediji na mađarskom jeziku u Vojvodini dele sudbinu sa istim takvim medijima u Srbiji, samo što na njih, umesto Srpske napredne stranke, vrši pritisak Savez vojvođanskih Mađara, koji pored SNS-a zavise i od partije FIDES mađarskog premijera Viktora Orbana

Published

on

By

„Kontranavijači, nezavisni, objektivni, istraživački novinari pod znacima navoda“, tako glase najnovije uvrede predsednika SVM-a Balinta Pastora upućene nezavisnim medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini, zbog njihove analize rezultata lokalnih izbora, koje pokazuju jasan pad podrške ovoj manjinskoj stranci.

„Ti navodnici pokazuju Pastorov bes prema nezavisnom novinarstvu“, objašnjava jedan od rukovodećih fondacije „Sloboda štampe“ čiji su mediji već godinama na meti Saveza vojvođanskih Mađara.

„Mislim da je to nedopustivo i neprihvatljivo. Zamislite samo kada bi mi u svojim tekstovima rekli i koristili izraz takozvani političar ili takozvani narodni poslanik“, kaže Peter Kokai iz Szabad Sajtó Alapítvány.

A narodni poslanik i predsednik SVM-a, čije je najnovije pretnje osudio i NDNV, nastavlja paljbu na svom Fejsbuku: „Razumem, treba služiti gazdama i stvarati očajnu atmosferu u zajednici.“

„Malo je komično da u jednoj takvoj maloj zajednici preuzimaju se svi modeli vladanja jedne autokratije, a imaju dve gazde, ustvari dvojicu jer jedan je u Beogradu, drugi je u Budimpešti. A još mladi Pastor optužuje ove nezavisne medije, koji jedva preživljavaju, da služe nekim gazdama“, navodi osnivač portala Napló, Gabor Bodiš.

Da ne služe gazdama dokazuje i činjenica da su im do sada odbili nekoliko desetina lokalnih i pokrajinskih medijskih projekata, čak i najčitanijem mađarskom nedeljniku „Porodični krug“, dok oni podobni SVM-u dobijaju šakom i kapom. Ovih nekoliko objektivnih prolaze kroz isti tretman kao i oni profesionalni na srpskom jeziku.

„Nema nikakve razlike. Ono šta radi Srpska napredna stranka sa N1, sa Nova, to radi Savez vojvođanskih Mađara sa nama“, ocenjuje Janoš Teke iz nedeljnika Családi Kör.

A šta još radi SVM? Pa recimo to, da je potpuno izostavio iz medijske strategije Mađarskog nacionalnog saveta one nepodobne, među kojima se nalazi i portal Autonomija sa svojim podkastom.

Nije prošao bolje ni portal „Transparentna Vojvodina“.

„Mi smo tada dobili odgovor od strane predsednika nacionalnog saveta, da su oni upisali u strategiju jedino te medije sa kojima mogu da zamisle saradnju“, kaže Virag Đurković sa portala Átlátszó Vajdaság.

A oni sa kojima Mađarski nacionalni savet, odnosno SVM ne može da zamisli saradnju, nek se snalaze kako god znaju i umeju, zato su i nezavisni.

Lea Apro (N1)

izvor: https://autonomija.info/ono-sta-radi-sns-sa-n1-to-radi-svm-sa-nama-mediji-na-madjarskom-u-vojvodini-na-meti-napada/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Svaki građanin, hteo – ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu

Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su “Doktori protiv korupcije”

Published

on

By

S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.

Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.

Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.

Zdravstvo – računica

„Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP“, objašnjava on za Danas.

Za primere uporedivih zemalja, piše ovaj medj, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.

„Mađarska 8 odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara `da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta` izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici, koje taj isti građanin finansira, iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto“, naglašava sagovornik Danasa.

Zdravstvo i težina problema

Karađinović za Danas ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.

„Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub… Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema“, mišljenja je taj lekar, piše Danas.

On predlaže, piše u tekstu, i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.

Moguća sistemska promena u zdravstvu

„Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru“, navodi on za Danas.

Podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo, on još navodi za ovaj medij: „Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu“, navodi on za Danas, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo“.

Karađinović dodaje za Danas i da „na opasnosti od ove fundamentalno promašene norme, a koja kompromituje funkcionisanje celog zdravstvenog sistema je, u nekoliko navrata, ukazivala i Danica Grujičić, prethodna ministarka zdravlja.

Ukazivanja Danice Grujičić na probleme u zdravstvu

„Na žalost, ta ukazivanja, hrabra ali nedorečena, nisu dovela do ukidanja sistemske koruptivne norme. Učeći se na, uslovno rečeno, neuspehu svoje predhodnice, pred ministrom Lončarom u njegovom sadašnjem mandatu, su dve mogućnosti: da se zadrži u okvirima anahrone matrice sadašnjeg dekadentnog modela i zadovolji aktivnostima kvantitativne prirode, ili da napravi zaokret ka drugoj mogućnost koja podrazumeva kvalitativne promene zdravstvenog sistema i reformsku implementaciju strukturnih rešenja iz uspešnih tranzicionih država. Od spremnosti na ukidanje ozakonjenog konflikta interesa će zavisiti pravac kretanja srpskog zdravstva u narednom periodu“, predlaže sagovornik Danasa.

Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, piše Danas, ukazivali su i Dragan Milić, kardiohirurg iz Niša, pre nekoliko dana, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i već pomenuta eks ministarska Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.

„Vi, prepodne radite u državnoj firmi, a popodne privatno“

„Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta“, kazao je Milić, piše Danas.

Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalj. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, navodi se u tekstu, i to u smislu da li oni uspevaju lečenje da dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol – centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, piše Danas, pod jedan – već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva – koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?

Prilično nedorečeno

Zato, Hajrija Mujović, doktorka medicinskih prava na Institutu društvenih nauka i poredsednica Udruženja za zdravstveno i medicinsko pravo, podseća za Danas da je ministar Lončar ostao prilično nejasan kada je rekao tu stvar o izdavanju računa pacijentima posle poregleda samo da bi videli šta koliko košta u državnom zdravstvu.

„Utisci posle te izjave su različiti, ali se ne shvata razlog uručivana računa. Ne znam koliko su pacijenti zainteresovani da vide račune ukoliko im se već izdvaja iznos od ličnog dohotka za obavezno zdravstveno osiguranje. Sa druge strane, ako razmišljamo o tome da li za sredstva koja se izdvajaju za zdravstveno osiguranje postoji informacija kako se ona troše i da li dobijamo kvalitetene usluge za taj novac, da li su liste čekanja predugačke i da li sve to može da bude bolje, onda sve to vezujemo za kvalitet zdravstvene usluge“, ističe Mujović za ovaj medij.

Dodaje za Danas da joj se čini da postoji nezadovoljstvo građana da ne mogu adekvatno i na vreme da dobiju zdravstvene usluge.

„Sada možemo samo da apelujemo da se stvari menjaju. Moguće da je namera Lončara u vezi sa izdavanjem računa da se pokaže i da se dosta velika sredstva izdvajaju na lečenje pacijenata ili da su te usluge jeftinije u odnosu na privatni sektor. Ostao je dužan za objašnje građanima šta će im taj račun. Ako bismo sad gledali striktno, po Zakonu o pravima pacijenata, pacijent bi trebalo da zna unapred koliko će neka usluga da ga košta, a ne posle pregleda“, objasnila je ona, piše Danas.

izvor: https://n1info.rs/biznis/svaki-gradjanin-placa-oko-1-000-evra-godisnje-lecio-se-ili-ne-koji-su-problemi-srpskog-zdravstva/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zrenjaninska vlast da prestane sa kršenjem zakona u slučaju Linglonga

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI smatra da je odluka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine da poništi rešenje Gradske uprave Zrenjanina, kojim je data saglasnost kineskoj kompaniji Linglong da izgradi skladište neopasnog otpada bez izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, dokaz da proces izgradnje ove velike fabrike automobilskih guma obiluje brojnim aktivnostima koje su duboko izvan zakonskog okvira

Published

on

By

Ponovo je dokazano da je Gradska uprava neprijatelj Zrenjanina i njegovih građana.

Najnesposobnija lokalna vlast u istoriji Zrenjanina, skupljena sa koca i konopca, služi samo tome da se po nalogu Vlade Republike Srbije Kinezima odobrava sve što zamisle i sve ono što u civilizovanim evropskim zemljama ne bi smeli ni da pomisle.

Kršenje zakona i podaništvo kineskim tajkunima mora prestati.

Zrenjanin je u srcu Evrope i mi nećemo dozvoliti da fabrika otrova guši njegove građane.

Bahata i nesposobna vlast u Zrenjaninu, na čelu sa gradonačelnikom Salapurom, mora da nauči, koliko god joj to teško padalo, da poštuje Ustav, zakone i druge propise države Srbije.

Aleksandar Rudić
član Glavnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/zrenjaninska-vlast-da-prestane-sa-krsenjem-zakona-u-slucaju-linglonga/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

BEOGRAD – Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću i bivšem šefu BIA Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima su jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

– Jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, je što se takmičio sa predsednikom republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim – rekao je Olenik gostujući u emisiji „Iza vesti“ na televiziji N1.

Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti

Ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali, dodaje, to mu je kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

– To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćuruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u devedesete – objašnjava Olenik.

Govoreći o političkim ubistvima iz 90-ih, ističe da ona nisu došla odjednom.

– Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio ministar za informisanje. Nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom – kazao je Olenik.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a ne Vlada Srbije koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

– Savet daje saglasnost pre nego što Vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju tih osoba, koje moraju da prođu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na Vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita Vlada, ni Savet. U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno – smatra on.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

– Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred Vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako, imate jednog. O čemu će Vlada da glasa ako ima jednog kandidata? – pita se Olenik.

Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve

Osvrnuo se i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

– Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni – ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

– Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu Državna bezbednost imala u tome. Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor će biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo – zaključuje Aleksandar Olenik.

(SzILSV-Vojvođani, 14.06.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću, i bivšem šefu Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima je jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

Olenik kaže za N1 da je jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, „što se takmičio sa predsednikom Republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim“.

„Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti“

Naš sagovornik ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, navodi, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali i da mu je to kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

„To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u ’90-e“, objašnjava Olenik za N1.

Govoreći o političkim ubistvima iz ’90-ih, ističe: „Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio Ministar za informisanje, nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom…“.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a Vlada koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

„Savet daje saglasnost pre nego što vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju te osobe, koje moraju da pređu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP, daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita vlada, ni Savet… U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

„Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako imate jednog. O čemu će vlada da glasa ako ima jednog kandidata?“, pita se Olenik.

„Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve“

Naš sagovornik se osvrnuo i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni“, ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

„Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu državna bezbednost imala u tome… Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor ce biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo“, zaključuje naš sagovornik.

(N1)

izvor: https://autonomija.info/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

Trending