Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Za Brisel slanje ambasadora Srbije u Siriju suprotno politici EU

Iz Brisela ponovo podsećaju da put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji podrazumeva usklađivanje sa njenom spoljnom politikom.

Published

on

Povod je ovoga puta odluka Srbije da u glavni grad Sirije, umesto otpravnika poslova, uputi ambasadora.

Ova najava usledila je nepuna dva meseca pošto je Bašar al Asad (Bashar al-Assad) obezbedio četvrti sedmogodišnji mandat pobedom na predsedničkim izborima koje Zapad i opozicija smatraju nelegitimnim.

“Stav Evropske unije (EU) u pogledu normalizacije odnosa sa režimom u Siriji je jasan i nepromenjen, a nedavni izbori koje je organizovao sirijski režim ne mogu voditi bilo kakvim merama međunarodne normalizacije”, naveo je u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano.

Akreditivi se predaju Asadu, podsećaju u EU

On je dodao da slanje ambasadora u Damask u svojstvu šefa (diplomatske) misije znači predaju akreditiva šefu države – “u ovom slučaju Bašaru al Asadu koji se nalazi na listi sankcija EU i nema demokratski legitimitet kao predsednik države”.

“On je neko ko je nadgledao masovno brutalno nasilje koje su režimske trupe počinile nad stanovništvom, uključujući i upotrebu hemijskog oružja. To su razlozi zbog kojih države članice EU ne šalju ambasadore u Damask da predaju akreditive Asadu. One države članice koje upravljaju ambasadama u Damasku tamo imaju predstavnike u svojstvu otpravnika poslova, koji ne moraju da predaju akreditive šefu države”, rekao je Stano.

Navodeći da je predstavljanje zemalja kandidata u Damasku u nadležnosti tih država, portparol EU je podvukao da bi u slučaju odluke Beograda “trebalo uzeti u obzir da je Vlada Srbije više puta potvrdila da su evropske integracije strateški prioritet zemlje”.

To, kako je naveo, uključuje “progresivno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU”.

Zašto Beograd šalje ambasadora u Damask?

Četvorogodišnji mandat ambasadora Srbije u Siriji Jovana Vujasinovića istekao je 2013. godine. Nakon toga, novi nije imenovan i na njegovom mestu do sada je bio otpravnik poslova Milan Vijatović.

Ime ambasadora koji će zastupati Srbiju u Siriji za sada nije javno saopšteno.

Većina evropskih zemalja i Sjedinjene Američke Države povukle su svoje ambasadore iz Damaska ili snizile aktivnosti na nivo otpravnika poslova 2012. godine, zbog kršenja ljudskih prava i ratnih zločina od strane Asadovog režima.

Srbija, međutim, kako su za RSE naveli iz Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu, “nikada nije prekidala diplomatske odnose sa Sirijom”.

“Oni su se, do imenovanja našeg novog ambasadora u toj zemlji, odvijali na nivou privremenog otpravnika poslova, što je bilo uslovljeno tadašnjom bezbednosnom situacijom u toj zemlji”, navodi se u pisanoj izjavi Ministarstva.

Otpravnik poslova je 2013. godine, u periodu eskalacije sukoba u Siriji iz bezbednosnih razloga bio privremeno izmešten u Bejrut, glavni grad susednog Libana, ali je ubrzo vraćen u Damask.

Objašnjenje Ministarstva inostranih poslova Srbije

“Odluka Srbije da se odnosi sa Sirijom vrate na ambasadorski nivo motivisana je kako tradicionalnim prijateljstvom dve zemlje i naroda, tako i promenjenom političko-bezbednosnom situacijom u Siriji, koja otvara šire perspektive za razvoj saradnje, pre svega na ekonomskom planu”, saopštili su iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Uz “regionalni i geostrateški značaj Sirije”, Ministarstvo kao razlog za vraćanje ambasade u Damask navodi i “razvoj situacije u Siriji” i uticaj koji ima na region “pre svega kada je reč o problemu ilegalnih migracija”.

Sirija spada u grupu država koje nisu priznale Kosovo, a 2015. godine glasala je i protiv prijema te države u UNESKO.

Iz Ministarstva su naveli da odlukom o upućivanju ambasadora, “Srbija potvrđuje da visoko ceni principijelan stav koji je Sirija zadržala” u vezi sa nepriznavanjem nezavisnosti Kosova.

U odgovoru se dodaje da “odnosi i saradnja Srbije sa Sirijom nisu upereni protiv interesa bilo koje zemlje” i da je saradnja “deo nezavisne, suverene i multivektorske spoljne politike Srbije, koja je utemeljena na osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija”.

Zašto je EU uvela sankcije Asadu?

Evropska unija uvela je sankcije režimu Bašara al Asada još u maju 2011. godine kao “odgovor na represiju nad sirijskim stanovništvom, uključujući i upotrebu oružja tokom mirnih demonstracija protiv sirijske vlade i predsednika, kao i umešanost režima upotrebu hemijskog oružja”.

Kako se situacija u Siriji pogoršavala, jačale su i sankcije, koje su na snazi do danas.

Uključuju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine Asadu i drugim najvišim političkim zvaničnicima, vojnim oficirima i poslovnim ljudima. Trenutno se na listi sankcija EU nalaze 273 osobe i 70 institucija u Siriji.

“Cilj ovih mera je pritisak na sirijski režim da zaustavi represiju i pregovara o trajnom političkom rešenju sirijske krize”, navodi se na sajtu Delegacije EU u Siriji.

U ratu, koji još nije završen, poginulo je oko pola miliona ljudi, a raseljena je polovina od 23 miliona predratnog stanovništva Sirije.

Kako se postavila Srbija?

Srbija se u junu 2012. godine pridružila EU kada je blok uvodio pooštreni paket sankcija prema Siriji.

Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), koji prati usaglašenost Srbije sa politikom EU, kaže za RSE da se Beograd od 2012. redovno usaglašavao sa deklaracijama EU koje su bile vezane za Siriju, uključujući i restriktivne mere prema vlastima u Damasku.

Ipak, pravio je i izuzetke.

“Od momenta kada se Rusija umešala u konflikt u Siriji, Srbija se ne pridružuje onim deklaracijama koje su posredno ili neposredno povezane sa ovom zemljom. Tipa, ako se mere proširuju i na osobe koje su ruski državljani ili se sumnja u umešanost određenih osoba i entiteta u konflikt u Siriji”, rekao je Novaković.

Rusija je, uz Iran, glavni saveznik sirijskog režima. Ta zemlja, koja je imala vojne baze u Siriji i pre rata, pokrenula je 2015. godine vazdušne napade kao podršku Asadu i bila je ključna za preokret u ratu u korist vlade. Ruska vojska tvrdila je da napada samo “teroriste”, ali su aktivisti za ljudska prava svedočili da su ubijani svi pobunjenici, pa i civili.

Beograd sa Moskvom održava bliske veze, uz saradnju u mnogim oblastima, a Rusija podržava napore srpskih zvaničnika da blokiraju članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.

Vlada Srbije je 2016. godine ruskim avionom poslala oko 50 tona humanitarne pomoći za sirijski grad Alep. Tadašnji ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin rekao je da je to humanitarna akcija Srbije za Sirijce “koji stradaju u terorističkoj ofanzivi”.

Asadov četvrti mandat

Kada je sirijski predsednik Bašar al Asad 26. maja osvojio četvrti mandat sa 95,1 odsto glasova na izborima na kojima nije bilo nezavisnih posmatrača, Evropska unija i SAD označili su ih nelegitimnim.

“Izbori nisu ispunili nijedan od kriterijuma istinski demokratskog glasanja”, rekao je visoki predstavnik EU Žozep Borel (Josep Borrell).

EU je odlučila da produži restriktivne mere režimu predsednika Sirije do 1. juna 2022. zbog, kako je saopštio Savet EU, kontinuiranog pritiska na civilno stanovništvo u Siriji.

Ipak, samo nekoliko nedelja nakon što je Asad reizabran, pojedine evropske zemlje, među kojima i Srbija, žele ponovo da uspostave odnose sa Sirijom, objavio je 12. jula američki list Fajnenšl tajms (Finacial Times).

List je ocenio da su to “mali koraci” i da nisu previše značajni, jer države EU, pre svega Francuska i Nemačka, nisu spremne na takav korak.

Ipak, potezi pojedinih zemalja ukazuju na izazov sa kojim će se EU suočiti kako se situacija u Siriji vremenom bude normalizovala, piše Fajnenšl tajms.

Da li je Srbija jedina?

Češka i Bugarska već imaju ambasade u Damasku. Sofija nije ni povlačila ambasadora.

Kipar se useljava u novu ambasadu, a Grčka je prošle godine poslala novog otpravnika poslova u Siriju, navodi Fajnenšl tajms ocenjujući da neke države EU žele bliže veze sa Sirijom uglavnom iz pragmatičnih razloga.

Grčka, kako piše list, želi prisustvo u Siriji zbog migranata koji u tu zemlju dolaze preko Turske.

I Danska, koja je tokom migrantske krize primila veliki broj izbeglica, u aprilu je tvrdila da su Damask i okolni gradovi dovoljno sigurni za povratak izbeglica, prenosi Fajnenšl tajms.

I neke arapske zemlje idu ka otopljavanju odnosa. Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati otvorili su ambasade u Siriji 2018. godine, nadajući se da će se suprotstaviti uticaju Irana, Asadovog vojnog saveznika, i njegovog neprijatelja Turske, koja kontroliše deo severne Sirije, piše američki list.

Koji su interesi Srbije?

Stručnjak za međunarodne odnose iz Srbije Mirko Dautović vidi tri potencijalna motiva za odluku Srbije da se pridruži zemljama koje šalju ambasadore u Siriju.

Jedan od njih je, kako navodi, rezultat uticaja Rusije.

“Vrlo je moguće da je u pitanju, ne toliko pritisak, koliko stimulacija iz Moskve, budući da je Moskva saveznik predsednika Bašara al Asada i njegove vlasti. Vrlo je moguće da su Rusi dali do znanja našoj Vladi da bi to bio jedan koristan potez”, rekao je Dautović.

Sa ovim je saglasan i Zijad Bećirović, direktor Instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane.

“Ruska Federacija je snažno prisutna u Siriji tako da i to može biti dodatni poticaj da Srbija vrati ambasadu u Damask”, kaže Bećirović.

Drugi motiv bi, prema Dautovićevim rečima, mogao biti geopolitički i odnosi se, kako je u obrazloženju navelo i Ministarstvo spoljnih poslova, na “problem ilegalnih migracija”.

Iako za razliku od jeka migrantske krize 2015. godine, sirijske izbeglice više ne čine većinu onih koji na putu ka zemljama EU prolaze kroz Srbiju, i dalje dolazi određen broj ljudi iz Turske, navodi Dautović.

“Podizanje odnosa na nivo ambasadora bi značilo podizanje saradnje između naših i sirijskih bezbednosnih agencija u svrhu proveravanja identiteta tih ljudi i identifikacija njihovih potencijalno problematičnih biografija. Sirija ima sve dosijee o tim ljudima. Ne možemo svemu da verujemo jer bezbednosne službe Sirije imaju svoj interes da nekoga ko je opozicionar predstave kao međunarodnog teroristu”, upozorava Dautović.

Treći, ekonomski motiv, Dautović vidi u činjenici da je Sirija razorena zemlja.

“Startne pozicije za sve projekte i ugovore za rekonstrukciju se već zauzimaju. Na prvim mestima su Rusija i Iran kao saveznici Damaska, a pretpostavljam da bi i Srbija u tom smislu bila zainteresovana da dobije neke ugovore za sopstvene firme”, ocenjuje Dautović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Sirijom u 2020. iznosila je 18,3 miliona dolara.

Srbija je prošle godine uvezla robu iz Sirije u vrednosti 17,8 miliona dolara, a izvezla robu vrednu nešto ispod pola miliona dolara (458 hiljada).

Poređenja radi, ukupna razmena Srbije sa svetom u 2020. iznosila je 45,3 milijarde dolara.

Kakve bi mogle biti posledice?

“Srbija može da dobije opomenu EU kao što je dobijala zbog nekih drugih pitanja, ali nekih većih i ozbiljnijih posledica neće biti”, kaže Zijad Bećirović iz Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije.

I on i Mirko Dautović razlog vide u činjenici da i pojedine članice EU odstupaju od zajedničke politike.

“Ne samo Bugarska i Češka, već će i Danska ili Italija možda obnoviti neku vrstu saradnje sa Damaskom. Drugo, mislim da je sama EU umorna i da nema više snage da se bori u izgubljenoj bici. Asad je pobedio u tom ratu, ne postoji način da se on svrgne u ovom trenutku i EU će morati kad tad da se suoči sa realnom situacijom na terenu”, kaže Dautović.

Iako su borbe u Siriji utihnule, sukobi još traju na severozapadu zemlje.

Ambicije mirovnog procesa, predvođenog Ujedinjenim nacijama, su se smanjile kako bi ujedinile režimske i opozicione grupe na izradi novog ustava zemlje, ali rezultata još nema, zaključuje Fajnenšl tajms.

Savet bezbednosti UN je 9. jula jednoglasno usvojio produženje isporuke humanitarne pomoći iz Turske na severozapad Sirije, koji je pod kontrolom pobunjenika.

Ta odluka će obezbediti pomoć za 3,4 miliona ljudi, uključujući oko milion dece, čiji su životi ugroženi zbog gladi.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Predstavnicima zrenjaninske opozicije vlast prekinula uvid u birački materijal

Predstavnici koalicije “Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin” saopštii su danas da su u ponedeljak otkrili kako se izborni materijal u vrećama i zapisnici ne poklapaju, na šta je vlast reagovala prekidom uvida, pozivanjem policije i iznošenjem lažnih optužbi na račun opozicije

Published

on

By

Kako se navodi u saopštenju, koje je u ime koalicije prosledila Demokratska stranka, na biračkom mestu 6 je izbrojano 27 listića za glasanje van biračkog mesta, dok je u Zapisnik upisano 24.

„Koverta je, naravno, bila otvorena. Pronašli smo i nekoliko nevažećih listića na drugim biračkim mestima koji su računati kao važeći i ustanovili da materijal nije čuvan na jednak način – neke koverte su bile zatvorene, neke otvorene“, navodi se u saopštenju.

Uvid u materijal je prekinut čim je koalicija, kako se navodi, počela da otkriva neslaganja i vlast je pozvala policiju.

„Pretili su nam podizanjem optužnice za uništavanje dokumenata o glasanju, što je jasno da ni u jednom trenutku nismo učinili, i još jednom nam onemogućili da pregledamo izborni materijal i utvrdimo činjenično stanje“, navela je zrenjaninska opozicija.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ istakla je da je ovo drugi pokušaj da dobije uvid u izborni materijal, koji bi trebalo da je zakonom garantovan, da su prvog puta pronašli brojne sporne adrese u biračkom spisku i da, iako do sada pronađena neslaganja možda deluju malo, ona to uopšte nisu jer u konačnici mogu da promene broj i raspored mandata, ali i da dokažu da je došlo do krađe izbora.

izvor: https://n1info.rs/vesti/predstavnicima-zrenjaninske-opozicije-prekinula-uvid-u-biracki-materijal/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Vojvodina nije problem. Ona je rešenje!

Pozivam sve važne činioce našeg društva da najzad prihvate potrebu decentralizacije Srbije i istinu o tome šta je to autonomija Vojvodine. Važno je i zbog neophodne modernizacije našeg državnog sistema, koji bi morao da podrazumeva decentralizaciju, ali i zbog pojma autonomije Vojvodine koji svi centralistički i nacionalistički režimi zloupotrebljavaju decenijama unazad

Published

on

By

Njihov razlog za to je jednostavan, da bi crpili i zloupotrebljavali resurse iz svih delova naše zemlje, pa tako i iz AP Vojvodine, neohodno je da se njima upravlja sa jednog mesta – sedišta vlasti i centralističkih elita u Beogradu.

Centralizacija guši Srbiju!

Ono što je u svemu tome glavni problem je činjenica da njihovo centralističko upravljanje usporava, čak i unazađuje razvoj delova Srbije, jer odlučivanje o raspolaganju resursima udaljava od građana.

Time povećavaju svoj manipulativni prostor za zloupotrebe. Srbijom se upravlja svojevrsnim daljinskim upravljačem iz Beograda. To je nedopustivo.

Autonomna Pokrajina Vojvodina nije „problem“, kako to centralisti pokušavaju da predstave. Ona je – rešenje.

Autonomija je način da ono što Vojvođani proizvedu mogu i da troše, ulažu i razvijaju Vojvodinu. Da se vojvođanski prihodi podele na ravne časti – trećina Vojvodini, trećina lokalnoj samoupravi, trećina državi.

Decentralizacija je model po kojem su uređene najrazvijenije države Evope. Po tom načinu uređenja bi i Vojvodina, ali i Šumadija, jugoistočna Srbija, ali i sve druge regionalne celine koje bi se formirale, mogle same da odlučuju o svojim resursima i o onome što sami stvore.

Osim ekonomskog i organizacionog ugla gledanja na Vojvodinu, ona mora biti mesto gde možeš da se izjasniš kako god želiš, a možeš i da kažeš da si Vojvođanin, ako se tako osećaš.

Vojvodina ponovo mora biti mesto gde više od 27 nacija i bezbroj zavičaja živi u miru i slozi!

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-vojvodina-nije-problem-ona-je-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: A sada organizovati sabor za ispravnu pijaću vodu u Vojvodini

Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani pozvala je danas predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Miloša Vučevića da posle velikog „svesrpskog“ političkog sabora, koji je juče održan u Beogradu, organizuju i “sabor za ispravnu pijaću vodu”, na kom bi se progovorilo o problemu vode koji ima preko 700.000 građana Vojvodine

Published

on

By

“Predlažemo da sabor bude održan u Zrenjaninu u najkraćem mogućem roku. Nama neće biti potrebne zastave, skupi kulturno-umetnički programi i velike reči o patriotizmu. Samo tražimo rešenje”, naveli su u saopštenju za javnost.

Dodali su da rešenje postoji, a to je izgradnja sistema regionalnih vodovoda i građani Vojvodine će imati ispravnu pijaću vodu.

“Zastave i velike reči se ne piju. Od vode se živi”, poručio je u saopštenju za javnost portparol LSV – Vojvođani Aleksandar Marton.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-a-sada-organizovati-sabor-za-ispravnu-pijacu-vodu-u-vojvodini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

PARALELNI INTERVJU KOJI ĆE ZATRESTI REGION / KLASIĆ I BEŠLIN ZA „SB“: Poruke iz Sarajeva – Vučiću, njegovim prijateljima, četnicima, desničarima i nacionalistima…

Povjesničari Hrvoje Klasić, profesor s Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu i Milivoj Bešlin, profesor s beogradskog univerziteta, govorili su za „Slobodnu Bosnu“ o bujanju radikalizma i nacionalizma u regionu, novim projektima, izborima u Srbiji i Hrvatskoj, te odgovorili na brojna pitanja vezana za budućnost u regionu i povijesni revizionizam. Paralelni razgovor s Klasićem i Bešlinom vođen je u Sarajevu, odakle su poslane snažne poruke od strane najutjecajnijih povjesničara u regionu, što Klasić i Bešlin zasigurno i jesu

Published

on

By

Nakon dokumentarnog serijala pod nazivom „NDH“, slijedi vaš novi veliki projekt. U nedjelju je premijera „Partizana“, što gledatelje očekuje ovoga puta?

KLASIĆ: -Pa da evo, nakon dvije godine snimanja kreće serija Partizani, 7 epizoda – Al Jazeera u 19 sati i u 23 sata repriza. Nadam se da nije baš lud termin zbog nogometnog prvenstva i zbog Olimpijskih igara. Nekako se uzdam da će u BiH možda biti gledanije, jer BiH nema na Europskom prvenstvu, volio bih radije da je Bosna na Europskom prvenstvu pa da pomaknemo termin, ali evo što ćemo, što je tu je. Ja sam ustvari zadovoljan. Često me pitaju što će se moći saznati novog iz serije, a ja sam rekao da za one starije od 50 godina malo što će biti novo, ali za one mlađe od 30 godina sve će biti novo, s obzirom na revizionizam i s obzirom na odnos prema partizanskom pokretu i fašizmu generalno u našim društvima, sve će biti novo.

Međutim, opet kažem oni partizani, malo što ih ima, i oni partizani koji se osjećaju partizanima će možda dijelom biti, ne baš razočarani, ali sigurno će imati primjedbe na samu strukturu serije jer to nije kronologija NOB-a, mi ne ulazimo u sve bitke, u sve divizije, u sve brigade, u sve narodne heroje, nego ustvari pokušavamo više fenomenološki, tematski objasniti neke ključne pojmove. Od toga zašto je partizanski pokret najjači u BiH, kojim motivima pripadnici pojedinih naroda ulaze u partizanski pokret, zašto žene ulaze u partizanski pokret, kakav je odnos partizanskog pokreta prema zapadnim saveznicima, kakav prema Rusima. Naravno, govorimo i o zločinima, govorimo o onome o čemu se malo govori. Obično kad netko kaže partizani misli na borbu, međutim što je sa oslobođenim teritorijima. Što se događa tamo gdje oni oslobode određeni teritorij, gdje ustvari pokušavaju uspostaviti vlast onako kako je oni zamišljaju da bi trebalo biti jednoga dana kad preuzmu vlast u cijeloj zemlji. To će biti vrlo zanimljivo.

Nisam siguran da će taj vaš serijal gledati nova vlast u Hrvatskoj, posebno ovi iz Domovinskog pokreta?

-Ja mislim da oni najviše gledaju. Dakle, sudeći po svim mojim tekstovima koje napišem ili intervjuima, čini mi se da je najviše komentara od desnice. Ja mislim da su oni nekako najvjerniji gledatelji i čitatelji. Tako da sam siguran da će gledati, kao i NDH što su gledali i odmah imali primjedbe. Ali da, jasna mi je vaša aluzija. Dakle, gledat će, siguran sam da će gledati, ali hoće li se složiti i hoće li im biti drago to što je snimljeno, to sumnjam. Ali, oni koliko god mislili da mogu promijeniti povijest svojim stavovima, činjenice su tu. Ono što je jako važno, doista smo okupili povjesničare najbolje za to područje, ne samo iz cijele bivše Jugoslavije, nego imamo i Nijemce, Engleze, Talijane, Francuze, Ruse i Austrijance, tako da mislim da, ako već ne vjeruju meni, koji ustvari najmanje govorim o toj seriji, onda neće baš moći prigovorit svima koji su u toj seriji, a koji nemaju veze ni s Jugoslavijom, ni s komunizmom.

Ovi što su u Srbiji sad dobili izbore, ponovo ista ekipa, neće ni oni baš biti oduševljeni ovim partizanima.

BEŠLIN: -Neće, predsednik države se već očitovao o kolegi Klasiću, kao što znamo. Njihov odnos prema partizanskom pokretu izražen je činjenicom da je novi pobednik i novi- stari gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić rekao je da isele Tita jer je bio anti-Srbin. Zaboravljajući jednu ključnu stvar.  S druge strane Tita se ne nalaze Srbi, s druge strane Tita se nalazi fašizam, a Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Tako da je odnos ovih radikalskih vlasti u Srbiji prema fašizmu više nego sporan i kontroverzan. Postoje ti trenuci kada se oni do kraja razotkriju. A tu je, između ostalog, i Šapićevo predizborno obećanje da će da iseli Tita koji je simbol antifašizma, ne samo na jugoslavenskom prostoru, nego i u Evropi i u svetu.

KLASIĆ: -Ali da možda ipak i razveselim predsjednika Vučića i sve njegove pristaše, u seriji će biti jako puno govorenja o četnicima. Onim istim, koje narativ u Srbiji naziva tzv. drugim antifašističkim pokretom u Srbiji.

U kojoj mjeri vam se čini da su nakon izbora u Hrvatskoj i Srbiji te dvije zemlje skrenule oštro desno?

KLASIĆ: -Kad govorimo o Hrvatskoj retorika je bila vrlo desna, međutim praksa se već pokazala puno manje desna. Pokazalo se da je Andrej Plenković puno umješniji nego što su mnogi očekivali. Dakle, ako pogledamo od nekih prvih zahtjeva šta će sve Domovinski pokret htjeti, dobili su zapravo Ministarstvo privrede i demografije i dio Ministarstva gospodarstva, onda je jedan od zastupnika iz domovinskog pokreta inzistirao, kao uvjet,  podrške Muzej žrtava komunističkih zločina, a onda je onaj drugi tjedan nakon toga rekao da ne mora biti odmah muzej nego da mogu biti prvo istraživanja, a sada je krenulo istraživanje njegove imovine. Tako da ćemo vidjeti dokle će to sve skupa doći. Nisam sretan što nažalost, desnica u Hrvatskoj ponovo isplivava na najgori mogući način, a to je odnos prema prošlosti. Ali, nekako se nadam, dobili smo upozorenje, i mi svi koji se time bavimo smo se angažirali  i radimo na tome da njihovi stavovi ne postanu ponovo mainstream.

BEŠLIN:-Ne bih se složio, ni Hrvatska ni Srbija da skreću desno, jer su obje i do sada imale desne vlade, s druge strane u Hrvatskoj, ja se tu slažem sa kolegom Klasićem, Andrej Plenković se pokazao kao vrlo vešt agens za razgrađivanje ovih desničarskih stavova i možda bi se mogao uporediti na evropskom nivou negde sa Angelom Merkel, koja je pomerila CDU najviše ka centru.

Plenković je ranije uspevao da pomeri i MOST ka centru i da razgradi tu političku organizaciju. Ne bih sad nagađao, ali mislim da on to već sad nekako uspeva da relativizuje, taj neki zaokret. Što se tiče Srbije, isto, stara je vlast. Dakle, jeste desna pa desna i populistička, ali opet ne vidim neki zaokret. Iako bi sad neki u tom Vučićevom odnosu sa Kinom mogli da pronađu elemente nekog zaokreta, ali Srbija već neku godinu nije otvorila neko poglavlje, dakle faktički je defacto prekinula proces evropskih integracija, evropski narativ više nije dominantan u Srbiji, nacionalizam je već nekoliko godina ta ključna legitimacija, iako nije bio u prvim godinama Vučićeve vladavine.

On je negde došao sa tom pričom, neki od nas smo znali o fake reformama, privrednom rastu itd. Ali, onda kada su se sve te priče o reformama prikazale manje ili više neuspešne on se vratio onoj svojoj ključnoj legitimaciji, onome što najbolje zna, a to je nacionalizam.

A što je sa opozicijom?

BEŠLIN: -Vučić, odnosno presvučeni radikali na vlasti u Srbiji su promenili krvnu sliku društva. Oni jesu društvo vrlo pomerili na desno. Dakle, dosta postepeno su pojačavali tu svoju nacionalističku retoriku i društvo pomerali ka desno, i to je dovelo do toga da danas, velika većina opozicionih lidera i većina opozicionih ili nezavisnih medija su mnogo više desno nego što je to po volji mnogima od nas, nego što je to bilo pre 10 ili 15 godina. Tako da, veći deo opozicije se dosta glupo takmiči sa Vučićem u tom nacionalizmu, nacistiškom narativu, odbrani Kosova, dodvoravanju Putinu, ksenofobiji. Na teži način će shvatiti da oni ne mogu „nadsrbiti“ Vučića i da ne mogu oni Vučiću uzeti ono što je njegova legitimacija već 30 i više godina, a to je nacionalizam, i da moraju da pronađu neki alternativni narativ i da ne budu samo konkurencija, već da moraju da postanu alternativa. A da bi postali alternativa moraju da formulišu alternativni program. Oni to u momentu nisu uradili, niko od njih.

Je li potpuno ista situacija i u RS-u? Opozicija radi isto ono što i Dodik…

BEŠLIN: –RS je uvijek Srbija na steroidima. RS je, plašim se, uvek anticipacija nekih procesa koji se dešavaju u Srbiji. Ali, mislim da je ipak situacija dosta teža jer u Srbiji ipak postoji nekakvo društvo koje se opire, još uvijek postoje nekakvi mediji, ali u RS-u ja ne mogu da vidim više naznake bilo kakve alternative. Dakle, to je sad već jedan takav autoritarizam  da poprima razmere totalitarnih sistema.

A Hrvatska ljevica? Nula bodova?

KLASIĆ:-Ja bih rekao Europska ljevica blizu nula bodova, ako izuzmemo ponekad dobre rezultate. Mislim, naravno, možemo mi govoriti o španjolskoj ljevici, o SPD-u, pa i o, naravno, Skandinaviji, ali bitnije je što ustvari mi danas podrazumijevamo pod ljevicom.

Da li je ljevica ona kakvu smo ju zamišljali 70-ih, 80-ih godina? Možemo li uopće očekivati danas postojanje takve ljevice?

Dakle, u Hrvatskoj i dalje su dvije najjače opozicijske stranke čak i ne centar prema ljevici, već ljevica prema centru. Dakle SDP i Možemo! Nije to najbolje, ali mislim da ima i zemalja u kojima ljevice stoje puno lošije. Ja osobno mislim da je veliki problem u SDP-u, da SDP mora nešto pod hitno promijeniti.

Po mom mišljenju, SDP mora ponovo, ili napokon, skrenuti ulijevo više nego što je, pri čemu se ta ljevica mora odnositi, ne samo prema Titu i prema žrtvama Oluje, nego mora i u poreznoj politici, socijalnoj politici, kulturnoj, vanjskoj, u svemu ostalome. Ali da, kriza je, očito se ne mogu snaći u tome tko bi bila biračka baza.

Dakle, kad govorimo o nekoj staroj ljevici, onda se uvijek razmišljalo o radničkoj klasi i o radnicima koji rade u velikim tvornicama. Tih velikih tvornica više baš ni po Europi nema toliko, a kamo li u Hrvatskoj, tako da, na njih se ne može računati. Raduje me što, recimo, jako puno mladih je glasalo za Možemo, a s druge strane za SDP uglavnom stariji glasaju, što znači da postoji mogućnost da se mladima pristupi s nekim novim formama. Dakle, to su neke zelene politike, to je odnos prema LGBT zajednici, prema migrantima, tako da, mislim da postoji perspektiva, ali generalno vjetrovi iz Europe koji pušu nisu baš naklonjeni ljevici na ovom ovdje prostoru, pa onda ni u Hrvatskoj.

Za kraj, nakon novih izbornih manipulacija od strane Vučićevog režima, što će biti u Nišu, Zrenjaninu, Novom Beogradu, nakon svega? Opet neke demonstracije, ili bi se sve moglo završiti na onoj staroj „Tresla se gora…“?

BEŠLIN:-Mislim da nije dobro da istoričar predviđa budućnost. Ne vidim neki potencijal za ozbiljan otpor, zbog toga što je ozbiljan otpor u Srbiji, ako sad aludirate na demonstracije ’96./’97/ 2000. odbranu izbornih rezultata, opozicija je tada uspevala ’96./’97., protesti su trajali tri meseca za priznavanje izbornih rezultata, za fer izbore. Opozicija je tad uspela, ali opozicija je tada uverila jedan ogroman broj građana da je legitimitet, na lokalu makar, a 2000. i na nacionalnom nivou sa autoritarnih lidera prešao na njih, odnosno s autoritarnog lidera prešao na njih.

Ova opozicija nije uverila građane da su oni nosioci legitimiteta. Većina građana, da ne kažem ogromna većina, i dalje veruje da je nosilac legitimiteta Aleksandar Vučić. To je ta stvar koja nedostaje da bi se ozbiljno ljudi pokrenuli na ulici.

Dakle, vi Vučića možete ogrančiti u izbornim manipulacijama, u krađi izbora, u svemu onome što se dešavalo i predizbornim i postizbornim krađama samo uz jedan ozbiljan pritisak, a to znači ne lajkovima, tekstovima, društvenim mrežama, nego velikim brojem ljudi u javnom prostoru, što je jedina politička činjenica i delatni pritisak. Da bi se to desilo ljudi moraju da budu vrlo ubeđeni i vrlo motivisani. Ja ne vidim da danas u društvu postoji ni ta ubeđenost da je Vučić izgubio svaki legitimitet ni motivacija kod ljudi.

Koliko može trajati ta „agonija“ u Srbiji i za Rusiju i za Srbiju, jer očito da Srbija pod Vučićem nikad neće ući u Europsku uniju, a očito je i da predsjednik Srbije ne misli odustati od ulagivanja Putinu i tog sjedenja na dvije stolice?

BEŠLIN:-Za većinu ljudi u Srbiji to nije agonija, za većinu ljudi je to poseban model ponašanja. Dakle, u Srbiji trenutno evropski narativ uživa manje od trećine podrške, dakle, negde oko 30% i to pod uslovom da im ne traže i da ne postavljaju pitanje Kosova. Ako to postaviš, onda je negde oko 10 procenata ljudi koji bi išli. A s druge strane, ulagivanje Putinu je nešto što otprilike podržava, po istraživanjima negde oko 10%. Prema tome, Vučić jeste, nažalost, modelirao društvo prema svom uzoru.

PROFESOR MILIVOJ BEŠLIN ZA 'SB': Koliko puta je Rusija izdala Srbiju, što se krije iza mita o srpsko-ruskom bratstvu i zbog čega su utihnuli Vučić i Dodik… | Slobodna BosnaFoto: Arhiv

KLASIĆ:- Ja bih samo dodao, ovo što je Milivoj rekao, dakle, treba više ljudi u tom javnom prostoru, to je apsolutno. Međutim, problem je što je taj javni prostor okupiran već godinama. Ja stvarno ne znam toliko kvalitetnih profesionalaca, povjesničara, intelektualaca u regiji, kao što ih ima u Srbiji, a obrnuto proporcionalna je mogućnost njihovog pojavljivanja u javnom prostoru. Odnosno, prostor u kojem se oni pojavljuju je vrlo, vrlo sužen i vi kad pogledate koji su najgledaniji, najčitaniji mediji, na njima ti ljudi nemaju pristupa. Tako da, nakon dugog vremena, dakle, po onom Gebelsovskom, kada se jedna laž počne ponavljati, jedan narativ počne ponavljati – on postane normalan i čini mi se da se u Srbiji već dugo događa, već predugo normalizira nenormalno, puno ljudi koji možda u startu nisu bili za Vučića, koji ne bi prije 10 godina glasali za njega, danas već gledaju onako: „Pa dobro, nije on baš ovako, nije baš onako“ i pronalaze se nekakve zamjerke Zapadu, zamjerke susjedima, zamjerke svima i zamjerke opoziciji, ali ne i njemu. Tako da, mislim da je to primjer koji bi se mogao doista učiti u školama kako propaganda, dakle, kako jedna mašinerija doista može zarobiti cijelo društvo.

BEŠLIN:-Da, i ta kontaminacija javnog prostora će ustvari ostati u Srbiji značajno duže nakon Vučića. Ja se plašim, na ovim nezavisnim medijima kad sam rekao da bi neki sledeći autokrata posle Vučića mogao biti vrlo sličan njemu, ako ne i gori jer je društvo u međuvremenu značajno izmenjeno.

izvor: https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/359726/paralelni_intervju_koji_ce_zatresti_region_klasic_i_beslin_za_sb_poruke_iz_sarajeva_vuchicu_njegovim_prijateljima_chetnicima_desnicharima_i_nacionalistima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kandidatkinja koalicije „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije

Kandidatkinja na izbornoj listi „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“ Bojana Begović, doktorantkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, osvojila je drugo mesto u izboru nedeljnika „Zrenjanin“ za političku ličnost godine

Published

on

By

Bojana Begović je, samim tim, najpopularnija ličnost zrenjaninske opozicije.

Čestititamo našoj koleginici i svi zajedno ćemo učiniti veliki napor da pobedimo na izborima 2. juna i izborimo se za promene i bolji život u Zrenjaninu.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja-Biramo Zrenjanin“, koja nastupa pod rednim brojem 5 na izborima za Skupštinu grada Zrenjanina, je savez Demokratske stranke, Zajedno za Zrenjanin, Zeleno-levog fronta, Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, Narodnog pokreta Srbije-Miroslav Aleksić, Novog lica Srbije i SRBIJE CENTAR-Zdravko Ponoš.

Informativna služba Koalicije
Zrenjanin protiv nasilja – Biram Zrenjanin

izvor: https://vojvodjani.rs/kandidatkinja-koalicije-zrenjanin-protiv-nasilja-biramo-zrenjanin-bojana-begovic-najpopularnija-licnost-zrenjaninske-opozicije/

Continue Reading

Trending