Direktorka Instituta za molekularnu genetiku Jelena Begović (u sredini) na izbornoj je listi Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Na slici sa premijerkom Srbije Anom Brnabić (levo) na otvaranju laboratorije “Vatreno oko” u Nišu, 30. jul 2020

andemija korona virusa podigla je učešće lekara na javnoj i političkoj sceni. Neki od njih su bele mantile već zamenili ministarskim foteljama, dok su drugi uoči izbora 3. aprila politički angažovani, kako uz vladajuću Srpsku naprednu stranku, tako i u opoziciji.

“Lekar je u politici u Srbiji, kao i u životu – najpoželjniji zet”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog Boban Stojanović.

Reč je o ljudima “od autoriteta i ugleda” zbog čega su, uz druge uticajne javne ličnosti poput akademika, pisaca ili glumaca, uvek povećavali rejting političkih stranaka, ocenjuju sagovornici RSE.

Kada je reč o pitanju šta lekare vuče u politiku, Stojanović navodi dva ključna motiva.

“Jedan je potreba da na neki način pomognete svojoj zemlji jer želite nešto da unapredite, a drugi je lični interes. I to nije vezano samo za lekare i druge stručnjake, nego uopšte za bavljenje politikom”, kaže Stojanović

Lekari na izbornoj listi vladajuće stranke

Prva na listi Srpske napredne stranke (SNS) čiji je nosilac predsednik Srbije Aleksandar Vučić je direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije Danica Grujičić.

Ona je posle predaje liste 16. februara izjavila da je ponudu da bude prva prihvatila “zbog svega što je urađeno u celoj Srbiji”.

“Ja sam se uvek zalagala da u politici moraju da budu ljudi sa biografijama. Ja znam ko sam i znam šta sam radila svih ovih 40 godina koliko se bavim medicinom”, rekla je Grujičić za televiziju Pink 15. februara.

Od 2004. godine bavi se i politikom u koju je ušla kao članica tada vladajuće Demokratske stranke.

Osam godina kasnije, bila je kandidatkinja za predsednicu Srbije ispred Socijaldemokratskog saveza koji je vodio Nebojša Leković, bivši funkcioner stranke ministra policije posle demokratskih promena Dušana Mihajlovića.

Sa 0,78 odsto osvojenih glasova, Danica Grujičić je trku završila kao poslednja na listi od 12 predsedničkih kandidata.

Danas je na čelu Koordinacionog tela koje je 2018. godine osnovala država sa ciljem da dokaže navodnu vezu između NATO intervencije 1999. godine i porasta malignih i drugih retkih bolesti.

U intervjuu za list Politika u junu 2021. izjavila je da je tokom bombardovanja “počinjen ekocid”, i da “od tada traje tihi genocid na celom Balkanu”.

Iako postoji već četiri godine, Koordinaciono telo nije izašlo sa zvaničnim podacima o vezi između NATO intervencije i širenju malignih bolesti.

Na početku pandemije korona virusa, krajem februara 2020. na svom Facebook profilu objavila je video u kojem je tvrdila da se radi “o specifičnoj vrsti biološkog rata”.

I kasnije je izjavljivala da je “virus nastao u laboratoriji”.

Podržala je pulmologa Branimira Nestorovića nakon njegovih izjava da je korona “najsmešniji virus na svetu”, ali i pozivala na vakcinaciju.

Privlačenje birača

Politikolog Boban Stojanović ocenjuje da SNS izborom Danice Grujičić pokušava da zadrži desno orijentisane birače.

“To je potencijalno ugroženo biračko telo iz pravca antiglobalističkih, nacionalnih konzervativnih pokreta koje je osetljivo na pitanja NATO bombardovanja i korone. Ona nije nova u politici i zna kako neke stvari funkcionišu”, rekao je Stojanović.

Učešćem na listi, podršku predsedniku Srbije i SNS-u dala je i direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović.

Listi se priključila “podstaknuta naporima koje država ulaže da unapredi tu oblast”.

“Mene interesuju nauka i obrazovanje. Oni postaju stubovi u ozbiljno razvijenim državama”, rekla je Begović za televiziju Pink 6. februara.

Begović, koja je treća na listi SNS-a, predvodila je ispitivanje uzoraka korona virusa u laboratoriji “Vatreno oko”, koja je u Srbiji otvorena u saradnji sa Kinom.

U odgovoru na poziv RSE, Jelena Begović nas je uputila na informativnu službu SNS-a, dok Danica Grujičić nije odgovorila na pitanja o kandidaturi koja joj je RSE uputio mejlom.

Za razliku od Grujičić i Begović koje su SNS podržale kao nestranačke ličnosti, vladajućoj stranci se tokom pandemije priključila epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević.

Široj javnosti postala je poznata na početku epidemije, kao članica Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje COVID-19 i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Batut”.

Posle izbora u junu 2020. godine dobila je mesto ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a SNS-u je pristupila u novembru 2021.

“Matrica je uvek ista, ljudi od autoriteta iz onih profesija koje su građanima vidljive pozajmljuju svoj kredibilitet stranci. Ključ je da se kroz doktore nauka, pisce, glumce, pevače pozitivno utiče na prercepciju određene liste, bez obzira šta su politike koje stoje iza toga”, rekao je za RSE Raša Nedeljkov iz nevladinog Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Na listi “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” je i aktuelni gradonačelnik Beograda, doktor Zoran Radojičić. Na tom mestu je od 2018. godine kada je kao direktor Dečije klinike u Tiršovoj u Beogradu na gradskim izborima predvodio listu vladajuće stranke.

‘Vitez reda zmaja’ među lekarima

Za razliku od početka pandemije kada su građani prikovani uz televizore pratili izveštaje lekara o broju novozaraženih i umrlih i aplaudirali njihovim naporima i žrtvama u COVID bolnicama, dve godine kasnije upozorenja i pozivi na poštovanje epidemioloških mera i vakcinaciju u delu javnosti nisu popularni.

“Lekari koji se zalažu za vakcine i za restriktivne mere nisu politički poželjni ni vlasti, a ni opoziciji”, ocenjuje Boban Stojanović.

Šira javnost upoznala ga krajem februara 2020. godine kada je, dve sedmice pred proglašenje pandemije, koronu nazvao “najsmešnijim virusom na svetu” i pozivao žene na šoping u Italiji, u trenutku kada je virus žestoko pogađao sever te države.

Pulmolog Branimir Nestorović bio je član Kriznog štaba, a i nakon što se povukao ostao je predstavnik dela medicinske struke koja javno osporava činjenice u vezi sa pandemijom.

Krajem decembra 2021, osnovao je pokret pod nazivom “Vitezovi reda zmaja”, ne isključujući mogućnost ulaska u politiku i kandidature na izborima.

“Ljudi se plaše da ću da uđem u politiku zarad nekih glasova i da ću poremetiti ravnotežu, gde su i vlast i opozicija zadovoljni što je tako kako je. Da kažem pošteno, nemam takve namere, međutim, ako stvarno zagusti, bogami će da pršti”, rekao je Nestorović na predstavljanju pokreta.

Pojedini mediji preneli su da je Nestorović mogući kandidat za gradonačelnika manje članice vladajuće koalicije, ali je lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić poručio da ni sa kim još nisu razgovarali.

Kritičari vlasti

Neki od lekara i medicinskih radnika, koji su tokom pandemije u okviru udruženja “Ujedinjeni protiv kovida” kritikovali odgovor vlasti na epidemiju, danas su angažovani u građanskim pokretima.

“Ljudi iz ‘Ujedinjeni protiv kovida’ nisu imali lični interes, čak im je i štetio. Njih su šikanirali i napadali, a oni su se pobunili po savesti zbog nestručnosti, pogrešnih odluka i na kraju žrtava koje podnose”, rekao je za RSE epidemilog u penziji Zoran Radovanović.

On i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić članovi su saveta Skupštine slobodne Srbije koja na društvenim mrežama poziva na podršku opozicionoj listi zeleno-leve koalicije “Moramo”.

“Definicija intelektualca je da, osim svog posla, promišlja i o društvu u kome živi i ako može da ga popravi. To se obično radi po savesti. Nisam hteo da budem na listama, ali dužnost mi je da pomognem i tu sam da podržim ono što mislim da su prave vrednosti”, rekao je Radovanović za RSE.

Pulmolog Dejan Žujović član je opozicionog pokreta “Za sve moje ljude”, koji izlazi na izbore.

Lekari u političkoj istoriji Srbije

U dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije, koji je raspušten uoči izbora 3. aprila, od 250 poslanika bilo je devet lekara.

U sazivu od 2016. duplo više – 18, a obnovom višestranačja u Srbiji početkom devedesetih najviše.

Slika je, prema rečima Bobana Stojanovića, i danas slična u manjim sredinama.

“Od njih zavisi čovek u malom mestu. Sigurno je da onaj ko vas leči, a pritom je dobar lekar i ima dobar odnos prema pacijentima, bolji kandidat od nekoga ko je samo političar i bavi se ko zna čim”, kaže Stojanović.

Među lekarima koji su u Srbiji bili na političkim funkcijama van resora zdravlja je, pored ostalih, Zoran Stanković, patolog i nekadašnji načelnik Vojno-medicinske akademije.

Bio je ministar odbrane u prvoj Vladi premijera Vojislava Koštunice od 2005. godine i šef Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu, a na izborima 2012. i kandidat za predsednika Srbije. Preminuo je u oktobru 2021. od posledica korona virusa.

Specijalistkinja neuropsihijatrije Slavica Đukić-Dejanović bila je ispred vladajuće Socijalističke partije Srbije predsednica parlamenta i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Oliver Dulić, koji je specijalizirao ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, je ispred tada vladajuće Demokratske stranke 2007. godine bio najmlađi predsednik Skupštine u istoriji ove institucije, a potom i ministar životne sredine.

autor: Iva Martinović

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/lekari-panedmija-politika/31710166.html