SLOBODNA VOJVODINA
Izručenja Turskoj iz Srbije: Ministarstvo ima, pa nema podatke
Ministarstvo pravde Srbije tvrdi da ne poseduje detalje o izručenjima turskih državljana od 15. jula 2016. godine do 2020. godine.
Ministarstvo pravde Srbije tvrdi da ne poseduje detalje o izručenjima turskih državljana od 15. jula 2016. godine do 2020. godine.
„Ovo ministarstvo ne poseduje dokument koji sadrži tražene statističke podatke, odnosno tražene informacije, tako da po zahtevu ne možemo pristupiti“, navelo je Ministarstvo pravde u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
RSE je u zahtevu za slobodni pristup informacijama od javnog značaja tražio odgovore na pitanja koliko je bilo zahteva Turske za izručenje i po kojem osnovu u periodu od 15. jula 2016. do 2020. godine.
Tog datuma u Turskoj se dogodio pokušaj puča, a nakon neuspele smene vlasti veliki broj onih za koje je ta država smatrala da su učestvovali u akciji je izbegao u inostranstvo.
RSE je tražio i koliko je zahteva odobreno i po kojem osnovu su ta lica izručena, te koliko je zahteva odbijeno i koji je bio osnov za izručenje u tim slučajevima.
Ministarstvo pravde je navelo da se ne radi o zahtevu u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja već o dostavljanju statističkih podataka, te iznelo tvrdnju da takve podatke ne poseduje.
Ministarstvo prethodno dostavilo podatke o broju izručenih
Međutim, isto ministarstvo je samo godinu ranije, u vreme prethodne ministarke Nele Kuburović, dostavilo redakciji RSE deo traženih podataka – o broju zahteva Turske po kojima je odlučivano.
Kako se navodi, od 2016. godine do 2020. rešeno je 15 zahteva Turske za izručenje državljana te zemlje. Od tog broja, dodaje se, pet ljudi je izručeno Turskoj, dok je 10 zahteva rešeno tako da nije dozvoljeno izručenje traženih lica, navelo je Ministarstvo pravde u odgovoru RSE 13. marta 2020.
Nakon toga, RSE je tražio dodatne podatke, a ministarstvo odgovorilo da ne poseduje ni one koje je prethodno dostavilo.
U javnosti u Srbiji, sem jednog slučaja, nisu poznati druge ekstradicije Turskoj. Iz odgovora ministarstva se može zaključiti da je, pored slučaja Dževdeta Ajaza, toj zemlji izručeno još četvoro ljudi.
Predmet zahteva neke države za izručenje su svi oni za koje je utvrđeno da su počinili neko krivično delo. Međutim, nisu svi zahtevi opravdani.
Slučaj Dževdeta Ajaza prešao granice Srbije
Na problem ekstradicije iz Srbije u Tursku pažnju javnosti je skrenuo slučaj izručenja turskog državljanina Kurda Dževdeta Ajaza u decembru 2017. godine.
Srbija je Ajaza izručila i pored preporuke Komiteta UN protiv torture da se Beograd uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji.
Ajaz je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.
Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je odluku Srbije pravdala time da je preporuka Komiteta UN stigla nakon donošenja odluke o izručenju.
Hapšenja nakon pokušaja puča
Turske vlasti su nakon neuspelog pokušaja državnog udara 15. jula 2016. pokrenule akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u tu akciju.
Ankara je takođe od određenih zemalja tražila izručenje gulenista, ljudi koje je označila kao sledbenike turskog imama u egzilu u SAD Fetulaha (Fethullah) Gulena.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) optužuje Gulena i njegov pokret FETO, za pokušaj državnog udara. Gulen je te optužbe odbacio.
Ankara je od SAD tražila izručenje Gulena što se nije dogodilo.
Šta je utvrdio Poverenik?
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, postupajući po žalbi RSE, pobio je tvrdnju Ministarstva pravde da tražene informacije predstavljaju statističke podatke.
On je utvrdio, nakon žalbe RSE od 5. februara, da su tražene informacije „nesumnjivo sadržane u dokumentima“ koji su u posedu ministarstva.
Naime, prema Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći ministar pravde donosi rešenje kojim se dozvoljava ili ne dozvoljava izručenje.
Poverenik, koji se stara o poštovanju Zakona o informacijama od javnog značaja, je takođe ocenio da javnost ima opravdani interes da zna informacije o izručenjima u Tursku.
„Te informacije ne moraju biti sadržane u jednom dokumentu, već mogu biti sadržane u više dokumenata“, dodaje se u rešenju Poverenika.
U tom rešenju je navedeno da je tačno da organ vlasti nije dužan da „stvara nove informacije“, ali da je dužan da RSE pruži dokumente u kojima su sadržane informacije.
Kako je Ministarstvo odgovorilo?
Ministarstvo pravde obavestilo je RSE da nije u mogućnosti da postupi po rešenju Poverenika.
Naime, ovo ministarstvo je ponovilo da je utvrđeno da se ne vodi evidencija o osnovama za izručenje i razlozima zbog kojih je ekstradicija odobrena ili odbijena, kao i da nema zakonsku obavezu da to čini.
Navedeno je da bi postupanje po rešenju Poverenika podrazumevalo sačinjavanje novog dokumenta, angažovanje dodatnih resursa, opterećenje zaposlenih, ali i povlačenje velikog broja predmeta iz arhive uz tvrdnju da to nije u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama.
Ministarstvo ne zna kako je imalo podatke
Osvrćući se na to da je Ministarstvo prethodno dalo podatke našoj redakciji o broju izručenja i odbijenih zahteva, u dopisu se navodi da „Sektor za međunarodnu pravnu pomoć ne raspolaže informacijama na koji način se došlo do ovih podataka jer ne poseduje dokument koji sadrži tražene podatke“.
U tom dopisu je napomenuto da je Služba za informisanje podatke o broju dozvoljenih i odbijenih izručenja Turskoj dostavila našoj redakciji u vreme trajanja epidemije COVID-19 kada je većina zaposlenih Ministarstva bila upućena na rad od kuće.
„Zaposleni koji su u Službi za informisanje dali podatke više nisu angažovani u Ministarstvu pravde, pa nije moguće proveriti od koga i kada su dobili podatke o državljanima Turske koji su izručeni od 2016. do 2020. godine“, navodi se.
Takođe je dodato da je tadašnji pomoćnik ministra u Sektoru za međunarodnu pravnu pomoć preminuo od posledica korona virusa.
Kada je u oktobru 2020. formirana nova Vlada Srbije nakon parlamentarnih izbora, na čelo Ministarstva pravde došla je Maja Popović umesto Nele Kuburović.
Nije poznato da li su tada zamenjeni i neki od zaposlenih u tom ministarstvu.
Redosled komunikacije RSE i Ministarstva pravde
- 9. mart 2020.
Upit RSE za dostavljanje dokumenata koji se odnose na postupke ekstradicije državljana Turske od 15. jula 2016. godine do tog trenutka.
- 13. mart
Služba za informisanje Ministarstva pravde šalje odgovor u kome se navodi broj zahteva Turske po kojima se postupalo i njihovom ishodu.
RSE šalje dodatni upit sa pitanjem šta je bio osnov zahteva za izručenje, odnosno za koja dela su u Turskoj bili optuženi državljani ove zemlje čije se izručenje zahtevalo.
Na ovaj mejl ministarstvo nije odgovorilo.
- 20. januar 2021.
Zahtev RSE ministarstvu za slobodni pristup informacijama od javnog značaja sa pitanjima o broju i osnovu izručenja, odnosno odbijenih zahteva Turske.
- 1. februar 2021.
Ministarstvo odgovara da se ne radi o informacijama od javnog značaja nego o statističkim podacima koje ne poseduje.
- 5. februar 2021.
RSE se žali Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
- 24. maj 2021.
Poverenik nalaže Ministarstvu pravde da bez odlaganja dostavi tražene informacije u vezi sa ekstradicijom turskih državljana za period od 15. 7. 2016. do 20.1. 2921.
- 7. jul 2021.
U odgovoru za RSE Ministarstvo navodi da nije u mogućnosti da postupi po rešenju Poverenika jer ne poseduje dokument koji sadrži tražene podatke.
Kako je moguće imati, pa nemati podatke?
„Deluje kao da nadležni organi Srbije, pre svega Ministarstvo pravde koje je poslednja instanca u postupcima ekstradicije, pokušava da sakrije podatke, da je ljude koji su pobegli od progona u Turskoj Srbija izručivala po političkoj liniji“, ocenio je za RSE pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević.
Kovačević, koji je bio angažovan kao pravni zastupnik na pojedinim predmetima u zahtevima Turske za ekstradiciju, upravo slučaj Dževdeta Ajaza pominje kao referencu za ovu svoju tvrdnju.
„…koji je bez obzira što nije postojao pravni osnov ni po našem Ustavu ni po međunarodnom pravu izručen 2017“, naveo je Kovačević.
On dalje kaže da je nemoguće da Ministarstvo pravde nema podatke o broju donetih rešenja od strane ministra pravde kojima se u trećoj instanci donosi konačna odluka da li će neko biti izručen ili ne.
„Ako pogledamo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, to su podaci koji su nastali u radu tog ministarstva. I oni ih imaju i moraju da ih imaju“, naveo je Kovačević.
On kaže da mu je osim Dževdeta Ajaza poznat još jedan slučaj u kome osoba nije izručena odlukom Apelacionog suda.
„To je bilo posle Dževdeta Ajaza“, napomenuo je. Kovačević, iz bezbednosnih razloga, nije pružio više detalja o tom slučaju.
Kako je rekao kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji mogu biti interesantni turskim vlastima, naročito od pokušaja državnog udara u Turskoj i progona neistomišljenika.
Turska i Srbija neguju dobre odnose, predsednici Redžep Tajip Erdoan i Aleksandar Vučić ih ocenjuju kao „veoma dobre“ u poslednjih nekoliko godina.
Tokom posete Beogradu u oktobru 2019. turski predsednik se osvrnuo i na borbu koju vodi protiv FETO organizacije, koju turske vlasti optužuju da stoji iza pokušaja državnog udara u Turskoj 2016. godine.
“Ne možemo da zaboravimo podršku Vučića. Hvala od moje zemlje i mog naroda”, poručio je tada Erdoan.
Vučić je uzvratio rečima da Srbija nema „nikakvu vrstu saradnje ni sa Gulenovim sledbenicima niti sa bilo kim drugim“, već da sarađuje sa legalno izabranim turskim vlastima.
Izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/turska-srbija-izrucenja/31400892.html
SLOBODNA VOJVODINA
Dragan Šutanovac izabran za ambasadora Srbije u Vašingtonu
Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane, imenovan je na dužnost ambasadora Republike Srbije u Vašingtonu
SLOBODNA VOJVODINA
Novi dokazi o korupciji u rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu
Kao što je za samo pola godine cena radova na adaptaciji Železničke stanice u Novom Sadu privatne firme Starting povećana 2,66 puta, po sličnom receptu višestruko su u odnosu na realnu vrednost uvećavane i fakture Deko tima, koji je takođe bio angažovan na tom državnom projektu
Dva dokumenta, sporazum i podizvođački ugovor kineske kompanije China Civil Engineering Construction Corporation (CCECC) sa Startingom iz Batajnice, čiji su vlasnici Ljiljana Tripković i Nikola Trivić, ujedno i direktor firme, bacaju novo svetlo na slučaj nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koja se srušila 1. novembra i usmrtila 15 ljudi. Optužnica, koju je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo 30. decembra, naime, ne obuhvata i moguću korupciju, već se bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan, njegova naslednica Jelena Tanasković i još 10 okrivljenih terete da su izvršili krivično delo protiv opšte sigurnosti.
Iz sporazuma i podizvođačkog ugovora CCECC i Startinga, koji su objavljeni na sajtu Višeg javnog tužilaštva 1. januara, a prvi je javnost o tome obavestio Forbs Srbija, jasno se vidi da je prvim dokumentom iz novembra 2021. bilo dogovoreno da domaći podizvođač za svoj deo posla na rekonstrukciji stanice dobije 1.922.051,6 evra, da bi posle samo nešto više od pola godine, u julu 2022, podizvođačkim ugovorom, ta suma bila uvećana čak 2,66 puta, na 5.116.401,15 evra. Iako u prvom sporazumu jasno piše da ugovorena cena od oko 1,9 miliona evra „uključuje sve obaveze podizvođača po ovom ugovoru“. Zbog toga se sa nestrpljenjem očekuju građevinske knjige, jer će tek iz njih moći da se vide konačne cene svakog posla i koliko one odudaraju od predračunskih i cena definisanih pojedinačnim ugovorima.
Jasne indicije da se radi o privrednom kriminalu
Za Jasminu Paunović, tužiteljku Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, to je samo još jedan dokaz da, kada je u pitanju krivičnopravna odgovornost za rušenje nadstrešnice, ovaj slučaj prevazilazi nadležnost Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, jer se, kako kaže za Radar, radi o privrednom kriminalu. Tim pre što je, izbegavanjem da se primeni Zakon o javnim nabavkama, očigledno protivpravno pribavljena velika imovinska korist, na štetu Republike Srbije, s obzirom na to da je sve troškove gradnje plaćala država, preko javnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Uz ogradu da je sporazum CCECC i Startinga iz novembra 2021. morao da nastane na osnovu prethodnog ugovora o izgradnji (adaptaciji), zaključenog između naručioca posla – finansijera (Vlade Srbije i Infrastrukture železnice Srbije) i izvođača radova (kineskog konzorcijuma), a da taj ugovor, u kome se preciziraju prava i obaveze kineske firme, još nije objavljen, tužiteljka Paunović naglašava da joj nije jasno kako je Starting angažovan kao podizvođač na osnovu „prijateljskih konsultacija“.
„Takav kriterijum izbora nije poznat ni u jednom zakonu Republike Srbije. Ovakav termin, upotrebljen u ovako važnom ugovoru, koji se može smatrati i međudržavnim, dovodi do zaključka da je upravo Starting izabran samim ugovorom između naručioca radova i samog izvođača. To ostaje kao mogućnost, jer kako bi kineska firma kao izvođač mogla da zna za jednu od hiljade drugih domaćih građevinskih firmi i da baš nju angažuje. Ili je do tog podizvođača došla na neki drugi način, ali sigurno ne, bar to nije navedeno, na tenderu“, ističe Paunović.
Nadalje, objašnjava sagovornica Radara, Starting je preuzeo obavezu prema CCECC da za svoje podizvođače angažuje proverene, profesionalne i odgovorne firme, za koje je morao prethodno da dobije pismeno odobrenje kineskog izvođača, kojem je morao da svake dve nedelje dostavlja listu obavljenih radova, a on je posle provere bio dužan da im ono što je urađeno isplati u roku od 45 dana.
Nije jasno kako je Starting angažovan na osnovu „prijateljskih konsultacija“, jer takav kriterijum ne postoji u važećim zakonima, što ukazuje na zaključak da je ta firma za podizvođača izabrana ugovorom između naručioca radova, odnosno države i samog izvođača
Jasmina Paunović
„Prema mom skromnom mišljenju, velika je odgovornost Startinga za rekonstrukciju stanične zgrade, sa nadstrešnicom, kako zbog izbora svojih podizvođača, jer i oni snose odgovornost u okviru svog angažovanja, a snose odgovornost i prema kineskoj firmi koja ih je angažovala, a iz objavljenih dokumenata se vidi da je to bilo na štetu građana Srbije, jer se sporazum iz novembra 2021. i podizvođački ugovor iz jula 2022. razlikuju samo u procenjenoj vrednosti radova, koja je za samo šest meseci povećana sa 1,9 na 5,1 miliona evra“, ističe Jasmina Paunović.
Kako je država plaćala 150 evra za nešto što realno vredi 20 evra
Da ima osnova za proširenje istrage i u drugom pravcu, zbog moguće korupcije, smatra i inženjer geologije Zoran Đajić, koji je za rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju Železničke stanice bio angažovan za stručni nadzor svih kamenorezačkih radova, najpre kao konsultant Startinga, do 19. avgusta 2022, sa kojim je ugovor raskinuo jer su oni insistirali da može da nadzire njihove radove samo kad ga oni pozovu. Možda deo objašnjenja za takvo ponašanje leži u pričama nekih radnika na gradilištu koji su Đajiću govorili da iza Startinga zapravo stoji bivši predsednik Tomislav Nikolić.
„Samo treba pratiti tokove novca i videti gde je on završio. Uostalom, Saobraćajni institut CIP je vrednost svih radova za dogradnju i adaptaciju pothodnika Železničke stanice procenio na 31,21 milion dinara bez PDV-a, odnosno na 37,45 miliona dinara sa PDV-om, ali su na kraju oni koštali višestruko više. Navešću samo jedan primer koji pokazuje kako je do toga došlo. Po proračunu CIP-a stavljanje jednog dužnog metra mermera trebalo je da košta oko 20 evra, a Deko tim, kao jedan od podizvođača CCECC, zadužen za sve kamenorezačke radove, svaki metar fakturisao je 150 evra“, navodi Đajić.
izvor : https://radar.nova.rs/ekonomija/korupcija-ugradnja-nadstresnica/
SLOBODNA VOJVODINA
LSV: Građani Srbije više neće trpeti teror kriminalaca i batinaša
Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani saopštila je danas, povodom napada nepoznatih nasilnika na studente Pravnog fakulteta u Beogradu, da građani Srbije više neće trpeti “teror kriminalaca i batinaša”
SLOBODNA VOJVODINA
Novi Sad: Grafiti sa krvavim rukama kao podrška profesoru i odgovor onima koji mu prete
Na fasadi isred ulaza u zgradu u kojoj sa porodicom živi univerzitetski profesor i novinar Dinko Gruhonjić kojem su na istom mestu ispisivane pretnje smrću jutros su se pojavili brojni otisci krvavih ruku, kao poruka onima koji su ispisivali grafite mržnje i kao podrška profesoru i novinaru i njegovoj familiji
Gruhonjić je novinarima rekao da su mu komšije jutros pokazale i poruku podrške koju su zatekli ispred ulaza u zgradu, a na kojoj je pisalo: “Uz vas smo, profesore! A onima koji vam prete poručujemo: Ruke su vam krvave! Odgovaraćete!”
On je zahvalio nepoznatim autorima koji su na fasadi zgrade, preko pretećeg grafita, ostavili na desetine tragova krvavih ruku.
“Solidarnost nam mnogo znači”, rekao je Gruhonjić.
U martu prošle godine nepoznati počinioci su ispisali grafit ispisan crnim slovima sa eksplicitnom pretnjom smrću upućenom Gruhonjiću.
Nakon što su Gruhonjićevi prijatelji i kolege prekrečili taj grafit, nepoznati počinicoci su crvenom farbom boje krvi isto veče ispisali grafit “Džabe si krečio!”.
Policija nikada nije pronašla počinioce.
Gruhonjić i njegova porodica od tada su neprestano na meti pretnji smrću i proganjanja u kojoj učestvuju i viski režimski funkcioneri, kao i mediji bliski režimu.
(Autonomija)
izvor: https://autonomija.info/novi-sad-grafiti-sa-krvavim-rukama-kao-podrska-profesoru-i-odgovor-onima-koji-mu-prete/
SLOBODNA VOJVODINA
Pismo novosadskih studenata pripadnicima BIA: Ne plašimo vas se
Na današnjem protestu ispred prostorija BIA u Novom Sadu pročitano je pismo koje su studenti Novosadskog univerziteta uputili pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije
SLOBODNA VOJVODINA
Kostreš: Počeo je Novosadski proces, rezultat će biti demontaža kriminalno-koruptivnog režima
Predsednik opozicione stranke Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojan Kostreš izjavio je danas da je otpočeo “Novosadski proces” kojim će biti demontirana kriminalno – koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke (SNS) i vladajućeg režima
Dragan Šutanovac izabran za ambasadora Srbije u Vašingtonu
Novi dokazi o korupciji u rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu
LSV: Građani Srbije više neće trpeti teror kriminalaca i batinaša
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke