Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija sve bliža nuklearnoj energiji

Nakon decenija moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana zvaničnici u Srbiji počeli su da zagovaraju okretanje ka nuklearnoj energiji.

Published

on

Nakon decenija moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana zvaničnici u Srbiji počeli su da zagovaraju okretanje ka nuklearnoj energiji.

Kako je saopštio Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost, Srbija 26. i 27. oktobra učestvuje u međunarodnoj vežbi u kojoj će biti simuliran akcident na nuklearnoj elektrani Baraka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Cilj vežbe, koju organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Ujedinjeni Arapski Emirati, kako se navodi, je provera odgovora zemalja učesnica na nuklearni ili radiološki akcident, odnosno preduzimanje akcija za sprečavanje štetnih posledica neželjenog događaja.

U Srbiji je od 1989. godine nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, nekadašnjem Sovjetskom savezu, današnjem prostoru Ukrajine, na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.

Međutim, sa obavezama koje je država preuzela u okviru Zelene agende na svom evropskom putu, koje podrazumevaju prelazak sa uglja na čistije izvore energije, neki u Srbiji nuklearnu energiju vide kao rešenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u izjavi 23. oktobra naveo da je Srbija spremna da gradi nuklearnu elektranu u Pakšu (Paks) u Mađarskoj i da je o tome već razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

„Spremni smo da budemo manjinski vlasnik, kako bismo osigurali našu energetsku bezbednost, posebno zbog našeg snaženja privredne aktivnosti“, izjavio je Vučić u Beogradu nakon sastanka sa srpskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom.

Sve kontroverze mađarskog Pakša

Prvi ugovor o nuklearnoj elektrani Pakš potpisali su 1966. Mađarska i Sovjetski Savez. Projekat je mnogo kasnio zbog tehnoloških i finansijskih problema, izgradnja je počela 1969. godine, da bi elektrana sa radom počela 13 godina kasnije, 1982.godine.

Nuklearna elektrana Pakš trenutno radi sa četiri sovjetska reaktora od po 500 MW, obezbeđujući otprilike polovinu domaće proizvodnje električne energije. Životni vek reaktora bi trebalo da se završi 2030-ih, mada bi verovatno mogli da budu produženi za još 10 godina.

Ugovor o proširenju nuklearne elektrane je neočekivano najavljen i potpisan u januaru 2014. godine u Novo-Ogarjevu u Rusiji. Prema sporazumu, državna korporacija Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) će bez tendera izgraditi dva reaktora od 1.200 MW u Pakšu, u vrednosti od oko 12 milijardi evra.

Projekat se finansira najvećim delom iz kredita Rusije, u iznosu od 10 milijardi evra, uz kamatu od četiri do pet odsto sa rokom dospeća od 21 godine. Ostatak će finansirati Mađarska.

Sporazum je izazvao ozbiljnu uzbunu u Mađarskoj, članici Evropske unije(EU), iz više razloga.

S jedne strane, zbog nedostatka društvene diskusije pre potpisivanja sporazuma i odsustva tendera, a sa druge zbog upitne isplativosti. Prema procenama, projekat će se isplatiti samo ukoliko cena struje u narednim decenijama bude dvostruko viša u odnosu na onu koju je Mađarska imala u prethodnih 20 godina.

Takođe postoji zabrinutost u svetlu zaštite životne sredine i bezbednosti, uključujući tu i zabrinutost oko nuklearnog otpada, koji će prema sporazumu Rusija skladištiti samo 20 godina.

Proširivanje nuklearne elektrane Pakš dodatno će omesti posvećenost Mađarske za proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora. Odnosno, slična tehnologija reaktora neće biti prisutna ni u jednoj drugoj zemlji EU.

Iako slična nuklearna elektrana postoji u Belorusiji, i tamo postoje ozbiljne zabrinutosti u pogledu bezbednosti.

Projekat sporo napreduje i već kasni. Prve isporuke bile su planirane za 2023. godinu. Taj rok je pomeren na 2030. U oktobru ove godine Nacionalna agencija za atomsku energiju (OAH) odbila je zahtev za licenciranje novih reaktora iz bezbednosnih razloga.

Zbog njegove netransparentnosti, projekat prati i visok rizik od korupcije.

Najveći deo dosadašnjih građevinskih i pripremnih radova dobile su kompanije koje su blisko povezane sa mađarskom vladom. Osim toga, ovaj projekat je značajno ojačao mađarsko-ruske međudržavne odnose.

Uprkos sankcijama EU protiv Rusije od 2014. zbog ruske aneksije Krima, ruski predsednik Vladimir Putin i mađarski premijer Vikto Orban intenziviraju saradnju dve zemlje. Redovne sastanke održavaju svake godine, a ruski uticaj u Mađarskoj u međuvremenu postepeno jača.

Direktor Beogradskih elektrana za ukidanje moratorijuma

Jedan od prvih koji je aktuelizovao temu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji u javnosti bio je direktor Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“ Rade Basta.

On se u otvorenom pismu od 13. oktobra založio za ukidanje moratorijuma i pozvao velike američke i evropske energetske kompanije i fondove da investiraju u izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji.

„Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor energije. U zemljama članicama EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne snage, što je 26 odsto ukupne proizvedene struje u EU“, objasnio je Basta u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji on vidi kao prelazno rešenje do ostvarenja ciljeva zacrtanih u Zelenoj agendi, imajući u vidu, kako kaže, da će za prelazak na čistije oblike proizvodnje električne energije (hidro, solarni i vetro parkovi) biti potrebne decenije.

„Stoga sam siguran da je prelazno rešenje… ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana i izgradnja istih kao prihvatljiv prelazak do novih tehnologija i izbegavanja gradnje novih blokova termoelektrana na ugalj koje bi jako puno koštale državu Srbiju u vidu novih taksi od strane EU koje su predviđene do zatvaranja postrojenja“, naveo je Basta.

Energetski balans između istoka i zapada

Izgradnja nuklearne elektrane je ogroman poduhvat koji zahteva složenu tehnologiju i izrazito veliko ulaganje kapitala, objasnio je on za RSE.

„Manje zemlje kao što je Republika Srbija teško mogu da imaju dovoljno sredstava ili da se kreditno zakazuju da bi same realizovale takav projekat“, kaže Basta.

Ukazuje da je iz tog razloga Srbiji potrebna pomoć kompanija iz neke od zemalja sa razvijenom nuklearnom industrijom.

„Na području Balkana se rasplamsava novo nadmetanje velikih sila, ovog puta u pogledu izgradnje nuklearnih elektrana, što dodatno usložnjava probleme u kojima se ove države već nalaze“, kaže direktor Beogradskih elektrana.

Rade Basta, direktor Javnog komunalnog preduzeća "Beogradske elektrane" javno se sredinom oktobra založio za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji
Rade Basta, direktor Javnog komunalnog preduzeća “Beogradske elektrane” javno se sredinom oktobra založio za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji

Na pitanje zbog čega je poziv uputio američkim i evropskim energetskim kompanijama, ne i kompanijama iz Rusije i Kine, zemalja koje poslednjih godina jačaju svoj uticaj u Srbiji, Basta navodi da je razlog za to obezbeđivanje energetskog, ali i političkog balansa.

„Smatram da je prisustvo Ruske Federacije u sektoru energetike Republike Srbije jako veliko, kao i Narodne Republike Kine u izgradnji infrastrukture i da je zbog potrebnog balansa koji Republika Srbija u međunarodnim odnosima kao neutralna i nezavisna zemlja koja teži ulasku u EU treba pozvati američke i evropske kompanije da učestvuju u jednom takvom projektu radi osiguranja energetske bezbednosti i stabilnosti“, navodi Basta.

Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa, a podaci Energetske zajednice, regulatornog tela EU, pokazuju da se sa novim gasovodom kojim se zemlja priključila na Turski tok, zavisnost od Rusije dodatno uvećala.

„Od uvoza ruskog gasa zavisne su mnoge evropske zemlje. Na taj način ona kontroliše i cene i povećava svoj uticaj u državama. Izvan gasovoda, ruske firme su uspele da se probiju na energetska tržišta i steknu uticaj ili kontrolu nad generisanjem struje, preko rafinerija, prodaje benzina (u Republici Srbiji kompanija NIS i kompanija Gastrans su u većinskom vlasništvu ruske kompanije Gasprom), ali i preko projekata izgradnje nuklearnih elektrana“, navodi Basta.

Kada je reč o Kini, on ukazuje na potencijalne rizike eventualne saradnje Srbije i te zemlje u izgradnji nuklearne elektrane.

„Njima zameraju to što svoje projekte ostvaruju ili preko državnih kompanija ili subvencionisanjem domaćih kompanija, kreditnih zaduženja jer na taj način remete fer tržišnu konkurenciju i uslove da bi ispunili svoje ciljeve koji su više geostrateškog nego ekonomskog karaktera. Još jedna od zamerki tiče se potencijalne proliferacije nuklearnog naoružanja“, pojašnjava Basta.

Dodaje da su Sjedinjene Američke Države (SAD) razvile reaktor koji koristi nisko obogaćeni uranijum, čime se, kako kaže „znatno smanjuje opasnost njegove potencijalne upotrebe za proizvodnju naoružanja i havarije, dok Kina i Rusija koriste reaktore koji rade na visoko obogaćeni uranijum“.

„Na ovaj način stručnjaci predstavljaju da kineske i ruske aktivnosti ne doprinose neproliferaciji, a samim tim ni miru u svetu“, zaključuje Basta.

RSE se povodom poziva direktora Beogradskih elektrana, obratio Ambasadi SAD, gde su naveli da nije bilo konkretnih razgovora o potencijalnim ulaganjima u nuklearne elektrane.

Iz ambasada Rusije i Kine u Beogradu do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na upit RSE da li su te zemlje zainteresovane za ulaganje u izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji i da li je tim povodom bilo razgovora sa srpskim zvaničnicima.

Šta su to nuklearne elektrane?

Za razliku od termoelektrana, koje koriste ugalj za proizvodnju struje, nuklearne elektrane kao izvor energije koriste toplotu iz hemijske reakcije unutar nuklearnog reaktora.

Umesto uglja, koriste se radioaktivni uranijum i plutonijum, koji se u kontrolisanoj lančanoj reakciji pretvaraju u električnu energiju.

Toplota dobijena cepanjem atoma uranijuma i plutonijuma se u turbinama pretvara u mehaničku energiju. Turbina zatim pokreće generator u kom se mehanička energija pretvara u električnu.

Nadležno ministarstvo: Nije nam se obratila nijedna kompanija

U Ministarstvu rudarstva i energetike u pisanom odgovoru za RSE navode da se dosta toga promenilo od perioda pre više od 25 godina kada je uspostavljen moratorijum.

Ipak, kako navode, interesovanja stranih država i kompanija za gradnju nuklearne elektrane u Srbiji, za sada nema.

„Ministarstvu rudarstva i energetike nije se obratila nijedna kompanija zainteresovana za gradnju nuklearnih elektrana“, navodi u pisanom odgovoru dostavljenom RSE.

Kao glavni cilj u ministarstvu navode obezbeđivanje energetske bezbednosti i stabilnog snabdevanja energijom i energentima „po održivim cenama, uz minimalan uticaj na životnu sredinu“.

Ukazuju da su za eventualno korišćenje nuklearne energije u Srbiji, osim zakonskih, potrebni dodatni preduslovi.

„Činjenica je, međutim, da kad je reč o nuklearnoj energiji, pored zakonskih, postoje i drugi važni preduslovi (uključujući, između ostalog, i raspoloživost stručnih kadrova za tu oblast) koji bi trebalo da budu ispunjeni da bi se mogle donositi drugačije odluke o ovom pitanju“, navode u ministarstvu.

Zakonski okvir

Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrane usvojila je 1989. tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, čije se posledice na evropskom kontinentu i danas osećaju.

Moratorijum je u svoj zakonodavni okviru prenele i Savezna Republika Jugoslavija 2005. godine. Moratorijum je još na snazi.

Poslanici Skupštine Srbije u decembru 2018. usvojili su Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, kojim je formiran Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, a čijim Upravnim odborom predsedava Maja Gojković, aktuelna ministarka kulture i informisanja u Vladi Srbije.

Srbija je do sada međunarodne sporazume o saradnji u oblasti nuklearne energije potpisala jedino sa Ruskom Federacijom.

U maju 2018. ministar u Vladi Srbije bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović potpisao je u Sočiju u Rusiji u ime Vlade Srbije sporazum o saradnji sa državnom korporacijom Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) u razvoju inovacija i novih tehnologija na području primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Saradnja se, kako je tada saopšteno iz kabineta ministra, odnosi pre svega na oblast medicine (onkologije) i poljoprivrede.

Potpredsednik ROSATOM-a za centralnu Evropu Vadim Titov izjavio je tada da korišćenje atomske energije ne znači samo gradnju nuklearnih elektrana.

U januaru 2019. u okviru posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, Vlada Srbije i Vlada Rusije potpisale su Sporazum o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Iz kabineta ministra Popovića do objavljivanja ovog teksta nisu odgovori na upit RSE da li je bilo razgovora sa ruskim i kineskim zvaničnicima ili kompanijama o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji.

Zavisnost Srbije od uglja i Zelena agenda

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, domaćeg regulatornog tela, u oblasti energetike, Srbija u velikoj meri zavisi od uglja.

U 2020. godini gotovo 70 odsto od ukupne proizvedene električne energije (68,7 odsto) došlo je iz termoelektrana na ugalj.

U proteklom periodu od pet godina, pokazuje Godišnji izveštaj agencije za 2020. godinu, zavisnost od uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji porasla je sa 56,1 odsto u 2016. na sadašnjih gotovo 70 odsto.

Srbija se potpisom koji je u novembru 2020. u Sofiji u Bugarskoj, u ime Vlade Srbije, na Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan stavila premijerka Ana Brnabić obavezala da će do 2050. u potpunosti izbaciti ugalj iz upotrebe.

Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu “Bankwatch” iz 2021. godine, ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji su u 2019. bile 5,6 puta više nego što je dozvoljeno.

Nuklearna energija podelila EU

I dok se EU suočava sa energetskom krizom, usled rasta cene energenata, pitanje daljeg ulaganja u nuklearne elektrane podelilo je članice bloka.

Deset članica EU na čelu s Francuskom zatražilo je od Brisela da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije, dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Uniju.

S druge strane, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi izražavajući zabrinutost zbog bezbednosti atomske energije.

Nemačka želi da zatvori sve svoje nuklearne elektrane do 2022. godine, još od krize u Fukušimi u Japanu 2011. godine, kada su usled zemljotresa i kasnije cunamija uništeni sistemi za hlađenje u nuklearnoj centrali na severoistočnoj obali Japana. Radioaktivni materijal je tada iscureo, a akcident okarakterisan kao najgori od katastrofe u Černobilju.

Na stanovištu Nemačke su i zemlje bez nuklearne energije, poput Austrije, Irske i Italije.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) u izjavi od 12. oktobra naveo je da će Francuska uložiti milijardu evra u nuklearnu energiju do kraja ove decenije, pošto je evropska energetska kriza obnovila interesovanje za taj izvor energije.

“Da bismo pobedili u klimatskoj bici, treba nam nuklearna energija”, navodi se u saopštenju koje su, osim Francuske, potpisali predstavnici Poljske, Mađarske, Slovačke, Bugarske, Hrvatske, Rumunije i Slovenije.
U neposrednom susedstvu Srbije, nuklearne elektrane imaju Rumunija i Bugarska (po dve) i Mađarska (četiri).

Aktivna je i nuklearna elektrana „Krško“ u Sloveniji, kao jedinoj državi bivše Jugoslavije koja koristi nuklearnu energiju za proizvodnju električne energije.

  • Mila Đurđević
  • Bálint Szalai

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nuklearna-elektrana/31532388.html

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending