Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Vukušić: Dok je Putin živ ima nade da će mu se suditi

Iva Vukušić napominje da je važno znati za sve procese za ratne zločine da užasno puno toga ovisi o politici.
Vukušić je autor knjige “Srpske paravojske i raspad Jugoslavije – državne veze i obrasci nasilja”, što je njena doktorska teza urađena na temelju dokumenata iz arhive Haškog suda

Published

on

“Nade ima dok je Putin živ. Političke okolnosti sad ne idu na ruku sudu, ali situacija se može izmijeniti. Kratkoročno nisam optimist, dugoročno – nitko ne zna”, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Iva Vukušić, zagrebačka povjesničarka s Univerziteta u nizozemskom Utrechtu.

RSE: Kakva je sudbina tjeralice Međunarodnoga kaznenog suda protiv Vladimira Putina?

Vukušić: Ishod će ovisiti o tome kako rat u Ukrajini bude išao. Ovisit će o tome kako će se Putinova sudbina razvijati u samoj Rusiji. Za sad, to ne djeluje izgledno.

Ovo je prvi put da je Međunarodni kazneni sud (ICC) krenuo protiv nekog tko je šef države stalne članice Ujedinjenih naroda. Do sad je to bilo protiv manjih zemalja, kao što smo mi.

Mnogi ljudi su skeptični i kažu da od tog nema ništa. I ja se tu s njima slažem.
Međutim, podsjetila bih sve skeptike da su to mislili i za (Radovana) Karadžića i (Ratka) Mladića.

Ja sam bila u Hagu kad su uhapsili obojicu. U tom trenutku to nitko nije očekivao. Svi su govorili da ih treba uhapsiti, ali su svi to otpisali. Kad su ih uhvatili, sumnjalo se da on to neće preživjeti, jer je došao u lošem stanju. Preživio je. Obojica sad služe kazne doživotnog zatvora.

RSE: U Sarajevu govorite o paravojnim formacijama u Ukrajini i bivšoj Jugoslaviji, koje ratuju “u ime države”. Zašto se formiraju paravojske ili angažiraju privatne “zaštitarske” kompanije poput Wagnera, Blackwatera?

Vukušić: Ove grupe koje ste naveli su po svojoj prirodi dosta različite jedna od drugih. To je jedan šarolik svijet paravojski i imaju različite funkcije koje izvršavaju.

Takve vrste organizacija se koriste zato što države žele postići određene ciljeve, recimo političke, demografske ili teritorijalne, koji nekad zahtijevaju počinjenje zločina.

Znači da biste protjerali ljude, jer oni neće ići svojom voljom. Morate ih natjerati da odu s nekog teritorija. Način na koji to država može uraditi, a da ne pati od posljedica poput krivičnih sankcija i slično, je da na neki način “autsorsaju” nasilje.

U tom smislu privatne organizacije ili paravojske izvršavaju neke ciljeve za državu bez da su direktno i formalno vezani za tu državu. I onda država može reći, kao što je bio slučaj u bivšoj Jugoslaviji, “mi s tim nemamo veze, to su ljudi koji su tamo privatnim poslom”.

Paravojne formacije u Ukrajini

RSE: Koliko trenutno ruskih paravojski djeluje u Ukrajini?

Vukušić: Ovisi o tome kako ih definiramo. Svi istraživači na svijetu ne koriste iste definicije i jako je teško te vrste jedinica prebrojati.

Što se tiče ruskih tj. proseparatističkih jedinica u Ukrajini, znam da je svojedobno bilo nekoliko tisuća pripadnika, ali vrlo je teško reći koliko jedinica, jer su to jedinice koje često mijenjaju imena i mijenjaju povezanost sa lokalnim vlastima.

RSE: Tko plaća te paravojske?

Vukušić: Da se to lako sazna, onda te jedinice ne bi imale smisla. Cijela poanta je da je to sakriveno i da se ciljevi postižu bez da bude jasna veza s državom ili onim tko stoji iza njih.

RSE: Netko tim jedinicama mora dati uniformu, oružje, streljivo, pustiti ih preko državne granice.

Vukušić: Na području bivše Jugoslavije takve jedinice su bile jasno podržavane od države. Kad su u pitanju Arkanovci, Crvene beretke ili slične formacije, one su dobivale ta sredstva ili od države, ili im je država omogućavala da se kreću preko granica i da koriste određene resurse vojske i policije, autobuse, benzin, naoružanje i slično.

Šta je zajedničko paravojskama u bivšoj Jugoslaviji i Ukrajini?

RSE: Vidite li obrasce u formiranju paravojski na području bivše Jugoslavije nekad i u Rusiji i Ukrajini danas?

Vukušić: Ima obrazaca koje možemo primijetiti, jer vrlo često se radi o jedinicama koje mobiliziraju mlade muškarce. Vidi se da se oni često mobiliziraju u kontekstu sportskih klubova, nogometnih navijača i sličnih krugova.

Jedna moja teza o kojoj govorim u knjizi je da, ako hoćete da neko ide sa ciljem da koristi nasilje, najpametnije je otići na mjesta gdje se to nasilje već koristi.

Teško ćete nagovoriti nekoga tko nije naviknut na to da nekog mlati.

Često se radi o mladim muškarcima koji dolaze iz socijalno opterećenijih situacija. Dobro plaćeni ljudi s dobrom perspektivom u životu ne idu nužno na takve zadatke.

RSE: Koje su razlike između paravojski poput ruskog Wagnera i Crvenih beretki u Srbiji?

Vukušić: Jako teško usporediti po pitanju konteksta. Wagner se prvi put pojavio 2014. u Ukrajini i onda je to bila relativno mala jedinica. Teško ju je i nazvati jedinicom, jer Wagner ne postoji formalno.

To je konglomerat privatnih firmi, pojedinaca i naoružanih pripadnika koji su bili poslani na razna mjesta u svijetu – Mali, Srednjoafrička Republika, Libija, Venezuela i Sirija.

Oni su u tom periodu prije invazije dosta sličili na beretke, u smislu da su bili skriveni i da Jevgenij Prigožin godinama nije priznavao javno da on s njima ima veze ili da imaju veze sa ruskom državom. Wagner formalno nije ni dopušten.

Mislim da je u proteklom periodu Wagner mnogo više ličio na Crvene beretke nego danas, jer Beretke su uvijek bile relativno male i relativno elitne i tajne, a Wagner to više nije.

Ono što vidimo od početka invazije je da je Wagner masovno narastao. Sad se broj kreće od 30 do 40 tisuća ljudi koji su došli iz zatvora. Nisu više tajni.

Prigožin se snima kako govori u zatvorima, znači nisu više tako profesionalizirani. I u nekim područjima istočne Ukrajine oni se koriste kao topovsko meso. Sad više nisu profesionalci nego zatvorenici čiji su životi jako jeftini.

Prva paravojna formacija u bivšoj Jugoslaviji

RSE: Kad su formirane prve paravojske u bivšoj Jugoslaviji, tko ih je formirao i koliko ih je uopće bilo?

Vukušić: Početak je bio pred početak rata u Hrvatskoj. Prvi trening kamp je bio u Golubiću. Prvo je trening kamp bio u Golubiću pored Knina. I tamo je zapravo preko kapetana Dragana (Vasiljkovića) i u prvim nekim danima, uvjetno rečeno, manja skupina ljudi počela trenirati te vrste jedinica.

Oni koji su bili talentirani i koji su pokazivali potencijal su kasnije i sami postali treneri i odlazili u druge kampove da bi trenirali druge u Hrvatskoj i BiH. To su bile neka vrsta farmi gdje bi se odgajali budući pripadnici. Oni nisu bili dio formalne vojske i policije i to ih čini paravojskom.

Teško je govoriti o kojem točno broju se radi, jer nitko nema točne podatke. Nitko te podatke u državi Srbiji nije htio voditi, jer je cijela poanta da su te jedinice tajne. Procjene govore da je 1992. u BiH taj broj bio između 20 i 50 tisuća pripadnika.

RSE: Zašto su lica pristupala tim jedinicama, zbog ideala ili zbog materijalne koristi?

Vukušić: Neki su bili jako mladi, i možete zamisliti da u vašem selu ima pet ljudi vaših godina, i oni svi idu se priključiti nekoj jedinici. Vi osjećate na neki način taj društveni pritisak da idete i vi. Reći će da ste kukavica, da ne želite braniti što već.

Neki drugi su bili iskusniji i dokaz iz situacija koje su povezane s organiziranim kriminalom tako da je bilo i tog svijeta.

Neki su išli s osvještenijim političkim idealima. Bilo je i onih koji ni ne znaju za koje su oni ideale išli ratovati. Neki su isto bili u poziciji da su imali ružno iskustvo u ratu pa su se išli osvetiti, tako da su priče jako različite.

Nije bilo političke volje da se sudi paravojnim formacijama

RSE: Zašto nije bilo više presuda pripadnicima paravojnih formacija iz Srbije? Znamo za presudu “Škorpionima””, ali ne i za presude pripadnicima Crvenih beretki ili Arkanovih “Tigrova”?

Vukušić: Mislim da je jedan od razloga to što se Haški sud uvijek trebao baviti višerangiranim ljudima kao što su Jovica Stanišić i Frenki Simatović, Radovan Karadžić i Ratko Mladić i serija drugih koji su tamo osuđeni za Srebrenicu, granatiranje Sarajeva i druge stvari.

To ne objašnjava sve, jer je bilo nižerangiranih koji su osuđeni u Hagu.

Što se tiče domaćeg pravosuđa, mislim da je problem politička volja. I to nije samo pitanje Srbije.

I Hrvatska i Bosna i Hercegovina bi mogle štošta bolje učiniti u procesuiranju ratnih zločina što svojih, što tuđih. Srbiji to ne odgovara, da se taj “prljavi veš” tako javno predstavlja.

Iva Vukušić s novinarom RSE u Sarajevu, 22. marta 2023.
Iva Vukušić s novinarom RSE u Sarajevu, 22. marta 2023.

Ako ste tužitelj, neke od tih stvari su jako teške za dokazati. Ja sam to vidjela, jer suđenje Stanišiću gledam 15 godina.

Ako je jedinica napravljena da bude tajna, onda nema puno dokaza koji kristalno jasno pokazuju veze s državom. Te veze su vješto skrivane.

Tako da dokazati da je država odgovorna za hrpu nekih ljudi 500 kilometara dalje od Beograda nije lako. Puno je lakše suditi Ratku Mladiću koji je na čelu formalne vojske gdje postoji dokumentacija, linija zapovijedanja, gdje postoje zakoni koji to reguliraju.

Arkanovci su bili puno mračnija organizacija gdje nije postojalo puno toga na papiru. Neki od tih ljudi su i dan danas u nekim organiziranim kriminalnim krugovima. Postoji nervoza i strah kod nekih ljudi koji su bili pripadnici tih jedinica da o tome govore.

RSE: Obrana Stanišića i Simatovića tvrdi da Tužiteljstvo ima dokaze da su isplaćene samo četiri dnevnice za sedam pripadnika Arkanovih u Sanskom Mostu u jedinici koju je činilo 200-300 pripadnika?

Vukušić: Oni su često bili plaćani u kešu. Potpisivali su se nadimcima, ne punim imenom i prezimenom. Ljudi koji su tu operaciju vodili nisu bili glupi. Tužiteljima ne zavidim.

RSE: Jesu li te paravojne formacije iz Srbije slane u BiH s naredbom da čine zločine ili samo da pomognu Vojsci Republike Srpske da osvoje neko selo?

Vukušić: Puno te dokumentacije nije još dostupno. Suđenje Stanišiću i Simatoviću je po tome posebno, jer je mnogo toga skriveno od očiju javnosti i jako je teško decidno reći.

Moj je dojam da se tu tim krugovima jako često kaže “odite i osvojite taj teritorij”. Nema mnogo pitanja. Nije nužno reći “odi u to selo i ubij civile” da bi ta poruka bila jasna.

Moj je dojam, nakon što sam dugi niz godina to gledala tijekom suđenja i istraživala, da je to vjerniji način na koji funkcionira, bez da se izdaju naredbe koje su bjelodano ilegalne.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-iva-vuku%C5%A1i%C4%87-paravojske/32329839.html

I Hrvatska i Bosna i Hercegovina bi mogle štošta bolje učiniti u procesuiranju ratnih zločina što svojih, što tuđih. Srbiji to ne odgovara, da se taj “prljavi veš” tako javno predstavlja.

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: LSV – VOJVOĐANI podržavaju opravdane zahteve poljoprivrednika

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI izražava svoju duboku solidarnost sa poljoprivrednicima koji su se našli u teškoj situaciji zbog neispunjenih obećanja i loše projekcije budžeta za poljoprivredu u protekloj godini. Očekivanja poljoprivrednika u vezi sa uređenjem robne berze, subvencijama za sertifikovano seme i drugim merama su legitiman zahtev koji je ostao neispunjen, što je dovelo do ozbiljnih problema u poljoprivrednoj proizvodnji

Published

on

By

LSV – VOJVOĐANI takođe smatra da Vlada Srbije nije adekvatno prepoznala specifične potrebe poljoprivrednika u Vojvodini, koji često igraju ključnu ulogu u domaćoj poljoprivredi. Njihov doprinos ekonomiji i društvenoj zajednici treba više ceniti i podržavati, a ne stavljati u neravnopravan položaj zbog nedostatka podrške i pravovremenih intervencija.

Pozivamo Vladu Srbije da odmah preduzme konkretne korake kako bi ispunila svoje obaveze prema poljoprivrednicima, uključujući isplatu subvencija na vreme, rešavanje problema zabrane izvoza suncokretovog ulja i poboljšanje budžetske podrške za poljoprivredu. Ovo je ključno ne samo za očuvanje poljoprivrednih kapaciteta, već i za jačanje otpornosti poljoprivrede u Vojvodini i celoj Srbiji.

LSV – VOJVOĐANI će nastaviti da se zalaže za interese poljoprivrednika i insistiraće na tome da se njihovi zahtevi hitno i efikasno reše kako bi se osigurali uslovi za održiv razvoj poljoprivrede i poboljšanje životnog standarda svih građana koji se bave ovim važnim sektorom naše ekonomije.

Bojan Kostreš
predsednik
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-lsv-vojvodjani-podrzavaju-opravdane-zahteve-poljoprivrednika/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Projekat Jadar i rudarenje litijuma Rio Tinta nastavljeni u tajnosti

BEOGRAD – Komentarišući pomalo nezainteresovani osvrt Aleksandra Vučića na odluku Ustavnog suda, iako je danima bio najveći lobista Rio Tinta, član Predsedništva LSV – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik kaže da se predsednik Srbije, kao i uvek, krije iza drugih

Published

on

By

– Ovaj put je to Ustavni sud, odnosno njegova odluka o ozakonjenju projekta Jadar tj. o rudarenju litijuma Rio Tinta. Do sada se uglavnom zaklanjao iza izmišljenog rada stranih službi i njihovih „minijatura“ bez bilo kakvog konkretnog dokaza. Pored sakrivanja iza drugih, vidljivo je da se režim Aleksandra Vučića uplašio velikih protesta građana zbog namere da se Rio Tintu dozvoli rudarenje litijuma pa se trude da agresivnom medijskom kamapanjom dovedu građane u zabludau – navodi Olenik.

Prema njegovim rečima, vlast se sada trudi da dalje ne provocira građane, pa tako ne pominju Rio Tinto, niti litijum već je to samo odluka Ustavnog suda koja se mora poštovati ili su to „minijature“ stranih službi protiv naše države.

– Na ovaj način se krije da projekat Jadar i rudarenje litijuma Rio Tinta nikada stvarno nije bilo prekinuto već se radilo o samo još jednoj laži režima. Verovatno je procena da je vreme posle izbora najbolje da se počne sa kopanjem litijuma. Međutim, vidljiva je i velika nervoza i strah baš Aleksandra Vučića, jer je i on svestan da nastavljanje obmanjivanja građana oko litijuma vodi pravo do njegovog brzog političkog sunovrata. Konkretno, već je postavio kordone policije i već je naredio upotrebu sile protiv građana baš zbog Rio Tinta, a to su poslednji koraci svih diktatora – ocenjuje član Predsedništva LSV – VOJVOĐANI i bivši narodni poslanik.

(SzILSV – VOJVOĐANI, 15.07.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/projekat-jadar-i-rudarenje-litijuma-rio-tinta-nastavljeni-u-tajnosti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić izmišlja neprijatelje, atentate, ličnu ugroženost ili ugroženost svoje porodice…

BEOGRAD – Aleksandar Olenik, advokat i član predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da region želi uništenje Srbije, kaže da su „svi nacionalisti i agresori uvek izmišljali protivnike, ugroženost naroda ili moguće napade drugih država, kao npr. Hitler koji je svaku agresiju prvo pravdao ugroženošću naroda ili napadom druge države, pa je tako optužio Poljsku da ih je prva napala“

Published

on

By

– Isto radi i Putin koji svoje građane laže o ugroženosti Rusa u Ukrajini da bi opravdao pokušaj uništenja Ukrajine. Isto to radi i Vučić izmišljajući neprijatelje, atentate, ličnu ugroženost ili ugroženost svoje porodice, optužujući nas iz opozicije za izdaju, a sve cilju ostanka na vlasti. Jednostavno, na taj način manipuliše građanima i sakriva korupciju, kriminal, pokušaj kopanja litijuma…. a sve uz pomoć kontrole medija i svakodnevnim „obraćanjima“ – zaključuje Olenik u izjavi za Danas.

(SzILSV – VOJVOĐANI, 13.07.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/vucic-izmislja-neprijatelje-atentate-licnu-ugrozenost-ili-ugrozenost-svoje-porodice/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV VOJVOĐANI: Zabraniti sraman skup koji veliča zločin u Srebrenici

Ubeđeni smo da svi Novosađani, Vojvođani i sve građanke i građani Srbije, duboko žale što je na časnu i svetlu istoriju naših naroda i države bačena mrlja kada je u Srebrenici počinjen genocid

Published

on

By

Nažalost, pojedinci koji očigledno imaju veze sa ovom vlašću pokušavaju da nas ubede da treba da se odreknemo svih vrednosti i načela naših predaka i da prihvatimo čin mržnje kao opravdan vid borbe, da negirajući činjenice živimo sa njima u njihovoj ružičastoj stvarnosti u kojoj nema odgovornosti, empatije nego postoje samo lični interesi tih pojedinaca zbog kojih su oni spremni da manipulišu hiljadama mladih života, pa čak i da zloupotrebe zvanični grb antifašističkog i slobodarskog grada Novog Sada koji se nalazi na plakatu koji poziva na ovu fašističku “manifestaciju” virtuelne stvarnosti u kojoj se smrt hiljada nevinih ljudi smatra oslobođenjem, a svako ko ne pristaje na tu provokaciju naziva se izdajnikom.

Očekujemo da se Grad Novi Sad JAVNO ogradi, te da novosadska policija zabrani održavanje ove “manifestacije”, inače ćemo smatrati da ova vlast, sada i javno, stoji iza ove nepojamne provokacije.

Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine VOJVOĐANI Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: S druge strane Tita ne nalaze se Srbi, već fašisti

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras, povodm 7. jula, Dana antifašističkog ustanka naroda Srbije iz 1941. godine, da se “s druge strane Tita ne nalaze Srbi, već fašizam”

Published

on

By

“Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma. Svako ko hoće da iseli Tita iz Kuće cveća u Beogradu ima ideju da se obračuna sa jugoslovenskim antifašizmom, pa samim tim i sa srpskim antifašizmom”, rekao je Bešlin.

Podsetio je da je Jugoslavija u Drugom svetskom ratu podnela milion žrtava, a da je iz njega izašla sa milion ljudi pod oružjem.

“Partizanski pokret je bio najuspešniji kontinentalni antifašistički pokret, ovenčan svetskom slavom, i to niko ne može osporiti”, kazao je Bešlin na tribini u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da su jugoslovenski antifašisti, predvođeni Titom i Komunističkom partijom Jugoslavije, pokazali da je “mala organizovana grupa uvek dovoljna da povede veliku neorganizovanu grupu”.

“Antifašizam je samo onda antifašizam samo ako je borben i ako se svesno, borbeno i aktivno suprotstavlja fašizmu. Svaki pacifizam u vremenu kada fašizam besni zapravo radi u korist fašizma”, rekao je Bešlin.

Govoreći o četnicima u Drugom svetskom ratu, Bešlin je kazao da oni nisu bili antifašisti jer se nisu borili protiv fašista već protiv partizana, dakle borili su se protiv antifašista.

“Vrlo je jednostavno: da li se neko borio protiv fašizma ili ne. A četnici se nisu borili protiv fašizma. Partizani su bili jedini antifašisti u Jugoslaviji”, naveo je Bešlin.

Dodao je da nije sporno da su se četnici i partizani zajedno borili kada je stvorena Užička republika u jesen 1941. godine, ali je naveo da je već u leto 1941. godine četnički zapovednik Draža Mihailović slao prve emisare okupacionim nemačkim vlastima u Beogradu, sa ponudom za saradnju u borbi protiv partizana.

“Tokom oktobra je dogovoren susret Mihailovića sa predstavnicima nemačkog Trećeg Rajha, do kojeg je došlo 11. novembra u selu Divci. I kada čitate zapisnik tog razgovora, svaki neočetnik danas koji se kune u Dražu Mihailovića, ako je iole funkcionalno pismen, morao bi imati neki transfer blama s obzirom kako je Mihailović sramotno ponizno nastupao pred Nemcima”, naveo je Bešlin.

Objasnio je da su Nemci Mihailovića prvo ponizili tako što su mu na pregovore poslali “trećerazrednog emisara”, a potom su mu, na njegovo moljakanje da mu daju oružje, jasno rekli: “Gubi se!”

“Ali, Draža Mihailović je i pre tog sastanka, 31. oktobra 1941, izdao opštu naredbu da se na teritoriji Užičke republike izvrši napad na partizanske položaje”, naveo je Bešlin.

Odbacio je revizionističke argumente da se četnici nisu borili protiv fašističkih okupatora jer su navodno “čuvali biološku supstancu naroda”.

“Kako to čuvaš biološku supstancu kada si izdao naredbu da napadnu partizane koji su tada gotovo isključivo bili Srbi? Kako to čuvaš biološku supstancu kad naređuješ masovne pokolje tokom rata?“, upitao je Bešlin.

Dodao je da je Draža Mihailović dobio orden od francuskog vođe pokreta otpora Šarla de Gola, koji tada “nije znao šta se dešava ni u Francuskoj a kamoli u Jugoslaviji”.

Bešlin je objasnio da je sve vreme rata jedino britanski premijer Vinston Čerčil imao pune informacije o dešavanjima na jugoslovenskom frontu te je 1943. godine odustao od bilo kakve saradnje sa četnicima zbog njihove saradnje sa Nemcima i potpuno se okrenuo partizanima, u čiji štab je poslao čak i svoga sina Randolfa.

Dodao je da je američki predsednik Hari Truman odlikovao Dražu Mihailovića 1946. godine, kako bi se osvetio Titu za rušenje dva američka aviona iznad Jugoslavije, što je bilo poniženje za SAD.

“Dakle, to je kontekst: Trumanov orden za Mihailovića je u stvari osveta Titu. Ali, posle razlaza Tita sa Staljinom, odnosi sa SAD su normalizovani i Amerikanci više nikada taj orden nisu pominjali”, naveo je Bešlin.

Prema njegovim rečima, temeljni okvir svakog fašizma jeste totalitarna nacionalna država.

“Totalitarna država je država bez društva, u kojoj društvo ne može da pruža otpor. Bez ideologije nacionalizma, nema ni fašizma. Fašizam je nacionalizam koji je došao do svoje krajnje tačke”, rekao je Bešlin.

Ocenio je da su “klerikalizacija, nacionalizam, neofašizam” državni projekti danas u Srbiji, kao što su i navodno samoorganizovane ekstremno desničarske grupe u stvari pod kontrolom države.

Bešlin je rekao da ipak postoje i pozitivni primeri, kao što je izložba u produkciji Muzeja Jugoslavije o Đorđu Andrejeviću Kunu, i to u Galeriji SANU u Beogradu.

“Đorđe Andrejević Kun je bio antifašista, levičar, partizan. Ta izložba je jedna mala pobeda antifašizma”, ocenio je on.

Bešlin: Ono što danas predstavljaju kao svetosavlje nema veze sa Svetim Savom

Bešlin je rekao da ono što danas Srpska pravoslavna crkva predstavlja kao “svetosavlje” nema nikakve veze sa istorijskom ličnošću Svetog Save.

“Ono što oni danas predstavljaju kao Svetog Savu, to su Nikolaj Velimirović, to je srpski fašista iz Drugog svetskog rata Dimitrije Ljotić. A Sveti Sava je za svoje vreme bio progresivan”, rekao je Bešlin na tribini u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da “ovi danas ljotićevsku i nikolajevsku ideologiju prodaju kao svetosavlje”.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-s-druge-strane-tita-ne-nalaze-se-srbi-vec-fasisti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest u Bavaništu zbog prodaje i seče šume: „Meštanima znači život, 6.000 ljudi ostaće bez vode“

Meštani sela Bavanište protestuju jer žele da sačuvaju od prodaje šumu koja predstavlja odbranu od peska Deliblatske peščare i daje pijaću vodu, a tu žive i neke od zaštićenih vrsta – lipa, topola, i hrastova sarih više od 150 godina

Published

on

By

Jovan Jovanov iz udruženja Složni Pidikanci kažu da je šuma nekada bila državna, da je pripadala 1937. godine Opštini Bavanište, a potom prešla u privatnu svojinu.

„Potom je prešla 1972. godine u društvenu svojinu kao Kombinat Banat, pa prešla u svojinu privatnog preduzeća Lune Milovanović. Zatim je 1982. godine pod sumnjivim okolnostima prešla sa društvene svojine na ciglanu Desko, koja sada hoće da je proda“, navodi on.

Kako kaže, šuma se vodi kao društvena svojina, i Ustav naše države je ne prepoznaje za prodaju kao takvu.

„Očekujemo da pravobranilaštvo u Zrenjaninu odreaguje, da se obustavi licitacija prodaje zemljišta.

Šuma meštanima znači bukvalno život, kaže Marija Ćirikovački iz udruženja.

„U slučaju da je poseku, dve ulice bi ostajale bez krova svaki put kada duva košava. Nanosi peska bi bili minimalno dva centimetra godišnje, što bi zatrovalo oranice, bašte. Svi izvori pijaće vode su nam ispod korena ove šume. Ako se poseče, 6.000 stanovnika će ostati bez vode“, navela je naša sagovornica.

izvor: https://n1info.rs/vesti/protest-u-bavanistu-zbog-prodaje-sume-mestanima-znaci-zivot-6-000-ljudi-ostace-bez-vode/

Continue Reading

Trending