Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

Do juče je Ministarstvo prosvete odluku da najveći broj škola održava redovnu nastavu pravdalo podacima sa terena koji ukazuju na nizak procenat zaražavanja učenika i nastavnika.

Međutim, prelazak svih škola na onlajn nastavu, što zagovaraju članovi medicinskog dela Kriznog štaba, sada se dovodi u pitanje iz sasvim drugog razloga.

„Donećemo najbolju moguću odluku koja se tiče dece, ali ono što nije realno je da deca predškolskog uzrasta i od prvog do četvrtog razreda, pa i petog i šestog, bez vanredne situacije pređu na onlajn. Osnovno pitanje je ko će čuvati tu decu“, izjavio je juče za RTS ministar prosvete Branko Ružić, najavljujući da će konalna odluka biti doneta sutra.

Za Vesnu Vojvodić Mitrović, članicu Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, pomeranje fokusa sa jednog na drugi motiv upućuje na zaključak da ministar pokušava da opipa puls javnosti kako bi delovao makar prividno dosledan.

– Stručnjaci iz medicinskog Kriznog štaba otvoreno govore ono na šta smo mi prosvetni radnici upozoravali i čega smo već dva meseca svedoci, a to je da se ne testiraju sva deca, da neki roditelji odlučuju da pošalju decu u školu sa simptomima infekcije i da se mnogi slučajevi zaražavanja ne prijavljuju. A nama se stalno šalju kontradiktorne poruke, da će se pitati struka, a s druge strane vidimo da se ipak pita politika i marketing. Jer marketing je kako da, figurativno rečeno, javnosti prodate priču koja je sve više u nesaglasju sa realnošću – ističe Vojvodić Mitrović.

Ona se plaši da se ponovo ne uđe u jednu vrstu populizma i da se donese odluka da sve škole pređu na onlajn rad, a da takva odluka ne odgovara realnom stanju na terenu. Podseća da je sindikat „Nezavisnost“ krajem septembra tražio da brojevi novoinficiranih učenika i zaposlenih u školama budu dostupni javnosti, ali napominje da nadležni i dalje te podatke ne objavljuju.

– Veliko je nezadovoljstvo ne samo u prosvetnoj, već i u široj javnosti koja vidi da se opet pravi ista greška, da se razmišlja o eventualnom zatvaranju škola, a da se ne dodirne nijedan segment života koji bi ustupio mesto školovanju dece u smislu prioriteta. Ne razmišlja se da se podrži obrazovni sistem i da se učini sve što se može kako bi škole što duže bile otvorene, a da se nešto drugo zatvori ili ograniči. Deklarativno će vam svi reći da je obrazovanje dece najvažnije. Neka nam nadležni pokažu šta su učili da mi možemo da vidimo da su škole prioritet u ovom društvu – ističe naša sagovornica.

Da nastava u školama treba da se održava normalno, kao i pre izbijanja pandemije, ali uz pridržavanje i kontrolisanje preventivnih mera (nošenje maski, održavanje distance) saglasno je 50 odsto građana, dok 24 odsto smatra da nastavu treba da pohađaju cela odeljenja, da deca ne treba da nose maske u učionici i da časovi treba da traju po 45 minuta. Oko 12 odsto građana misli da bi što pre trebalo preći na kombinovanu nastavu, a svaki deseti kaže da je zbog aktuelne epidemiološke situacije najbolje rešenje kompletna onlajn nastava.

To je pokazalo nedavno istraživanje koje je sprovela agencija Ipsos, u saradnji sa Udruženjem za javno zdravlje Srbije i Laboratorijom za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta. Uzorak je činilo 1.010 građana, od kojih 28 odsto ima decu školskog uzrasta.

Dr Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje, kaže za Danas da je redovno odvijanje nastave izuzetno važno za decu, te da roditelji i nastavnici imaju očekivanja koja nekad mogu biti nerealna, a nekad i suprotstavljena, kao što se u trenutnoj situaciji dešava.

– Ne možemo očekivati da u školama imamo potpuno bezbednu situaciju, ako svuda u okolini imamo ovako visoku transmisiju virusa. U školama se moramo oslanjati na preventivne mere kao što su nošenje maski, distanca, pranje ruku i provetravanje učionica, jer je vakcinacija dece i to starije od 12 godina tek počela i do sada je vakcinisan mali broj – navodi Popović.

On napominje da je namera pomenutog istraživanja bila i da se „opipa puls“ roditelja, ali i opšte populacije, šta su spremni da urade i šta im je prihvatljivo kako bi se omogućilo da se nastava odvija u učionicama.

Popović iznosi podatak da je za 73 odsto učesnika istraživanja prihvatljivo povlačenje deteta iz škole na svaki znak respiratorne infekcije ili sumnje da je imalo kontakt sa zaraženom osobom u porodici ili najbližem okruženju. Povremeno testiranje učenika na korona virus u prostorijama škole, kako bi se utvrdio stepen zaraženosti među đacima, podržava 67 odsto anketiranih.

– Imali ste u medijima neke grupe koje su bile protiv testiranja učenika bez saglasnosti roditelja, ali naše istraživanje je pokazalo da većina to ne vidi kao problem. Dakle, ako neko hoće da donese takvu odluku može da računa na većinsko mišljenje javnosti, koja smatra da je to u redu. Ovo je poruka i političarima da ne odustaju ako naiđu na prvo protivljenje – kaže Popović.

Istraživanje je pokazao da 67 odsto građana za zabranu ekskurzija i školskih izleta dok se epidemiološka situacija značajno ne promeni. Oko 60 odsto ispitanika podržava meru vakcinisanja roditelja (tome se protivi oko trećina), a toliko ih se zalaže za uvođenje obavezne vakcinacije za sve odrasle, zaposlene u školama (ovu meru ne podržava 37 odsto). S druge strane, polovina učesnika istraživanja ne podržava obaveznu vakcinaciju školske dece za koju postoji odobrena vakcina, dok je za to 42 odsto građana. Oko 43 odsto smatra da bi trebalo zabraniti odraslima da dovode decu u školu i/ili ulaze u školsko dvorište ili ako nemaju potvrdu o vakcinaciji, odnosno negativan test na koronu koji nije stariji od 48 sati, a 53 odsto je protiv ovakve mere.

Očekivanja nastavnika nerealna

Nakon interaktivnih vebinara u kojima je učestvovalo oko 3.500 nastavnika, od kojih većina radi u osnovnim školama, Popović izvodi nekoliko zaključaka: da su mnogi nastavnici za to da se nastava održava onlajn, da imaju očekivanja da bi u školi trebalo da postoji zdravstveni radnik i da se sva deca testiraju, a neki su čak imali predstavu da bi škola po nekim merama trebalo da bude kao bolnica i da virusa nema. Takva očekivanja su, kako kaže, nerealna.

– Pitao sam ih da li sa decom pričaju o pandemiji, o vakcinama. Mnogi odgovaraju da se ne usuđuju jer nisu kompetentni. To je po meni problem. Vakcinacija ne treba da bude stručna stvar, ona treba da bude deo društvene norme, da se shvata kao nešto što je normalno, pozitivno i donosi društvu neki novi kvalitet. Nastavnici zaziru da o tome govore, čime se gubi ogromna šansa. Jer ova pandemija nas uči istoriji, geografiji, statistici, matematici, a da ne govorim biologiji – ukazuje Popović.

Konkursi na neodređeno u prosveti

U narednom periodu biće raspisani konkursi za zaposlenje 2.500 ljudi na neodređeno vreme, najavio je ministar prosvete Branko Ružić na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima reprezentativnih sindikata obrazovanja.

Reč je o radnim mestima na neodređeno vreme (sa normom od najmanje 50 odsto) koja budu ostala upražnjena zaključno sa 31. 12. 2021. godine, a na kojima sada rade zaposleni na određeno vreme.

„Naglašavamo da ovaj postupak nije automatsko prevođenje zaposlenog iz statusa na određeno vreme u status na neodređeno vreme, jer zakon propisuje obavezu raspisivanja javnog konkursa“, rečeno je Danasu u Ministarstvu prosvete.

autor: Vesna Andrić

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/hoce-li-skole-ostati-otvorene-pitanje-za-struku-ili-politiku/