U vlasti, ako se nešto drastično ne promeni u Spajićevom stavu, se Mandić, predsednik Nove srpske demokratije, i Knežević, prvi čovek Demokratske narodne partije, neće naći.

Pokret “Evropa sad!”, čijem je predsedniku za sastavljanje koalicije ostalo nešto više od 70 dana, rekao je danas da Knežević i Mandić nikada nisu ni želeli biti, po njegovoj proceni, deo nove vlasti, već da su imali ulogu da se Crna Gora “nastavi baviti starim temama zbog kojih smo pri dnu evropske ljestvice po svim parametrima”.

“Priča o povratku DPS je jalova politička matrica koja je u funkciji starog prepucavanja koje je održavalo DPS i DF na političkoj površini pune tri decenije“, saopštio je PES.

Saopštenje je došlo kao reakcija na jučerašnji istup lidera ZBCG koji su poručili da prihvataju ponudu Spajića.

“Ponuda je nama prihvatljiva ne zbog toga što smo mi slabi, nego da spriječimo Demokratsku partiju socijalista (DPS) da preuzme vladu”, kazao je Mandić, misleći na vrlo izvestan ulazak u vladu Bošnjačke stranke, kao i poslanika Mehmeda Zenke iz Demokratske unije Albanaca. Ove dve stranke bili su tradicionalni partneri DPS-a

Nakon skoro dvomesečnih razgovora o sastavljanju Spajićeve vlade, najizvesniji je sastav: Demokratska Crna Gora i manjinske stranke. Kako pišu “Vijesti” ostatak sastava će pre svega zavisiti od partija koje imaju po jednog ili dva poslanika – Socijalistička narodna partija (SNP), Ujedinjena Crna Gora, CIVIS, Novska lista i Alternativa, s obzirom da su iz Bošnjačke stranke, Albanske alijanse i Albanskog foruma svoje učešće u vlasti potvrdili.

SNP i PES danas će o novoj koaliciji raspravljati na stranačkim organima, a potvrdni stav SNP-a biće dobar signal i UCG za ulazak u koaliciju, te će konačni sastav jasniji biti danas i sutra.

Bilo kako bilo, formiranje Spajićeve vlade prate izjašnjavanja međunarodnih zvaničnika, iz kojih je jasno da Zapad ne bi blagonaklono gledao na ulazak prosrpskih i proruskih opcija iz ZBCG u novu vlast.

O svemu oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Poručivši prošle sedmice da je formiranje Vlade Crne Gore završeno i da će ministarstva imati i Bošnjaci, i Hrvati, kao i Albanci, a da će samo Srbi “imati šipak”, iako ih je u ovoj zemlji 30 posto, jasno je kritikovao nepostizanje dogovora Spajića i ZBCG, a zatim je i poručivao da se „Srbi u Crnoj Gori ništa ne pitaju“.

Pitanje je da li će neulazak Nove srpske demokratije i Demokratske narodne partije negativno uticati na odnos Crne Gore sa Srbijom.

Naši sagovornici iz Crne Gore različito odgovaraju na ovo kao i na pitanje šta je pre svega uticalo na to da se Za budućnost Crne Gore ne nađe u novoj vladajućoj koaliciji.

Spajić razočarava kao nekad Krivokapić

Politikolog Vladimir Pavićević, problem pre vidi u potezima Milojka Spajića, nego u koaliciji Mandića i Kneževića.

“Potezi koje poslednjih dana preduzima Spajić veoma podsećaju na onaj period razočaranja građana u Zdravka Krivokapića i njegovu vladu. To su potezi kojima nas mandatar udaljava od one velike tridesetoavgustovske pobede iz 2020. godine. Otud danas u Crnoj Gori imamo nezadovoljstvo ogromnog broja građana poslednjim najavama o tome kako treba da izgleda sledeća vlada”, mišljenja je on.

Pavićević ukazuje da je Spajić imao priliku da stvori dosta čvršću koaliciju, od ove koja će zavisi od jednog ili dva poslanika.

“Umesto što ide na slabu, lomljivu vladu koja će imati većinu od 1 ili 2 poslanika, Spajić je imao priliku da pripremi vladu čije bi jezgro činili pobednici nad Milom i koja bi bila otvorena i za stranke nacionalnih zajednica. Ovako kako sada stvari stoje Spajić neće daleko dogurati u svojoj političkoj karijeri. Evo imamo i najnoviju vest da koalicija Za budućnost Crne Gore prihvata uslove koje je Spajić postavio kako bi oni ušli u vladu, pa ćemo tek da vidimo kako će sve da se rasplete”, smatra.

Pavićević poručuje da nevezano od toga hoće li se Mandićeva i Kneževića stranka naći u novoj vlasti odnosi zemlje iz koje dolazi sa Srbijom nikada neće biti loši kao u vreme vladavine Mila Đukanovića.

“Kada je reč o odnosima Srbije i Crne Gore, ti odnosi nikada više neće biti loši kao što su bili u Milovo vreme. Možemo da zamislimo da će biti različitih viđenje jedne te iste teme u jednoj i u drugoj državi, ali je u Crnoj Gori nakon Milovog razvlašćivanja napravljen otklon od antisrpske politike. To je jedno od velikih tridesetoavgustovskih postignuća. Naravno, treba uvek da težimo što je moguće boljim, i najboljim odnosima Crne Gore i Srbije jer je to želja i interes ogromnog broja građana i u Srbiji i u Crnoj Gori”, navodi naš sagovornik.

Vučić odgovoran za vladu bez ZBCG

Novinar iz Crne Gore Duško Kovačević kaže da je za neulazak koalicije ZBCG u Spajićevu vladu zaslužna i zvanična Srbija, odnosno njen predsednik Aleksandar Vučić.

„Ja bih rekao da je za neulazak koalicije ZBCG u novu, 44. Spajićevu Vladu, zaslužna i zvanična Srbija, odnosno Aleksandar Vučić koji stoji u aktivnoj pozadini iza svake strateške odluke koalicije okupljene oko Milana Kneževića i Andrije Mandića i taj meta-uticaj se odvija na otvorenoj sceni, ne od jučer. Sjetimo se Vučićeve izjave i izravnog ali i destruktivnog miješanja u crnogorske političke prilike, od prije dva-tri dana, kada su dogovori o ulasku koalicije ZBCG u Vladu još uvijek bili u igri, citiram: „da Srbima nude fizičko i likovno da budu članovi Vlade“! Prema tome, ako do pogoršanja odnosa dođe izmedju Srbije i Crne Gore zbog neulaska Mandićeve i Kneževićeve koalicije u novu Vladu, to će biti i Vučićeva krivica u svijetlu njegovih paternalističkih i neodmjerenih ambicija“, navodi.

Naš se sagovornik nada da to tog pogoršanja odnosa neće doći jer je, poručuje, za Mandićevu i Kneževićevu koaliciju glasalo, od ukupno 200 hiljada Srba u CG, tek nešto preko 40 hiljada njih.

„Ali, ipak se nadam da neće doći do toga, jer od oko 200 hiljada Srba u Crnoj Gori za pomenutu koaliciju je glasalo nešto preko 40 hiljada i ona nije ekskluzivni i bogom dati zastupnik srpskog korpusa, a Vučić je svjestan te činjenice što nam dokazuju njegovi sve bliži odnosi sa predsjednikom Jakovom Milatovićem koji je uz Spajića lider Evrope sad“, smatra Kovačević.

Ovaj novinar smatra i da je poziv mandatara ZBCG bio “neiskren, dvostruko kodiran i iznuđen”, odnosno da je to bila poruka manjinama – “ako nećete vi, ima ko hoće”.

“Naravno da u politici mora biti vještine mogućeg pa i lukavo-spretnog, utalitarističkog i pragmatskog, ali Spajić je rijetko iskren i naposredan čovjek, mnogo puta i na svoju štetu, i njegov poziv koaliciji ZBCG je bio, uvjeren sam u to, ozbiljan i konstruktivan. Nije ih folirao. I sve je teklo odlično, čak je participacija „mandićevaca“ u Vladu bila gotova i završena stvar, i pored glasnog negodovanja zapadne administracije u Podgorici i vani, i onda su počeli da neobjašnjivo zatežu iz koalicije, da traže nemoguće, kao što rekoh u prvom odgovoru – i pod uticajem i direktivama Vučića, a Bošnjaci i “manjinci” se vratili za Spajićev radni sto, i čitava stvar sa srpskom koalicijom se izjalovila”, dodaje.

Kovačević napominje da se vlade nigde ne sastavljaju bez trzavica, približavanja i antagonizama, jer u mali sitem treba upakovati sve interese i očekivanja, te da je jedino sigurno da je Spajić bio “maksimalno pošten” prema ZBCG.

“Nigdje se i nikada vlade ne sastavljaju bez trzavica, antagonizama, priblizavanja, odaljavanja… treba upakovati u mali sistem sve te interese i očekivanja, ali jedno je sigurno: samo Spajić nije uslovljavao da Mandić i Knežević ne mogu u novu Vladu, za razliku od Dritana Abazovića i Zdravka Krivokapića i oni to nijesu znali da kapitaliziju, pa čak i da budu zahvalni što se konačno našao neko da ih uvede u najviši krug vlasti. Spajić je bio maksimalno pošten prema njima, koliko god to zvučalo patetično“, iznosi Kovačević.

Šansu da formira novu vlast Spajićev pokret dobio je nakon junskih parlamentarnim izborima na kojima je PES osvojio 25,53 odsto, odnosno 21 mandat, a Za budućnost Crne Gore – 14,74 odsto, što je ravno 13 mandata.

ZBCG nastala je kao koalicija pomenutih stranaka nakon što je rasformiran dugogodišnji blok „Demokratski front“, čiji je deo uz NSD i DNP bio i Pokret za promjene Nebojše Medojevića. PzP je nakon toga samostalno izašao na izbore.

Knežević i Mandić bliski su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, što se pokazao i miting SNS „Srbija nade“ na kome je Knežević govorio.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/vlada-crna-gora-milan-knezevic-andrija-mandic-milojko-spajic/