Studenti su želeli pismo da predaju lično, a pošto iz zgrade niko nije izašao, oni su nakon protesta pisma okačili o ogradu.

Pismo je pročitala studentkinja Olga, a mi ga prenosimo u celosti:

Dragi naši pripadnici i pripadnice Bezbednosno-informativne agencije,

Poslednjih dana i meseci ste nalazili načine kako da stupite u kontakt sa nama, pa smo mi došli i odlučili da vam taj posao olakšamo. Znamo da imate mnogo značajnog posla koji obavljate, nadamo se u korist države a ne u korist vlastodržaca koji sprovode samo svoju i volju sebi bliskih ljudi u cilju ostvarivanja ličnih interesa.

Vreme je danas lepo, lepše nego prethodnih dana, pa smo rešili da odgovorimo na vaš poziv na prijateljski razgovor. Kada se razgovor vodi na lokaciji koja nije poznata, bez ličnih stvari i dodatnih obaveštenja, između dve strane koje nikako nisu jednake, atmosfera nije ni malo prijateljska.

Došli smo da vam pokažemo kako razgovaraju kolege, drugari, prijatelji. Ali nismo došli sami, jer mi nismo sami. I to je ono protiv čega se teško boriti. Zajedništvo koje mi negujemo nije vama blisko i poznato i iz te pozicije shvatamo zašto nas ne razumete. Jednu stvar ćete, sigurni smo, razumeti – ne plašimo vas se jer državu čini društvo.

Da ponovim još jednom, državu čini društvo, a mi smo onaj deo društva koji je odbio da ćuti na sve ono loše. Dosta nam je!

Verujemo da je vaš poziv za rad u službi BIA u svojoj suštini human i treba da služi očuvanju naše zemlje i njenog međunarodnog integriteta, a samim tim i svih njenih građana. Vođeni ovim mišljenjem, pozivamo vas da stanete iza svih tih vrednosti za koje bismo trebali zajedno da se borimo. Sada je na vama da zauzmete stav i odlučite o tome šta su vrednosti kojima se vi vodite.

Srdačno,

Vaši studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/pismo-novosadskih-studenata-pripadnicima-bia-ne-plasimo-vas-se/

“Sama činjenica da je Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo odluku Višeg suda da se (bivši ministar građevinarstva Goran) Vesić brani sa slobode govori o tome da je počeo Novosadski proces”, naveo je Kostreš u saopštenju za javnost.

Dodao je da je Novosadski proces veoma značajan za sve građane, jer govori kako treba da izgledaju normalno društvo i normalna država u kojoj se poštuju zakoni i propisi, jednako za sve.

“Zbog toga je novosadski proces put kojim treba ići da bi se demontirala kriminalno-koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke i vladajućeg režima”, poručio je Kostreš.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/kostres-poceo-je-novosadski-proces-rezultat-ce-biti-demontaza-kriminalno-koruptivnog-rezima-video/

Dinko Gruhonjić, izvanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, novinar i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine, posljednjih je gotovo godinu dana meta prljave političke kampanje u kojoj, osim režimskih medija i raznih dužnosnika vlasti sudjeluje i sam srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić, koji Gruhonjića naziva ‘ustašom‘ te ga optužuje da je ‘antisrpski orijentiran‘.

Pošteđena nije ni Gruhonjićeva obitelj, i to ne samo posredno, nego i izravno nakon što je beogradska medijsko-politička tvornica laži Gruhonjićeva sina optužila da surađuje sa SOA-om, kao što to svakodnevno rade studentima koji prosvjeduju u Srbiji. Jednako brutalnu kampanju vodili su i protiv studenata iz Hrvatske koji su bili u posjetu Srbiji optužujući ih da su agenti SOA-a koji su došli u Srbiju kako bi rušili tamošnju vlast.

Povod za dopis hrvatskom državnom vrhu, koji je Gruhonjić poslao i HND-u, činjenica je da se i Jelena Milić, veleposlanica Republike Srbije u Hrvatskoj, sada uključila u kampanju linča protiv njega iznoseći na svojem Facebook-profilu neistine kojima ugrožava sigurnost Gruhonjićeva sina.

Odmah nakon objave na Facebooku srbijanske veleposlanice u Hrvatskoj, difamacijska kampanja nastavljena je istog dana u huškačkom Informeru, koji je objavio kako sin našega kolege u Hrvatskoj zapravo surađuje s hrvatskim tajnim službama na destabilizaciji Srbije infiltriranjem svojih agenata u organizaciju studentskih prosvjeda u Srbiji.

– Ambasadori stranih država bi morali da budu odgovorni i za sopstvene državljane koji se nalaze na privremenom radu u drugim državama, navodi u svojem obraćanju hrvatskom državnom vrhu kolega Gruhonjić dodajući kako se, umjesto toga, srbijanska veleposlanica Milić uključila u hajku na način koji izravno ugrožava sigurnost Gruhonjićeva sina u Hrvatskoj.

HND stoga poziva državni vrh kojem se Gruhonjić obratio da njegov apel shvati ozbiljno u cilju zaštite mladića koji je isključivo zbog svojeg obiteljskog podrijetla uvučen u politički glib koji ugrožava njegovu sigurnost u Republici Hrvatskoj.

izvor: https://www.seebiz.eu/drustvo/dinko-gruhonjic-pisao-milanovicu-i-plenkovicu-mojem-sinu-je-ugrozena-sigurnost/314116/

U Vučićevoj inscenaciji, lojalisti su rusofilna stranačka afilijacija, njemu fanatično odana i spremna da se nasilnički obračunava sa političkim protivnicima. Po njegovom vlastitom sudu, lojalisti su ekstremisti.

Problem je, međutim, u tome što je i sam Vučić ekstremist, ako imamo u vidu njegovu izjavu da ćemo za jednu ubijenu srpsku glavu uzeti sto muslimanskih. Postavlja se, stoga, logično pitanje: šta je ekstremnije od ekstremiste?

Da li se Vučić distancirao od svoje idiotske izjave? Ne znam. Ali činjenica da se on danas nalazi na poziciji šefa države ponešto govori i o nama, o mizeriji srpske politike i civilizacijskom padu koji smo doživeli kao društvo.

Drugu varalicu Vučić je izbacio pre neki dan, kada je pomenuo novosadski krug dvojke, nekakvu vojvođansku platformu i povratak Srbije u vreme pre jogurt revolucije. Pre toga, Vučić je poručio da Vojvodina nikad neće biti antisrpska.

Da se razumemo: Vojvodina je deo Srbije, ali nije Srbija; insistirati na tome nije nikakvo antisrpstvo. A kada je o vremeplovu reč, zašto bismo se vraćali u 1988. godinu? Zašto ne bismo otišli malo dublje u prošlost i dobro porazmislili o tome da li nam je ujedinjenje sa Srbijom uopšte i bilo potrebno?

Vučić neće trajati večito, a vojvođansko pitanje će se pre ili kasnije vratiti u središte javne pažnje. Namerno kažem vojvođansko, a ne autonomaško pitanje, jer je priča o autonomiji potpuno passe. Autonomija više nije dovoljna, pa se u formulaciji problema mora insistirati na vojvođanskom pitanju. To se pitanje mora zaoštriti, a politički asortiman proširiti. Pojava, dakle, vojvođanskih separatista mora biti sasvim normalna stvar. Politički ideal nezavisne države Vojvodine je legitiman – posebno je pitanje da li je i realan – pa i zagovornicima ove opcije mora biti omogućeno da se, pod istima uslovima kao i autonomaške i neautonomaške opcije, nadmeću za podršku građanstva.

Dve stvari pogoduju rečenom zaoštravanju. Prva je propast srpskog velikodržavlja. Dvadeseti vek je pokazao da je Velika Srbija nemoguć projekat, da je veoma destruktivan i da od njega treba odustati. Kao, uostalom, i od njegovog erzaca tzv. srpskog sveta. Pitanje, dakle, nije kolika, već kakva Srbija. Druga stvar se tiče ideološkog oslonca Velike Srbije, srpskog nacionalizma. Etnički ustrojen, agresivan i potpuno kompromitovan, srpski nacionalizam ne može biti temelj za buduće političko delanje. Njega u životu još održava Kosovo, ali mu politički realizam smanjuje uticaj.

Nakon Vučićevog despotizma, ozbiljna debate treba da se povede i o srpskoj crkvi, pošto je ona jedna od ključnih prepreka u konstituisanju Srba kao moderne građanske nacije. U budućoj reorganizaciji države, crkvu treba vratiti tamo gde joj je i mesto – u privatnu sferu. Ona je važna za verski identitet građana, ali ne i za njihov nacionalni identitet. To što srpska crkva sebe postulira kao nacionalnu instituciju govori o njenim političkim ambicijama, pa se sa njom mora voditi oštra politička borba. A to je nešto čemu jad od političkih aktera u Srbiji izgleda da nije rad.

Svedena na severnu Srbiju, Vojvodina se praktično izgubila iz javnog govora. To što se o njenim nadležnostima javno ne govori, to ne znači da je Vojvodina nestala kao autonomaška, republikanska ili indipendentistička politička preferencija. Kao takva, ona će preživeti naprednjake, ali je za njen delatan i institucionalan život potrebno mnogo više od puke smene na vlasti.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/vid-majorski-vojvodina/

To je ozbiljan pokušaj, ne smemo da mu se suprostavimo silom, već znanjem i odlaskom u narod da se objasni šta se dešava“, rekao je Vučić, koji je učestvovao na sednici vlade Srbije, na poziv premijera Miloša Vučevića.

Govoreći još o političkim prilikama, istakao je da je pritisak kosovskog premijera Aljbina Kurtija sve veći jer nastoji da Srpsku listu izbaci sa predstojećih, tamošnjih izbora.

„Smatra je glavnim protivnikom, remetilačkim faktorom, za razliku od mnogih drugih lista“, naveo je Vučić.

Vučić je najavio da se uskoro na dnevnom redu Skuštine Srbije može naći izbor novih ministara, umesto Gorana Vesića i Tomislava Momirovića, koji su podneli ostavke posle tragedije u Novom Sadu.

Takođe je rekao da namerava da Badnji dan i Božić provede u manastiru Hilandar, zajedno sa ministrom Nenadom Popovićem.

U isto vreme stiglo je i saopštenje LSV, čiji je osnivač Nenad Čanak, a na čijem čelu je sada Bojan Kostreš.

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) poručila je u saopštenju predsedniku Vlade Republike Srbije Milošu Vučeviću da prestane sa pretnjama profesorima i učenicima koji učestvuju u blokadama škola i podržavaju studentski protest.U saopštenju, ta stranka podseća da su pretnje otkazima iz „već poznate radikalske kuhinje“ i na tragu Šešeljevih progona univerzitetskih profesora iz 1998. godine.

„Vučeviću mora da bude jasno da građani neće dozvoliti otpuštanja prosvetnih radnika i da će braniti njihova ustavna i zakonska prava na slobodu mišljenja“, navodi LSV.

Iz te stranke ocenjuju da funkciju koju obavlja treba da napusti Miloš Vučević, sa svim članovima njegovog kabineta.

„Oni su državni službenici koji ne žele da rade u interesu građana i sasvim je jasno da moraju da odu“, zaključuju iz LSV-Vojvođani.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/vucic-vojvodina-platforma-srbija-lsv/

Ovih dana se širom srednje Evrope podigla velika prašina zbog gesta stalnog predstavnika Mađarske u Severnoatlanstkom vojnom savezu (NATO) Ištvana Baloga.

Balog je, naime, svojim kolegama u Briselu, podelio Nacionalni atlas Mađarske u kojem je i mapa te države iz 1918. godine. Naravno, ova pretrijanonska mapa obuhvata i delove drugih država – Slovačke, Ukrajine, Rumunije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.

Reklo bi se ništa čudno od populističke i nacionalističke vlasti Viktora Orbana.Reagovali su predstavnici „oštećenih“ država. Najoštrije Hrvatska.

A Srbija? Naravno ćuti. Ne govori ni reč.Isto kao što je prećutala postavljanje biste ratnog zločinca admirala Mikloša Hortija u zgradi mađarskog parlamenta.

Mesecima su brojne organizacije, partije i pojedinci pokušavali da ubede beogradske vlasti da izuste, makar i blagu, reč kritike na ovaj sramotan gest. Ništa. Horti je i dalje u parlamentu. Oćutala je ova vlast i navijački šal Viktora Orbana, a na njemu su takođe bile iscrtane granice Velike Mađarske, po kojima su Pančevo, Žabalj ili Zemun unutar ove Orbanove „šal države“.

Tada su veoma oštro reagovali i Rumunija i Slovačka i Hrvatska i Slovenija.

Samo u Beogradu glasan muk. Naravno, jasno nam je da su režimi u Budimpešti i Beogradu u raznim talovima. Njihovo „taljenje“ svi građani Vojvodine i Srbije osećaju na svojoj koži.

Rasprodaja Vojvodine i isprepletana mreža biznisa vlasti Srbije i Mađarske jasno ukazuju da se ne radi o bilo čemu drugom, do o velikoj ljubavi prema novcu. Orban i Vučić se međusobno kite ordenjem, nazivaju braćom i prijateljima, a zapravo se radi o interesima dva autokratska režima.

Broj Mađara u Vojvodini je, od te i takve silne ljubavi, sa 400.000 pao na 180.000. To je prava posledica vlasti novoradikala i Orbanove vojvođanske franšize Saveza vojvođanskih Mađara (VMSZ). Obe države su upućene jedna na drugu.

Mađarska može biti pravi most Srbije ka Evropskoj uniji. To će postati kada sa scene odu oba nedemokratska, autokratska i populistička režima

Aleksandar Marton

odbornik LSV – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina