Nakon decenija moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana zvaničnici u Srbiji počeli su da zagovaraju okretanje ka nuklearnoj energiji.

Kako je saopštio Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost, Srbija 26. i 27. oktobra učestvuje u međunarodnoj vežbi u kojoj će biti simuliran akcident na nuklearnoj elektrani Baraka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Cilj vežbe, koju organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Ujedinjeni Arapski Emirati, kako se navodi, je provera odgovora zemalja učesnica na nuklearni ili radiološki akcident, odnosno preduzimanje akcija za sprečavanje štetnih posledica neželjenog događaja.

U Srbiji je od 1989. godine nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, nekadašnjem Sovjetskom savezu, današnjem prostoru Ukrajine, na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.

Međutim, sa obavezama koje je država preuzela u okviru Zelene agende na svom evropskom putu, koje podrazumevaju prelazak sa uglja na čistije izvore energije, neki u Srbiji nuklearnu energiju vide kao rešenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u izjavi 23. oktobra naveo da je Srbija spremna da gradi nuklearnu elektranu u Pakšu (Paks) u Mađarskoj i da je o tome već razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

„Spremni smo da budemo manjinski vlasnik, kako bismo osigurali našu energetsku bezbednost, posebno zbog našeg snaženja privredne aktivnosti“, izjavio je Vučić u Beogradu nakon sastanka sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom.

Sve kontroverze mađarskog Pakša

Prvi ugovor o nuklearnoj elektrani Pakš potpisali su 1966. Mađarska i Sovjetski Savez. Projekat je mnogo kasnio zbog tehnoloških i finansijskih problema, izgradnja je počela 1969. godine, da bi elektrana sa radom počela 13 godina kasnije, 1982.godine.

Nuklearna elektrana Pakš trenutno radi sa četiri sovjetska reaktora od po 500 MW, obezbeđujući otprilike polovinu domaće proizvodnje električne energije. Životni vek reaktora bi trebalo da se završi 2030-ih, mada bi verovatno mogli da budu produženi za još 10 godina.

Ugovor o proširenju nuklearne elektrane je neočekivano najavljen i potpisan u januaru 2014. godine u Novo-Ogarjevu u Rusiji. Prema sporazumu, državna korporacija Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) će bez tendera izgraditi dva reaktora od 1.200 MW u Pakšu, u vrednosti od oko 12 milijardi evra.

Projekat se finansira najvećim delom iz kredita Rusije, u iznosu od 10 milijardi evra, uz kamatu od četiri do pet odsto sa rokom dospeća od 21 godine. Ostatak će finansirati Mađarska.

Sporazum je izazvao ozbiljnu uzbunu u Mađarskoj, članici Evropske unije(EU), iz više razloga.

S jedne strane, zbog nedostatka društvene diskusije pre potpisivanja sporazuma i odsustva tendera, a sa druge zbog upitne isplativosti. Prema procenama, projekat će se isplatiti samo ukoliko cena struje u narednim decenijama bude dvostruko viša u odnosu na onu koju je Mađarska imala u prethodnih 20 godina.

Takođe postoji zabrinutost u svetlu zaštite životne sredine i bezbednosti, uključujući tu i zabrinutost oko nuklearnog otpada, koji će prema sporazumu Rusija skladištiti samo 20 godina.

Proširivanje nuklearne elektrane Pakš dodatno će omesti posvećenost Mađarske za proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora. Odnosno, slična tehnologija reaktora neće biti prisutna ni u jednoj drugoj zemlji EU.

Iako slična nuklearna elektrana postoji u Belorusiji, i tamo postoje ozbiljne zabrinutosti u pogledu bezbednosti.

Projekat sporo napreduje i već kasni. Prve isporuke bile su planirane za 2023. godinu. Taj rok je pomeren na 2030. U oktobru ove godine Nacionalna agencija za atomsku energiju (OAH) odbila je zahtev za licenciranje novih reaktora iz bezbednosnih razloga.

Zbog njegove netransparentnosti, projekat prati i visok rizik od korupcije.

Najveći deo dosadašnjih građevinskih i pripremnih radova dobile su kompanije koje su blisko povezane sa mađarskom vladom. Osim toga, ovaj projekat je značajno ojačao mađarsko-ruske međudržavne odnose.

Uprkos sankcijama EU protiv Rusije od 2014. zbog ruske aneksije Krima, ruski predsednik Vladimir Putin i mađarski premijer Vikto Orban intenziviraju saradnju dve zemlje. Redovne sastanke održavaju svake godine, a ruski uticaj u Mađarskoj u međuvremenu postepeno jača.

Direktor Beogradskih elektrana za ukidanje moratorijuma

Jedan od prvih koji je aktuelizovao temu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji u javnosti bio je direktor Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“ Rade Basta.

On se u otvorenom pismu od 13. oktobra založio za ukidanje moratorijuma i pozvao velike američke i evropske energetske kompanije i fondove da investiraju u izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji.

„Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne snage, što je 26 odsto ukupne proizvedene struje u EU“, objasnio je Basta u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji on vidi kao prelazno rešenje do ostvarenja ciljeva zacrtanih u Zelenoj agendi, imajući u vidu, kako kaže, da će za prelazak na čistije oblike proizvodnje električne energije (hidro, solarni i vetro parkovi) biti potrebne decenije.

„Stoga sam siguran da je prelazno rešenje… ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i izgradnja istih kao prihvatljiv prelazak do novih tehnologija i izbegavanja gradnje novih blokova termoelektrana na ugalj koje bi jako puno koštale državu Srbiju u vidu novih taksi od strane EU koje su predviđene do zatvaranja postrojenja“, naveo je Basta.

Energetski balans između istoka i zapada

Izgradnja nuklearne elektrane je ogroman poduhvat koji zahteva složenu tehnologiju i izrazito veliko ulaganje kapitala, objasnio je on za RSE.

„Manje zemlje kao što je Republika Srbija teško mogu da imaju dovoljno sredstava ili da se kreditno zakazuju da bi same realizovale takav projekat“, kaže Basta.

Ukazuje da je iz tog razloga Srbiji potrebna pomoć kompanija iz neke od zemalja sa razvijenom nuklearnom industrijom.

„Na području Balkana se rasplamsava novo nadmetanje velikih sila, ovog puta u pogledu izgradnje nuklearnih elektrana, što dodatno usložnjava probleme u kojima se ove države već nalaze“, kaže direktor Beogradskih elektrana.

Na pitanje zbog čega je poziv uputio američkim i evropskim energetskim kompanijama, ne i kompanijama iz Rusije i Kine, zemalja koje poslednjih godina jačaju svoj uticaj u Srbiji, Basta navodi da je razlog za to obezbeđivanje energetskog, ali i političkog balansa.

„Smatram da je prisustvo Ruske Federacije u sektoru energetike Republike Srbije jako veliko, kao i Narodne Republike Kine u izgradnji infrastrukture i da je zbog potrebnog balansa koji Republika Srbija u međunarodnim odnosima kao neutralna i nezavisna zemlja koja teži ulasku u EU treba pozvati američke i evropske kompanije da učestvuju u jednom takvom projektu radi osiguranja energetske bezbednosti i stabilnosti“, navodi Basta.

Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa, a podaci Energetske zajednice, regulatornog tela EU, pokazuju da se sa novim gasovodom kojim se zemlja priključila na Turski tok, zavisnost od Rusije dodatno uvećala.

„Od uvoza ruskog gasa zavisne su mnoge evropske zemlje. Na taj način ona kontroliše i cene i povećava svoj uticaj u državama. Izvan gasovoda, ruske firme su uspele da se probiju na energetska tržišta i steknu uticaj ili kontrolu nad generisanjem struje, preko rafinerija, prodaje benzina (u Republici Srbiji kompanija NIS i kompanija Gastrans su u većinskom vlasništvu ruske kompanije Gasprom), ali i preko projekata izgradnje nuklearnih elektrana“, navodi Basta.

Kada je reč o Kini, on ukazuje na potencijalne rizike eventualne saradnje Srbije i te zemlje u izgradnji nuklearne elektrane.

„Njima zameraju to što svoje projekte ostvaruju ili preko državnih kompanija ili subvencionisanjem domaćih kompanija, kreditnih zaduženja jer na taj način remete fer tržišnu konkurenciju i uslove da bi ispunili svoje ciljeve koji su više geostrateškog nego ekonomskog karaktera. Još jedna od zamerki tiče se potencijalne proliferacije nuklearnog naoružanja“, pojašnjava Basta.

Dodaje da su Sjedinjene Američke Države (SAD) razvile reaktor koji koristi nisko obogaćeni uranijum, čime se, kako kaže „znatno smanjuje opasnost njegove potencijalne upotrebe za proizvodnju naoružanja i havarije, dok Kina i Rusija koriste reaktore koji rade na visoko obogaćeni uranijum“.

„Na ovaj način stručnjaci predstavljaju da kineske i ruske aktivnosti ne doprinose neproliferaciji, a samim tim ni miru u svetu“, zaključuje Basta.

RSE se povodom poziva direktora Beogradskih elektrana, obratio Ambasadi SAD, gde su naveli da nije bilo konkretnih razgovora o potencijalnim ulaganjima u nuklearne elektrane.

Iz ambasada Rusije i Kine u Beogradu do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na upit RSE da li su te zemlje zainteresovane za ulaganje u izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji i da li je tim povodom bilo razgovora sa srpskim zvaničnicima.

Šta su to nuklearne elektrane?

Za razliku od termoelektrana, koje koriste ugalj za proizvodnju struje, nuklearne elektrane kao izvor energije koriste toplotu iz hemijske reakcije unutar nuklearnog reaktora.

Umesto uglja, koriste se radioaktivni uranijum i plutonijum, koji se u kontrolisanoj lančanoj reakciji pretvaraju u električnu energiju.

Toplota dobijena cepanjem atoma uranijuma i plutonijuma se u turbinama pretvara u mehaničku energiju. Turbina zatim pokreće generator u kom se mehanička energija pretvara u električnu.

Nadležno ministarstvo: Nije nam se obratila nijedna kompanija

U Ministarstvu rudarstva i energetike u pisanom odgovoru za RSE navode da se dosta toga promenilo od perioda pre više od 25 godina kada je uspostavljen moratorijum.

Ipak, kako navode, interesovanja stranih država i kompanija za gradnju nuklearne elektrane u Srbiji, za sada nema.

„Ministarstvu rudarstva i energetike nije se obratila nijedna kompanija zainteresovana za gradnju nuklearnih elektrana“, navodi u pisanom odgovoru dostavljenom RSE.

Kao glavni cilj u ministarstvu navode obezbeđivanje energetske bezbednosti i stabilnog snabdevanja energijom i energentima „po održivim cenama, uz minimalan uticaj na životnu sredinu“.

Ukazuju da su za eventualno korišćenje nuklearne energije u Srbiji, osim zakonskih, potrebni dodatni preduslovi.

„Činjenica je, međutim, da kad je reč o nuklearnoj energiji, pored zakonskih, postoje i drugi važni preduslovi (uključujući, između ostalog, i raspoloživost stručnih kadrova za tu oblast) koji bi trebalo da budu ispunjeni da bi se mogle donositi drugačije odluke o ovom pitanju“, navode u ministarstvu.

Zakonski okvir

Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrane usvojila je 1989. tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, čije se posledice na evropskom kontinentu i danas osećaju.

Moratorijum je u svoj zakonodavni okviru prenele i Savezna Republika Jugoslavija 2005. godine. Moratorijum je još na snazi.

Poslanici Skupštine Srbije u decembru 2018. usvojili su Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, kojim je formiran Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, a čijim Upravnim odborom predsedava Maja Gojković, aktuelna ministarka kulture i informisanja u Vladi Srbije.

Srbija je do sada međunarodne sporazume o saradnji u oblasti nuklearne energije potpisala jedino sa Ruskom Federacijom.

U maju 2018. ministar u Vladi Srbije bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović potpisao je u Sočiju u Rusiji u ime Vlade Srbije sporazum o saradnji sa državnom korporacijom Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) u razvoju inovacija i novih tehnologija na području primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Saradnja se, kako je tada saopšteno iz kabineta ministra, odnosi pre svega na oblast medicine (onkologije) i poljoprivrede.

Potpredsednik ROSATOM-a za centralnu Evropu Vadim Titov izjavio je tada da korišćenje atomske energije ne znači samo gradnju nuklearnih elektrana.

U januaru 2019. u okviru posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, Vlada Srbije i Vlada Rusije potpisale su Sporazum o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Iz kabineta ministra Popovića do objavljivanja ovog teksta nisu odgovori na upit RSE da li je bilo razgovora sa ruskim i kineskim zvaničnicima ili kompanijama o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji.

Zavisnost Srbije od uglja i Zelena agenda

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, domaćeg regulatornog tela, u oblasti energetike, Srbija u velikoj meri zavisi od uglja.

U 2020. godini gotovo 70 odsto od ukupne proizvedene električne energije (68,7 odsto) došlo je iz termoelektrana na ugalj.

U proteklom periodu od pet godina, pokazuje Godišnji izveštaj agencije za 2020. godinu, zavisnost od uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji porasla je sa 56,1 odsto u 2016. na sadašnjih gotovo 70 odsto.

Srbija se potpisom koji je u novembru 2020. u Sofiji u Bugarskoj, u ime Vlade Srbije, na Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan stavila premijerka Ana Brnabić obavezala da će do 2050. u potpunosti izbaciti ugalj iz upotrebe.

Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu “Bankwatch” iz 2021. godine, ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji su u 2019. bile 5,6 puta više nego što je dozvoljeno.

Nuklearna energija podelila EU

I dok se EU suočava sa energetskom krizom, usled rasta cene energenata, pitanje daljeg ulaganja u nuklearne elektrane podelilo je članice bloka.

Deset članica EU na čelu s Francuskom zatražilo je od Brisela da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije, dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Uniju.

S druge strane, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi izražavajući zabrinutost zbog bezbednosti atomske energije.

Nemačka želi da zatvori sve svoje nuklearne elektrane do 2022. godine, još od krize u Fukušimi u Japanu 2011. godine, kada su usled zemljotresa i kasnije cunamija uništeni sistemi za hlađenje u nuklearnoj centrali na severoistočnoj obali Japana. Radioaktivni materijal je tada iscureo, a akcident okarakterisan kao najgori od katastrofe u Černobilju.

Na stanovištu Nemačke su i zemlje bez nuklearne energije, poput Austrije, Irske i Italije.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) u izjavi od 12. oktobra naveo je da će Francuska uložiti milijardu evra u nuklearnu energiju do kraja ove decenije, pošto je evropska energetska kriza obnovila interesovanje za taj izvor energije.

“Da bismo pobedili u klimatskoj bici, treba nam nuklearna energija”, navodi se u saopštenju koje su, osim Francuske, potpisali predstavnici Poljske, Mađarske, Slovačke, Bugarske, Hrvatske, Rumunije i Slovenije.
U neposrednom susedstvu Srbije, nuklearne elektrane imaju Rumunija i Bugarska (po dve) i Mađarska (četiri).

Aktivna je i nuklearna elektrana „Krško“ u Sloveniji, kao jedinoj državi bivše Jugoslavije koja koristi nuklearnu energiju za proizvodnju električne energije.

• Mila Đurđević
• Bálint Szalai

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nuklearna-elektrana/31532388.html