Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Eskobar: SAD rade sa EU na sankcijama protiv Milorada Dodika

Radimo sa našim partnerima iz Evropske unije (EU) na tome da se uspostave sankcije protiv destabilizujućih akcija Milorada Dodika, člana Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH), izjavio je Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar)

Published

on

Radimo sa našim partnerima iz Evropske unije (EU) na tome da se uspostave sankcije protiv destabilizujućih akcija Milorada Dodika, člana Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH), izjavio je Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja State departmenta.

Eskobar je to rekao u četvrtak (28. oktobra) pred Potkomitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma na sednici o angažmanu SAD na Zapadnom Balkanu.

Odgovarajući na pitanje kongresmenke En Vagner (Ann Wagner) šta SAD rade po pitanju secesionističkih izjava Milorada Dodika i opstrukcije rada institucija, Eskobar je kazao da Vašington vidi BiH “isključivo kao multietničku, inkluzivnu i demokratsku zemlju”, te najavio da će u novembru doći u zvaničnu posetu BiH.

“Jednostrano povlačenje iz centralnih institucija je opasno i bezobzirno. Radimo sa našim evropskim partnerima, NATO-om, EUFOR-om i Kancelarijom visokog predstavnika u BiH da se to ne dogodi. Radimo sa našim evropskim partnerima na tome da budu izrečene konsekvence za sve ilegalne i destabilizujuće akcije”, rekao je Eskobar.

Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), najveće stranke bosanskih Srba, je tokom oktobra već više puta ponovio kako će za šest mjeseci proglasiti nezavisnost RS-a, ako dotad ne budu vraćene nadležnosti ovom bh. entitetu.

Ovo podrazumijeva povlačenje saglasnosti za formiranje Oružanih snaga BiH, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH i Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Osim toga, Narodna skupština RS-a donijela je 20. oktobra zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima koji predviđa osnivanje entitetske agencije za lekove, što nije u skladu s Ustavom BiH, koji je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine.

U uvodnom obraćanju pred Potkomitetom za spoljne poslove, Gabrijel Eskobar je rekao da SAD i EU “vrše pritisak” kako bi BiH ubrzale reforme na putu evrointegracija.

“Jasan put Bosne od Dejtona do Brisela vodi kroz kontinuirane reforme, uključujući izborne reforme, vladavine prava i ekonomske reforme korak po korak to će koristiti svim njenim građanima. Mi i EU vršimo pritisak na ove promene”, rekao je Eskobar.

Na pitanje kongresmenke Klaudije Teni (Claudia Tenny) da li bi 26 godina nakon Dejtonskog mirovonog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH, podržao pravljenje novog sporazuma “Dejton 2”, Gabrijel Eskobar je odgovorio da ne bi učestvovao u tome.

“Dejtonski mirovni sporazum je uspešno održavao mir više od 25 godina. Verujem da uz ograničene ustavne reforme, uz postepene reforme izbornog i pravosudnog sistema, BiH može postati mnogo funkcionalnija država”, rekao je Eskobar.

EU da otvori pristupne pregovore sa S.Makedonijom i Albanijom

Najsnažnija poruka koju bi EU sada mogla dati je da zakaže početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije EU pre kraja ove kalendarske godine, poručio je Gabrijel Eskobar u svom izlaganju.

“Obe zemlje su uradile težak posao koji se od njih zahtevao. Odlaganja nakon odluke Evropskog saveta iz marta 2020. da započne taj proces seju sumnje u celom regionu i rizikuju da naruše nade novih generacija koje žele evropsku budućnost”, poručio je Eskobar.

On je podsetio da su upravo zbog toga američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony) i visoki predstavnik EU Žozep Borel (Josep Borell) 14. oktobra objavili zajedničku izjavu u kojoj su potvrdili da je pristupanje EU jedini put napred za region.

Na pitanje predsedavajućeg potkomiteta, Bila Kitinga (Bill Keating), šta američka administracija može da uradi kada je reč o tome da Bugarska blokira evropski put Severne Makedonije, Eskobar je kazao da Vašington razgovara sa vladama u Sofiji i Skoplju da se pronađe rešenje korisno za obe strane.

“Takođe radimo sa našim partnerima u EU koji se slažu sa nama da taj spor treba da bude rešen što pre. Svi imamo dogovor da je u strateškom interesu SAD i EU da Severna Makedonija i Albanija treba što pre da postanu deo EU. Nadamo se da će to biti rešeno i da će Severna Makedonija i Albanija otvoriti pristupne pregovore ove kalendarske godine”, rekao je Eskobar.

Za Crnu Goru važan demokratski napredak, a ne nacionalistička retorika

Gabrijel Eskobar je u svom obraćanju pred članovima potkomiteta kazao da je partnerstvo SAD sa Crnom Gorom “partnerstvo sa zemljom, njenim narodom i njihovim demokratskim institucijama, a ne sa bilo kojom političkom partijom”.

Dodao je da je američka administracija spremna da radi sa svim crnogorskim partnerima “koji dele viziju suverene, inkluzivne, demokratske zemlje” i koja napreduje u neophodnim reformama “kao aspirant za članstvo u EU, držeći svoja svečana obećanja kao čvrsti saveznik u NATO”.

“Ovo se može unaprediti kroz inkluzivni dijalog, koji uključuje i civilno društvo i koji je fokusiran na ciljeve koji ujedinjuju građane Crne Gore – mir, demokratski napredak, ekonomski razvoj – pre nego na politiku identiteta i nacionalističku retoriku koja ih deli”, rekao je Eskobar.

Nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori – na kojima je nakon 30 godina vlast izgubila Demokratska partija socijalista (DPS), aktuelnog predsednika Mila Đukanovića – u toj zemlji su porasle međuetničke tenzije.

Situacija je kulminirala početkom septembra, kada su procrnogorski orijentisani građani, nevladini pokreti i opozicija protestovali na Cetinju zbog ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikij u Cetinjskom manastiru, zahtevajući da se taj čin izmesti u neki drugi grad, jer ga smatraju činom “srpske okupacije” i klerikalizacije društva.

U međuvremenu, ekspertska Vlada Crne Gore koju čine stručnjaci, većinski bliski prosrpskom Demokratskom frontu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izuzev vicepremijera Dritana Abazovića koji je i lider Građanskog pokreta URA, je u krizi.

Od početka septembra se vode razgovori o prevazilaženju političke krize kroz rekonstrukciju vlade. Rekonstrukcija predviđa da političke partije kandiduju svoje predstavnike, ali za sad se tome protivi najmanja članica većine URA.

Na pitanje kongresmenke Klaudije Teni šta američka administracija čini kako bi osigurala da se crnogorska Vlada drži zacrtanog puta ka Evropskoj uniji i obaveza ka NATO, s obzirom na uticaj proruskog Demokratskog fronta,Eskobar je kazao da je prošle sedmice crnogorska delegacija posetila Vašington, te da je američka strana izvršila pritisak da Podgorica zadrži proevropski kurs.

“Na svim sastancima smo dobili uveravanje da će se njihova vlada držati dogovora. Uz to, istakli smo našu zabrinutost zbog Demokratskog fronta i oni su priznali da svaki član vladajuće koalicije zastupati članstvo Crne Gore u NATO, nastaviti da podržava nezavisnost Kosova i nastaviti da sprovodi politiku evropskih integracija”, rekao je Eskobar.

On je rekao da će tokom posete Zapadnom Balkanu u novembru, posetiti i Crnu Goru.

Briselski dijalog jedina platforma za Srbiju i Kosovo

Eskobar je u uvodnom obraćanju izjavio da Sjedinjene Države daju podršku Briselskom dijalogu uz posredovanje EU, kao najboljem putu za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova.

On je podsetio da je prošlog meseca otputovao u Brisel kako bi pružio podršku specijalnom predstavniku EU Miroslavu Lajčaku u naporima da EU izvrši pritisak na Beograd i Prištinu da smanje tenzije oko registarskih tablica i “da obezbede dogovor o rešenju koje bi im stvorilo prostor da se fokusiraju na komplikovanija pitanja”.

“Zajedno smo jasno stavili do znanja da je Briselski dijalog platforma na kojoj obe strane ravnopravno moraju da rade na rešavanju svojih razlika i normalizaciji odnosa, idealno kroz međusobno priznanje”, rekao je Eskobar.

Srbija i Kosovo su 30. septembra postigli dogovor o rešenju krize na severu Kosova, koja je izbila nakon odluke Vlade Kosova da uvede reciprocitet na registarske tablice iz Srbije, odnosno da izdaje probne tablice za sva vozila iz Srbije.

Kosovski Srbi su 20. septembra postavili barikade na putevima koji vode ka graničnim prelazima Jarinje i Brnjak, pa je prelaze bilo moguće prelaziti samo pešaka.

Trenutno, i Kosovo i Srbija vozačima deli nalepnice na graničnim prelazima, kojima se prikrivaju državni simboli.

Prelepljivanje državnih simbola na kosovskim i srpskim registarskim tablicama
FotogalerijaPrelepljivanje državnih simbola na kosovskim i srpskim registarskim tablicama

Jedno ovako rešenje predviđeno je za naredna šest meseca, do kada radne grupe Kosova i Srbije moraju doći do konačnog rešenja, na osnovu sporazuma iz Brisela.

Prema rečima Gabrijela Eskobara, iz perspektive Vašingtona, SAD se nadaju da će pomoći dvema stranama da sprovedu dogovore koje su ranije napravili.

Uticaj Rusije i Kine

Moskva i Peking se aktivno suprotstavljaju zapadnoj integraciji Zapadnog Balkana, šireći dezinformacije i koristeći ranjivost da bi skrenuli zemlje regiona sa njihovih demokratski izabranih puteva, poručio je Gabrijel Eskobar.

Istovremeno, dodao je američki zvaničnik, Rusija i Kina prave ekonomsko i političko uporište u Evropi.

“Rusija koristi kao oružje svoje energske kapacitete da bi primorala političare, podstakla korupciju i zaustavila potencijal rasta. Narodna Republika Kina (NRK) takođe radi na proširenju svog uticaja u kritičnoj infrastrukturi i putem ekonomske prisile. Ne možemo im dozvoliti da uspeju”, rekao je Eskobar.

Ekobar je objasnio da Kremlj ima “značajnu mrežu za širenje dezinformacija i propagande” koja aktivno radi na Zapadnom Balkanu.

“Blisko sarađujemo sa partnerima u EU i NATO kako bismo im pomogli da identifikuju te pretnje za njihov izborni i medijski prostor.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države su pružile preko 2,4 milijarde dolara pomoći regionu u protekloj deceniji, a samo u fiskalnoj 2021. godini izdvojeno je preko 145 miliona dolara za pomoć Zapadnom Balkanu na njegovom evropskom putu.

Ovo je prvi sastanak Komiteta za spoljne poslove s temom napretka na Zapadnom Balkanu.

Komitet za spoljne poslove Predstavničkog doma je telo odgovorno za nadzor i zakonodavstvo koji se odnosi na stranu pomoć, razvoj nacionalne bezbednosti koji utiče na spoljnu politiku, kao i na održavanje i sprovođenje mira te sprovođenje sankcija Ujedinjenih nacija ili drugih međunarodnih sankcija.

izVor: https://www.slobodnaevropa.org/a/eskobar-eu-sankcije-milorad-dodik/31534168.html

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending