Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Španija ukida amnestiju za zločine iz Frankove ere

“Mučenja je bilo sve do 1975. i neki od optuženih bi ipak mogli ići na suđenje”

Published

on

Dve stranke koje čine koalicionu vladu u Španiji, Socijalistička partija (PSOE) i mlađi partner Unidas Podemos, podnele su amandman na nacrt Zakona o demokratskom sećanju koji nastoji da osigura da zločini počinjeni tokom režima bivšeg diktatora Fransiska Franka ne ostanu nekažnjeni, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Zločini počinjeni pod Frankovom diktaturom mogli bi da se sude kao zločini protiv čovečnosti pošto je španska koaliciona vlada pristala da okonča amnestiju koja se primenjuje na najmračnije decenije u istoriji zemlje u 20. veku, piše londonski Tajms.

Vladajući socijalisti premijera Pedra Sančesa i levičarski savez Podemos potpisali su sporazum o nekoliko amandmana na Zakon o demokratskom sećanju, koji bi omogućio sudovima da istražuju zločine koji su se dogodili tokom 36-godišnje vladavine generala Franka, koja je okončana 1975.

Do sada su, dodaje Tajms, zločini povezani s tim periodom — uključujući progone, mučenje i ubistva više od 100.000 ljudi u takozvanom belom teroru tokom i nakon građanskog rata — bili imuni od krivičnog gonjenja prema Zakonu o amnestiji usvojenom 1977. godine.

Izmenama se kaže da svi zakoni moraju biti u skladu s međunarodnim pravom, što znači da se amnestija ne primenjuje za „ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocid i torturu“.

Procesuiranje najvećeg broja zločina može biti teško jer su, ukazuje londonski list, mnogi počinioci mrtvi dok su streljački odredi, prisilni rad i koncentracioni logori postepeno ugašeni sredinom 60-ih.

Međutim, prema rečima madridskog istoričara Alehandra Kiroge, mučenja je bilo sve do 1975. i neki od optuženih bi ipak mogli ići na suđenje.

Ako bude usvojen s amandmanima, predlog Zakona o demokratskom sećanju, osmišljen da se bavi Frankovim nasleđem i finansira ekshumaciju hiljada žrtava sahranjenih u masovnim grobnicama, otvorio bi put tužiocima da istraže ratne zločine, genocid i mučenje počinjene tokom Frankove diktature, navodi Rojters dodajući da su amandmani u skupštinskoj proceduri.

Više od pola miliona ljudi je poginulo tokom građanskog rata 1936-39, a procenjuje se da je kasnije, tokom represije Frankove vlade, ubijeno oko 150.000 ljudi.

Iako je usvajanjem Zakona o amnestiji donesenog 1977. u okviru sporazuma poznatog kao „Pakt zaborava“ Španija nastojala da olakša tranziciju ka demokratiji posle Frankove smrti, to je sprečilo zemlju da se pozabavi svojom mračnom prošlošću.

Uprkos Paktu zaborava, ističe Rojters, Španija je bila pionir u upotrebi koncepta da su zločini poput genocida i mučenja toliko ozbiljni da se mogu krivično goniti preko granica, što je na kraju ohrabrilo druge zemlje kao što su Argentina ili Čile da istraže svoje zločine.

Bivši sudija Višeg suda Baltasar Garson pokušao je 2008. da istraži više od 110.000 nestanaka iz Frankove ere, ali su se njegovi napori završili tako što je bio optužen da je prekoračio svoj mandat istražnog sudije. Na kraju je oslobođen 2018.

Usvajanje Zakona o demokratskom sećanju bilo je ključno obećanje španske administracije levog centra, ali se pokazalo da je dobijanje odobrenja u parlamentu teže nego što se očekivalo, piše madridski Pais, navodeći da koalicionoj vladi nedostaje radna većina u donjem domu španskog parlamenta i da će morati da traži podršku drugih stranaka.

Vlada će sada morati da pregovara s katalonskom republikanskom levicom ERC-om, kao i s baskijskom nacionalističkom partijom PNV u pokušaju da ih uključi u amandman koji je, ističe madridski list, podnesen tri dana pre 20. novembra, dana kada je Franko umro 1975.

ERC, koja je podržala administraciju premijera Sančesa u brojnim pitanjima, pozivala je da se ključni aspekti Zakona o amnestji ponište kao uslov za podršku Zakona o demokratskom sećanju.

Izvori iz Podemosa navode da ne bi bilo razumno poništiti Zakon o amnestiji, na šta ERC poziva, između ostalog i zbog toga što je zakon bio veliko dostignuće za demokrate u to vreme.

Izvori iz stranke ERC u Kongresu, međutim, i dalje kažu da predložene promene ne idu dovoljno daleko, iako priznaju da su spremni da pregovaraju.

Socijalisti i Podemos podneli su oko 30 amandmana na Zakon o demokratskom sećanju, uključujući promenu imena Doline palih – kontroverznog mesta, koje je Franko izgradio navodno kao mesto pomirenja posle Španskog građanskog rata. Ali, ističe Pais, to je takođe postalo i počivalište diktatora i moćan simbol za krajnju desnicu, sve do njegove ekshumacije u oktobru 2019.

Amandmani takođe uključuju zabranu izlaganja portreta ili drugih umetničkih prikaza ličnosti povezanih s represijom iz Frankovog doba na javnim površinama i povlačenje počasnih odličja dodeljenih u okviru bezbednosnih snaga. Biće povučene i plemićke titule dodeljene za 33 ličnosti iz Frankovog režima.

Političari koji su učestvovali u podnošenju amandmana kažu da su svesni da s obzirom na protok vremena neće biti većih konkretnih pravnih posledica jer je većina odgovornih umrla, ali da će biti prilike da se utvrdi sudska istina što može imati reparativni i moralni efekat za porodice žrtava.

(Beta, foto: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/spanija-ukida-amnestiju-za-zlocine-iz-frankove-ere.html

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fridom haus: Demokratija u Srbiji u najvećem padu od svih zemalja u tranziciji

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa “Nacije u tranziciji 2023” koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. “Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru”, piše u izveštaju “Nacije u tranziciji 2023” Fridom hausa.

Published

on

By

“To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad”, navela je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan. Ona dodaje da ima mnogo razloga koji stoje iza ovakve ocene.

“Još imamo zamrznutu reformu pravosuđa u poslednjih nekoliko godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa. To je višegodišnji trend koji je doprineo ovom istorijskom padu. Ali takođe smo videli da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru. Dakle, ne samo da je integritet izbora pogođen optužbama za prevaru koje su smatrane verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima. Imali smo, naravno, i pogoršanje medijskog ambijenta ove godine. Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju. I kao što sam rekla, izbori u decembru su zaista bili kulminacija ili zaista savršena oznaka za ono što je tamo bila teška godina za demokratiju”, kaže Karpi.

izvor: https://insajder.net/prenosimo/fridom-haus-srbija-zabelezila-najveci-pad-u-demokratiji-medu-drzavama-u-tranziciji

Continue Reading

Trending