Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Sve o izborima koji bi mogli da “resetuju” Tursku: Težak zadatak za poljuljanog Erdogana, zalet za kandidata opozicije

U Turskoj se danas održava glasanje koje može da promeni politički kurs čitave zemlje. Parlamentarni i predsednički izbori danas se održavaju istovremeno, biračka mesta su otvorenam, a doskora “nedodirljivi” predsednik Redžep Tajip Erdogan neće imati nimalo lak zadatak da sačuva poziciju, s obzirom na to da poslednje ankete prednost daju njegovom protivkandidatu

Published

on

Ovi izbori dolaze u trenutku kada je Turska u prilično lošoj situaciji, i to iz više razloga. Kao prvo, i dalje ne jenjava ekonomska kriza, a za njen intenzitet mnogi krive i nesvakidašnje monetarne odluke turskog državnog vrha, na čelu sa Erdoganom.

Zatim, tu je i činjenica da se zemlja i dalje nije oporavila od razornih zemljotresa koji su je pogodili u februaru, pri čemu je stradalo više od 50.000 ljudi, a iz svojih domova je izmešteno nekoliko miliona.

Sve u svemu, na izbore će Erdogan i njegova Partija pravde i razvoja (AKP) izaći protiv opozicije koja je ujedinjena – ne u potpunosti, ali bar mnogo više nego što je to bio slučaj u prošlosti. Glavni protivkandidat Erdoganu biće Kemal Kiličdaroglu koji dolazi iz Republikanske narodne stranke (CHP), i iza koga stoji šest partija iz opozicionog Nacionalnog saveza.

Redovni predsednički izbori u Turskoj održavaju se na svakih pet godina, a ukoliko neki kandidat osvoji više od 50 odsto glasova u prvom krugu, automatski je pobednik. Ako nema takvog, onda se u drugom krugu (ako ga bude, održaće se 28. maja), takmiče dva kandidata sa najvećim brojem glasova.

Što se tiče parlamentarnih izbora, broj poslanika koji svaka partija dobija u turskom parlamentu (600 poslaničkih mesta), direktno je proporcionalan broju glasova koji dobije na izborima. Cenzus je sedam odsto, bilo da je u pitanju pojedinačna partija ili koalicija.

Na izborima bi trebalo da glasa oko 61 milion birača. Biračka mesta otvoriće se u 8 sati ujutru, i zatvoriće se u 17 sati, a očekuje se da će rezultati biti poznati već iste večeri. Procenjuje se da iz inostranstva glasa još oko tri miliona Turaka, a mnogi od njih već su izašli na birališta, prenosi britanski Gardijan.

Ko su kandidati na prededničkim izborima?

U delu izbori koji se tiče predsedničke pozicije, učestvuju trojica kandidata, mada se samo dvojici od njih daju ozbiljne šanse.

Doskora ih je bilo četvorica, ali je samo nekoliko dana pred izbore, 11. maja, kandidaturu povukao Muharem Indže.

On se jednom već kandidovao, 2018. godine, a sada nije dao mnogo detalja o razlozima za povlačenje iz predsedničke trke, već je samo rekao da “to radi zbog svoje domovine”, Takođe, pozvao je birače da na parlamentarnim izborima glasaju za njegovu Domovinsku partiju.

Redžep Tajip Erdogan
 

Prvog kandidata ne bi trebalo posebno predstavljati – u pitanju je aktuelni predsednik Turske, koji vodi zemlju faktički od 2002. godine, kada je izabran za premijera. U poslednje dve decenije, Erdogan i njegova AKP bez problema su dolazili do pobeda na izborima, ali je sada, kao što smo već rekli, situacija malo drugačija.

Kada deo opozicije i građana govori o onome što se zamera Erdoganu, najčešće se pominju dve stvari: autoritarnost kojom vlada, i njegove “neobične” ekonomske odluke, za koje se smatra da ne pomažu zemlji da izađe iz krize.

Referendum održan 2017. godine je ucrtao put predsedničkom sistemu vladavine u zemlji, a 2018. godine je moć vlade praktično predata u predsedničke ruke, što mnogi smatraju centralizovanjem moći.

Na nedavno održanom mitingu, Erdogan je najavio nove velike projekte poput tunela u Istanbulu, a pažnju javnosti privukla je i izjava koja je bila delom i napad na opoziciju, o tome da “njegova, kao i druge partije iz njihove koalicije, nikada ne bi bile pro-LGBT”.

Erdoganov fokus pred izbore, međutim, jeste ekonomska politika, pa je tako još na početku kampanje rekao da će “spustiti inflaciju da bude jednocifrena, i tako definitivno spasiti zemlju od ovog problema”.

Stručnjaci za krizu u velikoj meri krive Erdoganovo verovanje, nasuprot svim ekonomskim dokazima, da će visoke kamatne stope dodatno pospešiti inflaciju. Turski predsednik je, zato, snizio kamatne stope u trenucima kada se obično koristi čvrsta monetarna politika da bi se inflacija obuzdala.

Kemal Kiličdaroglu
 

Najžešći Erdoganov protivkandidat, Kemal Kiličdaroglu, u medijima je nazvan još i “Turski Gandi”, zbog sličnosti sa indijskim revolucionarom pre svega kada se radi o izgledu i javnim nastupima. 

Prema poslednjim anketama o kojima je izvestila agencija Rojters, Kiličdaroglu ima ozbiljne šanse za pobedu na predsedničkim izborima, možda čak i u prvom krugu, jer se 7. maja za njega odlučilo 50,9 odsto ispitanika, a za Erdogana 45,3 odsto.

Iza Kiličdaroglua stalo je šest stranaka iz opozicionog Nacionalnog saveza, a u nedavnom obraćanju rekao je da će, u slučaju pobede, “doneti Turskoj slobodu i demokratiju”, kao i da “mladi ljudi ne žele da im policija ranim jutrom dolazi na vrata samo jer su nešto tvitovali”.

Govoreći za britanski javni servis, Kiličdaroglu je rekao da će, u slučaju pobede, preorijentisati spoljnu politiku Turske i da će “prioritet dati odnosima sa Zapadom, a ne sa Kremljom”.

Sin je državnog službenika i verski pripada alevitima, grupi koja čini između 15 i 20 odsto turskog stanovništva. Ipak, generalno izbegava da govori mnogo o tome u javnosti, jer se alevitska verovanja sukobljavaju sa onima koje praktikuju sunitski muslimani, većina u Turskoj. 

Pažnju šire javnosti privukao Kiličdaroglu je privukao kada je 2017. godine pokrenuo 450 kilometara dug “Marš za pravdu” od Ankare do Istanbula, zbog hapšenja zamenika šefa svoje partije. 

Sinan Ogan
 

Njega je za predsedničkog kanidata nominovao Savez predaka, a ranije je bio član Partije nacionalističkog pokreta (MHP).

Ogan je izbačen iz partije 2017. godine po drugi put, nakon što se vratio jer je dobio tužbu zbog prethodnog izbacivanja koje se dogodilo 2015. godine.

Sada, Ogan je nezavisni kandidat, i nije toliko poznat u javnosti kao preostala trojica. Bio je član turskog parlamenta od 2011. do 2015. godine, a ni nejnu, kao ni Inčeu, istraživanja javnog mnjenja ne daju nikakve realne šanse za pobedu.

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/86955/sve-o-izborima-koji-bi-mogli-da-resetuju-tursku-tezak-zadatak-za-poljuljanog-erdogana-zalet-za-kandidata-opozicije/vest

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending