Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Severna Irska posle Bregzita: Ne daj Bože da se Kelti slože

Kao što je rezultat referenduma o Bregzitu u Škotskoj ponovo rasplamsao pitanje škotske nezavisnosti, tako je i većina od 55,8 Severnih Iraca koja je glasala protiv Bregzita vratila na sto priču o ujedinjenju Irske. Postoje tri ključna razloga zašto London mora u rukavicama da tretira severnoirsko pitanje: novac, kredibilnost i SAD.

Published

on

Na ulicama Belfasta

Škotska volja za nezavisnošću je mnogo bolje strukturisana i zrelija od irske, ali je irski nacionalizam na Alsteru, potencijalno, mnogo opasniji za poslednje zvono britanskoj imperiji. Kada su Englezi masovno glasali za Bregzit dobar deo njih je shvatao da se na taj način implicitno otvaraju pitanja Škotske i Severne Irske, ali su smatrali da vredi platiti cenu izlaska iz EU odlaskom Škota i Severnih Iraca iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Kao što je rezultat referenduma o Bregzitu u Škotskoj rasplamsao ponovo pitanje škotske nezavisnosti, tako je i većina od 55,8 Severnih Iraca koja je glasala protiv Bregzita vratila na sto priču o ujedinjenju Irske. 

U odnosu na Škote, Irci imaju dve velike prednosti i jednu negativnu okolnost. Prva pogodnost je što je Irska već članica EU. Ujedinjenje Belfasta i Dablina bi automatski značio povratak Severne Irske u EU, po istom principu po kome je Istočna Nemačka ušla u EU kao deo ujedinjene Nemačke.

Plakat kod severnoirske granice

Plakat kod severnoirske granice

Drugi veliki džoker Iraca je podrška Vašingtona. SAD su, uprkos specijalnom odnosu sa Velikom Britanijom, glavni sponzor ujedinjenja Irske. Nepovoljan aspekt ujedinjenja Irske je „uvoz” 750.000 hiljada žestoko neprijateljski nastrojenih građana koji bi činili više od deset odsto stanovništva. Reč je naravno o protestantima ili unionistima. 

Petsto godina pod Englezima

Kralj Henrih VIII je posejao klicu engleske imperije  invazijom na Irsku u 16. veku. Zlatni period engleskog carstva u kome Sunce nije zalazilo počeo je  anektiranjem Irske na početku 19. veka. Uskršnja pobuna 1916. godine u Dablinu nagovestila je početak kraja britanske imperije.

Obeležavanje stogodišnjice irskog Uskršnjeg ustanka protiv britanske vlasti, Belfast 2006.

Obeležavanje stogodišnjice irskog Uskršnjeg ustanka protiv britanske vlasti, Belfast 2006.

„Godine nevolja” od kraja šezdesetih do 1998. (The Troubles) bile su duga metastaza imperije u agoniji dok bi ujedinjenje irskog ostrva značilo vraćanje Engleske na svoje ostrvo, odnosno zatvaranje kruga posle pet vekova ekspanzije. 

Uzdizanje Engleske kao evropske i planetarne sile je neraskidivo vezano sa njenim fizičkim prisustvom na irskom ostrvu. Za London je vekovima od fundamentalnog značaja bilo da u startu spreči mogućnost da Irska bude iskorišćena kao polazna tačka za invazije neprijateljskih vojski ili pretendenata na engleski tron.

Marš irskih protestanata iz pokreta

Marš irskih protestanata iz pokreta “Narandžasti red” na proslavi Dvanestog jula, praznika kojim se obeležava prva velika engleska vojna pobeda nad irskim katolicima iz 12. jula 1690. godine

Pape su nekoliko puta slale italijanske i španske plaćenike, francuski kraljevi, uključujući i Luja XIV su slali vojsku, čak su i Nemci u dva svetska rata razmišljali da zauzmu Irsku kako bi izvršili invaziju na Ujedinjeno Kraljevstvo. Jednostavno, Engleska je kontrolom nad Irskom  štitila sebe od Evropljana i otvarala vrata za osvajanje mora, okeana  i drugih kontinenata. 

Britanizacija ostrva

Zauzimanje komšijskog ostrva je bilo neophodno i za razbijanje keltske solidarnosti između Škota i Iraca, budući da ih razdvaja samo Severni kanal širok svega 21 kilometar. Primenjena je klasična taktika „zavadi pa vladaj”. Glavni kolonizatori „zelenog ostrva” su bili Škoti prezviterijanci. Njima je dodeljivana zemlja koja je nasilno bila oduzimana lokalnom stanovništvu, što je neizbežno kreiralo veliku mržnju i animozitet.

Škotske gajde na paradi u Belfastu 12. jula 2021.

Škotske gajde na paradi u Belfastu 12. jula 2021.

Danas severno od Hadrijanovog zida imamo Škote koji su najveći oponenti pokušaju premijera Borisa Džonsona da promoviše „britanizaciju” građana UK i potomke Škota na Alsteru koji su najiskreniji i najzagriženiji Britanci. 

Engleska nikada nije uspela da asimiluje Irsku. Nije bilo dovoljno ni pet stoleća okupacije, ni 120 godina unije, od 1801. do 1921. godine. A ne može se reći da Englezi nisu pokušali, često upotrebljavajući brutalne metode: Ircima katoličke vere negirana su prava i slobode, poništen je galski identitet, nasilno su menjana tipična irska prezimena u anglofonska, sistematski se zatirala tradicionalna struktura irskih klanova kao i stočarstvo koje je bilo glavna proizvodna grana. 

Mural u Belfastu o

Mural u Belfastu o “Velikoj gladi” na kome piše: „Gorta Mor – britanski genocid izgladnjivanjem – irski holokaust 1845–1849 – više od 1.500.000 mrtvih”

Paradoksalno, Irci koji su prešli na drugo ostrvo brzo su se i lako asmilovali. Pola Bitlsa su irskog porekla (Pol Makartni i Džordž Harison), slavni režiser Alferd Hičkok, pa čak i čelična ledi Margaret Tačer i aktuelni kapiten engleske reprezentacije Hari Kejn. Pretpostavlja se da blizu 20 miliona stanovnika današnje Velike Britanije ima irske korene. 

Alsterski unionisti

Današnji protestanti na Alsteru potomci su Škota i Engleza kojima je dodeljivana oteta zemlja od starosedelaca. U međuvremenu su definisani i kao „unionisti”. Za njih se kaže da su jedini iskreni Britanci budući da je za Engleze pridev britanski bio samo  oznaka njihove imperije i način da lakše upravljaju svojim posedima preko okeana. 

Unionista u Severnoj Irskoj, koja broji  milion i osamsto hiljada stanovinika, prema poslednjem popisu ima malo više od 750 hiljada tako da su i dalje relativna većina, ali su na putu da izgube taj primat u korist katolika čija je populacija značajno mlađa u odnosu na protestantsku.

Protestanti na Alsteru su i pored demografskog pada veoma tvrd orah. Već sto godina vladaju severnim delom irskog ostrva i njihova je zasluga što se Irska, praktično, 1921. podelila  na dva dela. U prethodnih sto godina su činili sve što je bilo u njihovoj moći da sačuvaju apsolutnu većinu primenjujući razne vidove diskriminacije kao „dobar dan”: od dodeljivanja socijalnih stanova do primene politike iseljavanja katolika Iraca. Terorističke organizacije protestanata nisu bile ništa manje surove i beskrupolozne od Irske republikanske armije (IRA). 

Grafit u Severnoj Irskoj

Grafit u Severnoj Irskoj

Pogonsko gorivo unionista na Alsteru je strah da bi mogli da nestanu kao kolektivitet i da bi bili asimilovani ili poništeni u ujedinjenoj Irskoj. Ironija sudbine je da je severni deo ostrva pružao najveći otpor engleskoj kolonizaciji. To je i bio motiv kralju Džejmsu I Stjuartu da pošalje svoje Škote da „disciplinuju” neotesane i, u očima Engeza, poludivlje Irce. 

Protestanti imaju iskonski strah da bi katolici postupili prema njima na isti način na koji oni njih tretirali tokom viševekovne dominacije oduzimajući im imovinu, poslove, položaje, šikanirajući ih i svodeći ih na građane drugog reda. S druge strane, imajući u vidu da  su unionisti na Alsteru etnički potomci Kelta, kao Škoti i Irci, oni zaziru od Engleza i nemaju poverenja od njih. Unionisti su uvek bili verni kruni i britanskoj ideji, čak mnogi istoričari smatraju da su oni jedini iskreni Britanci u Velikoj Britaniji. Zato se protestanti s druge strane Irskog mora ne uzdaju preterano u London.

Novac, kredibilnost i Amerika

U Dauning stritu nisu nikada bili rigidni prema ideji o ujedinjenoj Irskoj. Premijer Lojd Džordž je pre sto godina, kada je ostrvo podeljeno, savetovao irskog lidera Majkla Kolinsa da bi snažno prisustvo katolika u Severnoj Irskoj bilo veoma korisno za unifikaciju ostrva.

Irski unionisti na paradi u Belfastu 12. jula 2021.

Irski unionisti na paradi u Belfastu 12. jula 2021.

Englezi nemaju nameru da „umiru” za Severnu Irsku, ali ne žele ni da se lako predaju. London, posle tragičnog iskustva sa „The Troubles”, neće koristiti silu da spreči ujedinjenje Irske, ali već upotrebljava tzv. soft power da ubedi građane Alstera, bez obzira na versku pripadnost, da je unosnije i korisnije ostati deo Kraljevstva nego postati deo republike. Postoje tri ključna razloga zašto London mora u rukavicama da tretira severnoirsko pitanje: novac, kredibilnost i SAD. 

Ujedinjeno Kraljevstvo već svake godine nepovratno upumpava milijarde funti u Severnu Irsku i ne bi moglo da podnese nove izdatke u novcu i životima za sređivanje nemira na Alsteru. Upotreba sile ili metoda koji su praktikovani od 1972. godine do 1998. godine urušili bi i ono malo kredibilnosti što je Ujedinjenom Kraljevstvu ostalo na međunarodnoj sceni.

Treći i najvažniji razlog je sponzorstvo SAD za ujedinjenje Irske. Premijer Boris Džonson je morao da proguta veliku knedlu kada mu je novi američki predsednik Džo Bajden doslovce rekao da je Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje direktno vezan za poštovanje Sporazuma na Veliki petak. Podsetimo, po slovu ovog dogovora iz 1998. godine, London je dužan da organizuje referendum o ujedinjenju Severne Irske sa Republikom Irskom ako iz Belfasta stigne takav zahtev. 

Na granici Republike Irske i Severne Irske

Na granici Republike Irske i Severne Irske

Stvaranje nacije, razaranje kraljevstva

Republika Irska ima nešto manje od pet miliona stanovnika i ujedinjenje sa Severnom Irskom (1.800.000 stanovnika) nije jednostavno kako izgleda na prvi pogled. Osim 750.000 neprijateljski nastrojenih protestanata koji bi bili neka vrsta britanske „pete kolone”, Dablin bi morao da preuzme na sebe i troškove ujedinjenja. Velika Britanija plaća „vernost” Severne Irske sa blizu deset milijardi funti godišnje, plus što sav novac od poreza ubran na teritoriji Alstera ostaje na njemu.

Republiku Irsku bi ujedinjenje sa šest preostalih ostrvskih okruga koštalo, po grubim procenama, pada bruto društvenog proizvoda od oko deset odsto. Cena koju nisu spremni da plate svi Irci, čak ni za ostvarenje vekovnog sna. 

Veoma snažan podsticaj za London da nastavi sa finansiranjem Severne Irske jeste i sprečavanje stvaranja savezništva na dve strane Severnog kanala. Škoti i Irci se ne vole, ali u slučaju da se Škotska otcepi a Irska ujedini, vrlo lako bi pronašli zajednički jezik, jer ništa ne spaja tako čvrsto kao postojanje zajedničkog neprijatelja. 

Londonski Siti

Londonski Siti

U Dauning stritu su veoma ohrabreni poslednjim istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju da se rađa „severnoirska” nacija. Naime, oko petine građana Alstera se ne izjašnjava ni kao Britanci ni ako Irci, već kao „Severnoirci”. U slučaju eventualnog referenduma tih 20 odsto građana Severne Irske bili bi odlučujući za ishod izjašnjavanja. Zato London ne žali novca za zdravstveni sistem, socijalne ustanove i programe pomoći svim ugroženim kategorijama stanovništva. Džonson i njegovi savetnici su uvereni da nijedna grupa koja drži do blagostanja i zaokruženog socijalno-zdravstvenog sistema ne može da napusti Engleze, čak ni etničke grupe koje su vekovima bile maltretirane od njih. 

Referendumsko pitanje

Prema poslednjim ispitivanjima raspoloženja u Severnoj Irskoj 35 odsto građana je za ujedinjenje sa Republikom Irskom, što je deset odsto više u odnosu na početak prethodne decenije.  Međutim više od 20 odsto se ne izjašnjava po tom pitanju što ostavlja veliki znak pitanja. Indikativno je da je 44 odsto ispitanika ubeđeno da će referendum biti organizovan u sledećih pet godina, a čak dve trećine je uvereno da će se to dogoditi u sledećih deset godina. 

Skupltura s pogledom na Laf Meknin na granici Republike Irske i Severne Irske

Skupltura s pogledom na Laf Meknin na granici Republike Irske i Severne Irske

Osim referenduma, London ima još dve karte koje bi mogao da odigra u slučaju da se nađe u bezizlaznoj situaciji.

Prva je da na talasu širenja novog „severnoirskog” sentimenta među stanovnicima Alstera predloži proklamovanje države Severna Irska koja bi, uz sponzorstvo SAD i UK, mogla da uđe ekspresno u NATO.

Druga solucija je podela Severne Irske uz limitirano preseljavanje stanovništva koje bi omogućilo da 750.000 protestanata ostane u krilu Velike Britanije na smanjenoj teritoriji dok bi se ostatak Alstera zajedno sa katolicima ujedinio sa ostatkm ostrva. Ne radi se o novim rešenjima, britanski premijeri, laburista Harold Vilson i torijevka Margaret Tačer, su već razrađivali te mogućnosti sedamdesetih i osamdesetih godina. 

Piše: FRANKO BELMONTE
izvor: https://www.rts.rs//page/oko/sr/story/3205/politika/4508477/irci-i-englezi.html

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

BEOGRAD – Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću i bivšem šefu BIA Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima su jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

– Jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, je što se takmičio sa predsednikom republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim – rekao je Olenik gostujući u emisiji „Iza vesti“ na televiziji N1.

Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti

Ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali, dodaje, to mu je kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

– To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćuruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u devedesete – objašnjava Olenik.

Govoreći o političkim ubistvima iz 90-ih, ističe da ona nisu došla odjednom.

– Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio ministar za informisanje. Nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom – kazao je Olenik.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a ne Vlada Srbije koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

– Savet daje saglasnost pre nego što Vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju tih osoba, koje moraju da prođu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na Vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita Vlada, ni Savet. U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno – smatra on.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

– Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred Vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako, imate jednog. O čemu će Vlada da glasa ako ima jednog kandidata? – pita se Olenik.

Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve

Osvrnuo se i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

– Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni – ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

– Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu Državna bezbednost imala u tome. Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor će biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo – zaključuje Aleksandar Olenik.

(SzILSV-Vojvođani, 14.06.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću, i bivšem šefu Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima je jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

Olenik kaže za N1 da je jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, „što se takmičio sa predsednikom Republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim“.

„Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti“

Naš sagovornik ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, navodi, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali i da mu je to kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

„To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u ’90-e“, objašnjava Olenik za N1.

Govoreći o političkim ubistvima iz ’90-ih, ističe: „Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio Ministar za informisanje, nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom…“.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a Vlada koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

„Savet daje saglasnost pre nego što vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju te osobe, koje moraju da pređu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP, daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita vlada, ni Savet… U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

„Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako imate jednog. O čemu će vlada da glasa ako ima jednog kandidata?“, pita se Olenik.

„Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve“

Naš sagovornik se osvrnuo i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni“, ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

„Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu državna bezbednost imala u tome… Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor ce biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo“, zaključuje naš sagovornik.

(N1)

izvor: https://autonomija.info/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Predstavnicima zrenjaninske opozicije vlast prekinula uvid u birački materijal

Predstavnici koalicije “Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin” saopštii su danas da su u ponedeljak otkrili kako se izborni materijal u vrećama i zapisnici ne poklapaju, na šta je vlast reagovala prekidom uvida, pozivanjem policije i iznošenjem lažnih optužbi na račun opozicije

Published

on

By

Kako se navodi u saopštenju, koje je u ime koalicije prosledila Demokratska stranka, na biračkom mestu 6 je izbrojano 27 listića za glasanje van biračkog mesta, dok je u Zapisnik upisano 24.

„Koverta je, naravno, bila otvorena. Pronašli smo i nekoliko nevažećih listića na drugim biračkim mestima koji su računati kao važeći i ustanovili da materijal nije čuvan na jednak način – neke koverte su bile zatvorene, neke otvorene“, navodi se u saopštenju.

Uvid u materijal je prekinut čim je koalicija, kako se navodi, počela da otkriva neslaganja i vlast je pozvala policiju.

„Pretili su nam podizanjem optužnice za uništavanje dokumenata o glasanju, što je jasno da ni u jednom trenutku nismo učinili, i još jednom nam onemogućili da pregledamo izborni materijal i utvrdimo činjenično stanje“, navela je zrenjaninska opozicija.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ istakla je da je ovo drugi pokušaj da dobije uvid u izborni materijal, koji bi trebalo da je zakonom garantovan, da su prvog puta pronašli brojne sporne adrese u biračkom spisku i da, iako do sada pronađena neslaganja možda deluju malo, ona to uopšte nisu jer u konačnici mogu da promene broj i raspored mandata, ali i da dokažu da je došlo do krađe izbora.

izvor: https://n1info.rs/vesti/predstavnicima-zrenjaninske-opozicije-prekinula-uvid-u-biracki-materijal/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Vojvodina nije problem. Ona je rešenje!

Pozivam sve važne činioce našeg društva da najzad prihvate potrebu decentralizacije Srbije i istinu o tome šta je to autonomija Vojvodine. Važno je i zbog neophodne modernizacije našeg državnog sistema, koji bi morao da podrazumeva decentralizaciju, ali i zbog pojma autonomije Vojvodine koji svi centralistički i nacionalistički režimi zloupotrebljavaju decenijama unazad

Published

on

By

Njihov razlog za to je jednostavan, da bi crpili i zloupotrebljavali resurse iz svih delova naše zemlje, pa tako i iz AP Vojvodine, neohodno je da se njima upravlja sa jednog mesta – sedišta vlasti i centralističkih elita u Beogradu.

Centralizacija guši Srbiju!

Ono što je u svemu tome glavni problem je činjenica da njihovo centralističko upravljanje usporava, čak i unazađuje razvoj delova Srbije, jer odlučivanje o raspolaganju resursima udaljava od građana.

Time povećavaju svoj manipulativni prostor za zloupotrebe. Srbijom se upravlja svojevrsnim daljinskim upravljačem iz Beograda. To je nedopustivo.

Autonomna Pokrajina Vojvodina nije „problem“, kako to centralisti pokušavaju da predstave. Ona je – rešenje.

Autonomija je način da ono što Vojvođani proizvedu mogu i da troše, ulažu i razvijaju Vojvodinu. Da se vojvođanski prihodi podele na ravne časti – trećina Vojvodini, trećina lokalnoj samoupravi, trećina državi.

Decentralizacija je model po kojem su uređene najrazvijenije države Evope. Po tom načinu uređenja bi i Vojvodina, ali i Šumadija, jugoistočna Srbija, ali i sve druge regionalne celine koje bi se formirale, mogle same da odlučuju o svojim resursima i o onome što sami stvore.

Osim ekonomskog i organizacionog ugla gledanja na Vojvodinu, ona mora biti mesto gde možeš da se izjasniš kako god želiš, a možeš i da kažeš da si Vojvođanin, ako se tako osećaš.

Vojvodina ponovo mora biti mesto gde više od 27 nacija i bezbroj zavičaja živi u miru i slozi!

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-vojvodina-nije-problem-ona-je-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: A sada organizovati sabor za ispravnu pijaću vodu u Vojvodini

Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani pozvala je danas predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Miloša Vučevića da posle velikog „svesrpskog“ političkog sabora, koji je juče održan u Beogradu, organizuju i “sabor za ispravnu pijaću vodu”, na kom bi se progovorilo o problemu vode koji ima preko 700.000 građana Vojvodine

Published

on

By

“Predlažemo da sabor bude održan u Zrenjaninu u najkraćem mogućem roku. Nama neće biti potrebne zastave, skupi kulturno-umetnički programi i velike reči o patriotizmu. Samo tražimo rešenje”, naveli su u saopštenju za javnost.

Dodali su da rešenje postoji, a to je izgradnja sistema regionalnih vodovoda i građani Vojvodine će imati ispravnu pijaću vodu.

“Zastave i velike reči se ne piju. Od vode se živi”, poručio je u saopštenju za javnost portparol LSV – Vojvođani Aleksandar Marton.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-a-sada-organizovati-sabor-za-ispravnu-pijacu-vodu-u-vojvodini/

Continue Reading

Trending