SLOBODNA VOJVODINA
Šta su dometi samita u Atini i deklaracije kojom je i Srbija osudila ratne zločine u Ukrajini?
Osuda ranih i drugih zločina i podrška tome da svi odgovorni za njih moraju da odgovaraju, jedina je novina u spoljnoj politici Srbije nakon usvajanja deklaracije Samita EU-Zapadni Balkan, koji se protekla dva dana odvijao u glavnom gradu Grčke, a tokom kog se sa predsednikom Ukrajine Zelenskim sastao predsednik Srbije Vučić.
Lideri Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije i zvaničnici Evropske unije usaglasili su sinoć na neformalnoj večeri u Atini, usaglasili deklaraciju kojom su, između ostalog, daje “nepokolebljivu podršku” Ukrajini, ali i osuđuju ratni i drugi zločini, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, te poručuje da svi odgovorni moraju odgovarati.
Samit u Atini održan je simbolično 20 godina nakon samit na kom je 2003. usvojena Solunska deklaracija kojom je data podrška evropskih integracija zemalja u regionu.
“Grčka je i pre 20 godina bila domaćin važnog sastanka na kome je Zapadnom Balkanu obećano pristupanje EU. U međuvremenu, samo je Hrvatska postala članica, a svi ostali nalaze se na putu ka članstvu bez konkretnih obećanja kada će se to desiti. Sada u Atini, Zapadnom Balkanu pridružene su Ukrajina i Moldavija i tako smo svi stavljeni u jednu regatu, iako su Crna Gora i Srbija otvorile pregovore o članstvu još 2012. i 2014. godine”, kaže Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Grubješić kaže i da je simptomatično odsustvo premijera Albanije Edija Rame, kojem je poziv uskraćen zbog bileteralnog spora Grčke i Albanije oko grčke manjine u zemlji čiji je Rama predsednik Vlade.
“Simptomatično je da Edi Rama nije bio pozvan jer postoji bilateralni spor Grčke i Albanije oko grčke manjine u Albaniji. Nadam se da to ne znači da će opet članica EU blokirati kandidata, kao što se do sada dešavalo. Grčka je važna članica južnog krila NATO, postaje energetsko čvorište za ovaj deo Evrope, a premijer Micotakis slovi za ozbiljnog pretendenta na mesto predsednika Evropskog Saveta nakon evropskih izbora u junu sledeće godine. To sve dodatno objašnjava pozadinu ovog Samita”, navodi ona.
Govoreći o reakciji izvestiteljke Evropskog parlamenta, Viole fon Kramon, na sastanak Vučić-Zelenski, koja je rekla da se Vučić sastao s ukrajinskim premijerom kako bi izvršio pritisak da Ukrajina ne prizna Kosovo, Grubješić kaže da ne treba komentarisati tvitove onih koji nisu bili ni na samitu, niti na tom sastanku.
Ona dodaje da se deklaracije uvek donose konsenzusom, te pošto Srbija još uvek nije soremna na pridruživanje sankcijama Rusiji, bez obzira na dosadašnju različitu pomoć Ukrajini, napominjući nedvosmislenu podršku njenoj teritorijalnoj celovitosti, konsenzus svih potpisnika Deklaracije postignut je bez rečenice o sankcijama.
Dragoslav Rašeta iz “Novog trećeg puta” navodi da ne vidi veću promenu u spoljnopolitičkom kursu Srbije od, kako kaže, “statusa kvo”, odnosno ona deklaracija sa kojima se Srbija već usaglasila, pre svega u okviru Ujedinjenih nacija.
“Ne pominju se nikakve sankcije, a agresija jeste terminologija sa kojom se Srbija već usaglasila. Pominjanje ratnih zločin jeste blagi napredak, s obzirom da nismo glasali za sve UN deklaracije koje su se ticale povrede ljudskih prava i ratnih zločina, pogotovo kad se ticalo Krima ove i prethodne godine. To se može tumačiti kao kompromis Srbije da se nađe bliže stavu zemalja Zapadnog Balkana, ali ne vidim veću promenu spoljnopolitičkog kursa Zapadnog Balkana”, smatra Rašeta.
Srpski “Sputnjik” piše da je Vučić na večeri u Atini uspeo da izdejstvuje da se uvođenje sankcija Rusiji ne nađe u tekstu usvojene Deklaracije.
“Mislim da Sputnjik pokušava da zaštiti leđa predsedniku, u smislu da je to najbolja pozicija koja odgovara ruskim interesima, ne verujem da je Srbija uspela da sabotira da se pojam sankcija uključi u deklaraciju, ali svakako mislim da postoji protivljenje i da je u Atini bilo bitnije pokazati zajedništvo, šta je ono oko ćega se svi slažu nego ulaziti u neke dublje probleme, pre svega jer je pritisak Zapada oslabio kad je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji.Mislim da pritisak sada ne postoji, niti da je predsednik spreman da učini to kada se to od njega ne očekuje i kada i dalje postoje problemi sa Prištinom”, kaže naš sagovornik.
Sastanak predsednika Srbije s premijerom Ukrajine Rašeta vidi kao napredak, s obzirom da do sada niko iz Srbije nije posetio ovu zemlju, te da je prošli susret ove dvojice zvaničnika bio na samitu u Tirani u decembru, bio kratak i na marginama skupa.
“Ovo sada je ipak bio zvanični bilateralni sastanak”, kaže.
Pred samu Atinu zvaničnici Srbije, pre svih predsednik Vučić, najavljivali su za avgust i septembar povećanje pritisak da se uvedu sankcije, ali Rašeta kaže da je za to rano.
“Rano je za to, svakako da će vlast da govori da je pod nenormalnim pritiscima, mada vidimo da Vučić nastavlja sa tom “bambus politikom” – ako vetar duv na jednu, on će malo da se okrene drugoj. Ne smemo da zaboravimo d je pre Atine bio u Budimpešti gde je podršku tražio kod lidera koji predstavljaju taj neki “alternativan i realistički put” koji teže da se zaštite odnosi i sa EU i Moskvom. Dokle god Kurti odbija da se povinuje savetima Zapada, ne očekujem da će Srbija razmišljati o uvođenju sankcija”, navodi Rašeta.
Iz Vučićevog obraćanja nakon samita jasno je da je s makedonskim kolegom Kovačevskim razgovarao i o izjavi ministra odbrane Srbije Miloša Vučevića, predsednika Srpske napredne stranke, koji je izjavio da će Severna Makedonija i Crna Gora tek videti posledice priznanja Kosova. Ovu izjavu naš sagovornik vidi kao diplomatski promašaj.
“Izjava Vučićevića je bila diplomatski promašaj, podseća na ruske izjave, a svakako je bila i tema u Atini. One jesu bile upućene domaćoj javnosti, ali nije za očekivati da Severna Makedonija i Crna Gora ne reaguju”, poručuje on.
Samit u Atini počeo je u ponedeljak i trajao je dva dana. Premijer Grčki Kirijos Micotakis ugostio je, uz Vučića, i predsednicu Moldavije Maiu Sandu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenskog, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, premijera Grčke Kirijakosa Micotakisa, premijera Rumunije Jon-Marsela Čolakua, kosovskog premijera Aljbina Kurtija, predsednicu Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjanu Krištu, premijera Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog, premijera Bugarske Nikolaja Denkova i premijer Hrvatske Andreja Plenkovića, kao i predsednicu Evropskog saveta Ursulu fon der Lajen i predsednika Evropske komisije Šarla Mišela.
izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/sta-su-dometi-samita-u-atini-i-deklaracije-kojom-je-i-srbija-osudila-ratne-zlocine-u-ukrajini/
SLOBODNA VOJVODINA
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
SLOBODNA VOJVODINA
Dva guslara u jednoj čardi?
Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!
SLOBODNA VOJVODINA
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
SLOBODNA VOJVODINA
Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030
Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.
Saopštenje za javnost Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Dva guslara u jednoj čardi?
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom