Prošlog meseca, stajao sam u velikoj gomili na kraju Andrašijeve ulice u Budimpešti i čuo kako aktuelni mađarski lider Viktor Orban osuđuje Evropsku uniju, čija je njegova ionako nedemokratska nacionalna država još uvek punopravna članica. „Učinili bi nas Evropljanima, osetljivim i liberalnim – čak i da nas to ubije“, rekao je on. „Reči i dela kojima Brisel danas ide ka nama i Poljacima su kao reči i dela koja su obično rezervisana za neprijatelja. Osećamo deja vu dok čujemo odjeke Brežnjevljeve doktrine širom Evrope.” Ovo kaže čovek čiji ceo režim u velikoj meri zavisi od novca EU. To je kao da grizete ruku koja vas hrani. Publika je promrmljala u znak slaganja, iako je glasniji aplauz zadržala za rečenicu: „Mađarska će biti prva zemlja u Evropi koja će zaustaviti agresivnu LGBTQ propagandu ispred školskih kapija.” Nisam video ni jednu zastavu EU.

Ali onda sam stigao na miting opozicije na drugom kraju Andrašijeve ulice, nakon što sam prošao ogromnu duplu liniju autobusa sa Orbanovim pristalicama. Ovde je mnogo manja gomila mahala zastavama Unije. A ovde sam čuo i Petera Marki-Zaja, kandidata ujedinjene opozicije za prolećne parlamentarne izbore, kako kaže da će opozicija vratiti Mađarsku demokratiji i pravnim standardima EU. Povodom zloupotrebe evrofondova od strane Orbanovog režima, Marki-Zaj je izjavio da „treba da udružimo snage sa Evropskim javnim tužilaštvom, koje ne podriva naš suverenitet, već samo suverenitet kriminalaca“. Tada se velika grupa opozicionih kandidata iz šest stranki sa desne i leve strane političkog spektra nagurala na podijum da se zajedno fotografišu.

Pristojna šansa

Tada sam imao priliku da razgovaram sa samim Marki-Zajem, doteranim, dobro obučenim, 49-godišnjim čovekom koji brzo govori i koji je godinama bio prodavac u Kanadi i Sjedinjenim Državama. Rekao mi je na tečnom severnoameričkom engleskom: „Ja sam sve što se Viktor Orban pretvara da jeste.“ Marki-Zaj je konzervativni gradonačelnik u srcu mađarskog sela, pobožni hrišćanin i otac sedmoro dece. Ovo je briljantno podrilo imidž koji je širio Orbanov režim: njegova izborna kampanja do sada je bila usmerena protiv demonizovane, kosmopolitske levice. Na prvoj sednici Orban je izjavio da se opozicioni lideri „takmiče ko od njih može vladati Mađarima na milost i nemilost Brisela i Džordža Soroša“, ko bi mogao da bude novi paša (tj. osmanski vladar) Budimpešte. … Njihov cilj je da uzmu Mađarsku iz ruku (Device) Marije i stave ga pred noge Brisela”. Ali kao argument protiv konzervativnog katolika sa sela, ovo zvuči smešno.

Odjednom, postoje dobre šanse da bi opozicija  mogla pobedilti sledećeg proleća. Međutim, ovo će biti teška borba za šest različitih partija. Oni moraju da se ujedine u jednoj efektivnoj kampanji i zauzmu se za nestranačkog kandidata. Izbori neće biti potpuno slobodni i sigurno neće biti nefer. Orban kontroliše većinu medija u zemlji i već je besramno koristio državne resurse na izborima 2018. da podrži svoju stranku Fides i vladajuću koaliciju. Mađarska trenutno nije demokratska država. To je hibridni režim koji stoji negde između demokratije i diktature, koji je ograničavan, ali i podržavan članstvom zemlje u EU. Jedan vodeći nezavisni novinar mi je rekao, opisujući veliku i efikasnu propagandnu mašineriju Fidesa: „Orban je napravio ovu mašineriju novcem EU“.

Pretnja za celu EU

Evropska unija i njene demokratske države članice stoga imaju dužnost i istovremeno priliku da podrže obnovu demokratije u Mađarskoj. Kao što su gradonačelnici Budimpešte, Varšave i drugih gradova zahtevali, većina sredstava EU trebalo bi da ide direktno gradovima, opštinama i nevladinim organizacijama. (Orbanova vlada je smanjila finansiranje Budimpešte.) Kao što demokratski izabrani Evropski parlament poziva, Evropska komisija treba da uspostavi novi mehanizam koji kombinuje finansiranje EU sa vladavinom prava.

Komisija je trenutno uskratila sredstva iz Evropskog fonda za oporavak Mađarske i Poljske. Naime, usvajanje mađarskog nacionalnog plana oporavka trebalo bi da bude podložno mnogo strožijim odredbama o transparentnosti i korupciji. Već danas imamo opsežne dokaze o zloupotrebi evrofondova, uključujući izveštaje same Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF). U jednom za drugim tenderima takmiči se samo jedan ponuđač, a često se ispostavi da je on, na kraju, Orbanov oligarhijski prijatelj. U nekoliko slučajeva, uspešni ponuđači su bili blisko povezani sa članovima njegove šire porodice, kao što je naprimer njegov zet.

To svi znaju, ali evropski političari to ne vole da govore naglas. Premijeri država članica EU se stalno sastaju, zavise od svojih kolega da sklapaju političke sporazume unutar Unije, pa stoga nerado kritikuju jedni druge u javnosti. Ali postoji jedan viši imperativ. Korumpirane, neliberalne, nedemokratske države članice koje ne poštuju zakon nisu samo zlo same po sebi, već ugrožavaju čitavo funkcionisanje EU kao demokratskog političkog sistema zasnovanog na vladavini prava. U odnosu na Mađarsku, fokus na korupciji biće politički veoma važan u narednim mesecima, pošto je Marki-Zaj postao gradonačelnik na osnovu antikorupcijske kampanje i sada se kandiduje na nacionalnom nivou sa istom temom.

Služba za demokratiju

Zvaničnici EU bi, naravno, trebalo da ostanu striktno nepristrasni, ali izabrani evropski političari ne smeju da se uzdržavaju. Kako sam Marki-Zaj ističe, potrebne su vam direktne i jasne reči da biste prodrli u „mehuriće” koje stvara Orbanova propagandna mašinerija. Nije dovoljan običan briselski jezik.

Posebnu odgovornost ima nova nemačka vlada. Iako je sama Nemačka model liberalne demokratije, ona je u poslednjoj deceniji, nažalost, omogućila eroziju demokratije u Mađarskoj. Promena vlasti u Berlinu je idealan trenutak da se promeni poruka i ton. Posebno mislim na Zelene, koji su demokratiju i ljudska prava učinili ključnim delom svoje agende, ali i na njihove buduće koalicione partnere – slobodne i socijaldemokrate. Uostalom, to je novac nemačkih poreskih obveznika koji demokratura na Dunavu zloupotrebljava.

Orban je međunarodna ikona neliberalne desnice, uključujući Trampove Amerikance kao što je Taker Karlson iz Foks njuza. Onog dana kada sam napustio Budimpeštu, mađarsku prestonicu je posetila Francuskinja Marin le Pen, da razmeni komplimente sa Orbanom. Kada evropski lideri konačno progovore, neće samo iskoristiti pravu, iako malu, šansu da obnove demokratiju u jednoj prelepoj, istorijskoj srednjoevropskoj zemlji. Oni će takođe služiti demokratiji širom Evrope i šire.

Autor je profesor evropskih studija na Univerzitetu Oksford.

(Prevod Autonomija, izvor Dennik N, foto: Autonomija)

izvor: https://www.autonomija.info/evropa-mora-pomoci-u-obnavljanju-madjarske-demokratije.html