Većinski katolička država ostala je pre 100 godina bez jedne šestine ostrva, gde su živeli protestanti. Severna Irska tada je podeljena između dve zajednice – nacionalista, većinom katolika koji su tražili ujedinenje sa Irskom, i većinskim protestantima koji nisu želeli odvajanje od Britanije.

Suživot dve zajednice nije postojao jer su manjinski Katolici bili izloženi diskriminaciji, a svaki pokušaj protesta završavao se oštrim odgovorom britanske policije.

To je dovelo do konflikta koji je trajao decenijama, a u koji su bili uključeni Irski republikanski militanti (IRA), paravojne formacije, i britanske trupe. U bombaškim napadima i pucnjavama ubijeno blizu 3600 ljudi, većinom u Severnoj Irskoj. Na meti IRA bili su i britanski političari.

Desetog aprila 1998. godine, na Veliki petak, britanske i irske vlasti, uz posredovanje Vašingtona, potpisale su sporazum koji je označio početak mira na teritoriji oko koje su se Britanci i Irci decenijama sporili, još od perioda kada je Irska izvojevala nezavisnost od Ujedinjenog kraljevstva.

Sporazum na Veliki petak je potvrdio da je Severna Irska deo Ujedinjenog Kraljevstva, ali je navedeno da bi se u budućnosti mogla ujediniti sa Irskom ako većina na severu i u republici podrži taj potez. 

Čovek koji je objavio da je sporazum postignut pre 25 godina – savetnik u vladi tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, Alister Kembel, rekao je u intervjuu za Euronews Srbija u Severnoj Irskoj danas institucije ne funkcionišu onako kako bi trebalo.

“To je tragedija svega, jer od decentralizacije, od formiranja institucija koje su osnovane i funkcionisale, činilo se da funkcionišu dobro. Zapravo, kad pogledate one su više bile u blokadi nego što su bile aktivne. One sada ne rade”, istakao je Kembel.

On je dodao da je bivši britanski premijer Boris Džonson “lakomisleno negirao problem”, a da se trenutni premijer Riši Sunak bar trudi da ga popravi. Pre svega, smatra Kembel, Sunak želi kroz “Vindzorski” okvir da reši neke od problema nastalih Bregzitom.

Prilikom izlaska UK iz Evropske unije, jedan od najvećih problema ostao je onaj koji se tiče trgovinskih odnosa između ostatka Velike Britanije i Severne Irske. Džonson je ostavio carine i druge prepreke na uvoz robe u Severnu Irsku kako bi granica između Britanije i njenog EU suseda, Republike Irske, ostala otvorena.

Ovome su se posebno protivili iz Belfasta, a tri godine kasnije, u britanskom parlamentu usvojen je “Vindzorski okvir” premijera Rišija Sunaka – izmenjen Severnoirski protokol koji sada uklanja veći deo carinskih prepreka i olakšava trgovinu. 

Severnoj Irskoj se, ovim okvirom, daje tzv. “Stormontska kočnica”, koja znači da mogu pokrenuti postupak za opovrgavanje novih trgovinskih pravila EU koja bi se primenjivala u regionu, što je bio ključni zahtev unionista.

Severnoirska Demokratska unionistička partija (DUP), koja od prošlih izbora blokira rad parlamenta, međutim, i dalje nije zadovoljna, jer smatra da ova “kočnica” ne ide dovoljno daleko.

Kembel naglašava da je DUP u vreme Sporazuma na Veliki petak bila protiv tog sporazuma, i da je postala vodeća partija u Severnoj Irskoj. 

“Onda, na poslednjim izborima, Šin Fejn, nacionalistička partija, izbija na prvo mesto i od tada nema funkcionalnih institucija”, obbjašnjava Kembel.

Sagovornik Euronews Srbije dodaje i da svi političari u Severnoj Irskoj moraju da shvate kako bi trebalo da rade zajedno i vrate se u vladu, kao i da smatra da bi trebalo delovati u okviru Vindzorskog okvira.

Upravo tu je, smatra, i neuspeh Sunaka – što nije ubedio DUP i jedan broj ljudi u sopstvenoj partiji da je Bregzit zapravo “put napred”, iako zna da su napravljeni problemi u kontekstu Severne Irske, mada pokušava da ih reši.

“Poslednji put kada sam bio u Severnoj Irskoj, u Belfastu, gde sam razgovarao s poslovnim ljudima, oni su bili srećni sa zajedničkim tržištem i počeli su da shvataju da imaju koristi od oba sveta. I naravno da imate ekstreme koji će sve odbijati, protiv svega se buniti, ali vidim da postoji rašireno mišljenje u Severnoj Irskoj da se to moralo napraviti”, rekao je Kembel.

Da li će se ostvariti san republikanaca?

Stalno tinjajuće nezadovoljstvo i nemirna politička scena u Severnoj Irskoj, ponovo podgrevaju priče o potencijalnom referendumu za nezavisnost te države, a ako je po želji republikanaca, čak i njeno ujedinjenje sa Irskom.

U toj zemlji počinje da dominira katoličko stanovništvo, i mada je donekle neoprezno reći da su svi katolici nužno za ujedinjenje Irske, ipak postoje šanse da se to dogodi, s obzirom na takvu mogućnost predviđenu i samim Sporazumom na veliki petak.

“To je sada teško zaključiti. Demografska pitanja su legitimna i stvarna, katolička populacija raste brže nego protestantska. Mislim da se ne može pretpostaviti da su svi katolici automatski za ujedinjenu Irsku, kao što ne možemo reći ni da su svi protestanti pristalice Bregzita, jer nisu. To je tragično na neki način. Severna Irska, kao i Škotska, nisu glasali za Bregzit – većina je glasala protiv”, navodi Kembel.

Istoričar Vukan Marković za Euronews Srbija, osvrćući se na ono što je Sporazum na Veliki petak predstavljao 1998. godine, kao i na ono što je njegova zaostavština danas, kaže da su prilikom postizanja primenjene dve paradigme: prvo – da nijedna strana ne može sve da dobije, a druga sve da izgubi, i drugo – neverovatna količina finansijske pomoći koja je uložena u obnovu.

“Društvo kao severnoirsko nikada neće biti jednostavno. U Belfastu su zidovi koji razdvajaju zajednice su na sve strane, jer rezidualno ostaje ta mržnja decenijama posle konflikata. I Severna Irska i Republika Irska su bogato razvijene, i postoji presečna tačka gde je teško reći da se vole, poštuju i doživljavaju jedni druge kao pobratime. Međutim, tolerišu se”, ističe Marković.

“Tolerišu se delom zbog zidova, delom zbog ekonomske razvijenosti, a delom jer je omogućen takav institucionalni okvir gde će i jedne i druge zadovoljiti u meri da ne bude previše problematično za jedne i druge”, navodi on.

Marković: Škotska najviše preti, ali London mora da dozvoli referendum

Marković ističe da je za Severnu Irsku glavni problem kakva će biti granica prema Republici Irskoj, i da pitanje referenduma o nezavisnosti nije glavno na agendi dok se ne finalizuje Bregzit i ne odluči kakav će se model ulaska robe odrediti za Severnu Irsku, a kakav za Republiku Irsku.

Sve je ovo, dodaje, u sklopu još većeg problema za Ujedinjeno kraljevstvo, koji predstavlja Škotska.

“Od četiri države, Škotska preti najviše da se odvoji, ali isti mehanizam koji omogućava da se održi referendum, podrazumeva da vlada u Londonu taj referendum dozvoli” naglasio je Marković.

O tome da će cilj Škotske biti nezavisnost, govorio je i nedavno izabrani novi premijer te zemlje, Humza Jusaf. Ovo je okosnica njegove politike, o čemu svedoči i to što je zamenik premijera, Džon Svini, prilikom čestitke Jusafu naveo da će “on biti taj koji će dovršiti put ka nezavisnosti”.

“Mi ćemo biti generacija koja donosi nezavisnost za Škotsku”, naveo je on, a u intervjuu za ITV nešto ranije istakao je da bi “prva stvar koji bi uradio kao premijer, bio formalni zahtev poslat Dauning stritu za održavanje novog referenduma o nezavisnosti”.

Bez obzira na želje i spremnost Jusafa, postizanje škotske nezavisnosti biće veliki izazov za novog lidera SNP-a, jer je prema istraživanjima javnog mnjenja samo 39 odsto škotskih građana pružalo podršku nezavisnosti.

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/83868/kuda-ide-severna-irska-da-li-ce-se-ostvariti-san-republikanaca-za-ujedinjenjem/vest