Nastavnici koji imaju uvećan fond časova nisu osetili povišicu od sedam odsto na svojim januarskim platama. Štaviše, umesto većeg iznosa primili su manje u odnosu na decembarsku zaradu. To umanjenje, prema informacijama iz nekoliko beogradskih srednjih škola, ide i do 9.000 dinara na ceo iznos januarske plate. Obrazloženje koje su dobili od nadležnih je – da je tako po zakonu i da se rad preko norme ne obračunava tokom praznika i raspusta. Stučnjaci iz oblasti radnog prava, međutim, ističu da i tu postoje sporne tačke.

Nastavnici sa fondom časova većim od 100 odsto dobili su, uz obračunato povećanje od sedam odsto, januarsku platu koja je niža od one isplaćene za decembar 2021. godine. Ovo umanjenje se, prema informacijama nastavnika iz jedne beogradske srednje škole koji su se obratili portalu N1, kreće od oko 4.000 dinara za fond časova od 110 odsto, do oko 9.000 dinara za fond časova od 130 odsto.

“Prošle nedelje isplaćen nam je prvi deo januarske zarade, niži u odnosu na mesec pre. I drugi deo, kako nam je rečeno, biće takođe umanjen. Tako da mi koji radimo sa uvećanim fondom časova, ne samo da nismo osetili povećanje plate od sedam odsto, već smo dobili i znatno manje u odnosu na decembarsku zaradu. Da nije tog ‘povećanja’ od sedam odsto, primili bismo još manje”, ogorčeni su nastavnici.

Oni su, kako ističu, rešenje o prekonormnom radu potpisali pod jednim uslovima, a ti uslovi se sada menjanju. Žale se, takođe, na umanjene naknade za starešinstvo.

I osnovne i srednje škole su, kako ističu predstavnici sindikata, dobili cirkularni mejl kao dopunu obaveštenja u vezi sa obračunom januarskih plata. Od škola je traženo da koriguju prekonormni rad za 16 sati državnog praznika, 104 sata raspusta, uz korekciju broja sati odsustva za svakog nastavnika pojedinačno. Traženo je da se koriguje i koeficijent za razredno starešinstvo za tih 16 sati državnog praznika i sate odsustva – pojedinačno.

Sindikat obrazovanja Srbije ukazao je da takav obračun zarada nije u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom – pošto se zimski raspust odnosi na đake, ne na nastavnike. Takođe, sindikat navodi da je zakonski, za ovakav način obračuna zarada, neophodno priložiti rešenje za godišnji odmor nastavnika, ili doznake za bolovanje, ili neki drugi dokaz odsustva zaposlenog sa posla.

Propis prevideo manje novca

Da će im naknada za prekonormni rad biti umanjena bilo je jasno već u decembru 2021. godine, kada su usvojene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

U članu 160 predviđena je isplata naknade za prekonormni rad na osnovu mesečnog izveštaja nastavnika o održanim časovima.

Zakonopisac je već tad predvideo – manji iznos novca na ime ovih naknada nastavnicima.

“Predložene izmene treba da obezbede da se na jedinstven način obračunava prekonormni rad nastavnika po broju stvarno održanih časova preko pune norme. Na predloženi način finansijski efekti mogu biti samo manji, nikako veći, što znači da se smanjuju ukupna sredstva koja se isplaćuju po osnovu rada preko norme”, stoji u obrazloženju predloga tog zakona.

Zakonom po džepu

Zakon je usvojen 23. decembra, na snagu je stupio u januaru, a praktična primena – po džepu zaposlenih u prosveti – počela je u februaru od januarske plate.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za portal N1 podsećaju da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja propisano da ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave nedeljno iz određenog predmeta, posebnim rešenjem može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme časova.

“Naknada za rad nastavnika preko pune norme časova isplaćuje se na osnovu mesečnog izveštaja nastavnika o održanim časovima. S obzirom da je tokom januara meseca bio školski raspust i dva neradna dana državnog praznika i da nije bilo održanih časova preko norme, nije moglo biti ni obračuna za časove koji nisu održani”, kažu za portal N1 u Ministarstvu prosvete.

Šta je sa starešinstvom

Netačna je, ističu u Ministarstvu prosvete, tvrdnja da su plate zaposlenih umanjene za zarade za starešinstvo.

“Zarada za strešinstvo je specifična vrsta zarade čiji obračun ne zavisi od obima angažovanja zaposlenog. Ona se obračunava svaki mesec na isti način, isplaćuje se u punom iznosu i kada zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom”, navode u ovom ministarstvu.

Rast osnovice za sedam odsto

Osnovna zarada zaposlenih koja se obračunava i isplaćuje u skladu sa ugovorom o radu i vremenom provedenom na radu, kako dodaju, za mesec januar obračunata je i isplaćena sa povećanjem osnovice za obračun zarade od sedam odsto u odnosu na decembarsku zaradu.

“‘Cirkularni mejl’ koji je Ministarstvo prosledilo školama deo je redovne interne komunikacije, dostavljan je školama, odnosno zaposlenima u računovodstvu škola, nije suprotan ni jednom od pomenutih Zakona i propisa, i poslat je sa namerom da kolege u školama podsetimo da provere određene elemente obračuna kako ne bi naknadno korigovali obračune i zbog korekcija dovodili u pitanje pravovremenu isplatu plata. Ova vrsta interne komunikacije održavana je sa školama i ranije, a sve sa namerom da se smanji broj grešaka i propusta tokom izrade obračuna”, ističu u Ministarstvu prosvete.

I dodaju – svi zaposleni koji imaju nedoumice u vezi obrčuna plata za januar mesec mogu da se obrate obračunskoj službi škole ili savetniku za finansijsko-materijalne poslove pri nadležnoj školskoj upravi.

Šta kaže radno pravo

Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, smatra da su u ovom slučaju – za obračun zarade – relevantne samo dve odredbe, iz dva zakona – jedan je već pomenuti Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a drugi – Zakon o radu.

Prvi propisuje da zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta, što znači da se vreme školskog raspusta uobičajeno obračunava kao godišnji odmor.

Drugi zakon kaže da zaposleni za vreme godišnjeg odmora i praznika, ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci – kao što je to slučaj sa obračunom plate u prosveti.

“Prema ove dve odredbe dobija se rešenje prema kojem je zaposlenima u školama zarada trebalo da bude obračunata tako da za dva dana praznika i sve dane raspusta dobijaju naknadu zarade u skladu sa obračunom iz Zakona o radu – ako kolektivnim ugovorom nije predviđen neki drugi način obračuna”, navodi Reljanović.

Naknada, kaže, iznosi prosek primanja u prethodnih 12 meseci.

“Ako se ovako posmatra i ako je ovako obračunata zarada za januar, Ministarstvo prosvete nije pogrešilo – uz ogradu da u kolektivnom ugovoru možda piše nešto drugo”, navodi sagovornik portala N1.

Ali…

Nešto je, ipak, sporno

Sporne su, kaže Reljanović, ipak dve stvari.

Prvo – jasno je da nastavnici ne koriste ceo raspust kao godišnji odmor – svi oni imaju u toku raspusta određene obaveze i svakako za neke od njih radne obaveze počinju pre nego što se đaci vrate u klupe i nastavi se nastava.

Druga sporna stvar proističe iz odredbe da se “godišnji odmor po pravilu koristi za vreme raspusta”, što, kako kaže znači i da je moguće da se ne računaju svi dani školskog raspusta u godišnji odmor – nastavnici nikada neće ceo raspust provesti na odmoru.

“Ovo bi, smatram, trebalo da znači da se u dane raspusta i odmora računaju samo oni dani kada nastavnici zaista nisu radili prema kalendaru njihovih obaveza. Mislim da su u tom smislu u pravu i predstavnici sindikata koji ističu da je direktor škole trebalo da donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, naročito ukoliko je postojala situacija da su nastavnici dužni da dolaze na posao pre kraja raspusta – potpuno je besmisleno očekivati da se svi dani raspusta računaju u godišnji odmor, ako neko zapravo radi”, ističe sagovornik portala N1.

Sama činjenica da nema nastave nije, kaže, dovoljna da se taj rad ne računa, jer nastavna norma koja se izražava kroz broj časova nužno mora da uključi i organizaciju i pripremu nastave, kao i administraciju nastave i njenu organizaciju koja je i vremenski i funkcionalno odvojena od samog izvršenja časova nastave.

“Stav da neki nastavnik ne radi na dan kada nema nastave u školi, pokazuje ili duboko nerazumevanje procesa nastave, ili zlu nameru da se nastavnicima uskrati naknada za rad u danima kada su radili na aktivnostima koje su funkcionalno povezane sa nastavom ali nisu nastava sami po sebi”, ističe Reljanović.

Formalnopravno gledano, dani raspusta i odmora se, navodi, plaćaju niže od zarade koju su nastavnici dobili – otuda razlika u zaradama.

“Međutim, smatram da je sporno da li se svi dani raspusta mogu automatski, samo prema zakonskoj odredbi, računati kao dani godišnjeg odmora. Mišljenja sam da se dani u kojima su nastavnici imali radne obaveze nikako ne mogu računati kao godišnji odmori. Takođe, preporuka za ubuduće je da se ovakve situacije izbegnu tako što će direktori donosi rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, kao što se to radi u opštem režimu rada, jer je po meni to potrebno radi preciziranja koji su tačno dani raspusta iskorišćeni kao godišnji odmor. Zaista ne znam kakva je praksa bila do sada ali za ubuduće bi bilo daleko mudrije sprečiti ovakve incidente kroz razmišljanje unapred i jasna uputstva direktorima”, kaže Mario Reljanović.

Država koristi priliku

Vladimir Adžić, član predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže za portal N1 da su dobili informacije od svojih članova iz škola da prekonormni rad tokom januara nije plaćen, odnosno da je plaćen za svega pet radnih dana.

“Da je zbog potrebnih dodatnih četiri ili šest časova nedeljno zaposlen novi nastavnik, umesto što je taj fond časova dat postojećim nastavnicima u radnom odnosu, za njega bi bila isplaćivana plata svih 12 meseci. Država je na ovaj način uštedela novac i sada koristi priliku da nastavnicima koji imaju uvećani fond časova jedan deo zarade – ne plati”, navodi Adžić.

On je ponovio da na prošlonedeljnom sastanku predstavnika sidnikata sa ministrom prosvete Brankom Ružićem nije bilo reči o povećanju plata zaposlenima u prosveti. Podsetio je da je trebalo da platni razredi budu uvedeni 2016. godine, da ih još nema i da je njihovo uvođenje odloženo za – 2025. godinu.

autor: Daniela Ilić Krasić

izvor: https://rs.n1info.com/biznis/dobili-povisicu-od-sedam-odsto-a-na-racunu-9-000-dinara-manje/