Kako na lokalne novinare deluje targetiranje novinara od strane predsednika i premijerke, Dragana J. Vučićevića i TV Pinka (spot), da li im izaziva autocenzuru, odnosno mogu li normalno da rade svoj posao pokušali su od svojih kolega da saznaju dopisnici Danasa.

„Oguglavanje“ u Novom Pazaru

Urednica portala Free media, Amela Bajrović, ocenjuje da „osiono ponašanje nekih funkcionera prema novinarima, negde ohrabruje i neke građane da svoja nezadovoljstva iskaljuju na novinarima nazivajući ih uvredljivim imenima i pišu preteće poruke“.

– Ekonomski problemi i borba za preživljavanje, dovode i do autocenzure novinara, koju ne skrivaju i, čak, otvoreno govore o njoj – naglašava Bajrović i dodaje da joj se čini „da su neki problemi mnogo vidljiviji u manjim sredinama, gde novinari sa ponosom rade za neke političke partije.

– Nazivam ih novinarima, ali mi međusobno znamo, da oni to nisu, već portparoli tih stranaka.

Bajrović ističe da, u ovom gradu, mali broj medija pokreće teme o kojima lokalna vlast nerado govori.

– Informisanje se, uglavnom, svodi na dnevne događaje i retki su novinari koji grebu u srž problema. Razlozi su različiti i većinom zavise od toga za koju medijsku kuću rade i šta je interes onih koji ih finansiraju. Jednostavno, zavise od donatora – konstatuje urednica portala Free media i ističe da su „različita targetiranja, ekonomski pritisci, neredovne i male plate, naterale mnoge da promene ovu profesiju“.

Posebno naglašava da među novinarima „manjka međusobnog razumevanja i solidarnosti“ i da je to rezultat „straha od gubitka posla, preživljavanja medija i uticaja različitih faktora na novinare“.

Salahudin Fetić, urednik lokalne Sandžak TV, kaže da je prošao targetiranje od strane političara i drugih medija.

Smatra da mora da se odvoji „targetiranje od prozivki ili posledica za počinjeno delo, izgovorenu reč“.

– Targetiranja se dešavaju u Sandžaku i Srbiji, i od strane političara prema medijima, ali i od strane medija prema političarima. Obe strrane imaju moć i upotreba te moći za rešavanje problema nije sporna. Sporna je zloupotreba i proganjanje stihijski, sistematski i kontinuirano – kaže Fetić i navodi primere da je pokojni muftija Muamer Zukorlić često bio na meti medija, „pokušavan je biti predstavljen kao kriminalac, rušilački faktor, opasnost po državu“ i to je doprinelo da „on, njegova porodica i saradnici budu ozbiljno ugroženi“.

Navodi primer i svog kolege iz Sjenice, Edina Hamidovića, koji je pre dve godine ubijen na ulici u tom gradu, „zbog javno izgovorenih stavova“ i „zbog toga mu je prećeno sa skupštinske govornice, a nadležni organi nisu ništa preduzimali“.

– Svako targetiranje je loše i štetno. Ali je isto tako sakrivanje iza navodnog targetiranja nekorektan način izbegavanja posledica za učinjeno delo i izgovorenu reč. Onog trenutka kada novinar počne da kalkuliše, da li će nešto da objavi plašeći se prozivki ili napada, treba da prestane da se bavi ovim poslom. Isto važi i za političare – zaključuje Fetić.

Nedžib Šehović, novinar Radija Sto plus (radio agencije Beta), kaže da na rad novinara u toj redakciji neće uticati izjave državnih zvaničnika i spotovi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom “ma koliko god to izgledalo zastrašujuće i podsećalo na vremena kada su se tako najavljivala i javnost pripremala na ubistva novinara i neistomišljenika”.

– Već godinama živimo i radimo u takvom okruženju, pa smo možda i navikli na svakodnevna targetiranja i pritiske. Zbog toga na mnoge takve pojave više i ne obraćamo pažnju što, verovatno, i nije dobro. Novinarima se mora omogućiti da slobodno rade svoj posao i da bez pritisaka, pogotovo onih kojih dolaze od nosilaca najvažnijih funkcija, informišu javnost – smatra Šehović.

Permanentno targetiranje novinara od strane predstavnika vlasti, prorežimskih medija i analitičara je „ozbiljna pretnja nezavisnosti medija, koja može da dovede do drugih ozbiljnijih posledica“.

Ovako aktuelnu situaciju u medijima vidi Nedžad Smailagić, urednik portala Sandžačke.rs.

Ocenjuje da su nezavisni mediji zbog kritikovanja vlasti postali meta različitih oblika pritisaka i zastrašivanja (verbalno zastrašivanje, pretnje, kampanje i krivično gonjenje na osnofu falsifikovanih Optužbi).

– Ako je novinar označen kao „državni neprijatelj“ suočava se sa diskriminacijom kada je u pitanju pristup informacijama, ograničavaju mu se prisustva događajima ili razgovori sa izvorima – naglašava Smailagić i podvlači da pritisak na novinare „dovodi do samocenzure, jer kad oseti strah od odmazde od strane političkih ili ekonomskih moćnika, odlučuju se za samocenzuru kako bi izbegli nepoželjne posledice“.

Smailagić tvrdi da je targetiranje lokalnih medija u Sandžaku, „daleko manje, srazmerno uticaju retkih nezavisnih medija, koji deluju na ovom području“.

Niš: Sezona otvorenog lova na neprijatelje svih “nivoa”, uz terminologiju koja nije normalna

Kampanja vlasti i provladinih televizija i tabloida protiv kritičkih medija na nacionalnom nivou, a pre svega protiv Danasa, Televizije N1 i televizije, novina i portala Nova, i te kako se održava na medije „na lokalu“ koji imaju sličnu uređivačku politiku, ocenjuju sagovornici Danasa iz niških medija.

Mediji i novinari u Nišu i unutrašnjosti Srbije i sami trpe različite vrste pretnji i pritiska, a da pritom nisu u fokusu domaćih i međunarodnih „zaštitara“ medijskih i novinarskih sloboda, poput njihovih kolega u Beogradu.

Uprkos tome, nastoje da kampanje vlasti protiv nacionalnih medija ili njih samih ne rezultiraju cenzurom ili autocenzurom, jer onda i profesija kojom nastoje da se bave na ozbiljan i odgovoran način gubi smisao, kažu.

“Iznenađenje je kad prođe dan a da se sa nacionalnih frekvencija ne vide i ne čuju kvalifikacije o ‘tajkunskim medijima’. Jedna je dimenzija kada tako nešto izgovori tabloidni medijski radnik, a sasvim druga kada to uporno izgovara premijerka ili predsednik države. Terminologija koju koriste nosioci najviših državnih funkcija kada se obraćaju novinarima pojedinih medija koji kritički izveštavaju sve češće prelazi granicu normalnog”, kaže Ivana Petrović, glavna urednica niškog Siti smart radija (City Smart radio).

Ona dodaje da se, nažalost, takva praksa primenjuje već čitavu dekadu i već smo oguglali na nju, što je poražavajuće.

Pritom postavlja logično pitanje: Ako se režim ne libi da javno napada novinare u prestonici, koji su ipak zaštićeniji i vidljiviji i u čiju zaštitu brže stanu i domaća i međunarodna udruženja – šta se događa u malim mestima, gde svako svakoga zna i gde nije problem odmah saznati gde novinar živi i kakve su mu porodične i životne okolnosti i navike?

“U manjim mestima lokalni šerifi se lako osokole, a posle ovakvih istupanja predsednika ili premijerke se i dodatno inspirišu, po sistemu: Kad oni sve to tako javno izgovaraju – znači da je dozvoljeno i poželjno, pa što ne bih i ja? I bukvalno je pitanje trenutka kada će takvo verbalno razračunavanje sa nezavisnim medjima i novinarima prerasti u fizičko nasilje. Takvih se stvari sećamo iz ne tako daleke prošlosti i poslednji je trenutak da medijska zajednica zauzme veoma čvrsti stav i povuče crvenu liniju, da ne bismo iznova skupljali solidarnu pomoć za upaljenu kuću nekog novinara ili za ne daj bože nešto još tragičnije”, kaže Petrović.

I Milan Zirojević, glavni i odgovorni urednik regionalnog portala Južne vesti, kaže da se etiketiranje kritičkih medija i kampanja protiv onih koje vrh režima, recimo premijerka Ana Brnabić, proglasi za nepodobne, odražava posredno i na regionalne i lokalne medije.

“Taj model ponašanja, s uživanjem ili iz straha, usvajaju i lokalni funkcioneri. Dešava se, tako, da Južne vesti i ne zovu i ne obaveštavaju o sednicama Gradskog veća, u utorak poslednji put. Miša Vasić je govorio da novinara štiti pošteno izveštavanje, i nemam ništa protiv da se pošteno analizira kako mediji izveštavaju, ali Brnabić je poslednja koja treba time da se bavi. To je samo nepotrebna zanesenost proizvodnjom neprijatelja”, kaže Zirojević.

On ocenjuje da će posledice po novinarstvo i medijsku krvnu sliku aktuelne i sličnih kampanja protiv medija i novinara koji nisu pod kontrolom vlasti biti tek vidljive.

“Cenzura jeste opcija vlasti, ali autocenzura ni kod regionalnih, ni kod lokalnih, ni kod nacionalnih medija nije i ne sme biti opcija”, zaključuje.

Srđan Nonić, građanski aktivista i glodur portala Niška inicijativa, takođe se slaže da se ovakve kampanje protiv nacionalnih medija održavaju i na medije “na lokalu”, te da one “šalju poruku i jednoj i drugoj strani”.

“Režimskim poslušnicima se na taj način poručuje da je otvorena sezona lova ne samo na medije, već na sve slobodne građane, pa i opoziciju. Slobodnim i nepokornim građanima i medijskim radnicima šalje se poruka ‘pazite šta radite i pišete, kod nas je sve u opciji’”, kaže Nonić.

On precizira da su te opcije “raznoliko nasilje, kampanja vređanja i targetiranja, ali i fizičkog nasilja”. U opciji su i tužbe protv medija i drugih, koje često padaju na sudu, ali se oni zbog toga ne brinu, ima se para da se to izdrži, kaže.

Policija i tužilaštvo pritom rade – ako uopšte rade, sporo i neefikasno, a “vrlo često se prave i blesavi“.

Nonić “priznaje” da se svi ovi pritisci i kampanje odražavaju na njegov rad.

“Dešava mi se da odugovlačim sa objavom nekog teksta jer već imam previše tužbi i postupaka”, kaže.

Pritom ocenjuje da je režim trenutno u „open season“ modu jer mu se “drma” pozicija.

“Iako su sada najjači, oni u stvari vide da je temperatura u društvu na granici ključanja. To malo aktivnog otpora koji se vidi mora se efikasno ugušiti, za primer svima”, dodaje.

Zaječar: „Valja se odupreti i pisati po pravdi i činjenicama“

Novinari iz Zaječara i Bora saglasni su da dugi niz godina vlada atmosfera straha u našem društvu i da je teško raditi u takvim uslovima, ali da su vremenom navikli na to.

Novinar iz Zaječara, Vlado Madžoski, kaže za Danas, da u atmosferi pretnji, straha, nišanjenja novinara teško je raditi novinarski posao.

“Naravno, valja se odupreti i pisati po pravdi i činjenicama. Tako će se osujetiti namere vlasti da uguši slobodu i demokratiju. Sve mi se više čini da su jako nervozni pod teretom brojnih afera, zloupotreba koje vidimo na svim nivoima. Valja izdržati ovaj frontalni napad i raditi posao novinara u skladu sa standardima profesije”, ističe Madžoski.

Saša Trifunović, dopisnik Bete, i vlasnik portal, “IST Media” iz Bora, smatra da targetiranje novinara od vrha vlasti ali i od lokalnih političara na vlasti traje već 12 godina, tako da su se na takvu klimu navikli.

“U sistemu u kome tužilaštvo gotovo i da ne postoji sve je dozvoljeno. U profesionalnim redakcijama to neće ostaviti posledice na uređivačku politiku, ali ostaje gorak ukus u ustima ako znamo da postoje izvršioci prljavih poslova zbog kojih neke naše kolege moraju da razmišljaju o svojoj bezbednosti i bezbednosti porodice”, kaže Trifunović.

Urednica portal Glas Zaječara, Anđela Risantijević, kaže da u ovoj zemlji novinari već dugo ne mogu normalno da obavljaju svoj posao, pogotovo ne novinari koji rade u manjim, lokalnim redakcijama.

“Oni koji nisu uspeli da osiguraju ekonomsku samostalnost svakodnevno su suočeni sa dilemom da li da se bore za slobodnu reč ili za sopstvenu egzistenciju. Mnogi su poklekli. Ja lično, iako sam prinuđena da se pored novinarstva bavim i drugim poslom da bih mogla da obezbedim sredstva za život, ne želim da podlegnem pritiscima. Targetiranje – bilo da je od strane komšije, kolege, službenika ili predsednika – nije prijatno, naravno. Kako biste se vi osećali da stalno brinete za sopstvenu bezbednost?”, upitala je Anđela Risantijević.

Urednik portal Zaječar Onlajn, Vladan Stanković, veruje da u Srbiji postoji više vrste novinara.

“Jedni od njih su oni kojima je u fokusu javni interes. Toj grupi novinara, targetiranje od strane najviših predstavnika državnih organa, kao i hajka od strane režimskih propagandnih glasila, ali i sve ostalo što se u našoj zemlji dešava, predstavlja samo dodatni podsticaj da što pre pobegnu od novinarskog posla, dakle odgovor je vrlo jednostavan, sve to deluje jako uznemirujuće i zabrinjavajuće”, objašnjava on i dodaje: „Činjenica je da novinari ne mogu normalno da rade svoj posao, a posebno u manjim lokalnim sredinama gde je negativan uticaj celokupne propagande još veći i izraženiji, a da li im to izaziva autocenzuru, zavisi kojoj grupi novinara pripadaju. Ako im je u fokusu javni interes, onda moraju da budu spremni na dodatnu žrtvu, probleme i vrlo često su pod velikim rizikom. Novinarima kojima nije stalo do javnog interesa, ovo okruženje je ogromna poslovna mogućnost, što bi naš narod rekao, ‘nebo je granica’, ali je u tom slučaju vrlo upitno da li su to uopšte novinari”.

Kragujevac: Ugroženi u naopakoj stvarnosti i rad u neprijateljskoj atmosferi

– Uvek je na rad novinara bilo reagovanja, jer se bave najjavnijim javnim poslom. Nekada drugoj strani zasmeta i gola informacija, češće kritički tekstovi, bude tu gunđanja, pisanja odgovora i demantija, stigne i poneka pretnja ili sudska tužba, ali to su pojedinačni slučajevi bez ugrožavanja profesije, kaže Miroslav Jovanović, urednik „Kragujevačkih” novina.

Međutim, po njemu, sadašnji pritisci na slobodne novinare, sve do brutalnih i opasnih pretnji, imaju posebnu specifičnu težinu, jer su podstaknuti, pa i dirigovani iz centara političke moći.

– Navodne kritike nezavisnih medija od strane visokih državnih funkcionera ustvari su tutkanje njihovih poslušnika na napade na novinare, upućivanje teških uvreda, sve do otvorenih pretnji smrću. Dakle, ko ne radi po diktatu režima ili se upusti u njegovu kritiku postaje politička meta, a u društvu koje je na granici ludila uvek mogu da iskoče i surovi egzekutori, ističe on.

Za Jovanovića najgore je što u očiglednim namerama vlasti da stvori sistem jednoumlja, slobodne novinare nema ko da zaštiti, jer su i ti „ovlašćeni zaštitnici” politički instrumentalizovani, pa su stavljeni na brisan prostor, uz opasnost da bukvalno budu oduvani.

– Slutim da će ti pristisci i pretnje biti sve jači kako poluge sadašnje vlasti budu popuštale, što se već događa, a kako se bliže izbori na raznim nivoima, pokušaji ućutkivanja nepodobnih novinara biće sve brutalniji. Plašim se da u slučaju nekih poraza sadašnjih vladajućih struktura neće biti mirne predaje vlasti, pri čemu će se „krivci” za to tražiti i među novinarima, a ježim se i od pomisli na moguće „kazne”.

– Ne osećam se ništa više ugroženo zbog najnovijeg laprdanja Predsednika i Premijerke  nego što se i inače osećam svaki dan ugroženo u naopakoj stvarnosti koju grade naprednjački političari potpomognuti ulizicama – medijskim profiterima. U lokalu ima žaba koje dižu nogu, ali ove kragujevačke, ne mogu da poskoče koliko njihov Predsednik i Premijerka, kad ih ubodu ose iz Birna, Krika, Danasa, Nove, N1… Ipak, poznati slučaj paljenja kuće kolegi iz Grocke, ukazuje da se ponekad i u lokalu nađu neki jurišnici na slobodu govora, koji mogu da budu opasni po život i imovinu, mada su opasniji po zdravu pamet, tvrdi Gordana Jocić, urednica Radija „Zlatousti”.

Po njoj „to je profesionalni rizik sa kojim se živi, ako neko od Gore ne odluči drugačije”.

– Naprednjacima odajem priznanje što se do sada nisu srozali na nivo svojih prethodnika među socijalistima koji su saučestvovali u ubistvu novinara, ali mislim da im ubijanje istine, morala i samopoštovanja kod konzumenta medijskih sadržaja baš ide od ruke, što ćemo, na žalost, osećati kao posledicu i kada ih najurimo sa vlasti, kaže ona za Danas.

Portal „Glas Šumadije” je nedavno organizovao tribinu, na kojoj su govorila četvorica opozicionih lidera, u sali Skupštine grada. Sala je bila puna, nije bilo incidenata, nije bilo provokacija.

– Tražili smo salu, platili zakup i dobili mogućnost da se građani okupe u svojoj kući. Što je incident u Srbiji, jer slične tribine u drugim mestima nije moguće organizovati ni u privatnim kafanama, ističe Jovanka Marović, urednica „Glasa Šumadije”.

S druge strane, kada su novinari ovog portala izveštavali o organizovanom odlasku na pomen žrtvama Oluje, o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da odlaze na mitinge predsednika države, dobili su saopštenje gradskog SNS-a u kome su nazvani „lokalnim novinarčićima u pokušaju”.

– Ni jedan ni drugi događaj ne odražavaju pravu atmosferu kada je o medijima reč u Kragujevcu. Vladajuća partija ima svoju televiziju, koju potpuno nezakonito svi plaćamo 60 miliona dinara budžetskih para godišnje. Nezavisni portali, jedan štampani medij i jedan crkveni radio bore se za opstanak, navodi ona.

I osvajaju slobodu, korak po korak.

– Da se vojničkim rečnikom izrazim, rovovoskoj borbi Srpska napredna stranka je u javni živost Srbije uvela novu normalnost u kojoj novinari ne pitaju a i kada to urade, bivaju naruženi. Mojoj generaciji novinara je, na žalost, zapalo da slobodu osvajamo celog života. Korak po korak, nekad nas vrate dva koraka unazad, ali ne odustajemo. Dobijena skupštinska sala simbolički je korak napred. A pripremamo i sledeći, najavljuje Jovanka Marović.

Za Bojanu Vlajović Savić, iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam „Res Publika” teško je oceniti u kojoj meri kampanja usmerena protiv medija koji nisu pod uticajem vlasti, a koju ovih dana vode najviši državni funkcioneri, utiče na rad lokalnih novinara, s obzirom da mnogi od njih često ističu da se ne plaše pretnji i da ih nikakvi pritisci neće odvratiti od posla koji obavljaju.

– Problem je što novinari koji izveštavaju u javnom interesu već dugo rade u neprijateljskoj atmosferi i što je za mnoge takvo stanje postalo uobičajeno i razumeju ga kao rizik posla koji obavljaju. Uz to, mnogi novinari na lokalu često i ne prepoznaju različite vrste pritisaka kojima su izloženi, pa ukoliko nije reč o ogoljenim pretnjama smrću ili fizičkim napadima, najčešće i ne prijavljuju neprijatnosti i slučajeve koji im se dešavaju, kaže ova naša sagovornica.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/ima-zaba-koje-dizu-nogu-kako-na-lokalne-novinare-deluje-kad-predsednik-i-premijerka-targetiraju-njihove-kolege/