On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) podvukao i da je cilj Rusije da Srbija ne postane deo Evropske unije (EU) i NATO alijanse.

„Uz svo dužno poštovanje Ruske Federacije i njenih priča o tome kako će oni uvek podržati ono što Srbija želi, kako oni poštuju našu odluku o vojnoj neutralnosti i tako dalje, i kako oni poštuju to što mi želimo da budemo članica Evropske unije, ja im u te njihove narative i reči naročito ne verujem“, naveo je Šormaz, koji je takođe i šef delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO saveza.

SNS, partija čiji je član, na vlasti je u Srbiji od 2012. godine. Predvodi je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Politika te stranke je da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji, ali uz istovremeno održavanje bliskih odnosa sa Moskvom i Pekingom. Upravo je taj odnos na udaru kritika zapadnih predstavnika i istaknut kao negativan u izveštajima o napretku Srbije u evrointegracijama.

Srbija ima intenzivnu saradnju sa NATO alijansom, ali istovremeno učestvuje na vojnim vežbama sa Rusijom i Belorusijom, a u julu 2020. godine, Vojska Srbije prikazala je borbeno-izviđačke dronove koje je kupila od Kine.

Šormaz, koji je redak predstavnik SNS koji otvoreno zagovara bliže odnose sa NATO, za RSE kaže da bi bilo bolje za Srbiju da je deo te alijanse.

‘Rusija uopšte nije svetska sila’

RSE: Šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, Tomazo Vitale, ukazao je nedavno na konferenciji za novinare da je odgovor na hibridne pretnje jedna od oblasti u kojima bi Srbija i NATO mogli da unaprede saradnju i dodao da taj hibridni pritisak dolazi iz Rusije. Kako gledate na to?

Šormaz: To se nekad zvalo specijalni rat, a sad se zove hibridne pretnje, da bi vaši stariji slušaoci razumeli o čemu govorimo. U principu to je tačna definicija. Sad neko može reći: „Eto, NATO general“, general italijanske vojske, naravno da priča svoju priču, ali ne, to je činjenica.

Znači, činjenica je da, u ovom trenutku – Srbija pod pritiskom tih hibridnih akcija pre svega Ruske Federacije. Nekada ranije su oni, Amerikanci vodili hibridni rat protiv Srbije, devedesetih, u vreme najgoreg režima u istoriji srpskog naroda, Slobodana Miloševića.

Uz svo dužno poštovanje Ruske Federacije i njenih priča o tome kako će oni uvek podržati ono što Srbija želi, kako oni poštuju našu odluku o vojnoj neutralnosti i tako dalje, i kako oni poštuju to što mi želimo da budemo članica Evropske unije, ja im u te njihove narative i reči naročito ne verujem.Uz svo dužno poštovanje Ruske Federacije i njenih priča o tome kako će oni uvek podržati ono što Srbija želi, kako oni poštuju našu odluku o vojnoj neutralnosti i tako dalje, i kako oni poštuju to što mi želimo da budemo članica Evropske unije, ja im u te njihove narative i reči naročito ne verujem.Dragan Šormaz

Iz prostog razloga što kad Srbija postane članica Evropske unije, a nadam se da će biti što pre, kako nam želi i predsednik (Vlade Mađarske, Viktor) Orban, u tom trenutku Srbija postaje bezbednosno i spoljnopolitički vezana za EU, postaje deo celog tog sistema i na taj način je – iako nije član – pod bezbednosnim kišobranom Alijanse, to jest NATO.

Tako da bi Rusija, u svakom slučaju, kada bi se još i to dogodilo, izgubila svaku svoju poziciju na Balkanu. Sav njen uticaj bi se završavao na njenim granicama i možda u par država centralne Azije, što Rusija u suštini i jeste. Bez Balkana ona bi postala samo regionalna sila.

Rusija uopšte nije svetska sila. Nema ni jedan jedini parametar, osim snage vojske, koji može da je čini svetskom silom. Kada bi se to desilo na Balkanu, da Srbija uđe u Evropsku uniju, Rusiju čak ni u njihovoj javnosti ne bi mogli da nazivaju svetskom silom, nego samo regionalnom, a oni to žele da izbegnu.

Tako da su oni veoma prisutni na Balkanu, naročito u Srbiji, zbog toga što žele da spreče da mi postanemo članica NATO, ali ja tvrdim i Evropske unije. Tako da je to tačno. Saradnja sa NATO nam treba i zbog tih hibridnih pretnji, ali i zbog još nečeg drugog: zbog sajber kriminala koji je u sve većoj ekspanziji.

Mi smo četvrti u Evropi i deseti u svetu po broju digitalnih radnika. Znači, naši mladi su vrlo talentovani za nove tehnologije. A u svetu su trenutno aktuelne samo dve teme, to su zaštita životne sredine, to jest klimatske promene, i sledeća industrijska revolucija koja nas čeka, to je “smart technologies” ili pametne tehnologije, robotizacija.

Procena Ujedinjenih nacija je da će do 2050. godine 74 posto postojećih zanimanja nestati. Moramo ljudima da smislimo nova radna mesta.

Upravo u tom novom tehnološkom naletu i onome što nas čeka – a samim tim će se razvijati i novi oblici kriminala, takozvanog sajber kriminala, koji već postoji ali će postajati sve organizovaniji i sofisticiraniji – nama je potrebna saradnja sa onima koji su najbolji da to spreče, a to su u svakom slučaju Sjedinjene Američke Države i njihova vojna Alijansa.

‘Dovoljna i saradnja sa NATO’

RSE: Da li i u tom kontekstu mislite da bi Srbija trebalo da postane članica NATO alijanse?

Šormaz: Nije neophodno, dovoljna je i saradnja. I Austrija, Švajcarska, Švedska, Finska, Republika Irska, nisu članice NATO-a. Ali, bilo bi bilo bi bolje da jesmo (članica NATO alijanse). Međutim mi tu imamo jedan drugi problem.

Vojna neutralnost kod svih ovih država koje sam ja naveo, znači nesvrstavanje u vojne saveze. Dakle, „non-military aligned country“ – tako kažu Šveđani. I ja tako volim da kažem. Srbija vodi politiku neučlanjivanja u vojne saveze. Ali to ne znači da treba sa svima da izvodimo vojne vežbe.

Znači, to je prva stvar koja je problem u ovom našem slučaju. Druga stvar koja je problem, je da mi čak i da imamo sto posto podršku građana, da postanemo članica NATO, nas NATO ne bi primio.Dokle god ne rešimo pitanje našeg suvereniteta i teritorije koja čini Srbiju, mi nećemo moći da postanemo članica Alijanse, to je razlika u odnosu na Evropsku unijuDragan Šormaz

Dao bi nam mapu, dao bi nam takozvani, „Membership Action Plan“. I mi bismo radili na tome da postanemo član jednog dana, ali ne bismo postali. Jer NATO je, kako god to kod nas zvučalo, odbrambeni savez. Zato Kipar nije članica NATO. Jer, koje su granice Kipra?

Ako gledamo Tursku republiku Kipar, Kipar iz Nikozije nema suverenitet nad celom teritorijom. U našem ustavu je Kosovo i Metohija i dalje sastavni deo Srbije. Da li su to granice koje brani NATO ili ne, ako 26 država NATO priznaje Kosovo kao samostalnu državu, a četiri ne priznaje.

Dokle god ne rešimo pitanje našeg suvereniteta i teritorije koja čini Srbiju, mi nećemo moći da postanemo članica Alijanse, to je razlika u odnosu na Evropsku uniju.

RSE: Kako ocenjujete trenutnu saradnju Srbije i NATO i gde vidite prostor za unapređenje u tom kontekstu?

Šormaz: Ta saradnja je dobra. Ja bih joj dao ocenu 4. Ne ocenu 5, zato što sve ovo vreme, otkad smo potpisali Partnerstvo za mir, a naročito otkad smo počeli IPAP (Individualni akcioni plan za NATO partnerstvo) – jer to je veći stepen – znači, poslednjih pet, šest godina, osnovna primedba koju imaju naši partneri iz Brisela je takozvana „public diplomacy“ ili praćenje aktivnosti i upoznavanje javnosti. To je ono što nedostaje.

Saradnja sa NATO se svodi na to što se Srbiji ponudi nešto kao švedski sto u hotelu, i onda Srbija bira šta joj treba za njene potrebe. I to nisu samo vojne aktivnosti, to su aktivnosti u oblasti nauke, čak i medija, obrazovanja, razmene oficira u obrazovanju.

Koliko je bilo naslova u novinama (o saradnji Srbije i NATO), koliko je to minuta u televizijskom i radijskom prostoru, da li je toga bilo? Toga nije bilo!

Ispadne da mi kao država ili institucije države krijemo od društva, od građana, tu saradnju. A to nije dobro, jer građani bi trebalo da znaju zašto sarađujemo i da od te saradnje nema štete. Dužni smo da građane obaveštavamo o svemu, dodaje Šormaz.

Politika vojnih vežbi sa jednima i sa drugima neodrživa

RSE: Kako, po vašem mišljenju, bi trebalo da izgleda vojna saradnja Srbije sa Kinom i Rusijom?

Šormaz: Ne bi trebalo da postoji. Osim, recimo na onom nivou na kojem imamo saradnju sa Marokom. Razmena ambasadora, može i razmena tehnologija, zašto da ne, diplomatski i odnosi na nivou vojske, atašei i tako dalje, ali što se tiče vojnih vežbi ne bi trebale da postoje.

RSE: Koliko smatrate da je koncept gepolitičke i vojne neutralnosti Srbije održiv? Da li verujete da će doći trenutak za Srbiju da se okrene prema Evropskoj Uniji i Americi, i da se otkloni od Rusije i Kine?

Šormaz: Ako ćemo da vodimo politiku vojnih vežbi sa jednima i sa drugima, to je neodrživo. Ako mislimo da ćemo biti članica Evropske unije, a da ćemo biti politički u partnerskim odnosima sa Rusijom i Kinom, to je nemoguće. To svi znaju da je nemoguće.Ako mislimo da ćemo biti članica Evropske unije, a da ćemo biti politički u partnerskim odnosima sa Rusijom i Kinom, to je nemoguće. To svi znaju da je nemoguće.

Mi možemo da gajimo prijateljske odnose, mi možemo da imamo ekonomske odnose, kulturnu saradnju, ali mi ne možemo da budemo politički vezani za komunističku državu kakva je Kina.

I ne možemo da budemo sa političkim sporazumima vezani za Rusiju, ako želimo da budemo članica Evropske unije. Mi ne možemo da budemo, recimo konkretno, u Evroazijskoj uniji, i da imamo trgovinske sporazume sa njima, kada smo član Evropske unije. Sad možemo, mada i tu ne vidim korist. Manje od šest posto našeg izvoza je na ta tržišta, a 65 posto je na tržišta EU. Dakle, to je 12 puta manje.

Namerno pričam u tim proporcijama. Znači, ako je tako, mi ne moramo da budemo članica NATO, čak ni kada uđemo u EU. Ali naš odnos i saradnja moraju da budu na nivou na kojem je Švajcarska, Austrija, Švedska.

RSE: To što vi meni pričate, sve ima smisla, ali zašto onda Srbija kupuje dronove iz Kine, kao jedina evropska zemlja?

Šormaz: Neće to predstavljati naročiti problem. Evo, ja vam sad kažem, za (beloruske) migove 29. Nama su migovi 29 bili potrebni zbog „air policinga“ (kontrola vazdušnog prostora)i zbog toga što smo ostali bez ijednog jedinog borbenog aviona.

Da bismo štitili naše nebo od terorizma. Kao što štitimo zemlju, tako moramo da štitimo i nebo. Zato moramo da imamo avijaciju. Migovi 29 su bili u ovom trenutku za nas najbolje rešenje. Jer mi i tehnološki znamo da ih održavamo, imamo ljude koji znaju na njima da rade, imamo pilote koji su na njima leteli.

Uostalom, migovi 29 se nalaze u avijacijama nekoliko država članica NATO. Uostalom, pre mesec dana smo imali vežbu sa bugarskom vojskom, tradicionalno, svake godine se održava, gde su naši migovi leteli pored onog miga što je pao u Crno more.

Bugari i dan danas imaju migove, mislim da ih imaju i Mađari u nekom broju, Rumuni i ostale istočno-evropske zemlje koje su članice NATO. Tako da to nije problem. Ne postavlja se to kao pitanje. Verujte, da niko to ne postavlja kao pitanje.

Jednostavno problem je političkog opredeljenja, svodi se na politiku to. Uostalom, ako smo hteli efikasne dronove, onda su se dobrim pokazali turski „Barjaktar“ (Bayraktar Tactical UAS – vrsta turskog vojnog drona).

Toliko priče o snazi protivvazdušne ruske odabrane, koje neko priča da ovde treba da kupimo. A „Bajraktar“ su bespilotne letelice turske proizvodnje, mogli smo njih da kupimo od (Turskog predsednika) Erdogana, i niko nam ništa ne bi rekao.

Izvor: Radio Slobodna Evropa