Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Misija u koju su uprte oči sveta – kako izvući oko 20 miliona tona žitarica iz Ukrajine?

Rat u Ukrajini traje gotovo četiri meseca, ali pored žestokih borbi koje se sve vreme odvijaju na frontovima širom zemlje, on ujedno predstavlja i diplomatske i logističke izazove za sve svetske zvaničnike – ne samo ruske i ukrajinske

Published

on

Rat u Ukrajini traje gotovo četiri meseca, ali pored žestokih borbi koje se sve vreme odvijaju na frontovima širom zemlje, on ujedno predstavlja i diplomatske i logističke izazove za sve svetske zvaničnike – ne samo ruske i ukrajinske. Naime, u visokim, višespratnim skladištima na obali Crnog mora, u ukrajnskoj luci Odesa, nalaze se silosi puni pšenice koji su zarobljeni sve vreme dok rat u ovom delu Evrope besni više od 100 dana. Sve oči sveta uprte su upravo u uspeh misije koja treba da pruži odgovor na pitanje “kako izvući oko 20 miliona tona žitarica iz Ukrajine” koje delovi sveta željno iščekuju uznemireni predviđanjima UN o “gladi i nestašicama”.

Da je problem sa nestašicom hrane u svetu veliki i to upravo zbog rata u Ukrajini piše i Gardijan koji navodi da je ova zemlja zapravo peti po veličini izvoznik žitarica u svetu. Dokaz za to je da samo jedna metalna konstrukcija, koja se nalazi u luci u Odesi, sadrži četvrt miliona tona žitarica.

I dok je neizvesno šta će biti sa lukom u Odesi, u Moskvi kažu da su u ukrajinskim lukama Berđansk i Marijupolj uklonjene mine koje su zapravo i bile glavna prepreka da žitarice izađu iz zemlje, kao i da su spremne da nastave sa isporukom. Izvoz žitarica iz Ukrajine bio i jedna od glavnih tema jučerašnjeg susreta ministara spoljnih poslova Sergeja Lavrova i Mevluta Čavušoglua u Turskoj, koja i inače i dalje održava dobre odnose i sa Kijevom i sa Moskvom, pokušajući da igra i ulogu posrednika.

Samo jedna od tih metalnih konstrukcija u Odesi predstavlja i nešto više od jedan odsto od procenjenih 20 miliona tona žitarica koja je zarobljena u Ukrajini i to od početka ruske invazije. Još stotine ovakvih silosa, piše Gardijan, “raštrkano” je po ratom zahvaćenoj zemlji. Glavni problem je i taj što su svi ovi silosi gotovo do vrha puni prošlogodišnje žetve, dok se nova polako bliži.

Naime, prema pisanju britanskog lista, jedan od glavnih problema koji može da tek da eskalira je taj što za nešto više od mesec dana počinje nova žetva, kada će farmeri polako krenuti da sakupljaju preostalu pšenicu. Ona će nakon toga morati da pronađe svoj put do ukrajinskih silosa koji su već sada poprilično puni. Paradoks je u tome što za sve to vreme svetska inflacija raste, rat je blokirao izvoz, a rafovi po prodavnicama širom sveta sve su prazniji i pospešuju krizu po pitanju hrane.

Neslaganje ruske i ukrajinske strane oko daljih koraka

Činjenica je da su obe strane svesne okolnosti u kojima su se našle. Međutim, i dalje je kočnica u diplomatskim razgovorima, a susret Lavrova i Čavušoglua u Ankari jedan je u nizu pokušaja da se ovo pitanje razreši. Ipak, nakon sastanka, stvari se i dalje nisu pomerile sa mrtve tačke. Lavrov i Čavušoglu su nakon sastanka saopštili da su se uskladili da bi dalji plan u rešavanju ovog pitanja mogao da bude pokretanje ukrajinskog koridora za izvoz žitarica.

Čavušoglu je rekao da je Turska spremna da posreduje u obnavljanju razgovora između Moskve i Kijeva uz posredovanje UN u Istanbulu. Međutum, Lavrov je dao nešto skeptičniju izjavu kada je rekao da veruje da bi ovakav sastanak pre bio simboličan nego što bi stvarno rešio pitanje zarobljenih žitarica. On je rekao da je na Ukrajini da reši problem isporuka žitarica deminiranjem svojih luka i da nije potrebna nikakva akcija sa ruske strane, jer je ona već preuzela neophodne obaveze. Naveo je i da je glavni problem taj što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski “kategorički odbio” da reši ovaj problem.

Nakon sastanka se oglasio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je, s druge strane, rekao da globalne sankcije Rusiji moraju da budu ukinute da bi i ruske žitarice bile isporučene na međunarodna tržišta.

 

Posle izjave Lavova, oglasila se i druga strana – regaovalo je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova. Ovim povodom je portparol ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko napisao na Tviteru da je stav njegove zemlje jasan i da ne veruje u navode da ruska strana ne bi iskoristila situaciju.

“Reči Lavrova su prazne. Ukrajina je jasno iznela svoj stav o morskim lukama: Potrebna je vojna oprema da bi se zaštitila obala i misija mornarice koja bi patrolirala izvoznim rutama u Crnom moru. Rusiji se ne može dozvoliti da koristi koridore žitarica za napad na južnu Ukrajinu”, napisao je on.

I sam ukrjainski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je potvrdio i dalje aktuelan stav svoje zemlje, rekavši da je svestan razmera šta bi moglo da se desi ukoliko se ne krene sa većim izvovozom žitaraica, navodeći da bi u suprutnom do jeseni u ovoj zemlji moglo da bude “zarobljeno” čak 75 miliona tona žitarica. Međutim, Zelenski je naveo i da je njihov stav da bi najveća garancija bezbednog prolaska žitarica preko mora moglo da bude jedino njihovo oružje. 

Ukrajinska strana takođe smatra da je kriza u snabevanju sveta hranom, ruska odgovornost. Ovo pokazuje i nedavna izjava zamenika ukrajinskog ministra za privredu Tarasa Kačke koji se ovim povodom oglasio na jednoj od drštvenih mreža.

 

“Davanjem izjava unapred o postizanju sporazuma, Rusija nastoji da prebaci odgovornost na Ukrajinu za poremećaj u snabdevanju”, napisao je Kačka i dodao da “ostaje činjenica da je prehrambenu krizu veštački stvorila Rusija i isključivo Rusija”.

Slična mišljenja stižu i iz Evrope. Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, je iz Strazbura poručio da Rusija koristi hranu kao oružje u ratu i optužio Kremlj da je isključivi krivac za globalnu nestašicu hrane, poskupljenja i glad u svetu, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da se svet suočava sa “kombinacijom više kriza” i da milioni ljudi širom sveta neće biti u mogućnosti da priušte osnovne potrebe uključujući i 275 miliona onih koji će biti u riziku od gladi.

Za to vreme, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da luke u Marijupolju i Berđansku rade normalno kao i da su spremne da transportuju žito.

“Deminiranje luke u Marijupolju je završeno. Funkcioniše kao i obično i primila je prve teretne brodove. I luka u Berđansku počela je sa radom”, rekao je on za TASS. 

Međutim portparol Kremlja Dimitrij Peskov kaže da dalje je neizvesno hoće li biti nastavljen izvozv iz luke Odese

Posrednici i skeptične procene

Mnoge svetske sile i organizacije pokušavaju da se uključe u pronalažene rešenja, a među njima su Ujedinjene nacije koje teže da posreduju u dogovoru sa Rusijom po ovom pitanju.

Politiko piše i da su u ovom slučaju zvaničnici i zakonodavci iz administracije američkog predsednika Džoa Bajdena po ovom pitanju veoma skeptični.

Kako navodi portal, njihov primarni razlog za pesimizam su nedavni komentari ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskih zvaničnika koji sugerišu da će ublažiti blokadu ukrajinskih luka ako, u zamenu, Zapad ukine svoje ekonomske sankcije Moskvi. Jedan američki zvaničnik opisao je predlog Moskve kao “diplomatiju iznuđivanja” i rekao da SAD neće pristati na sporazum koji bi ukinuo bilo kakav ekonomski pritisak na Kremlj.

 

Svaki dogovor kojim bi se dozvolilo Ukrajini da izvozi žitarice, uoči žetve letnje pšenice, bio bi veliki napredak, a američki zvaničnici i globalna preduzeća pomno prate pregovore Rusije sa UN. Sve vreme, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pokušava da postigne dogovor koji bi obezbedio da ukrajinski i ruski tovari hrane i đubriva bezbedno dospeju na strana tržišta.

Veliki izazovi 

Osim velikih diplomatskih napora, u spašavanju ukrajnskog žita poseban faktor je i logistički izazov. S obzirom na velike količine, većina ukrajinske hrane uvek se transportovala morem, a ne putevima i železnicom. Zbog toga je u fokusu diplomatskih pregovora upravo luka u Odesi.

Takođe, to je jedan od razloga zbog čega i Turska, prema pisanju Gardijana, ima posebnu ulogu u ovim pregovorima jer ova zemlja ima veliku vlast nad pomorskim saobraćajem koji ulazi i izlazi iz Crnog mora.

Međutim, potrebno je rešiti nekoliko problema kako bi se osigurao siguran transport ukrajinskih useva, i to mimo međunarodnih sporazuma, i on podrazumeva kapacitete bordova koji bi prevozili hranu kao i dostupnost osiguranja.

Kada je pokrenula invaziju, Rusija je blokirala crnomorske luke u Ukrajni uključujući i Odesu, tako što je sprečavala da bilo koji brod napusti ili uđe u luku. Osim toga, okolne vode takođe su pune mina, pa je zbog toga deminiranje vode neophodno kako bi bilo koji koridor za izvoz žita funkcionisao.

 

Zatim, potrebno je pronaći flotu plovila za transport žitarica. Poljoprivredna roba se kreće između kontinenata u brodovima za takozvani rasuti teret, koji bi mogao da primi čak 50.000 tona, i koji bi se nalazio u nekoliko velikih odeljaka u prtljažniku broda. Ukoliko bi se transportovalo oko 20 miliona tona žitarica, bilo bi potrebno oko 400 odgovarajućih brodova.

Međutim, stručnjaci za Gardijan kažu da dostupnost brodova ne bi trebala da bude ograničavajući faktor, i pored činjenice da bi oni trebalo da se preusmere ka Crnom moru, što nije lak posao. Maria Didukh, dirktorka Ukrajinskog nacionalnog agrarnog foruma navodi da je pre rata, više od 90 odsto celokupnog ukrajinskog poljoprivredno-prehrambenog izvoza obavljano morem. Ona objašnjava da je drugačiji vid transporta dosta zahtevniji.

“Razvijali smo alternativne rute za izvoz, uključujući železnicu, kamione i neke dunavske luke u Rumuniji. Železnicom ili kamionom je skuplje, duže i imamo jako malo kapaciteta. Za nas je to neostvarivo”, rekla je ona.

Objašnjava da je i sa železnicom problem ispunjen takođe logisitčkim izazovima, jer ukrajinska mreža ima, poput Rusije, nešto širi kolosek, odnosno udaljenost između dve šine dok je njihova konstrukcija u evropskim zemljama pout Poljske i Rusije drugačija. To bi značilo da se žito koje se prevozi železnicom mora istovariti i prebacivati u drugi voz kada stigne do evropskih granica Ukrajine.

Autor: Euronews Srbija, J. Stanković

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/51227/misija-u-koju-su-uprte-oci-sveta-kako-izvuci-oko-20-miliona-tona-zitarica-iz-ukrajine/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Direktorima stigao nalog da popišu prosvetare koji su bili na protestima: “Sraman zahtev”

Direktore osnovnih i srednjih škola sačekalo je pismo ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović u kome ih upozorava na propuste koje su načinili u vezi sa štrajkom prosvetnih radnika

Published

on

By

Dopis se juče popodne pojavio na društvenim mrežama, u grupama koje okupljaju zaposlene u školama, deljen je i u direktorskim viber grupama, ali je više beogradskih direktora osnovnih i srednjih škola potvrdilo Danasu da je dopis stigao.

U razgovorima sa više direktora beogradskom listu je potvrđeno da je škole obilazila prosvetna inspekcija koja je od direktora tražila podatke o načinu realizacije štrajka, da li je sindikat valjano obavestio upravu o tome, da li je sindikat legitiman…

Jedan direktor kaže da su dan pre štrajka morali da popune tabelu o tome koliko će zaposlenih štrajkovati 16. septembra, pa pretpostavlja da je dopis Ministarstva prosvete pod nazivom “Postupanje direktora škola u situacijama obustave rada u školi” usledio nakon što je inspekcija uočila da se prijavljeno i stvarno stanje razlikuju.

U vezi sa obustavom rada škola koja je realizovana danas, 16. septembra 2024. godine, ukazujemo na propuste direktora škola koji se odnose na najavu obustave rada i obaveštavanje roditelja/drugih zakonskih zastupnika i Ministarstva prosvete o organizaciji rada škola kada nema nastave“, piše u dopisu.

Dodaje se da je Ministarstvo prosvete od direktora škola zatražilo precizne, proverene podatke o broju nastavnika koji su obustavili rad, ali je utvrđeno da značajan broj podataka ne odgovara činjeničnom stanju u školama.

Od direktora se očekuje objektivno izveštavanje u vezi sa obustavom rada i svim drugim pitanjima od značaja za rad škola. Takođe, direktori se obavezuju da uvek vode evidenciju o nastavnicima koji su obustavili rad“, stoji u dopisu Ministarstva

Nadležni su upozorili direktore škole da nije dozvoljeno obaveštavanje roditelja, kao i učenika, o tome da učenici ne treba da dođu u školu kada nastavnici obustavljaju rad.

Ova postupanja su neprihvatljiva, jer su odluke o načinu sindikalne borbe regulisane zakonom. U vezi sa navedenim, upozoravamo direktore škola na neophodnost kontrole komunikacije sa roditeljima učenika o pitanjima koja se tiču organizacije rada škole, posebno kada se u pozivima koje potpisuje kolektiv, pozivaju i roditelji da učestvuju u protestima. Od direktora škola se očekuje da organizuju bezbedan boravak učenika u školi u kojoj su nastavnici obustavili rad“, stoji u dopisu.

Ministarstvo je ovim razljutilo rukovodice obrazovnih ustanova koji se pitaju da li je trebalo da prećute da juče neće biti nastave, a da učenici dođu u školu i da se odmah vrate kući, jer tamo gde je većina kolektiva štrajkovala nije bilo moguće organizovati nastavu. Posebno im smeta ton dopisa u kome ih prosvetna vlast na više mesta upozorava, jer, kako kažu, oni su činovnici države i postupaju kako Ministarstvo od njih zahteva.

Kako piše Danas, za sada direktorima nije rečeno hoće li biti sankcija za zaposlene koji su učestvovali u jučerašnjem štrajku.

Inače, Ministarstvo je juče saopštilo da je od ukupno 1.294 osnovne škole, nastavu obustavilo do 30 odsto nastavnika u 133 škole, u 97 škola nastavu nije držalo od 30 do 70 odsto nastavnika, a u 444 osnovne škole nastavu je obustavilo više od 70 odsto nastavnika. Časovi su bili skraćeni u 339 osnovnih škola.

Od ukupno 478 srednjih škola, u 69 srednjih škola nastavu je obustavilo do 30 odsto nastavnika, u 40 škola nastavu nije držalo od 30 do 70 odsto nastavnika, dok je u 173 srednje škole nastavu obustavilo više od 70 odsto nastavnika. Časovi su bili skraćeni u 125 srednjih škola.

POKS: Sraman zahtev

Pokret obnove Kraljevine Srbije ocenjuje kao sraman dopis koji je stigao direktorima škola “u cilju zastrašivanja učesnika protesta”, a u kome se traži popis onih koji su učestvovali u protestima.

Potpredsednik POKS-a i poslanik Vladimir Đorđević je u saopštenju naveo da je beogradski park Manjež, u kome je juče održan protest, “bio simbol zdravomislećih i hrabrih prosvetnih radnika koje režim na čelu sa Slavicom Đukić Dejanović, pokušava da zastraši oprobanom metodom popisa svih koji su ustali protiv nakaradnog sistema, u kom je prosvetarima oduzeto dostojanstvo, a kvalitet života doveden do ruba siromaštva”.

Umesto da se bori protiv degradiranog položaja nastavnika i srozavanja važnosti obrazovanja, ministarka Dejanović se izgleda zalaže da se škole još više obesmisle, diplome i dalje kupuju kao krompir na pijaci, a doktorati plagiraju. Dopis koji je stigao direktorima osnovnih i srednjih škola u cilju zastrašivanja mislećih, više je nego sraman“, naveo je Đorđević.

On je dodao da ministarka prosvete “očigledno ne shvata zahteve prosvetnih radnika koji dostojanstveno traže samo ono što im pripada i što bi im u svakoj uređenoj zemlji i sledovalo”, već da umesto toga “zahteva spisak onih koji se protive nametnutom sistemu”.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/387751/Direktorima-stigao-nalog-da-popisu-prosvetare-koji-su-bili-na-protestima-Sraman-zahtev.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV – VOJVOĐANI traže od gradonačelnika Zrenjanina sednicu skupštine o Linglongu

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zahtev zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri da inicira održavanje sednice gradske skupštine o radu fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Dopis prenosimo u celosti.

Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
Grad Zrenjanin
Gradonačelnik

U skladu sa članom 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina podnosimo:

ZAHTEV

da iskoristite svoja poslovnička ovlašćenja i inicirate održavanje sednice gradske skupštine na temu rada kineske fabrike guma Linglong.

OBRAZLOŽENJE

Odbornici Skupštine grada Zrenjanina imaju pravo da budu upoznati sa svim detaljima izgradnje fabrike Linglong, potrebnim građevinskim dozvolama, poštovanju ekoloških propisa, mogućem zagađenju vazduha, vode i zemlje, te poštovanju prava zaposlenih.

U Zrenjaninu, 17.9.2024. godine.

Odbornička grupa
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

Sekretarijat za informisanje
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/lsv-vojvodjani-traze-od-gradonacelnika-zrenjanina-sednicu-skupstine-o-linglongu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Koliko je bilo uzoraka sa nematodama u novosadskoj vodi: Objavljen izveštaj Instituta

Grad Novi Sad objavio je javno Izveštaj Instituta za javno zdravlje Vojvodine o zdravstvenoj ispravnosti vode tokom avgusta 2024. godine.

Published

on

By

Kako se navodi u saopštenju grada, Izveštaj sadrži “sve relevantne podatke i na nedvosmislen i transparentan način pruža uvid u sve parametre ispravnosti novosadske vode za piće”.

“Novi Sad će nastaviti transparentno, javno i nedvosmisleno da komunicira sa svim relevantnim javnostima, raspolažući isključivo zvaničnim i proverenim informacijama”, saopštila je gradska vlast.

Kako piše u Izveštaju, tokom avgusta uzorkovano je 558 uzorka vode za piće, različitog obima, za utvrđivanje zdravstvene ispravnosti. Voda je uzorkovana iz javnog vodovoda na teritoriji Novog Sada, Petrovaradina, Stepanovićeva, Futoga, Kovilja, Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice, Ledinaca, Veternika, Čeneja, Bukovca, Kisača, Rumenke, Kaća i Budisave.

Analizom je utvrđena zdravstvena ispravnost 88,35 odsto uzoraka. Mikrobiološka ispravnost je utvrđena u 89,25 odsto, a fizičko-hemijska u 98,92 odsto kontrolisanih uzoraka.

“Uzroci zdravstvene neispravnosti 11,65 odsto kontrolisanih uzoraka vode za piće iz javnog vodovoda na teritoriji Grada Novog Sada i naselja tokom avgusta 2024. godine su mikrobiološka neispravnost 59 uzoraka, fizičko-hemijska neispravnost pet uzoraka i mikrobiološko-fizičko-hemijska neispravnost jednog uzorka”, piše u Izveštaju.

U ukupno 60 uzoraka (10,57 odsto) utvrđeno je prisustvo nematoda, dok je u 47 uzoraka (8,42 odsto) bilo bakterije Pseudomonas aeruginosa. 

U malom procentu uzoraka (ispod dva odsto), utvrđeno je povećano prisustvo zooplanktona, mangana, gvožđa i slobodnog rezidualnog hlora.

Na osnovu rezultata analiza Institut za javno zdravlje Vojvodine zaključuje da u prečišćenoj vodi za piće iz javnog vodovoda ne postoji direktna pretnja po zdravlje ljudi. 

“Prema savremenim stručnim i međunarodno priznatim saznanjima, nematode nemaju direktan uticaj na zdravlje, ali njihovo prisustvo može da uzrokuje promenu izgleda, mirisa i ukusa vode, kada se ne preporučuje za piće, odnosno kada potrošač ima pravo da odbije da koristi senzorno izmenjenu vodu za piće”, zaključuje se u Izveštaju.

Podsetimo, u Gradskoj kući je u petak, 13. septembra, organizovana konferencija za medije na kojoj su govorili gradonačelnik Đurić, v. d. direktorke Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Milene Tabaković, te načelnika Centra za higijenu i humanu ekonologiju Instituta prof. dr Sanja Bijelović.

Ova konferencija je organizovana nakon što se na društvenim mrežama pojavilo mišljenje Instituta vezano za jedan analiziran uzorak koji je na analizu dao građanin.

Navodi o neispravnosti vode u Novom Sadu počeli su pre skoro mesec dana, kada je objavljeno da su u nekim uzorcima pronađene nematode, odnosno valjkasti crvi. 

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/387774/Koliko-je-bilo-uzoraka-sa-nematodama-u-novosadskoj-vodi-Objavljen-izvestaj-Instituta.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Opozicija u Novom Sadu zahteva osnivanje komisije u vezi afere „valjkasti crvi“

Sve opozicione odborničke grupe u Skupštini Novog Sada zahtevaju hitno sazivanje sednice Skupštine grada na kojoj bi se osnovala komisija za utvrđivanje činjeničnog stanja u vezi afere “valjkasti crvi” i za donošenje mera koje bi poboljšale kvalitet vodosnabdevanja u Novom Sadu

Published

on

By

Novosadska opozicija smatra da je formiranje komisije potrebno zbog toga, kako bi se povratilo poverenje građana u ispravnost vodosnabdevanja u glavnom gradu Vojvodine.
Komisija bi imala 11 članova, a sastojala bi se od odbornika Skupštine grada Novog Sada i stručnjaka iz oblasti virusologije, epidemiologije, higijene i ljudi koji se bave ispitivanjem kvaliteta vode.

„Komisija ima zadatak da ispita sve činjenice u vezi sa vodosnabdevanjem u avgustu 2024. godine, kao i dešavanja koja su usledila nakon toga. Ovo telo će biti zaduženo da sačini izveštaj u vezi sa tim rezultatima i da predloži mere za ozdravljenje sistema, koji je u krizi“, izjavio je Odbornik Demokratske stranke u skupštini grada Novog Sada Veljko Krstonošić.

Grupa koju bi činili eksperti i odbornici Skupštine Novog Sada je potrebna i zbog toga jer su odgovorni za vodosnabdevanje u gradu želeli da prećute, odnosno da ne informišu građane o kvalitetu pijaće vode u Novom Sadu, rekao je Veljko Krstonošić i dodao da je JKP „Vodovod i kanalizacija“ nastavilo bez obaveštenja javnosti da isporučuje vodu, koja je prema njihovim saznanjima bila neispravna.

On je napomenuo da je zahtev opozicije za sazivanje hitne sednice predat prema statutu grada Novog Sada i prema poslovniku skupštine grada Novog Sada, tako da ne postoji ni jedan pravno-tehnički problem da se hitna sednica sazove.

Opozicioni odbornik u Skupštini Novog Sada ocenjuje da je za neobaveštavanje građana pored rukovodioca JKP „Vodovod i kanalizacija“ odgovorna i Gradska uprava za komunalne delatnosti kao i ljudi, koji su u tom periodu vodili Grad u tehničkom mandatu.

Veljko Krstonišić smatra da vlast u Novom Sadu obmanjuje građane iz svojih ličnih interesa.

Podsetimo, ovo je već drugi put da opozicioni odbornici u Skupštini grada Novog Sada traže sazivanje hitne sednice. U avgustu je predsednica Skupštine grada Novog Sada Dina Vučinić odbila zahtev opozicije za sazivanje hitne sednice u vezi sa situacijom pijaće vode u Novom Sadu jer, kako je rekla, zahtev nije mogao biti ispunjen, pošto su opozicioni odbornici tada tražili i smenu gradonačelnika na sednici, što je prema tumačenju predsednice Skupštine bilo pravno nemoguće, zato što je Milan Đurić tada bio u statusu vršioca dužnosti gradonačelnika.

izvor: https://n1info.rs/vesti/opozicija-u-novom-sadu-zahteva-osnivanje-komisije-u-vezi-afere-valjkasti-crvi/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV – VOJVOĐANI podržava štrajk prosvetnih radnika

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pruža podršku prosvetnim radnicima koji danas organizuju štrajk upozorenja i protestne skupove širom Vojvodine i Srbije.

Published

on

By

Vlast nije ispunila niti jedno obećanje dato prosvetnim radnicima. Čak nisu ispoštovali ni dokument o položaju prosvetnih radnika koji su sami pisali.

To se odnosi na zarade, ali i na obećanje premijera Miloša Vučevića da će Vlada i Narodna skupština usvojiti izmene Krivičnog zakona, kojima će i prosvetni radnici dobiti status službenog lica.

Nedopustivo je da status naše prosvete bude na marginama, a da vlast širi svoj populizam, novac troši na militarizaciju društva, a obrazovni sistem u potpunosti zanemaruje.

U školama padaju plafoni na učenike, kada je toplo nema klima, a kada je hladno grejanje je loše.

Pozivamo sve građane Srbije da podrže borbu prosvetara. Veliki Dositej Obradović nam je još pre više od dva veka govorio: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce“.

izvor: https://vojvodjani.rs/lsv-vojvodjani-podrzava-strajk-prosvetnih-radnika-2/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Autonomija mrtvo slovo na papiru: Budžet Vojvodine godinama manji od Ustavom propisanog

Vojvođanski budžet ove godine iznosiće oko pet odsto onog republičkog. Iako je svaki iznos ispod sedam odsto protivustavan, niti se bune vojvođanske vlasti, niti se oglašava Ustavni sud. Koje su sve ustavne i zakonske norme prekršene i da li autonomija mrtvo slovo na papiru u najvišem pravnom aktu zemlje?

Published

on

By

Republika Srbija je država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, vođena načelima građanske demokratije, ljudskim pravima i evropskim vrednostima. Tako barem piše u Ustavu, koji takođe definiše Srbiju i kao državu sa dve autonomne pokrajine – Kosovom i Vojvodinom. Vrlo jasno je predviđeno i njihovo finansiranje.

U Ustavu piše da „budžet autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije“.

Od kako je ustav stupio na snagu, vojvođanska kasa retko je bila napunjena ustavom garantovanim iznosom. Ove godine, na primer, iznosi oko pet odsto. Zbog redovnog zakidanja pokrajinskog budžeta, aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine su 2016. protestovali u Beogradu i Ustavnom sudu podneli inicijativu za ocenu ustavnosti dela Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Srbije.

Na jednostavna pitanja – da li je rešenje doneto i zašto nakon osam godina nije, odgovor od Ustavnog suda nismo dobili ni nakon petnaest dana od podnošenja zvaničnog zahteva. Institucija koja bi trebalo da brani najviši pravni akt u Srbiji, tako nije postupila ni u skladu sa onim nižim, zvanim još i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U Ligi socijaldemokrata Vojvodine kažu da odgovor nisu ni očekivali.

„U Srbiji, nažalost, ne postoje nezavisne institucije, a da je Ustavni sud nezavisna institucija kao što bi trebalo da bude, on bi morao da donese odluku da od 31. decembra 2008. godine svaka Vlada Republike Srbije i svaki saziv Narodne skupštine je kršio ustav nedonošenjem zakona o finansiranju Vojvodine i zakona o nadležnostima Vojvodine“, kaže Bojan Kostreš, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine

Vojvođanske vlasti redovno su se žalile na mršavljenje pokrajinske kase, sve do 2016. godine, kada je kormilo u Banovini preuzela Srpska napredna stranka. Od tad – muk. Ni to ne čudi vojvođansku opoziciju koja kaže „zašto bi se oni koji su se celu političku karijeru zalagali za ukidanje Vojvodine sada borili za nju?“ A nešto, kažu, ima i do novca.

„Bahata, nesposobna naprednjačko-radikalsko-socijalistička vlast ne želi o tome da razgovara, jer kad bi o tome razgovarali morali bi da podnesu račune gde se pare troše. A to je ono što njih boli“, kaže Kostreš.

Srbija je tako ostala država sa dve pokrajine, u jednu od kojih novac neće da šalje, a u drugu – ne može jer su zabranjene transakcije u dinarima. Ali ipak, predstavnici vlasti se hvale kako izdvajaju novac za Kosovo.

„Ako je tačno ono što tvrdi predsednik Srbije, da se svake godine iz republičkog budžeta odvaja oko 800 miliona evra za finansiranje svih državnih funkcija na severu Kosova, ispada da je budžet Kosova isti kao budžet Vojvodine, jer je on za ovu godinu oko 815 miliona evra. Samo je pitanje gde taj novac za Kosovo završava. Kada bi se on podelio svakom pojedincu, svaki Srbin sa Kosova bi dobio oko 8.000 evra godišnje. Nisam siguran da je do njih stiglo i osamdeset evra, ali je taj novac negde završio“, kaže Milan Ćulibrk, urednik u nedeljniku „Radar“.

Zvanično, najveći deo para ostaje u glavnom gradu. Prosečna plata u beogradskom regionu u prvih šest meseci ove godine za trećinu su veće od prosečne plate u Vojvodini.

(N1)

izvor: https://n1info.rs/vesti/autonomija-mrtvo-slovo-na-papiru-budzet-vojvodine-godinama-manji-od-ustavom-propisanog/

Continue Reading

Trending