Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Boris Varga: Srbija je u Atini podržala mirovni plan predsednika Ukrajine

„Suština deklaracije potpisane u Atini je da je Srbija podržala mirovni plan predsednika (Ukrajine, Volodimira) Zelenskog.“

Published

on

To za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Boris Varga, politikolog i novinar, jedan od najboljih domaćih poznavalaca prilika u Ukrajini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je 21. avgusta na samitu u glavnom gradu Grčke, gde su lideri Zapadnog Balkana, Evropske unije, Moldavije i Ukrajine potpisali deklaraciju u kojoj je, između ostalog, iskazuje podrška „nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“.

U istom dokumentu su podržali „iskrene napore ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, u njegovoj Formuli za mir“.

‘Izdaja putinofila’

Prema rečima Borisa Varge, taj mirovni plan, predstavljen u novembru 2022. godine, detaljno iznosi uslove pod kojima Kijev pristaje na mirovne pregovore i obustavu ratnih dejstava, a to je, među ostalim, oslobađanje svih teritorija od ruskog okupatora, suđenje i kažnjavanje odgovornih za agresiju i ratna reparacija Ukrajine.

„O Formuli mira Zelenskog se malo zna na našim prostorima i zato je ta informacija prošla skoro neopaženo u medijima Zapadnog Balkana. Čak mislim da je u ovom momentu podrška ukrajinskom mirovnom planu Zelenskog od strane Srbije možda taktički važnija od sankcija Rusiji koje su pitanje strateškog opredeljenja. Svakako da je to velika izdaja za putinofile u Srbiji“, smatra Varga.

Otkako je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu 24. februara prošle godine, zvanični Beograd odbija da se pridruži sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država protiv Rusije.

„Srbija će se o pitanju sankcija rukovoditi isključivo zaštitom svojih vitalnih i ekonomskih i političkih interesa“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dan nakon što su ruske trupe upale na teritoriju Ukrajine.

Nakon samita u Atini Vučić je kazao da u deklaraciji koju je potpisao nema ništa što je protivno interesima Srbije i da se „nije saglasio sa delom koji se tiče sankcija Rusiji“.

Sa druge strane, predstavnici Srbije u Ujedinjenim nacijama (UN) ranije su podržali deklaracije kojima se osuđuje agresija na Ukrajinu.

Upravo to je, prema mišljenju Borisa Varge, dokaz da je zvanični Beograd bio lojalan Zapadu i „načelno stao na stranu Kijeva“.

„Tokom pune agresije, Vučić i njegovo okruženje u državnom vrhu davali su svakojake dvosmislene izjave o Ukrajini, koje pogoduju njihovom rusofilskom biračkom telu. To što je Vučić Formulu mira Zelenskog pričom o neuvođenju sankcija sakrio od svojih birača, nije je sakrio od Rusa. Treba se sledećih dana, spremiti na njegove priče koje će goditi Moskvi„, smatra Varga.

Devedesete

Srbija i Ukrajina uspostavili su diplomatske odnose aprila 1994. godine. U tom trenutku Srbija je sa Crnom Gorom bila u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, koja je nastala nakon istupanja Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije iz socijalističke Jugoslavije.

Na prostoru Hrvatske i BiH u tom trenutku buktao je rat nakon agresije koju je pokrenula Jugoslovenska narodna armija, pod kontrolom Beograda, uz učešće različitih paravojnih formacija iz Srbije.

Prema rečima Borisa Varge, i pre zvaničnog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Beogradom, ukrajinski mirotvorci su bili u mirovnoj misiji u Hrvatskoj, zajedno sa ostalim bivšim sovjetskim republikama, odnosno iz redova Saveza nezavisnih država.

On dodaje da se Ukrajina, koja je izašla iz SSSR-a 1991. godine, kao četrdesetomolionsko „novorođenče“ na karti Evrope više bavila svojim unutrašnjim problemima nego spoljnom politikom.

„Tada se u ukrajinskom društvu nije do kraja definisala politika prema bivšim jugoslovenskim republikama kao sada. Ukrajinci su razumeli Hrvate i saosećali sa njima, ali su bili veliki ljubitelji kulture koja je dolazila iz Srbije“, objašnjava Varga.

Kako kaže, ukrajinska unutrašnja politika od dolaska Leonida Kučme na vlast 1994. godine, bilo je balansiranje između Zapada i Rusije.

U to vreme, dodaje Varga, politika Kremlja nije bila otvoreno antizapadna, iako je tokom NATO intervencije u Jugoslaviji 1999. godine tadašnji premijer Rusije Jevgenij Primakov u znak protesta okrenuo avion sa puta u SAD.

„NATO intervencija u SR Jugoslaviji je čak prilično smanjila popularnost Alijanse, u koju su uglavnom Ukrajinci želeli da se integrišu. Poznato je da je ukrajinska vlada, tada 1999, među prvima i aktivno slala pomoć civilima i pomagala infrastrukturi SR Jugoslavije“, kaže Varga.

Oktobra 2000. godine u masovnim protestima u Srbiji srušen je autokratski režim Slobodana Miloševića. Varga, koji je u to vreme studirao u Ukrajini a kasnije radio i kao novinar u medijima na ukrajinskom jeziku, kaže da je opoziciona borba građana Srbije u to vreme bila velika inspiracija mladim Ukrajincima.

Kako kaže, divili su se aktivistima studentskog pokreta „Otpor“ u Srbiji, koji je nastao kao reakcija na represiju Miloševićevog režima.

„Srpski Otporaši su obučavali ukrajinske volontere i NVO, kako da se nenasilnim putem izbore za demokratiju i fer i demokratske izbore“, kaže Varga.

Dobrovoljci iz Srbije

Paralelno sa ratom koji se vodio na istoku Ukrajine, jedan broj građana Srbije pridružio se snagama proruskih separatista. To je postao jedan od većih „kamenčića u cipeli“ kada je reč o odnosima Srbije i Ukrajine.

Novembra 2017. ukrajinski ambasador u Beogradu Oleksandr Aleksandrovič pozvan je u Kijev na konsultacije nakon što je za portal BIRN izjavio da „Rusija koristi Srbiju i srpski faktor da destabilizuje Balkan i uništi Evropu“.

„Rusija obučava srpske najamnike da ubijaju Ukrajince“, rekao je tadašnji ambasador Ukrajine u Beogradu.

To je izazvalo oštre reakcije zvaničnog Beograda, uključujući i upozorenje iz Ministarstva spoljnih poslova da će, ukoliko se ukrajinski ambasador „ne vrati u okvire Bečke konvencije“, preduzeti određene korake, „uobičajene u ovakvim slučajevima“.

Vlasti Srbije u više navrata saopštile su da će biti kažnjeni svi državljani Srbije koji učestvuju na stranim ratištima, pa i u Ukrajini.

Do sada su za učešće u ratu na istoku Ukrajine u periodu od 2015. do 2018. godine donete 32 osuđujuće presude. U 28 slučajeva, Viši sud u Beogradu je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok su na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđene četiri osobe.

Sve ove presude odnose se za učešće u ratu pre početka ruske invazije 2022. godine.

Prema podacima koje je Viši sud u Beogradu dostavio Radiju Slobodna Evropa u aprilu ove godine, za sada se ne vodi niti jedan postupak za državljane Srbije koji su otišli na front nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju u februaru prošle godine.

To, međutim, ne znači da u ruskim redovima nema državljana Srbije. RSE je u više navrata pisao o ljudima iz Srbije koji su govorili za ruske i srpske medije o svom učešću u ratu i pozivali druge sunarodnike da im se priključe.

Boris Varga podseća da su rat na istoku Ukrajine i aneksija Krima uvezali odnose Beograda i Kijeva uzajamnim priznavanjem teritorijalnih integriteta, ali punim nedoslednih formalnosti i očiglednih protivrečnosti.

„S jedne strane, Beograd uvažava teritorijalnu celovitost Ukrajine i aneksirani Krim smatra ukrajinskim, iako je Srbiji u tom periodu Rusija sve više postajala strateški spoljnopolitički oslonac. Sa druge strane, Kijev takođe priznaje teritorijalnu celovitost Srbije i nije priznao nezavisnost Kosova, iako je potpuno sudbina Ukrajine vezana i potpuno zavisi od Zapada“, kaže Varga.

Ipak, on dodaje da je Kijev dosledniji u svom stavu od zvaničnog Beograda.

„Dvoličnost Beograda prema Ukrajini traje faktički od same aneksije Krima, kada su plaćenici iz Srbije blago kažnjeni i poslata je nedvosmislena poruka da Srbija ne želi da se zamera Rusiji“, kaže Varga.

On podseća da je diplomatski mnogo gori potez bila poseta predsednika Srpskog narodnog pokreta Nenada Popovića okupiranom Krimu marta 2017. godine. Tom prilikom je Popović u krimskom parlamentu izjavio da u „Srbiji svi sa poštovanjem i divljenjem gledaju na hrabrost i odlučnost građana Krima da se vrate u sastav Rusije“.

U junu iste godine Popović je imenovan za ministra bez portfelja u vladi Ane Brnabić.

Menja li Kijev stav o Kosovu?

Iako je od proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. zauzela stav da je ta teritorija i dalje deo Srbije, čini se da Ukrajina razmatra promenu tog stava.

Aktuelni ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač saopštio je 8. avgusta da sve više glasova u ukrajinskom društvu podržava priznanje nezavisnosti Kosova, kao i da u ukrajinskom parlamentu postoji određeni broj poslanika – pristalica ideje o mogućem priznanju.

On je ipak napomenu da stav Ukrajine o priznanju ostaje nepromenjen jer pitanje „formiranja i sprovođenja spoljne politike u skladu sa ukrajinskim zakonodavstvom pripada predsedniku Ukrajine“.

Boris Varga ističe da zvanični Kijev neće trošiti vreme na probleme koji mu nisu prioritetni.

„Ukrajini je trenutno najvažnija odbrana zemlje i očuvanje i sticanje novih saveznika, pa čak i onih koji ne dele u potpunosti stavove sa Kijevom, a kojih nije malo na globalnom jugu. Sa druge strane i zapadne države ne očekuju od Ukrajine u ovom času da prizna Kosovo, jer bi to bio Putinu samo adut u politici i propagandi“, smatra Varga.

Ukrajinski ambasador je svoju izjavu dao dan nakon što su u medijima u Srbiji objavljeni delovi intervjua sa Oleksandrom Merežkom, predsednikom Odbora za spoljne poslove Vrhovne rade Ukrajine.

Oleksandr Merežko rekao je 7. avgusta za T7, prema pisanju medija u Srbiji, da se u Kijevu razgovara o priznavanju Kosova.

Vlada Kosova, za razliku od Srbije, u više navrata je stala uz zapadne saveznike i nedvosmisleno osudila agresiju Rusije na Ukrajinu. Takođe, Kosovo se pridružilo sankcijama koje su EU i SAD uvele Rusiji.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Beta/AP)

izvor: https://autonomija.info/boris-varga-srbija-je-u-atini-podrzala-mirovni-plan-predsednika-ukrajine/

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Predstavnicima zrenjaninske opozicije vlast prekinula uvid u birački materijal

Predstavnici koalicije “Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin” saopštii su danas da su u ponedeljak otkrili kako se izborni materijal u vrećama i zapisnici ne poklapaju, na šta je vlast reagovala prekidom uvida, pozivanjem policije i iznošenjem lažnih optužbi na račun opozicije

Published

on

By

Kako se navodi u saopštenju, koje je u ime koalicije prosledila Demokratska stranka, na biračkom mestu 6 je izbrojano 27 listića za glasanje van biračkog mesta, dok je u Zapisnik upisano 24.

„Koverta je, naravno, bila otvorena. Pronašli smo i nekoliko nevažećih listića na drugim biračkim mestima koji su računati kao važeći i ustanovili da materijal nije čuvan na jednak način – neke koverte su bile zatvorene, neke otvorene“, navodi se u saopštenju.

Uvid u materijal je prekinut čim je koalicija, kako se navodi, počela da otkriva neslaganja i vlast je pozvala policiju.

„Pretili su nam podizanjem optužnice za uništavanje dokumenata o glasanju, što je jasno da ni u jednom trenutku nismo učinili, i još jednom nam onemogućili da pregledamo izborni materijal i utvrdimo činjenično stanje“, navela je zrenjaninska opozicija.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ istakla je da je ovo drugi pokušaj da dobije uvid u izborni materijal, koji bi trebalo da je zakonom garantovan, da su prvog puta pronašli brojne sporne adrese u biračkom spisku i da, iako do sada pronađena neslaganja možda deluju malo, ona to uopšte nisu jer u konačnici mogu da promene broj i raspored mandata, ali i da dokažu da je došlo do krađe izbora.

izvor: https://n1info.rs/vesti/predstavnicima-zrenjaninske-opozicije-prekinula-uvid-u-biracki-materijal/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Vojvodina nije problem. Ona je rešenje!

Pozivam sve važne činioce našeg društva da najzad prihvate potrebu decentralizacije Srbije i istinu o tome šta je to autonomija Vojvodine. Važno je i zbog neophodne modernizacije našeg državnog sistema, koji bi morao da podrazumeva decentralizaciju, ali i zbog pojma autonomije Vojvodine koji svi centralistički i nacionalistički režimi zloupotrebljavaju decenijama unazad

Published

on

By

Njihov razlog za to je jednostavan, da bi crpili i zloupotrebljavali resurse iz svih delova naše zemlje, pa tako i iz AP Vojvodine, neohodno je da se njima upravlja sa jednog mesta – sedišta vlasti i centralističkih elita u Beogradu.

Centralizacija guši Srbiju!

Ono što je u svemu tome glavni problem je činjenica da njihovo centralističko upravljanje usporava, čak i unazađuje razvoj delova Srbije, jer odlučivanje o raspolaganju resursima udaljava od građana.

Time povećavaju svoj manipulativni prostor za zloupotrebe. Srbijom se upravlja svojevrsnim daljinskim upravljačem iz Beograda. To je nedopustivo.

Autonomna Pokrajina Vojvodina nije „problem“, kako to centralisti pokušavaju da predstave. Ona je – rešenje.

Autonomija je način da ono što Vojvođani proizvedu mogu i da troše, ulažu i razvijaju Vojvodinu. Da se vojvođanski prihodi podele na ravne časti – trećina Vojvodini, trećina lokalnoj samoupravi, trećina državi.

Decentralizacija je model po kojem su uređene najrazvijenije države Evope. Po tom načinu uređenja bi i Vojvodina, ali i Šumadija, jugoistočna Srbija, ali i sve druge regionalne celine koje bi se formirale, mogle same da odlučuju o svojim resursima i o onome što sami stvore.

Osim ekonomskog i organizacionog ugla gledanja na Vojvodinu, ona mora biti mesto gde možeš da se izjasniš kako god želiš, a možeš i da kažeš da si Vojvođanin, ako se tako osećaš.

Vojvodina ponovo mora biti mesto gde više od 27 nacija i bezbroj zavičaja živi u miru i slozi!

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-vojvodina-nije-problem-ona-je-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: A sada organizovati sabor za ispravnu pijaću vodu u Vojvodini

Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani pozvala je danas predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Miloša Vučevića da posle velikog „svesrpskog“ političkog sabora, koji je juče održan u Beogradu, organizuju i “sabor za ispravnu pijaću vodu”, na kom bi se progovorilo o problemu vode koji ima preko 700.000 građana Vojvodine

Published

on

By

“Predlažemo da sabor bude održan u Zrenjaninu u najkraćem mogućem roku. Nama neće biti potrebne zastave, skupi kulturno-umetnički programi i velike reči o patriotizmu. Samo tražimo rešenje”, naveli su u saopštenju za javnost.

Dodali su da rešenje postoji, a to je izgradnja sistema regionalnih vodovoda i građani Vojvodine će imati ispravnu pijaću vodu.

“Zastave i velike reči se ne piju. Od vode se živi”, poručio je u saopštenju za javnost portparol LSV – Vojvođani Aleksandar Marton.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-a-sada-organizovati-sabor-za-ispravnu-pijacu-vodu-u-vojvodini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PARALELNI INTERVJU KOJI ĆE ZATRESTI REGION / KLASIĆ I BEŠLIN ZA „SB“: Poruke iz Sarajeva – Vučiću, njegovim prijateljima, četnicima, desničarima i nacionalistima…

Povjesničari Hrvoje Klasić, profesor s Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu i Milivoj Bešlin, profesor s beogradskog univerziteta, govorili su za „Slobodnu Bosnu“ o bujanju radikalizma i nacionalizma u regionu, novim projektima, izborima u Srbiji i Hrvatskoj, te odgovorili na brojna pitanja vezana za budućnost u regionu i povijesni revizionizam. Paralelni razgovor s Klasićem i Bešlinom vođen je u Sarajevu, odakle su poslane snažne poruke od strane najutjecajnijih povjesničara u regionu, što Klasić i Bešlin zasigurno i jesu

Published

on

By

Nakon dokumentarnog serijala pod nazivom „NDH“, slijedi vaš novi veliki projekt. U nedjelju je premijera „Partizana“, što gledatelje očekuje ovoga puta?

KLASIĆ: -Pa da evo, nakon dvije godine snimanja kreće serija Partizani, 7 epizoda – Al Jazeera u 19 sati i u 23 sata repriza. Nadam se da nije baš lud termin zbog nogometnog prvenstva i zbog Olimpijskih igara. Nekako se uzdam da će u BiH možda biti gledanije, jer BiH nema na Europskom prvenstvu, volio bih radije da je Bosna na Europskom prvenstvu pa da pomaknemo termin, ali evo što ćemo, što je tu je. Ja sam ustvari zadovoljan. Često me pitaju što će se moći saznati novog iz serije, a ja sam rekao da za one starije od 50 godina malo što će biti novo, ali za one mlađe od 30 godina sve će biti novo, s obzirom na revizionizam i s obzirom na odnos prema partizanskom pokretu i fašizmu generalno u našim društvima, sve će biti novo.

Međutim, opet kažem oni partizani, malo što ih ima, i oni partizani koji se osjećaju partizanima će možda dijelom biti, ne baš razočarani, ali sigurno će imati primjedbe na samu strukturu serije jer to nije kronologija NOB-a, mi ne ulazimo u sve bitke, u sve divizije, u sve brigade, u sve narodne heroje, nego ustvari pokušavamo više fenomenološki, tematski objasniti neke ključne pojmove. Od toga zašto je partizanski pokret najjači u BiH, kojim motivima pripadnici pojedinih naroda ulaze u partizanski pokret, zašto žene ulaze u partizanski pokret, kakav je odnos partizanskog pokreta prema zapadnim saveznicima, kakav prema Rusima. Naravno, govorimo i o zločinima, govorimo o onome o čemu se malo govori. Obično kad netko kaže partizani misli na borbu, međutim što je sa oslobođenim teritorijima. Što se događa tamo gdje oni oslobode određeni teritorij, gdje ustvari pokušavaju uspostaviti vlast onako kako je oni zamišljaju da bi trebalo biti jednoga dana kad preuzmu vlast u cijeloj zemlji. To će biti vrlo zanimljivo.

Nisam siguran da će taj vaš serijal gledati nova vlast u Hrvatskoj, posebno ovi iz Domovinskog pokreta?

-Ja mislim da oni najviše gledaju. Dakle, sudeći po svim mojim tekstovima koje napišem ili intervjuima, čini mi se da je najviše komentara od desnice. Ja mislim da su oni nekako najvjerniji gledatelji i čitatelji. Tako da sam siguran da će gledati, kao i NDH što su gledali i odmah imali primjedbe. Ali da, jasna mi je vaša aluzija. Dakle, gledat će, siguran sam da će gledati, ali hoće li se složiti i hoće li im biti drago to što je snimljeno, to sumnjam. Ali, oni koliko god mislili da mogu promijeniti povijest svojim stavovima, činjenice su tu. Ono što je jako važno, doista smo okupili povjesničare najbolje za to područje, ne samo iz cijele bivše Jugoslavije, nego imamo i Nijemce, Engleze, Talijane, Francuze, Ruse i Austrijance, tako da mislim da, ako već ne vjeruju meni, koji ustvari najmanje govorim o toj seriji, onda neće baš moći prigovorit svima koji su u toj seriji, a koji nemaju veze ni s Jugoslavijom, ni s komunizmom.

Ovi što su u Srbiji sad dobili izbore, ponovo ista ekipa, neće ni oni baš biti oduševljeni ovim partizanima.

BEŠLIN: -Neće, predsednik države se već očitovao o kolegi Klasiću, kao što znamo. Njihov odnos prema partizanskom pokretu izražen je činjenicom da je novi pobednik i novi- stari gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić rekao je da isele Tita jer je bio anti-Srbin. Zaboravljajući jednu ključnu stvar.  S druge strane Tita se ne nalaze Srbi, s druge strane Tita se nalazi fašizam, a Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Tako da je odnos ovih radikalskih vlasti u Srbiji prema fašizmu više nego sporan i kontroverzan. Postoje ti trenuci kada se oni do kraja razotkriju. A tu je, između ostalog, i Šapićevo predizborno obećanje da će da iseli Tita koji je simbol antifašizma, ne samo na jugoslavenskom prostoru, nego i u Evropi i u svetu.

KLASIĆ: -Ali da možda ipak i razveselim predsjednika Vučića i sve njegove pristaše, u seriji će biti jako puno govorenja o četnicima. Onim istim, koje narativ u Srbiji naziva tzv. drugim antifašističkim pokretom u Srbiji.

U kojoj mjeri vam se čini da su nakon izbora u Hrvatskoj i Srbiji te dvije zemlje skrenule oštro desno?

KLASIĆ: -Kad govorimo o Hrvatskoj retorika je bila vrlo desna, međutim praksa se već pokazala puno manje desna. Pokazalo se da je Andrej Plenković puno umješniji nego što su mnogi očekivali. Dakle, ako pogledamo od nekih prvih zahtjeva šta će sve Domovinski pokret htjeti, dobili su zapravo Ministarstvo privrede i demografije i dio Ministarstva gospodarstva, onda je jedan od zastupnika iz domovinskog pokreta inzistirao, kao uvjet,  podrške Muzej žrtava komunističkih zločina, a onda je onaj drugi tjedan nakon toga rekao da ne mora biti odmah muzej nego da mogu biti prvo istraživanja, a sada je krenulo istraživanje njegove imovine. Tako da ćemo vidjeti dokle će to sve skupa doći. Nisam sretan što nažalost, desnica u Hrvatskoj ponovo isplivava na najgori mogući način, a to je odnos prema prošlosti. Ali, nekako se nadam, dobili smo upozorenje, i mi svi koji se time bavimo smo se angažirali  i radimo na tome da njihovi stavovi ne postanu ponovo mainstream.

BEŠLIN:-Ne bih se složio, ni Hrvatska ni Srbija da skreću desno, jer su obje i do sada imale desne vlade, s druge strane u Hrvatskoj, ja se tu slažem sa kolegom Klasićem, Andrej Plenković se pokazao kao vrlo vešt agens za razgrađivanje ovih desničarskih stavova i možda bi se mogao uporediti na evropskom nivou negde sa Angelom Merkel, koja je pomerila CDU najviše ka centru.

Plenković je ranije uspevao da pomeri i MOST ka centru i da razgradi tu političku organizaciju. Ne bih sad nagađao, ali mislim da on to već sad nekako uspeva da relativizuje, taj neki zaokret. Što se tiče Srbije, isto, stara je vlast. Dakle, jeste desna pa desna i populistička, ali opet ne vidim neki zaokret. Iako bi sad neki u tom Vučićevom odnosu sa Kinom mogli da pronađu elemente nekog zaokreta, ali Srbija već neku godinu nije otvorila neko poglavlje, dakle faktički je defacto prekinula proces evropskih integracija, evropski narativ više nije dominantan u Srbiji, nacionalizam je već nekoliko godina ta ključna legitimacija, iako nije bio u prvim godinama Vučićeve vladavine.

On je negde došao sa tom pričom, neki od nas smo znali o fake reformama, privrednom rastu itd. Ali, onda kada su se sve te priče o reformama prikazale manje ili više neuspešne on se vratio onoj svojoj ključnoj legitimaciji, onome što najbolje zna, a to je nacionalizam.

A što je sa opozicijom?

BEŠLIN: -Vučić, odnosno presvučeni radikali na vlasti u Srbiji su promenili krvnu sliku društva. Oni jesu društvo vrlo pomerili na desno. Dakle, dosta postepeno su pojačavali tu svoju nacionalističku retoriku i društvo pomerali ka desno, i to je dovelo do toga da danas, velika većina opozicionih lidera i većina opozicionih ili nezavisnih medija su mnogo više desno nego što je to po volji mnogima od nas, nego što je to bilo pre 10 ili 15 godina. Tako da, veći deo opozicije se dosta glupo takmiči sa Vučićem u tom nacionalizmu, nacistiškom narativu, odbrani Kosova, dodvoravanju Putinu, ksenofobiji. Na teži način će shvatiti da oni ne mogu „nadsrbiti“ Vučića i da ne mogu oni Vučiću uzeti ono što je njegova legitimacija već 30 i više godina, a to je nacionalizam, i da moraju da pronađu neki alternativni narativ i da ne budu samo konkurencija, već da moraju da postanu alternativa. A da bi postali alternativa moraju da formulišu alternativni program. Oni to u momentu nisu uradili, niko od njih.

Je li potpuno ista situacija i u RS-u? Opozicija radi isto ono što i Dodik…

BEŠLIN: –RS je uvijek Srbija na steroidima. RS je, plašim se, uvek anticipacija nekih procesa koji se dešavaju u Srbiji. Ali, mislim da je ipak situacija dosta teža jer u Srbiji ipak postoji nekakvo društvo koje se opire, još uvijek postoje nekakvi mediji, ali u RS-u ja ne mogu da vidim više naznake bilo kakve alternative. Dakle, to je sad već jedan takav autoritarizam  da poprima razmere totalitarnih sistema.

A Hrvatska ljevica? Nula bodova?

KLASIĆ:-Ja bih rekao Europska ljevica blizu nula bodova, ako izuzmemo ponekad dobre rezultate. Mislim, naravno, možemo mi govoriti o španjolskoj ljevici, o SPD-u, pa i o, naravno, Skandinaviji, ali bitnije je što ustvari mi danas podrazumijevamo pod ljevicom.

Da li je ljevica ona kakvu smo ju zamišljali 70-ih, 80-ih godina? Možemo li uopće očekivati danas postojanje takve ljevice?

Dakle, u Hrvatskoj i dalje su dvije najjače opozicijske stranke čak i ne centar prema ljevici, već ljevica prema centru. Dakle SDP i Možemo! Nije to najbolje, ali mislim da ima i zemalja u kojima ljevice stoje puno lošije. Ja osobno mislim da je veliki problem u SDP-u, da SDP mora nešto pod hitno promijeniti.

Po mom mišljenju, SDP mora ponovo, ili napokon, skrenuti ulijevo više nego što je, pri čemu se ta ljevica mora odnositi, ne samo prema Titu i prema žrtvama Oluje, nego mora i u poreznoj politici, socijalnoj politici, kulturnoj, vanjskoj, u svemu ostalome. Ali da, kriza je, očito se ne mogu snaći u tome tko bi bila biračka baza.

Dakle, kad govorimo o nekoj staroj ljevici, onda se uvijek razmišljalo o radničkoj klasi i o radnicima koji rade u velikim tvornicama. Tih velikih tvornica više baš ni po Europi nema toliko, a kamo li u Hrvatskoj, tako da, na njih se ne može računati. Raduje me što, recimo, jako puno mladih je glasalo za Možemo, a s druge strane za SDP uglavnom stariji glasaju, što znači da postoji mogućnost da se mladima pristupi s nekim novim formama. Dakle, to su neke zelene politike, to je odnos prema LGBT zajednici, prema migrantima, tako da, mislim da postoji perspektiva, ali generalno vjetrovi iz Europe koji pušu nisu baš naklonjeni ljevici na ovom ovdje prostoru, pa onda ni u Hrvatskoj.

Za kraj, nakon novih izbornih manipulacija od strane Vučićevog režima, što će biti u Nišu, Zrenjaninu, Novom Beogradu, nakon svega? Opet neke demonstracije, ili bi se sve moglo završiti na onoj staroj „Tresla se gora…“?

BEŠLIN:-Mislim da nije dobro da istoričar predviđa budućnost. Ne vidim neki potencijal za ozbiljan otpor, zbog toga što je ozbiljan otpor u Srbiji, ako sad aludirate na demonstracije ’96./’97/ 2000. odbranu izbornih rezultata, opozicija je tada uspevala ’96./’97., protesti su trajali tri meseca za priznavanje izbornih rezultata, za fer izbore. Opozicija je tad uspela, ali opozicija je tada uverila jedan ogroman broj građana da je legitimitet, na lokalu makar, a 2000. i na nacionalnom nivou sa autoritarnih lidera prešao na njih, odnosno s autoritarnog lidera prešao na njih.

Ova opozicija nije uverila građane da su oni nosioci legitimiteta. Većina građana, da ne kažem ogromna većina, i dalje veruje da je nosilac legitimiteta Aleksandar Vučić. To je ta stvar koja nedostaje da bi se ozbiljno ljudi pokrenuli na ulici.

Dakle, vi Vučića možete ogrančiti u izbornim manipulacijama, u krađi izbora, u svemu onome što se dešavalo i predizbornim i postizbornim krađama samo uz jedan ozbiljan pritisak, a to znači ne lajkovima, tekstovima, društvenim mrežama, nego velikim brojem ljudi u javnom prostoru, što je jedina politička činjenica i delatni pritisak. Da bi se to desilo ljudi moraju da budu vrlo ubeđeni i vrlo motivisani. Ja ne vidim da danas u društvu postoji ni ta ubeđenost da je Vučić izgubio svaki legitimitet ni motivacija kod ljudi.

Koliko može trajati ta „agonija“ u Srbiji i za Rusiju i za Srbiju, jer očito da Srbija pod Vučićem nikad neće ući u Europsku uniju, a očito je i da predsjednik Srbije ne misli odustati od ulagivanja Putinu i tog sjedenja na dvije stolice?

BEŠLIN:-Za većinu ljudi u Srbiji to nije agonija, za većinu ljudi je to poseban model ponašanja. Dakle, u Srbiji trenutno evropski narativ uživa manje od trećine podrške, dakle, negde oko 30% i to pod uslovom da im ne traže i da ne postavljaju pitanje Kosova. Ako to postaviš, onda je negde oko 10 procenata ljudi koji bi išli. A s druge strane, ulagivanje Putinu je nešto što otprilike podržava, po istraživanjima negde oko 10%. Prema tome, Vučić jeste, nažalost, modelirao društvo prema svom uzoru.

PROFESOR MILIVOJ BEŠLIN ZA 'SB': Koliko puta je Rusija izdala Srbiju, što se krije iza mita o srpsko-ruskom bratstvu i zbog čega su utihnuli Vučić i Dodik… | Slobodna BosnaFoto: Arhiv

KLASIĆ:- Ja bih samo dodao, ovo što je Milivoj rekao, dakle, treba više ljudi u tom javnom prostoru, to je apsolutno. Međutim, problem je što je taj javni prostor okupiran već godinama. Ja stvarno ne znam toliko kvalitetnih profesionalaca, povjesničara, intelektualaca u regiji, kao što ih ima u Srbiji, a obrnuto proporcionalna je mogućnost njihovog pojavljivanja u javnom prostoru. Odnosno, prostor u kojem se oni pojavljuju je vrlo, vrlo sužen i vi kad pogledate koji su najgledaniji, najčitaniji mediji, na njima ti ljudi nemaju pristupa. Tako da, nakon dugog vremena, dakle, po onom Gebelsovskom, kada se jedna laž počne ponavljati, jedan narativ počne ponavljati – on postane normalan i čini mi se da se u Srbiji već dugo događa, već predugo normalizira nenormalno, puno ljudi koji možda u startu nisu bili za Vučića, koji ne bi prije 10 godina glasali za njega, danas već gledaju onako: „Pa dobro, nije on baš ovako, nije baš onako“ i pronalaze se nekakve zamjerke Zapadu, zamjerke susjedima, zamjerke svima i zamjerke opoziciji, ali ne i njemu. Tako da, mislim da je to primjer koji bi se mogao doista učiti u školama kako propaganda, dakle, kako jedna mašinerija doista može zarobiti cijelo društvo.

BEŠLIN:-Da, i ta kontaminacija javnog prostora će ustvari ostati u Srbiji značajno duže nakon Vučića. Ja se plašim, na ovim nezavisnim medijima kad sam rekao da bi neki sledeći autokrata posle Vučića mogao biti vrlo sličan njemu, ako ne i gori jer je društvo u međuvremenu značajno izmenjeno.

izvor: https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/359726/paralelni_intervju_koji_ce_zatresti_region_klasic_i_beslin_za_sb_poruke_iz_sarajeva_vuchicu_njegovim_prijateljima_chetnicima_desnicharima_i_nacionalistima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kandidatkinja koalicije „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije

Kandidatkinja na izbornoj listi „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović, doktorantkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, osvojila je drugo mesto u izboru nedeljnika „Zrenjanin“ za političku ličnost godine

Published

on

By

Bojana Begović je, samim tim, najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije.

Čestititamo našoj koleginici i svi zajedno ćemo učiniti veliki napor da pobedimo na izborima 2. juna i izborimo se za promene i bolji život u Zrenjaninu.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“, koja nastupa pod rednim brojem 5 na izborima za Skupštinu grada Zrenjanina, je savez Demokratske stranke, Zajedno za Zrenjanin, Zeleno-levog fronta, Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, Narodnog pokreta Srbije-Miroslav Aleksić, Novog lica Srbije i SRBIJE CENTAR-Zdravko Ponoš.

Informativna služba Koalicije
Zrenjanin protiv nasilja – Biram Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/kandidatkinja-koalicije-zrenjanin-protiv-nasilja-biramo-zrenjanin-bojana-begovic-najpopularnija-licnost-zrenjaninske-opozicije/

Continue Reading

Trending