Povod je ovoga puta odluka Srbije da u glavni grad Sirije, umesto otpravnika poslova, uputi ambasadora.

Ova najava usledila je nepuna dva meseca pošto je Bašar al Asad (Bashar al-Assad) obezbedio četvrti sedmogodišnji mandat pobedom na predsedničkim izborima koje Zapad i opozicija smatraju nelegitimnim.

“Stav Evropske unije (EU) u pogledu normalizacije odnosa sa režimom u Siriji je jasan i nepromenjen, a nedavni izbori koje je organizovao sirijski režim ne mogu voditi bilo kakvim merama međunarodne normalizacije”, naveo je u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano.

Akreditivi se predaju Asadu, podsećaju u EU

On je dodao da slanje ambasadora u Damask u svojstvu šefa (diplomatske) misije znači predaju akreditiva šefu države – “u ovom slučaju Bašaru al Asadu koji se nalazi na listi sankcija EU i nema demokratski legitimitet kao predsednik države”.

“On je neko ko je nadgledao masovno brutalno nasilje koje su režimske trupe počinile nad stanovništvom, uključujući i upotrebu hemijskog oružja. To su razlozi zbog kojih države članice EU ne šalju ambasadore u Damask da predaju akreditive Asadu. One države članice koje upravljaju ambasadama u Damasku tamo imaju predstavnike u svojstvu otpravnika poslova, koji ne moraju da predaju akreditive šefu države”, rekao je Stano.

Navodeći da je predstavljanje zemalja kandidata u Damasku u nadležnosti tih država, portparol EU je podvukao da bi u slučaju odluke Beograda “trebalo uzeti u obzir da je Vlada Srbije više puta potvrdila da su evropske integracije strateški prioritet zemlje”.

To, kako je naveo, uključuje “progresivno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU”.

Zašto Beograd šalje ambasadora u Damask?

Četvorogodišnji mandat ambasadora Srbije u Siriji Jovana Vujasinovića istekao je 2013. godine. Nakon toga, novi nije imenovan i na njegovom mestu do sada je bio otpravnik poslova Milan Vijatović.

Ime ambasadora koji će zastupati Srbiju u Siriji za sada nije javno saopšteno.

Većina evropskih zemalja i Sjedinjene Američke Države povukle su svoje ambasadore iz Damaska ili snizile aktivnosti na nivo otpravnika poslova 2012. godine, zbog kršenja ljudskih prava i ratnih zločina od strane Asadovog režima.

Srbija, međutim, kako su za RSE naveli iz Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu, “nikada nije prekidala diplomatske odnose sa Sirijom”.

“Oni su se, do imenovanja našeg novog ambasadora u toj zemlji, odvijali na nivou privremenog otpravnika poslova, što je bilo uslovljeno tadašnjom bezbednosnom situacijom u toj zemlji”, navodi se u pisanoj izjavi Ministarstva.

Otpravnik poslova je 2013. godine, u periodu eskalacije sukoba u Siriji iz bezbednosnih razloga bio privremeno izmešten u Bejrut, glavni grad susednog Libana, ali je ubrzo vraćen u Damask.

Objašnjenje Ministarstva inostranih poslova Srbije

“Odluka Srbije da se odnosi sa Sirijom vrate na ambasadorski nivo motivisana je kako tradicionalnim prijateljstvom dve zemlje i naroda, tako i promenjenom političko-bezbednosnom situacijom u Siriji, koja otvara šire perspektive za razvoj saradnje, pre svega na ekonomskom planu”, saopštili su iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Uz “regionalni i geostrateški značaj Sirije”, Ministarstvo kao razlog za vraćanje ambasade u Damask navodi i “razvoj situacije u Siriji” i uticaj koji ima na region “pre svega kada je reč o problemu ilegalnih migracija”.

Sirija spada u grupu država koje nisu priznale Kosovo, a 2015. godine glasala je i protiv prijema te države u UNESKO.

Iz Ministarstva su naveli da odlukom o upućivanju ambasadora, “Srbija potvrđuje da visoko ceni principijelan stav koji je Sirija zadržala” u vezi sa nepriznavanjem nezavisnosti Kosova.

U odgovoru se dodaje da “odnosi i saradnja Srbije sa Sirijom nisu upereni protiv interesa bilo koje zemlje” i da je saradnja “deo nezavisne, suverene i multivektorske spoljne politike Srbije, koja je utemeljena na osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija”.

Zašto je EU uvela sankcije Asadu?

Evropska unija uvela je sankcije režimu Bašara al Asada još u maju 2011. godine kao “odgovor na represiju nad sirijskim stanovništvom, uključujući i upotrebu oružja tokom mirnih demonstracija protiv sirijske vlade i predsednika, kao i umešanost režima upotrebu hemijskog oružja”.

Kako se situacija u Siriji pogoršavala, jačale su i sankcije, koje su na snazi do danas.

Uključuju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine Asadu i drugim najvišim političkim zvaničnicima, vojnim oficirima i poslovnim ljudima. Trenutno se na listi sankcija EU nalaze 273 osobe i 70 institucija u Siriji.

“Cilj ovih mera je pritisak na sirijski režim da zaustavi represiju i pregovara o trajnom političkom rešenju sirijske krize”, navodi se na sajtu Delegacije EU u Siriji.

U ratu, koji još nije završen, poginulo je oko pola miliona ljudi, a raseljena je polovina od 23 miliona predratnog stanovništva Sirije.

Kako se postavila Srbija?

Srbija se u junu 2012. godine pridružila EU kada je blok uvodio pooštreni paket sankcija prema Siriji.

Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), koji prati usaglašenost Srbije sa politikom EU, kaže za RSE da se Beograd od 2012. redovno usaglašavao sa deklaracijama EU koje su bile vezane za Siriju, uključujući i restriktivne mere prema vlastima u Damasku.

Ipak, pravio je i izuzetke.

“Od momenta kada se Rusija umešala u konflikt u Siriji, Srbija se ne pridružuje onim deklaracijama koje su posredno ili neposredno povezane sa ovom zemljom. Tipa, ako se mere proširuju i na osobe koje su ruski državljani ili se sumnja u umešanost određenih osoba i entiteta u konflikt u Siriji”, rekao je Novaković.

Rusija je, uz Iran, glavni saveznik sirijskog režima. Ta zemlja, koja je imala vojne baze u Siriji i pre rata, pokrenula je 2015. godine vazdušne napade kao podršku Asadu i bila je ključna za preokret u ratu u korist vlade. Ruska vojska tvrdila je da napada samo “teroriste”, ali su aktivisti za ljudska prava svedočili da su ubijani svi pobunjenici, pa i civili.

Beograd sa Moskvom održava bliske veze, uz saradnju u mnogim oblastima, a Rusija podržava napore srpskih zvaničnika da blokiraju članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.

Vlada Srbije je 2016. godine ruskim avionom poslala oko 50 tona humanitarne pomoći za sirijski grad Alep. Tadašnji ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin rekao je da je to humanitarna akcija Srbije za Sirijce “koji stradaju u terorističkoj ofanzivi”.

Asadov četvrti mandat

Kada je sirijski predsednik Bašar al Asad 26. maja osvojio četvrti mandat sa 95,1 odsto glasova na izborima na kojima nije bilo nezavisnih posmatrača, Evropska unija i SAD označili su ih nelegitimnim.

“Izbori nisu ispunili nijedan od kriterijuma istinski demokratskog glasanja”, rekao je visoki predstavnik EU Žozep Borel (Josep Borrell).

EU je odlučila da produži restriktivne mere režimu predsednika Sirije do 1. juna 2022. zbog, kako je saopštio Savet EU, kontinuiranog pritiska na civilno stanovništvo u Siriji.

Ipak, samo nekoliko nedelja nakon što je Asad reizabran, pojedine evropske zemlje, među kojima i Srbija, žele ponovo da uspostave odnose sa Sirijom, objavio je 12. jula američki list Fajnenšl tajms (Finacial Times).

List je ocenio da su to “mali koraci” i da nisu previše značajni, jer države EU, pre svega Francuska i Nemačka, nisu spremne na takav korak.

Ipak, potezi pojedinih zemalja ukazuju na izazov sa kojim će se EU suočiti kako se situacija u Siriji vremenom bude normalizovala, piše Fajnenšl tajms.

Da li je Srbija jedina?

Češka i Bugarska već imaju ambasade u Damasku. Sofija nije ni povlačila ambasadora.

Kipar se useljava u novu ambasadu, a Grčka je prošle godine poslala novog otpravnika poslova u Siriju, navodi Fajnenšl tajms ocenjujući da neke države EU žele bliže veze sa Sirijom uglavnom iz pragmatičnih razloga.

Grčka, kako piše list, želi prisustvo u Siriji zbog migranata koji u tu zemlju dolaze preko Turske.

I Danska, koja je tokom migrantske krize primila veliki broj izbeglica, u aprilu je tvrdila da su Damask i okolni gradovi dovoljno sigurni za povratak izbeglica, prenosi Fajnenšl tajms.

I neke arapske zemlje idu ka otopljavanju odnosa. Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati otvorili su ambasade u Siriji 2018. godine, nadajući se da će se suprotstaviti uticaju Irana, Asadovog vojnog saveznika, i njegovog neprijatelja Turske, koja kontroliše deo severne Sirije, piše američki list.

Koji su interesi Srbije?

Stručnjak za međunarodne odnose iz Srbije Mirko Dautović vidi tri potencijalna motiva za odluku Srbije da se pridruži zemljama koje šalju ambasadore u Siriju.

Jedan od njih je, kako navodi, rezultat uticaja Rusije.

“Vrlo je moguće da je u pitanju, ne toliko pritisak, koliko stimulacija iz Moskve, budući da je Moskva saveznik predsednika Bašara al Asada i njegove vlasti. Vrlo je moguće da su Rusi dali do znanja našoj Vladi da bi to bio jedan koristan potez”, rekao je Dautović.

Sa ovim je saglasan i Zijad Bećirović, direktor Instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane.

“Ruska Federacija je snažno prisutna u Siriji tako da i to može biti dodatni poticaj da Srbija vrati ambasadu u Damask”, kaže Bećirović.

Drugi motiv bi, prema Dautovićevim rečima, mogao biti geopolitički i odnosi se, kako je u obrazloženju navelo i Ministarstvo spoljnih poslova, na “problem ilegalnih migracija”.

Iako za razliku od jeka migrantske krize 2015. godine, sirijske izbeglice više ne čine većinu onih koji na putu ka zemljama EU prolaze kroz Srbiju, i dalje dolazi određen broj ljudi iz Turske, navodi Dautović.

“Podizanje odnosa na nivo ambasadora bi značilo podizanje saradnje između naših i sirijskih bezbednosnih agencija u svrhu proveravanja identiteta tih ljudi i identifikacija njihovih potencijalno problematičnih biografija. Sirija ima sve dosijee o tim ljudima. Ne možemo svemu da verujemo jer bezbednosne službe Sirije imaju svoj interes da nekoga ko je opozicionar predstave kao međunarodnog teroristu”, upozorava Dautović.

Treći, ekonomski motiv, Dautović vidi u činjenici da je Sirija razorena zemlja.

“Startne pozicije za sve projekte i ugovore za rekonstrukciju se već zauzimaju. Na prvim mestima su Rusija i Iran kao saveznici Damaska, a pretpostavljam da bi i Srbija u tom smislu bila zainteresovana da dobije neke ugovore za sopstvene firme”, ocenjuje Dautović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Sirijom u 2020. iznosila je 18,3 miliona dolara.

Srbija je prošle godine uvezla robu iz Sirije u vrednosti 17,8 miliona dolara, a izvezla robu vrednu nešto ispod pola miliona dolara (458 hiljada).

Poređenja radi, ukupna razmena Srbije sa svetom u 2020. iznosila je 45,3 milijarde dolara.

Kakve bi mogle biti posledice?

“Srbija može da dobije opomenu EU kao što je dobijala zbog nekih drugih pitanja, ali nekih većih i ozbiljnijih posledica neće biti”, kaže Zijad Bećirović iz Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije.

I on i Mirko Dautović razlog vide u činjenici da i pojedine članice EU odstupaju od zajedničke politike.

“Ne samo Bugarska i Češka, već će i Danska ili Italija možda obnoviti neku vrstu saradnje sa Damaskom. Drugo, mislim da je sama EU umorna i da nema više snage da se bori u izgubljenoj bici. Asad je pobedio u tom ratu, ne postoji način da se on svrgne u ovom trenutku i EU će morati kad tad da se suoči sa realnom situacijom na terenu”, kaže Dautović.

Iako su borbe u Siriji utihnule, sukobi još traju na severozapadu zemlje.

Ambicije mirovnog procesa, predvođenog Ujedinjenim nacijama, su se smanjile kako bi ujedinile režimske i opozicione grupe na izradi novog ustava zemlje, ali rezultata još nema, zaključuje Fajnenšl tajms.

Savet bezbednosti UN je 9. jula jednoglasno usvojio produženje isporuke humanitarne pomoći iz Turske na severozapad Sirije, koji je pod kontrolom pobunjenika.

Ta odluka će obezbediti pomoć za 3,4 miliona ljudi, uključujući oko milion dece, čiji su životi ugroženi zbog gladi.

Izvor: Radio Slobodna Evropa