Kao deo planova trudnicama će biti ponuđeno 400 funti (oko 450 evra) da prestanu sa pušenjem.ADVERTISEMENT

Ove poteze su zagovornici opisali kao “dobre korake u pravom smeru”, deo su šire strategije da zemlja “ostane bez dima” do 2030. godine, ili bar da se procenat pušača smanji na oko 5 odsto.

Plan je objavljen samo nekoliko dana nakon što je najavljeno uvođenje strogih kontrola uz pomoć kojih bi se kažnjavalo ilegalno prodavanje vejpova mlađima od 18 godina.

Ovaj potez britanske vlade je, međutim, dobar povod za još jednu stvar – da se vidi kakvo je stanje po pitanju upotrebe cigareta u Srbiji, a kakvo u ostatku Evrope, kao i da se vide posledice koje cigarete ostavljaju po zdravlje pušača.

Gde se najviše puši u Evropi?

Podaci Batuta pokazuju da je, među odraslom populacijom u Srbiji, 2019. godine bilo čak 32 odsto udela onih koji koriste cigarete.

Prema podacima koje je prikupio Evrostat, 19,7 odsto stanovništva EU puši svakodnevno. U 2019. godini, 5,9 odsto ljudi je pušilo 20 ili više cigareta dnevno, a 12,6 odsto manje od 20.

Zemlja čiji stanovnici su najveći pušači u EU je Bugarska, sa 28,2 odsto stanovništva koje svakodnevno konzumira duvan. Slede Turska, koja nije članica EU (27,3 odsto), a za njom Grčka (27,2 odsto), Mađarska (25,8 odsto) i Letonija (24,9 odsto).

Zemlje sa najmanje pušača su Švedska (9,3 odsto), Island (11,2 odsto), Finska (12,5 odsto), Norveška (12,9 odsto) i Luksemburg (13,5 odsto), preneo je Euronews.

Švedska, evropska zemlja sa najnižim stopama pušenja, godinama se bori sa cigaretama. Pušenje je zabranjeno u svim barovima i restoranima početkom 2005. godine, a 2019. je zabrana dodatno proširena na sedenje na otvorenom u barovima i restoranima, kao i na javnim mestima.

Ko češće puši – žene ili muškarci?

Širom Evrope muškarci češće puše nego žene – 22,3 odsto muškaraca starijih od 15 godina svakodnevno puši cigarete, u poređenju sa 14,8 odsto žena.

Zemlje u kojima muškarci najviše puše su Bugarska (37,6 odsto), Letonija (34,4 odsto) i Rumunija (30,6 odsto). Nasuprot tome, zemlje u kojima žene najviše puše su Nemačka (18,6 odsto), Hrvatska (19,2 odsto) i Bugarska (20,7 odsto).

U nekim zemljama je razlika između dva pola uža, ili čak obrnuta.

U Švedskoj, uprkos zabranama, ženama je bilo teže da prestanu da puše – 6,8 odsto njih to i dalje radi, u poređenju sa 5,9 odsto muškaraca. U Danskoj, 11,7 odsto muškaraca puši, naspram 11,8 odsto žena.

Brojke sugerišu da je, širom EU, 2019. godine većina svakodnevnih pušača (76,2) odsto pušila najmanje već 10 godina. Statistika kaže da je 78,1 odsto muškaraca koji svakodnevno puše to činilo najmanje 10 godina, u poređenju sa 73,5 odsto žena.

Izmene zakona u Srbiji ponovo pokrenule debatu

Tema o korišćenju cigareta bila je nedavno u žiži interesovanja srpske javnosti, nakon pojave novog nacrta izmene Zakona o zaštiti stanovništva o izloženosti duvanskom dimu. Ovim nacrtom, predviđa se zabrana pušenja u u ugostiteljskim objektima, na autobuskim stajalištima, ali i na stadionima.

Postojeći zakon već predviđa rigorozne kazne za kršenje zakona. To bi se sada samo proširilo i na klubove, restorane, kafiće. A predviđene kazne nisu male. Za pojedinca koga inspektor zatekne da puši je 5.000 dinara, a za pravna lica predviđena od 500.000 do milion dinara.

Ugostitelji tvrde da će zabrana pušenja dovesti do zatvaranja noćnih klubova i barova, dok iz Ministarstva zdravlja kažu da iskustva drugih zemalja pokazuju da nije došlo do smanjenja posete kafićima i restoranima.

“Po meni to nije demokratski zakon, jer nameće volju manjine u odnosu većinu. Noćne barove uglavnom posećuju pušači, a manji broj su nepušači. Nije mi jasno zašto manjina kontroliše većinu. Onda zabranite potpuno pušenje, nema kupovine cigareta na kioscima. Cigarete nisu dobre za zdravlje, ne mogu da se kupuju na trafici, onda je logično da neće biti pušenja ni u klubovima”, rekao je ranije za Euronews Srbija Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih klubova i barova.

Nasuprot tome stoji izjava Snežane Pantić Aksentijević iz Ministarstva zdravlja, koja je istakla da je promena zakona nužna, kako bi se menjali i stavovi i navike stanovništva.

“Vrlo često čujemo da pušači kažu da će biti diskriminisani. To zavisi iz kog ugla posmatrate. Tako i nepušači mogu da kažu ‘ako zakon ne bude donet i mi ćemo biti diskriminisani’. Treba napraviti balans i jednu dobru procenu, što smo mi uradili, i mislimo da će efekat biti dobar”, navela je ona.

Istraživanje koje je sproveo Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” pokazalo je da u populaciji odraslog stanovništva ima čak 31,9 odsto pušača, kaže za Euronews Srbija Srmena Krstev, nekadašnja predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana. 

Ona je napomenula da bi zabrana pušenja u zatvorenom prostoru imala pozitivan efekat po zdravlje stanovništva, i to na više nivoa. 

“Prvo, to je direktna izloženost duvanskom dimu – vi kad ručate u kafani, sedite tri sata, pričate, i sve vreme ste u zadimljenom prostoru. Oni koji tamo rade, sve vreme su u zadimljenom prostoru, izloženi ozbiljnoj kancerogenoj materiji. S druge strane, zabrana pušenja na mnogim mestima, dovodi na neki način do denormalizacije pušenja, naročito kod mladih”, ističe Krstev.

“Ako ste vi ceo dan u kafiću gde se ne puši, ni vi nemate neku baš potrebu da zapalite, ali pošto se u svim kafićima puši, to se smatra normalnim načinom ponašanja, znakom odrstanja, emancipacije, ili čega već. Bitno je zabraniti, uz sve ostale mere kontrole duvana, da bi se denormalizovalo samo pušenje, a to se sve radi zbog toga što je pušenje izuzetno štetno, i dovodi do ozbiljnih bilesti sa smrtnim ishodom”, dodaje Krstev.

E-cigarete: Da li su zdravije od “običnih”?

Elektronske cigarete se često promovišu kao bezbednije od običnih zapaljenih cigareta. Međutim, nedavna sveobuhvatna studija medicinskog časopisa BMJ kaže da nije moguće utvrditi da li su manje štetne za respiratorni sistem od običnih cigareta.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da takozvane “e-tečnosti” koje se koriste u elektronskim cigaretama, bez obzira na to da li sadrže nikotin ili ne, obično u sebi imaju aditive, ukuse i hemikalije koje mogu biti toksične po zdravlje ljudi.

Prema podacima Evrostata, u Srbiji je 1,2 odsto udela u populaciji onih koji svakodnevno koriste e-uređaja za pušenje.

Krstev ističe da su elektronske cigarete manje štetne od “običnih”, ali da ipak sadrže nikotin koji stvara zavisnost, kao i neke druge kancerogene materije. Kako kaže, e-cigarete izazivaju plućne i kardiovaskularne bolesti, a ako se koriste duži period, i maligne. 

“Upotreba elektronskih cigareta u naučnom svetu dolazi u obzir kod izuzetno teških pušača koji se ne mogu ni na koji drugi način odvići od pušenja. Elektronske cigarete i vejping je izmislila duvanska industrija, svakako ne da bi sebi oduzeli profit. Izmislila ih je u ono vreme kada su sve zemlje uvodile stroge zabrane pušenja u zatvorenom prostoru, što je bio neki način da se te zabrane izbegnu”, ističe Krstev.

Osvrćući se na to da se e-cigarete promovišu kao sredstvo za odvikavanje od pušenja, Krstev navodi da većina istraživanja ne ide u prilog tome da su one efikasno sredstvo za odvikavanje, jer postoje druga dokazana sredstva koja se za to koriste.

“Naročito je zabrinjavajuće, od kad se krenulo sa velikom upotrebom elektronske cigarete, to što ima veliku upotrebu među mladima”, ističe Krstev.

Prema poslednjim podacima Evrostata, nacije koje najviše vejpuju među državama članicama EU su Francuska (6,6 odsto), Poljska (6,0 odsto) i Holandija (5,9 odsto), ako se gleda zajedno povremeno i svakodnevno vejpovanje.

Najmanji udeo vejpinga u EU je zabeležen u Španiji (1 odsto), a u Turskoj je nešto manje – oko 0,9 odsto.

Pušenje duvana – glavni uzrok raka pluća

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je duvan jedna od najvećih pretnji javnom zdravlju u svetu, jer ubija više od osam miliona ljudi godišnje.

Uprkos značajnom napretku postignutom poslednjih godina, broj pušača u EU je i dalje visok. Generalni direktorat Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane kaže da je konzumiranje duvana “jedini najveći zdravstveni rizik koji se može izbeći i najznačajniji uzrok prerane smrti u EU”.

U Evropi se 757.677 slučajeva raka može pripisati pušenju duvana i može se sprečiti, navodi međunarodna agencija za istraživanje raka. Oko 50 odsto pušača umire prerano, u proseku 14 godina ranije.

Zanimljivo je da je Švedska, zemlja sa najmanjim brojem pušača u EU, ujedno i zemlja sa najmanjom incidencom raka pluća. Podaci iz Finske, Luksemburga i Portugala takođe pokazuju korelaciju između manjeg broja pušača i broja obolelih od raka pluća.

Podaci Evropskog informativnog sistema za kancer (ECIS) pokazuju da je Srbija na drugom mestu u Evropi po stopi oboljevanja i smrtnosti od raka pluća, odmah iza Mađarske. 

“Nedvosmisleno je dokazana veza između malignih bolesti pluća i pušenja. Kod nas se ne sprovode nikakve kontrole duvana – ne postoji potpuna zabrana pušenja, medijske kampanje koje stalno o tome pričaju, zabranu reklamiranja na mestu prodaje, zabranu na internetu… sve se to mora istovremeno uraditi da bi se taj procenat smanjio, i da usled toga dođe i do manjeg oboljevanja”, kaže Krstev.

Očekuje se da će Evrostat objaviti svoj sledeći izveštaj o podacima o korišćenju cigareta 2027. godine.

izvor: https://www.euronews.rs/magazin/zdravlje/84236/u-kojim-zemljama-evrope-ima-najvise-pusaca-statistika-u-srbiji-zabrinjavajuca-u-odnosu-na-ostatak-kontinenta/vest