Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

“Izbornu utakmicu” pratiće nova nadzorna tela: Koja je njihova uloga i kako će uticati na kampanju

Ovogodišnja izborna kampanja u Srbiji i izborni proces biće “pod budnim okom” tri nadzorna tela, čiji će zadatak biti praćenje medija, zastupljenosti političkih stranaka i političkih aktera i njihovi nastupi tokom izborne kampanje.

Published

on

Copyright profimedia

Ovogodišnja izborna kampanja u Srbiji i izborni proces biće “pod budnim okom” tri nadzorna tela, čiji će zadatak biti praćenje medija, zastupljenosti političkih stranaka i političkih aktera i njihovi nastupi tokom izborne kampanje.

Pored Regulatornog tela za elektrenske medije, koje prati rad medija u Srbiji, kao ishod međustranačkog dijaloga formirana su još dva nadzorna tela. Kako su vlast i opozicija pregovarali “na dva fronta” udeo u formiranju ovih tela imajli su i strani posrednici, predstavnici Evropskog parlamenta.

Osnovano je Privremeno nadzorno telo za praćenje medija tokom kampanje, a ove nedelje izglasano je i formiranje Nadzornog odbora za izbornu kampanju. Glavni zadatak formiranih nazronih tela jeste praćenje rada medija i kontrolisanje poštovanja propisa za ponašanje tokom izborne kampanje, kao i praćenje ponašanja političkih aktera tokom izbornoh procesa.

Na kraju kampanje i nakon završetka izbora, ova tela trebalo bi da predoče svoja zapažanja, kako bi se ustanovilo koliko su dogovori, proistekli iz razgovora vlasti i opozicije, poštovani i kako su se tokom izborne kampanje mediji ponašali.

REM počeo da pravi dnevne preseke

Regulatorno telo za elektronske medije, koje inače vrši monitornig medija će u ovm procesu imati dodatni posao upravo zbog formiranja Privremenog tela za praćenje medija, koje čine i članovi REM-a.

To je za Euronews Srbija navela predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i kopredsedavajuća Privremenog tela Olivera Zekić.

“REM će raditi sve što je do sada, ali će biti povećan obim posla, imaćemo praktično dupli posao. Mi ćemo pratiti izbore, kampanja je počela i počeli smo već da radimo dnevne preseke”, kazala je Zekić.

 

Kako je navela, REM svakako radi prema svojim nadležnostima, posebno imajući u vidu da nisu svi članovi Privremenog tela obučeni za sve vrste praćenja medija.

“Mi radimo monitornig, to ne može da radi privremeno nadzorno telo, jer šestoro članova koji dolaze iz političkih stranaka nisu obučeni za to, već samo mi iz REM-a”, navela je Zekić.

Ona je istakla da će se nakon sprovođenja svega što je proisteklo iz Međustranačkog dijaloga biti boljitka kada je reč o medijima.

“Ne bih mogla da prejudiciram ponašanje, ali nadamo se boljitku”, rekla je Zekić za Euronews Srbija.

Podsetimo, Regulatorno telo za elektronske medije osnovano je Zakonom o elektronskim medijima i nezavisna je regulatorna organizacija. Organi Regulatora su Savet i predsednik Saveta, a članove Saveta bira Narodna Skupština, na predlog ovlašćenih predlagača.

Kakva je uloga privremenog tela za praćenje medija?

Kao jedna od mera za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji usaglašeno je formiranje Privremenog tela za praćenje medija, a ono je zvanično formirano u novembru. Kako je istaknuto više puta, ovo telo imaće savetodavnu ulogu.

Prema dogovoru, telo broji 12 članova, šest dolazi iz Regulatornog tela za elektronske medije, a ostalih šest iz političkih stranaka opozicije, koji se imenuju na predlog predsednika Narodne skupštine, nakon konsultacija sa kofasilitatorima Međustranačkog dijaloga i u skladu sa Završnim dokumentom Međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Prema dogovoru stranaka i evroparlamentaraca koji su bili posrednici dijaloga nadležnosti tela su praćenje medija, konsultacije, izveštaji o primeni pravilnika, davanje mišljenja o radu nezavisnih institucija i njihovim odlukama. Ono što je bio cilj razgovora tokom dijaloga jeste uspostavljanje jednake zastupljenosti kandidata vlasti i opozicije.

Praćenje se odnosi i na komercijalne medije kao i na javne servise, te postoje dva pravilnika.

 

Kako je za Euronews Srbija objasnio kopredsedavajući ovog tela Rade Veljanovski, njihov rad podeljen je u dve faze, praćenje medija pre početka izborne kampanje i nakon početka izborne kampanje.

“Izbori su raspisani 15. februara znači završena je ova prva faza. Nismo imali puno vremena u tom periodu, ali kao što su predstavljeni rezultati rada od od 16. do 31. januara, naredne nedelje imaćemo rezultate za prvu polovinu februara. Sada nastupa ta druga faza u kojoj su mnogo preciznije obaveze pružalaca medijskih usluga”, naveo je Veljanovski.

Kako je istakao, obaveze za medije proističu iz Zakona o izboru narodnih poslanika, medijskih zakona iz pravilnika koji su proistekli iz međusranačkog dijaloga – Preporuke komercijalnim pružaocima usluga i Pravilnik o ponašanju javnih medijhskih servisa u predizbornoj kampanji.

Veljanovski je naveo da se u Pravilniku nalaze norme kada javni servisi mogu emitovati izborni program, bliže je uređen način informisanja o kandidatima u izbornoj kampanji, kao i način informisanja o toku i rezultatima izbornog procesa.

Takođe, Veljanovski je za Euronews Srbija rekao da ima naznaka da će se mediji prilagoditi preporukama i pravilnicima, kao i da će se u ponedeljak predstavnici Privremenog tela sastati sa predstavnicima komercijalnih pružalaca usluga koji imaju nacionalnu pokrivenost i dati sugestije da se drže uputstava.

On je rekao da je, kada je reč o ovom telu, ispunjeno sve što se očekivalo nakon dogovora vlasti i opozicije.

“Nismo za sada uočili neke promene u ponašanju medija, stvari se pomeranju nabolje, ali sporo”, kazao je Veljanovski.

Kopredsedavajući Privremenog tela za praćenje medija istakao je da će po završetku izbora biti objavljen izveštaj koji će dati konačan uvid u rad medija tokom kampanje.

“Sasvim sigurno ovo privremeno nadzorno telo će kada se završe izbori dati jedan izvešaj o celom procesu izborne kampanje. Smatramo da određeni stavovi, zaključci, uočeni detalji i činjenice treba da budu zapisani da budu saopšteni javnosti, da pomognu da se ubuduće situacija menja i popravlja nabolje”, istakao je Veljanovski.

Članovi Privremenog tela za praćenje medija

Članovi ovog tela, imenovani na predlog Regulatornog tela za elektronske medije (REM), su: predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić, izvršna direktorka Rajka Galin Ćertić, generalni sekretar Milan Todorović, načelnik Službe za nadzor i analizu programa emitera Stevica Smederevac, analitičar projekata Srđan Miljković i član REM-a Milorad Vukašinović.

Na predlog predsednika Narodne skupštine za članove su imenovani: predstavnik Socijaldemokratske stranke Srbije, Nove stranke, Građanskog demokratskog fronta, Pokreta demokrate Srbije, Nove Srbije, Pokreta “1 od 5 miliona”,  Koalicije tolerancija i Vlaške stranke Rade Veljanovski, predstavnik  Nacionalne demokratske alternative koju čine Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije, Zdravko Veselinov, predstavnik  Srpskog pokreta Dveri prof dr Milorad Marinković, predstavnik pokreta Dosta je bilo Peđa Milosavljević i Stevan Ristić iz Stranke moderne Srbije.

Nadzorni odbor za izbornu kampanju

Novoformirano nadzorno telo koje će pratiti tok izborne kampanje jeste Nadzorni odbor za izbornu kampanju, koje je i koordinaciono telo za praćenje ostvarivanje rezultata međustranačkog dijaloga.

Ovo telo broji 10 članova koji će pratiti predizborne aktivnosti i ukazivati na nepravilnosti u postupanju učesnika u izbornom postupku.

Članove Nadzornog odobra za izbornu kampanju imenovala je Narodna skupština poslednjeg radnog dana u ovom mandatu, 14. februara. 

Pet kandidata je predložio parlament, odnosno poslaničke grupe, a pet Vlada Srbije.

Članovi Nadzornog odbora za izbornu kampanju

Kako je objavljeno nakon sednice Skupštine za članove ovog tela imenovani su Svetislav Goncić, v.d.upravnika Narodnog pozorišta, Marjan Jovanović, diplomirani ekonomista, Boris Bajić, diplomirani pravnik i Ridvan Redžepi, diplomirani pravnik, Samra Fetahović, diplomirana pravnica, Branko M. Rakić, redovni profesor, Miodrag Savović savetnik za pravna pitanja, Ivona Pantelić, novinarka, Jelena Milenković Orlić, profesorka nemačkog jezika i književnosti i Aleksandar Stamatović, prvak opere.

Kako je za Euronews Srbija rekao Svetislav Goncić, sastanak Nadzornog odbora za izbornu kampanju oš uvek nije održan, te za sada nisu poznate dalje radnje ovog tela.

Profesor Rade Veljanovski rekao je da Privremeno telo za praćenje medija svakako rezultate svog rada predstavlja i ovom koordinacionom telu, kako bi imali uvid o stanju u ovoj oblasti.

Milivojević: Primeniti zakone

Povodom rada novoformiranih nadzornih tela, politikolog Cvjetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija da ne vidi pravu svrhu formiranja ovih tela, posebno ne njihov intenzivan rad 45 dana pre izbora.

“Njihov zadatak je da učesnici budu ravnopravni, ali to je nemoguća misija. Politički akteri sada mogu da se bore za onaj procenat od tri do pet odsto koji se nisu još odlučili da li će izaći i glasati, jer su mnogi ranije već odlučili jer su i mediji slali takve poruke za koga bi trebalo glasati”, kazao je Milivojević.

 

On je rekao da bi bilo dovoljno da se poštuju zakoni, bez potrebe osnivanja nekih posebnih tela.

“Ako već postoji to telo, trebalo bi da se bave privođenju mas medija poznaniju prava i poznaniju misije medija”, rekao je Milivojević govoreći o Privremenom telu za praćenje medija.

Takođe, kako je naveo, “sporno je to ko su članovi tog tela jer je upitno koliko zaista ima pluralizma”.

Kada je reč o Nadzornom odboru za praćenje izborne kampanje, Milivojević je naveo da nije jasno ni zašto je formirano to telo. On ističe da je dovoljno primeniti zakone koji postoje, a rekao je i da predsednik države nema pravo, ni prema Ustavu ni prema zakonu o sprečavanju korupcije, da bude predsednik države i stranke, a dodaje da je Aleksandar Vučić čak i nosilac liste. Iz ovih razloga, kaže, ne vidi kako će se stanje poboljšati osnivanjem nadzornih tela.

autor: Tijana Krnjaić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/38036/izbornu-utakmicu-pratice-nova-nadzorna-tela-koja-je-njihova-uloga-i-kako-ce-uticati-na-kampanju/vest

SLOBODNA VOJVODINA

„Ono šta radi SNS sa N1, to radi SVM sa nama“: Mediji na mađarskom u Vojvodini na meti napada

Objektivni, profesionalni mediji na mađarskom jeziku u Vojvodini dele sudbinu sa istim takvim medijima u Srbiji, samo što na njih, umesto Srpske napredne stranke, vrši pritisak Savez vojvođanskih Mađara, koji pored SNS-a zavise i od partije FIDES mađarskog premijera Viktora Orbana

Published

on

By

„Kontranavijači, nezavisni, objektivni, istraživački novinari pod znacima navoda“, tako glase najnovije uvrede predsednika SVM-a Balinta Pastora upućene nezavisnim medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini, zbog njihove analize rezultata lokalnih izbora, koje pokazuju jasan pad podrške ovoj manjinskoj stranci.

„Ti navodnici pokazuju Pastorov bes prema nezavisnom novinarstvu“, objašnjava jedan od rukovodećih fondacije „Sloboda štampe“ čiji su mediji već godinama na meti Saveza vojvođanskih Mađara.

„Mislim da je to nedopustivo i neprihvatljivo. Zamislite samo kada bi mi u svojim tekstovima rekli i koristili izraz takozvani političar ili takozvani narodni poslanik“, kaže Peter Kokai iz Szabad Sajtó Alapítvány.

A narodni poslanik i predsednik SVM-a, čije je najnovije pretnje osudio i NDNV, nastavlja paljbu na svom Fejsbuku: „Razumem, treba služiti gazdama i stvarati očajnu atmosferu u zajednici.“

„Malo je komično da u jednoj takvoj maloj zajednici preuzimaju se svi modeli vladanja jedne autokratije, a imaju dve gazde, ustvari dvojicu jer jedan je u Beogradu, drugi je u Budimpešti. A još mladi Pastor optužuje ove nezavisne medije, koji jedva preživljavaju, da služe nekim gazdama“, navodi osnivač portala Napló, Gabor Bodiš.

Da ne služe gazdama dokazuje i činjenica da su im do sada odbili nekoliko desetina lokalnih i pokrajinskih medijskih projekata, čak i najčitanijem mađarskom nedeljniku „Porodični krug“, dok oni podobni SVM-u dobijaju šakom i kapom. Ovih nekoliko objektivnih prolaze kroz isti tretman kao i oni profesionalni na srpskom jeziku.

„Nema nikakve razlike. Ono šta radi Srpska napredna stranka sa N1, sa Nova, to radi Savez vojvođanskih Mađara sa nama“, ocenjuje Janoš Teke iz nedeljnika Családi Kör.

A šta još radi SVM? Pa recimo to, da je potpuno izostavio iz medijske strategije Mađarskog nacionalnog saveta one nepodobne, među kojima se nalazi i portal Autonomija sa svojim podkastom.

Nije prošao bolje ni portal „Transparentna Vojvodina“.

„Mi smo tada dobili odgovor od strane predsednika nacionalnog saveta, da su oni upisali u strategiju jedino te medije sa kojima mogu da zamisle saradnju“, kaže Virag Đurković sa portala Átlátszó Vajdaság.

A oni sa kojima Mađarski nacionalni savet, odnosno SVM ne može da zamisli saradnju, nek se snalaze kako god znaju i umeju, zato su i nezavisni.

Lea Apro (N1)

izvor: https://autonomija.info/ono-sta-radi-sns-sa-n1-to-radi-svm-sa-nama-mediji-na-madjarskom-u-vojvodini-na-meti-napada/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Svaki građanin, hteo – ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu

Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su “Doktori protiv korupcije”

Published

on

By

S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.

Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.

Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.

Zdravstvo – računica

„Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP“, objašnjava on za Danas.

Za primere uporedivih zemalja, piše ovaj medj, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.

„Mađarska 8 odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara `da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta` izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici, koje taj isti građanin finansira, iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto“, naglašava sagovornik Danasa.

Zdravstvo i težina problema

Karađinović za Danas ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.

„Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub… Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema“, mišljenja je taj lekar, piše Danas.

On predlaže, piše u tekstu, i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.

Moguća sistemska promena u zdravstvu

„Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru“, navodi on za Danas.

Podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo, on još navodi za ovaj medij: „Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu“, navodi on za Danas, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo“.

Karađinović dodaje za Danas i da „na opasnosti od ove fundamentalno promašene norme, a koja kompromituje funkcionisanje celog zdravstvenog sistema je, u nekoliko navrata, ukazivala i Danica Grujičić, prethodna ministarka zdravlja.

Ukazivanja Danice Grujičić na probleme u zdravstvu

„Na žalost, ta ukazivanja, hrabra ali nedorečena, nisu dovela do ukidanja sistemske koruptivne norme. Učeći se na, uslovno rečeno, neuspehu svoje predhodnice, pred ministrom Lončarom u njegovom sadašnjem mandatu, su dve mogućnosti: da se zadrži u okvirima anahrone matrice sadašnjeg dekadentnog modela i zadovolji aktivnostima kvantitativne prirode, ili da napravi zaokret ka drugoj mogućnost koja podrazumeva kvalitativne promene zdravstvenog sistema i reformsku implementaciju strukturnih rešenja iz uspešnih tranzicionih država. Od spremnosti na ukidanje ozakonjenog konflikta interesa će zavisiti pravac kretanja srpskog zdravstva u narednom periodu“, predlaže sagovornik Danasa.

Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, piše Danas, ukazivali su i Dragan Milić, kardiohirurg iz Niša, pre nekoliko dana, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i već pomenuta eks ministarska Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.

„Vi, prepodne radite u državnoj firmi, a popodne privatno“

„Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta“, kazao je Milić, piše Danas.

Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalj. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, navodi se u tekstu, i to u smislu da li oni uspevaju lečenje da dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol – centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, piše Danas, pod jedan – već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva – koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?

Prilično nedorečeno

Zato, Hajrija Mujović, doktorka medicinskih prava na Institutu društvenih nauka i poredsednica Udruženja za zdravstveno i medicinsko pravo, podseća za Danas da je ministar Lončar ostao prilično nejasan kada je rekao tu stvar o izdavanju računa pacijentima posle poregleda samo da bi videli šta koliko košta u državnom zdravstvu.

„Utisci posle te izjave su različiti, ali se ne shvata razlog uručivana računa. Ne znam koliko su pacijenti zainteresovani da vide račune ukoliko im se već izdvaja iznos od ličnog dohotka za obavezno zdravstveno osiguranje. Sa druge strane, ako razmišljamo o tome da li za sredstva koja se izdvajaju za zdravstveno osiguranje postoji informacija kako se ona troše i da li dobijamo kvalitetene usluge za taj novac, da li su liste čekanja predugačke i da li sve to može da bude bolje, onda sve to vezujemo za kvalitet zdravstvene usluge“, ističe Mujović za ovaj medij.

Dodaje za Danas da joj se čini da postoji nezadovoljstvo građana da ne mogu adekvatno i na vreme da dobiju zdravstvene usluge.

„Sada možemo samo da apelujemo da se stvari menjaju. Moguće da je namera Lončara u vezi sa izdavanjem računa da se pokaže i da se dosta velika sredstva izdvajaju na lečenje pacijenata ili da su te usluge jeftinije u odnosu na privatni sektor. Ostao je dužan za objašnje građanima šta će im taj račun. Ako bismo sad gledali striktno, po Zakonu o pravima pacijenata, pacijent bi trebalo da zna unapred koliko će neka usluga da ga košta, a ne posle pregleda“, objasnila je ona, piše Danas.

izvor: https://n1info.rs/biznis/svaki-gradjanin-placa-oko-1-000-evra-godisnje-lecio-se-ili-ne-koji-su-problemi-srpskog-zdravstva/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zrenjaninska vlast da prestane sa kršenjem zakona u slučaju Linglonga

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI smatra da je odluka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine da poništi rešenje Gradske uprave Zrenjanina, kojim je data saglasnost kineskoj kompaniji Linglong da izgradi skladište neopasnog otpada bez izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, dokaz da proces izgradnje ove velike fabrike automobilskih guma obiluje brojnim aktivnostima koje su duboko izvan zakonskog okvira

Published

on

By

Ponovo je dokazano da je Gradska uprava neprijatelj Zrenjanina i njegovih građana.

Najnesposobnija lokalna vlast u istoriji Zrenjanina, skupljena sa koca i konopca, služi samo tome da se po nalogu Vlade Republike Srbije Kinezima odobrava sve što zamisle i sve ono što u civilizovanim evropskim zemljama ne bi smeli ni da pomisle.

Kršenje zakona i podaništvo kineskim tajkunima mora prestati.

Zrenjanin je u srcu Evrope i mi nećemo dozvoliti da fabrika otrova guši njegove građane.

Bahata i nesposobna vlast u Zrenjaninu, na čelu sa gradonačelnikom Salapurom, mora da nauči, koliko god joj to teško padalo, da poštuje Ustav, zakone i druge propise države Srbije.

Aleksandar Rudić
član Glavnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/zrenjaninska-vlast-da-prestane-sa-krsenjem-zakona-u-slucaju-linglonga/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

BEOGRAD – Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću i bivšem šefu BIA Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima su jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

– Jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, je što se takmičio sa predsednikom republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim – rekao je Olenik gostujući u emisiji „Iza vesti“ na televiziji N1.

Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti

Ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali, dodaje, to mu je kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

– To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćuruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u devedesete – objašnjava Olenik.

Govoreći o političkim ubistvima iz 90-ih, ističe da ona nisu došla odjednom.

– Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio ministar za informisanje. Nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom – kazao je Olenik.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a ne Vlada Srbije koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

– Savet daje saglasnost pre nego što Vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju tih osoba, koje moraju da prođu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na Vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita Vlada, ni Savet. U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno – smatra on.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

– Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred Vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako, imate jednog. O čemu će Vlada da glasa ako ima jednog kandidata? – pita se Olenik.

Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve

Osvrnuo se i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

– Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni – ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

– Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu Državna bezbednost imala u tome. Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor će biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo – zaključuje Aleksandar Olenik.

(SzILSV-Vojvođani, 14.06.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću, i bivšem šefu Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima je jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

Olenik kaže za N1 da je jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, „što se takmičio sa predsednikom Republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim“.

„Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti“

Naš sagovornik ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, navodi, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali i da mu je to kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

„To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u ’90-e“, objašnjava Olenik za N1.

Govoreći o političkim ubistvima iz ’90-ih, ističe: „Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio Ministar za informisanje, nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom…“.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a Vlada koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

„Savet daje saglasnost pre nego što vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju te osobe, koje moraju da pređu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP, daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita vlada, ni Savet… U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

„Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako imate jednog. O čemu će vlada da glasa ako ima jednog kandidata?“, pita se Olenik.

„Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve“

Naš sagovornik se osvrnuo i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni“, ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

„Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu državna bezbednost imala u tome… Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor ce biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo“, zaključuje naš sagovornik.

(N1)

izvor: https://autonomija.info/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

Trending