Odluka Belgije da radnu nedelju skrati sa pet na četiri dana, ponovo je aktuelizovala ovu temu i u Srbiji. Dilema koja se sve češće nameće je da li bi ona za srpskog radnika, bila ostvarenje sna ili noćna mora. Iako je mnogi radnici priželjkuju, s druge strane je mnogo onih kojima se zarada obračunava po satu i kojima bi kraće radno vreme donelo i manje prihode. 

Profesor radnog prava Mario Reljanović za Euronews Srbija kaže da je ova ideja u Evropi već dugo prisutna i da su rađenje opsežne analize o tome koliko skraćenje radne nedelje utiče na produktivnost, ali da nema izgleda da se ova praksa primeni u većem obimu i u Srbiji. To bi, kako kaže, sebi mogle da priušte pojedine firme u specifičnim delatnostima, među kojima nikako nisu proizvodnja i trgovina u kojima su radnici najslabije plaćeni i najduže rade. Najavu pojedinih firmi koje uvode radnu nedelju u našoj zemlji vidi više kao marketinški potez, nego kao borbu za radnike.

“Zakon o radu predviđa radnu nedelju do 40 sati, a ovo bi značilo da bila 32 radna sata, što naši propisi ne predviđaju. Neće to biti mnogo popularno kod naših poslodavaca, ali bi pojedinci mogli da izračunaju da im se skraćena radna nedelja isplati. Jedan radni dan kraće za njih bi značio da se i njihovi troškovi smanjuju za oko 20 odsto, jer ne bi manje plaćali struju i telefon”, kaže Reljanović.

On ukazuje da je trenutna u Srbiji na snazi politika da se radi duže i više, a ne kraće. Napominje i da radnici u trgovini ne mogu da se izbore ni za neradnu nedelju, kao i da mnogi zaposleni rade i po šest dana nedeljno.

“Poslodavci to pravdaju kao prekovremeni rad, ali to je protivzakonito, jer je njegova definicija da se uvodi kada je u pitanju viša sila, da bi se sprečio nastanak neke štete ili da bi se završio posao, a ne da on bude pravilo. Oni uvode prekovremeni rad za poslove koje su ugovorili mesecima unapred, a to je dokaz da njima  ustvari treba više radnika, a ne da im oni koje imaju rade po šest dana”, objašnjava Reljanović.

On kaže da ima sporova u kojima su radnici tužili poslodavce koji su ih terali da rade i po 70 sati nedeljno. Ukazuje i da ne bi ni svi zaposleni sa radošću dočekali skraćenje radne nedelje, jer mnogima zarada zavisi od sati rada.

“Mnogi poslodavci bi sigurno to iskoristili da smanje plate za tih 20 odsto, a  s obzirom koliko ljudi prima minimalnu taman za toliko veću platu od minimalca, broj onih koji rade za najmanje plate bi se povećao i do 30 odsto”, kaže Reljanović.

Nekima nedostižan i neradni dan za vikend

Potpredsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže da je Srbija po pitanju skraćenja radne nedelje još daleko od trendova evropskih zemalja i da bi za početak trebalo izboriti da veliki praznici budu za sve neradni, ali i da nedelja uvek bude slobodan dan.

“Poslednje istraživanje Evrostata ukazuje na to da zaposleni u Srbiji rade najviše u Evropi, više od 43 sata. Evropska istraživanja su pokazala da ekonomija neće trpeti ako se radi četiri dana, jer će produktivnost biti veća. Na osnovu završnih računa se vidi da su u poslednjih nekoliko godina profiti firmi u Srbiji porasli za 200 odsto, a zarade nisu pratile taj trend, već se teži da se nastavi trend ekspoloatisanja dugog i prekovremenog rada koji ide u korist sveta kapitala”, smatra Vuković.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je ranije za Euronews Srbija da od četvorodnevne radne nedelje i poslodavci mogu da imaju koristi, ali da je na ovim prostorima kraće radno vreme još neizvodljivo.

“To je moguće u nekim zemljama koje su tehnološki i ekonomski bolje razvijene od Srbije. Ovde, zbog već skromnih plata, to nije moguće. Po zakonu zarada se obračnava po satu. Ukoliko bi radno vreme bilo kraće, onda bi to značilo i manju zaradu za zaposlene, jer bi radili manje od 40 sati”, rekao je Atanacković.

Ko može da radi četiri dana?

Belgijanci su otvorili vrata četvorodnevnoj radnoj nedelji. Za primenu radne reforme biće potrebno nekoliko meseci, a kao glavni razlog je belgijski premijer Aleksander de Kro naveo to da im je cilj “ekonomija koja je više inovativna, održiva i digitalna nego sada”.

Zaposleni će moći od poslodavaca da traže radnu nedelju od četiri umesto dosadašnjih pet dana, uz isti broj radnih sati i to može da se promeni svakih šest meseci. Poslodavac će imati opciju da odbije ovaj zahtev, ali uz pismeno obrazloženje. Oni koji inače imaju promenljivo radno vreme, po novim zakonima, imaće pravo da traže raspored sedam dana unapred.

Nekoliko država, što u Evropi što u svetu, eksperimentisalo je sa četvorodnevnom radnom nedeljom u poslednjih nekoliko godina. Jedno od najuspešnijih takvih istraživanja sprovedeno je na Islandu, a naučnici zaslužni za to su govorili o rezultatima za Euronews Srbija. Naime, istraživači su testirali skraćenja radnog vremena na 35 sati nedeljno. 

dan od istraživača “Alde”, Gudmundur Haraldson, rekao je da je ovaj projekat bio uspešan i da su od njega su imali koristi i zaposleni, ali i poslodavci. Najveća korist od istraživanja je, kako je rekao, bila to što su ljudi bili manje pod stresom, kako i na poslu, tako i u privatnom životu. Posao je imao manje uticaja na njihov privatni život nego ranije, što je problem koji na Islandu već dugo traje. 

O četvorodnevnoj radnoj nedelji se govorilo i u Španiji. Levičarska partija Mes Pais predložila je da pilot-projekat traje tri godine, rekao je lider te stranke Injigo Erehon. Vlada je ovaj predlog prihvatila, a ne zna se tačno kada će projekat početi, ali se očekuje da u njemu učestvuje nekoliko stotina kompanija.

Škotska je takođe najavila sličan plan – radnici će raditi četiri dana nedeljno bez smanjenja plate, a očekuje se da će ovaj program finansirati tamošnja Škotska nacionalna partija.

Što se tiče zemalja van Evrope, Ujedinjeni Arapski Emirati su od početka ove godine uveli radnu nedelju koja traje “četiri i po dana” – državni službenici rade od ponedeljka do četvrtka standardno, dok petkom rade samo od 7.30 do 12.00.

Takođe, vlada Japana je u junu prošle godine predložila kompanijama da zaposlenima daju opciju rada četiri dana nedeljno. Majkrosoft u Japanu je to uradio još 2019. godine, a tokom perioda projekta zabeležen je rast profita od oko 40 odsto. Poslednja kompanija iz Japana koja se na ovo odlučila je bio Panasonik, koji je ponudio zaposlenima četvorodnevnu radnu nedleju i mogućnost rada od kuće, preneo je Biznis insajder.

utor: Zlatica Radović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/38764/radna-nedelja-od-cetiri-dana-u-srbiji-ostvarenje-sna-koje-bi-malo-koja-firma-mogla-sebi-da-priusti/vest