Rat u Ukrajini traje gotovo četiri meseca, ali pored žestokih borbi koje se sve vreme odvijaju na frontovima širom zemlje, on ujedno predstavlja i diplomatske i logističke izazove za sve svetske zvaničnike – ne samo ruske i ukrajinske. Naime, u visokim, višespratnim skladištima na obali Crnog mora, u ukrajnskoj luci Odesa, nalaze se silosi puni pšenice koji su zarobljeni sve vreme dok rat u ovom delu Evrope besni više od 100 dana. Sve oči sveta uprte su upravo u uspeh misije koja treba da pruži odgovor na pitanje “kako izvući oko 20 miliona tona žitarica iz Ukrajine” koje delovi sveta željno iščekuju uznemireni predviđanjima UN o “gladi i nestašicama”.

Da je problem sa nestašicom hrane u svetu veliki i to upravo zbog rata u Ukrajini piše i Gardijan koji navodi da je ova zemlja zapravo peti po veličini izvoznik žitarica u svetu. Dokaz za to je da samo jedna metalna konstrukcija, koja se nalazi u luci u Odesi, sadrži četvrt miliona tona žitarica.

I dok je neizvesno šta će biti sa lukom u Odesi, u Moskvi kažu da su u ukrajinskim lukama Berđansk i Marijupolj uklonjene mine koje su zapravo i bile glavna prepreka da žitarice izađu iz zemlje, kao i da su spremne da nastave sa isporukom. Izvoz žitarica iz Ukrajine bio i jedna od glavnih tema jučerašnjeg susreta ministara spoljnih poslova Sergeja Lavrova i Mevluta Čavušoglua u Turskoj, koja i inače i dalje održava dobre odnose i sa Kijevom i sa Moskvom, pokušajući da igra i ulogu posrednika.

Samo jedna od tih metalnih konstrukcija u Odesi predstavlja i nešto više od jedan odsto od procenjenih 20 miliona tona žitarica koja je zarobljena u Ukrajini i to od početka ruske invazije. Još stotine ovakvih silosa, piše Gardijan, “raštrkano” je po ratom zahvaćenoj zemlji. Glavni problem je i taj što su svi ovi silosi gotovo do vrha puni prošlogodišnje žetve, dok se nova polako bliži.

Naime, prema pisanju britanskog lista, jedan od glavnih problema koji može da tek da eskalira je taj što za nešto više od mesec dana počinje nova žetva, kada će farmeri polako krenuti da sakupljaju preostalu pšenicu. Ona će nakon toga morati da pronađe svoj put do ukrajinskih silosa koji su već sada poprilično puni. Paradoks je u tome što za sve to vreme svetska inflacija raste, rat je blokirao izvoz, a rafovi po prodavnicama širom sveta sve su prazniji i pospešuju krizu po pitanju hrane.

Neslaganje ruske i ukrajinske strane oko daljih koraka

Činjenica je da su obe strane svesne okolnosti u kojima su se našle. Međutim, i dalje je kočnica u diplomatskim razgovorima, a susret Lavrova i Čavušoglua u Ankari jedan je u nizu pokušaja da se ovo pitanje razreši. Ipak, nakon sastanka, stvari se i dalje nisu pomerile sa mrtve tačke. Lavrov i Čavušoglu su nakon sastanka saopštili da su se uskladili da bi dalji plan u rešavanju ovog pitanja mogao da bude pokretanje ukrajinskog koridora za izvoz žitarica.

Čavušoglu je rekao da je Turska spremna da posreduje u obnavljanju razgovora između Moskve i Kijeva uz posredovanje UN u Istanbulu. Međutum, Lavrov je dao nešto skeptičniju izjavu kada je rekao da veruje da bi ovakav sastanak pre bio simboličan nego što bi stvarno rešio pitanje zarobljenih žitarica. On je rekao da je na Ukrajini da reši problem isporuka žitarica deminiranjem svojih luka i da nije potrebna nikakva akcija sa ruske strane, jer je ona već preuzela neophodne obaveze. Naveo je i da je glavni problem taj što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski “kategorički odbio” da reši ovaj problem.

Nakon sastanka se oglasio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je, s druge strane, rekao da globalne sankcije Rusiji moraju da budu ukinute da bi i ruske žitarice bile isporučene na međunarodna tržišta.

Posle izjave Lavova, oglasila se i druga strana – regaovalo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova. Ovim povodom je portparol ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko napisao na Tviteru da je stav njegove zemlje jasan i da ne veruje u navode da ruska strana ne bi iskoristila situaciju.

“Reči Lavrova su prazne. Ukrajina je jasno iznela svoj stav o morskim lukama: Potrebna je vojna oprema da bi se zaštitila obala i misija mornarice koja bi patrolirala izvoznim rutama u Crnom moru. Rusiji se ne može dozvoliti da koristi koridore žitarica za napad na južnu Ukrajinu”, napisao je on.

I sam ukrjainski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je potvrdio i dalje aktuelan stav svoje zemlje, rekavši da je svestan razmera šta bi moglo da se desi ukoliko se ne krene sa većim izvovozom žitaraica, navodeći da bi u suprutnom do jeseni u ovoj zemlji moglo da bude “zarobljeno” čak 75 miliona tona žitarica. Međutim, Zelenski je naveo i da je njihov stav da bi najveća garancija bezbednog prolaska žitarica preko mora moglo da bude jedino njihovo oružje. 

Ukrajinska strana takođe smatra da je kriza u snabevanju sveta hranom, ruska odgovornost. Ovo pokazuje i nedavna izjava zamenika ukrajinskog ministra za privredu Tarasa Kačke koji se ovim povodom oglasio na jednoj od drštvenih mreža.

“Davanjem izjava unapred o postizanju sporazuma, Rusija nastoji da prebaci odgovornost na Ukrajinu za poremećaj u snabdevanju”, napisao je Kačka i dodao da “ostaje činjenica da je prehrambenu krizu veštački stvorila Rusija i isključivo Rusija”.

Slična mišljenja stižu i iz Evrope. Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, je iz Strazbura poručio da Rusija koristi hranu kao oružje u ratu i optužio Kremlj da je isključivi krivac za globalnu nestašicu hrane, poskupljenja i glad u svetu, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da se svet suočava sa “kombinacijom više kriza” i da milioni ljudi širom sveta neće biti u mogućnosti da priušte osnovne potrebe uključujući i 275 miliona onih koji će biti u riziku od gladi.

Za to vreme, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da luke u Marijupolju i Berđansku rade normalno kao i da su spremne da transportuju žito.

“Deminiranje luke u Marijupolju je završeno. Funkcioniše kao i obično i primila je prve teretne brodove. I luka u Berđansku počela je sa radom”, rekao je on za TASS. 

Međutim portparol Kremlja Dimitrij Peskov kaže da dalje je neizvesno hoće li biti nastavljen izvozv iz luke Odese

Posrednici i skeptične procene

Mnoge svetske sile i organizacije pokušavaju da se uključe u pronalažene rešenja, a među njima su Ujedinjene nacije koje teže da posreduju u dogovoru sa Rusijom po ovom pitanju.

Politiko piše i da su u ovom slučaju zvaničnici i zakonodavci iz administracije američkog predsednika Džoa Bajdena po ovom pitanju veoma skeptični.

Kako navodi portal, njihov primarni razlog za pesimizam su nedavni komentari ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskih zvaničnika koji sugerišu da će ublažiti blokadu ukrajinskih luka ako, u zamenu, Zapad ukine svoje ekonomske sankcije Moskvi. Jedan američki zvaničnik opisao je predlog Moskve kao “diplomatiju iznuđivanja” i rekao da SAD neće pristati na sporazum koji bi ukinuo bilo kakav ekonomski pritisak na Kremlj.

Svaki dogovor kojim bi se dozvolilo Ukrajini da izvozi žitarice, uoči žetve letnje pšenice, bio bi veliki napredak, a američki zvaničnici i globalna preduzeća pomno prate pregovore Rusije sa UN. Sve vreme, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pokušava da postigne dogovor koji bi obezbedio da ukrajinski i ruski tovari hrane i đubriva bezbedno dospeju na strana tržišta.

Veliki izazovi 

Osim velikih diplomatskih napora, u spašavanju ukrajnskog žita poseban faktor je i logistički izazov. S obzirom na velike količine, većina ukrajinske hrane uvek se transportovala morem, a ne putevima i železnicom. Zbog toga je u fokusu diplomatskih pregovora upravo luka u Odesi.

Takođe, to je jedan od razloga zbog čega i Turska, prema pisanju Gardijana, ima posebnu ulogu u ovim pregovorima jer ova zemlja ima veliku vlast nad pomorskim saobraćajem koji ulazi i izlazi iz Crnog mora.

Međutim, potrebno je rešiti nekoliko problema kako bi se osigurao siguran transport ukrajinskih useva, i to mimo međunarodnih sporazuma, i on podrazumeva kapacitete bordova koji bi prevozili hranu kao i dostupnost osiguranja.

Kada je pokrenula invaziju, Rusija je blokirala crnomorske luke u Ukrajni uključujući i Odesu, tako što je sprečavala da bilo koji brod napusti ili uđe u luku. Osim toga, okolne vode takođe su pune mina, pa je zbog toga deminiranje vode neophodno kako bi bilo koji koridor za izvoz žita funkcionisao.

Zatim, potrebno je pronaći flotu plovila za transport žitarica. Poljoprivredna roba se kreće između kontinenata u brodovima za takozvani rasuti teret, koji bi mogao da primi čak 50.000 tona, i koji bi se nalazio u nekoliko velikih odeljaka u prtljažniku broda. Ukoliko bi se transportovalo oko 20 miliona tona žitarica, bilo bi potrebno oko 400 odgovarajućih brodova.

Međutim, stručnjaci za Gardijan kažu da dostupnost brodova ne bi trebala da bude ograničavajući faktor, i pored činjenice da bi oni trebalo da se preusmere ka Crnom moru, što nije lak posao. Maria Didukh, dirktorka Ukrajinskog nacionalnog agrarnog foruma navodi da je pre rata, više od 90 odsto celokupnog ukrajinskog poljoprivredno-prehrambenog izvoza obavljano morem. Ona objašnjava da je drugačiji vid transporta dosta zahtevniji.

“Razvijali smo alternativne rute za izvoz, uključujući železnicu, kamione i neke dunavske luke u Rumuniji. Železnicom ili kamionom je skuplje, duže i imamo jako malo kapaciteta. Za nas je to neostvarivo”, rekla je ona.

Objašnjava da je i sa železnicom problem ispunjen takođe logisitčkim izazovima, jer ukrajinska mreža ima, poput Rusije, nešto širi kolosek, odnosno udaljenost između dve šine dok je njihova konstrukcija u evropskim zemljama pout Poljske i Rusije drugačija. To bi značilo da se žito koje se prevozi železnicom mora istovariti i prebacivati u drugi voz kada stigne do evropskih granica Ukrajine.

Autor: Euronews Srbija, J. Stanković

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/51227/misija-u-koju-su-uprte-oci-sveta-kako-izvuci-oko-20-miliona-tona-zitarica-iz-ukrajine/vest