SLOBODNA VOJVODINA
Šta su dometi samita u Atini i deklaracije kojom je i Srbija osudila ratne zločine u Ukrajini?
Osuda ranih i drugih zločina i podrška tome da svi odgovorni za njih moraju da odgovaraju, jedina je novina u spoljnoj politici Srbije nakon usvajanja deklaracije Samita EU-Zapadni Balkan, koji se protekla dva dana odvijao u glavnom gradu Grčke, a tokom kog se sa predsednikom Ukrajine Zelenskim sastao predsednik Srbije Vučić.
Lideri Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije i zvaničnici Evropske unije usaglasili su sinoć na neformalnoj večeri u Atini, usaglasili deklaraciju kojom su, između ostalog, daje “nepokolebljivu podršku” Ukrajini, ali i osuđuju ratni i drugi zločini, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, te poručuje da svi odgovorni moraju odgovarati.
Samit u Atini održan je simbolično 20 godina nakon samit na kom je 2003. usvojena Solunska deklaracija kojom je data podrška evropskih integracija zemalja u regionu.
“Grčka je i pre 20 godina bila domaćin važnog sastanka na kome je Zapadnom Balkanu obećano pristupanje EU. U međuvremenu, samo je Hrvatska postala članica, a svi ostali nalaze se na putu ka članstvu bez konkretnih obećanja kada će se to desiti. Sada u Atini, Zapadnom Balkanu pridružene su Ukrajina i Moldavija i tako smo svi stavljeni u jednu regatu, iako su Crna Gora i Srbija otvorile pregovore o članstvu još 2012. i 2014. godine”, kaže Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Grubješić kaže i da je simptomatično odsustvo premijera Albanije Edija Rame, kojem je poziv uskraćen zbog bileteralnog spora Grčke i Albanije oko grčke manjine u zemlji čiji je Rama predsednik Vlade.
“Simptomatično je da Edi Rama nije bio pozvan jer postoji bilateralni spor Grčke i Albanije oko grčke manjine u Albaniji. Nadam se da to ne znači da će opet članica EU blokirati kandidata, kao što se do sada dešavalo. Grčka je važna članica južnog krila NATO, postaje energetsko čvorište za ovaj deo Evrope, a premijer Micotakis slovi za ozbiljnog pretendenta na mesto predsednika Evropskog Saveta nakon evropskih izbora u junu sledeće godine. To sve dodatno objašnjava pozadinu ovog Samita”, navodi ona.
Govoreći o reakciji izvestiteljke Evropskog parlamenta, Viole fon Kramon, na sastanak Vučić-Zelenski, koja je rekla da se Vučić sastao s ukrajinskim premijerom kako bi izvršio pritisak da Ukrajina ne prizna Kosovo, Grubješić kaže da ne treba komentarisati tvitove onih koji nisu bili ni na samitu, niti na tom sastanku.
Ona dodaje da se deklaracije uvek donose konsenzusom, te pošto Srbija još uvek nije soremna na pridruživanje sankcijama Rusiji, bez obzira na dosadašnju različitu pomoć Ukrajini, napominjući nedvosmislenu podršku njenoj teritorijalnoj celovitosti, konsenzus svih potpisnika Deklaracije postignut je bez rečenice o sankcijama.
Dragoslav Rašeta iz “Novog trećeg puta” navodi da ne vidi veću promenu u spoljnopolitičkom kursu Srbije od, kako kaže, “statusa kvo”, odnosno ona deklaracija sa kojima se Srbija već usaglasila, pre svega u okviru Ujedinjenih nacija.
“Ne pominju se nikakve sankcije, a agresija jeste terminologija sa kojom se Srbija već usaglasila. Pominjanje ratnih zločin jeste blagi napredak, s obzirom da nismo glasali za sve UN deklaracije koje su se ticale povrede ljudskih prava i ratnih zločina, pogotovo kad se ticalo Krima ove i prethodne godine. To se može tumačiti kao kompromis Srbije da se nađe bliže stavu zemalja Zapadnog Balkana, ali ne vidim veću promenu spoljnopolitičkog kursa Zapadnog Balkana”, smatra Rašeta.
Srpski “Sputnjik” piše da je Vučić na večeri u Atini uspeo da izdejstvuje da se uvođenje sankcija Rusiji ne nađe u tekstu usvojene Deklaracije.
“Mislim da Sputnjik pokušava da zaštiti leđa predsedniku, u smislu da je to najbolja pozicija koja odgovara ruskim interesima, ne verujem da je Srbija uspela da sabotira da se pojam sankcija uključi u deklaraciju, ali svakako mislim da postoji protivljenje i da je u Atini bilo bitnije pokazati zajedništvo, šta je ono oko ćega se svi slažu nego ulaziti u neke dublje probleme, pre svega jer je pritisak Zapada oslabio kad je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji.Mislim da pritisak sada ne postoji, niti da je predsednik spreman da učini to kada se to od njega ne očekuje i kada i dalje postoje problemi sa Prištinom”, kaže naš sagovornik.
Sastanak predsednika Srbije s premijerom Ukrajine Rašeta vidi kao napredak, s obzirom da do sada niko iz Srbije nije posetio ovu zemlju, te da je prošli susret ove dvojice zvaničnika bio na samitu u Tirani u decembru, bio kratak i na marginama skupa.
“Ovo sada je ipak bio zvanični bilateralni sastanak”, kaže.
Pred samu Atinu zvaničnici Srbije, pre svih predsednik Vučić, najavljivali su za avgust i septembar povećanje pritisak da se uvedu sankcije, ali Rašeta kaže da je za to rano.
“Rano je za to, svakako da će vlast da govori da je pod nenormalnim pritiscima, mada vidimo da Vučić nastavlja sa tom “bambus politikom” – ako vetar duv na jednu, on će malo da se okrene drugoj. Ne smemo da zaboravimo d je pre Atine bio u Budimpešti gde je podršku tražio kod lidera koji predstavljaju taj neki “alternativan i realistički put” koji teže da se zaštite odnosi i sa EU i Moskvom. Dokle god Kurti odbija da se povinuje savetima Zapada, ne očekujem da će Srbija razmišljati o uvođenju sankcija”, navodi Rašeta.
Iz Vučićevog obraćanja nakon samita jasno je da je s makedonskim kolegom Kovačevskim razgovarao i o izjavi ministra odbrane Srbije Miloša Vučevića, predsednika Srpske napredne stranke, koji je izjavio da će Severna Makedonija i Crna Gora tek videti posledice priznanja Kosova. Ovu izjavu naš sagovornik vidi kao diplomatski promašaj.
“Izjava Vučićevića je bila diplomatski promašaj, podseća na ruske izjave, a svakako je bila i tema u Atini. One jesu bile upućene domaćoj javnosti, ali nije za očekivati da Severna Makedonija i Crna Gora ne reaguju”, poručuje on.
Samit u Atini počeo je u ponedeljak i trajao je dva dana. Premijer Grčki Kirijos Micotakis ugostio je, uz Vučića, i predsednicu Moldavije Maiu Sandu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenskog, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, premijera Grčke Kirijakosa Micotakisa, premijera Rumunije Jon-Marsela Čolakua, kosovskog premijera Aljbina Kurtija, predsednicu Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjanu Krištu, premijera Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog, premijera Bugarske Nikolaja Denkova i premijer Hrvatske Andreja Plenkovića, kao i predsednicu Evropskog saveta Ursulu fon der Lajen i predsednika Evropske komisije Šarla Mišela.
izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/sta-su-dometi-samita-u-atini-i-deklaracije-kojom-je-i-srbija-osudila-ratne-zlocine-u-ukrajini/
SLOBODNA VOJVODINA
SSP: Vesić da nauči da se Vojvodina zove Vojvodina, a ne “severna srpska pokrajina”
Pokrajinski poslanik Stranke slobode i pravde Bojan Jankulović izjavio je da je ministar Vesić ponovo Vojvodinu nazvao severnom srpskom pokrajinom
SLOBODNA VOJVODINA
Održan komemorativni skup “Sjećanje na Sjeverin”
Mešihat Islamske zajednice u Srbiji i Medžlis Islamske zajednice Priboj organizirali su komememorativni skup “Sjećanje na Sjeverin” u povodu navršavanja 32. godišnjice od otmice u Mioču u kojoj je odvedeno i ubijeno 17 nevinih građana bošnjačke nacionalnosti iz Priboja i okolnih sela
SLOBODNA VOJVODINA
Zajednička sednica vlada Srbije i Vojvodine u sredu u Novom Sadu: Vučević i Gojković za istim stolom
Zajednička sednica Vlade Srbije i Pokrajinske vlade održaće se u sredu, 23. oktobra u zgradi Pokrajinske vlade
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Zašto građani cele Srbije da plaćaju kredit za Beogradski metro?
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) ocenila je da je najnovije zaduživanje Srbije kod nemačke Dojče banke za deo sredstava za izgradnju prve faze metroa u Beogradu “skandalozno, ali i duboko protivustavno”.
SLOBODNA VOJVODINA
Sumorne projekcije statističara: Zrenjanin gubi više od 40 odsto stanovnika do 2052. godine
Analiza Republičkog zavoda za statistiku o depopopulaciji i starenju pokazuje da će Zrenjanin za tri decenije imati manje od 60.000 stanovnika, a prosečna starost građana biće 48 godina.
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić i Vučević da kažu ko u Srbiji priprema timove za destabilizaciju Moldavije
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI postavlja pitanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Milošu Vučeviću kako je moguće da je u Srbiji obučavana grupa mladih ljudi, koji su spremani za izazivanje nereda u Moldaviji
SSP: Vesić da nauči da se Vojvodina zove Vojvodina, a ne “severna srpska pokrajina”
Održan komemorativni skup “Sjećanje na Sjeverin”
Zajednička sednica vlada Srbije i Vojvodine u sredu u Novom Sadu: Vučević i Gojković za istim stolom
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom