Srbija u slučaju izručenja bahreinskog disidenta nije ispunila zahtev Evropskog suda za ljudska prava “zbog kratkog roka” između izdavanja mere tog suda i same ekstradicije.

To se navodi u odgovoru koji su nadležni u Srbiji dostavili sudu u Strazburu nakon što je Ali Ahmed Jaafar Mohamed izučen Brahreinu, iako je Evropski sud od Beograda tražio da to ne čini zbog rizika od torture u zemlji iz koje potiče.

Ovaj slučaj izazvao je oštre osude međunarodnih organizacija za ljudska prava. Iz Human Rights Watcha poručuju da su srpske vlasti izložile ozbiljnom riziku čoveka koji je pobegao od mučenja u Bahreinu i potražio utočište u Evropi.

U odgovoru nadležnih, koji prenosi nevladin Beogradski centar za ljudska prava, navodi se da je Srbija privremenu meru suda u Strazburu primila 21. januara u 19:57 časova, kao i da je Mohamed izučen Bahreinu 24. januara rano ujutru.

Dodaje se i da “navedeni državljanin Bahreina nije podneo zahtev za azil u Srbiji”, kao i da je Srbija “do sada uvek poštovala privremene mere Evropskog suda”.

Međunarodne osude poteza Srbije

Od momenta kada su nadležni u Srbiji od Strazbura primili meru zabrane ekstradicije, do trenutka izručenja Mohameda prošlo je više od dva dana.

“Priroda privremene mere zahteva hitno postupanje, upravo da bi se sprečilo nastupanje nenadoknadive štete i u ovom slučaju odložilo izručenje na teritoriju države u kojoj nekome preti opasnost od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja”, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.

Ova organizacija, koja je u Srbiji pomagala bahreinskom disidentu, najavila je podnošenje predstavke sudu u Strazburu posle odluke da i pored upozorenja, Ali Ahmed Jaafar Mohamed bude izručen.

Mohamed je 2013. godine pobegao iz svoje zemlje u kojoj je u odsustvu osuđen na tri doživotne kazne i dodatnih deset godina zatvora zbog “dela u vezi sa terorizmom”.

Human Rights Watch (HRW) upozorio je 27. januara da su kazne bahreinskom disidentu izrečene posle nepravičnih suđenja, i da su ga vlasti Bahreina podvrgavale mučenju i maltertiranju posle hapšenja zbog političkih demonstracija 2007. godine.

Potez Srbije, ali i Interpola koji je za njim na zahtev Bahreina raspisao poternicu, HRW je ocenio kao “zastrašujuć i nedopustiv”.

“Zastrašujuće je i neoprostivo to što su Srbija i Interpol sarađivali na vraćanju disidenta koji se suočava sa doživotnim zatvorom, uprkos nalogu Evropskog suda za ljudska prava koji je obustavio izručenje”, rekao je zamenik direktora HRW-a za Bliski istok Joe Stork.

Zašto je Srbija izručila disidenta?

Iz Ministarstva pravde Srbije, koje je odobrilo odluku o ekstradiciji, nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto je Mohamed izurčen uprkos meri Evropskog suda, te kako odgovaraju na kritike međunarodnih organizacija.

Nije jasno kako je disident iz Bahreina stigao u Beograd, ali se zna da su ga srpske vlasti uhapsile 3. novembra prošle godine.

Od tada je bio u pritvoru, iako je izrazio nameru da traži azil u Srbiji, navodeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja, politički i verski progon.

“Četiri puta je pisao Višem sudu u Beogradu. Dodatno je naveo da mu je u Bahreinu pretila opasnost od progona kao nekome ko se zalagao za prava radnika i da se nakon 2011. godine našao na crnoj listi režima u Bahreinu. Našao se na spisku političkih aktivista koji nisu bili podobni za vladajuću kraljevsku porodicu”, rekao je za RSE 28. januara njegov advokat Marko Štambuk.

U odgovoru na navode vlasti da Mohamed nije podneo zahtev za azil u Srbiji, iz Beogradskog centra za ljudska prava poručuju da su se nadležni u postupku ekstradicije oglušili o njegove pisane molbe da mu se omogući pristup postupku azila.

Srbija je pokrenula ekstradicioni postupak nakon što je Interpol na zahtev Bahreina izdao poternicu, a Mohamed je 24. januara privatnim letom prebačen u zemlju iz koje je pobegao plašeći se za svoj i život svoje porodice.

Koje je obaveze Srbija prekršila?

Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru tražeći od Beograda da obustavi ekstradiciju do 25. februara kako bi se ispitali “mogući rizici od torture i/ili zlostavljanja sa kojima bi se suočio ako bude izručen Bahreinu”, zemlji koja je više puta optuživana za političku represiju i kršenje ljudskih prava.

Sud je takođe naložio Srbiji da od Bahreina zatraži informacije da li će imati pravo na revidiranje kazne doživotnog zatvora na koju je osuđen.

I pored ovakvog zahteva, Srbija ga je izručila kršeći tako Evropsku konvenciju za ljudska prava kao i domaće propise.

Oni nalažu da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

“Može se očekivati da Evropski sud utvrdi da je Srbija povredila odredbe Evropske konvencije, a to onda znači da će se tražiti dodatno objašnjenje zašto je to učinjeno i najverovatnije će Srbija biti obavezana da nadoknadi štetu podnosiocu predstavke. To znači da će poreski obveznici Srbije plaćati štetu zbog propusta nadležnih organa”, kaže advokat Marko Štambuk.

Ovo je prvi put da je Srbija odbila da uradi ono što je od nje tražio Evropski sud za ljudska prava, ali nije prvi put da izručuje strane državljane uprkos pozivima međunarodnih organizacija da to ne čini.

Turskoj je 2017. godine izručen kurdski politički aktivista Dževdet Ajaz, iako je protiv toga bio Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija.

Zašto je Mohamed pobegao iz Bahreina?

Human Rights Watch dokumentovao je masovne zloupotrebe i kršenja prava u Bahreinu tokom suđenja političkim disidentima i kritičarima vlasti, a izveštaj ove organizacije iz 2010. godine uključio je i slučaj Ali Ahmeda Mohameda.

HRW navodi da su ga vlasti mučile tokom ispitivanja nakon hapšenja zajedno sa drugim demonstrantima 2007. godine, zbog učešća u nizu demonstracija protiv navodnih zloupotreba od strane snaga bezbednosti Bahreina.

Tada je bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog krivičnih dela koja su uključivala nedozvoljeno okupljanje i držanje oružja. Mohamed je govorio da je pritvaran na duže periode i da su ga ispitivači tukli nogama dok je bio vezan lisicama.

Oslobođen je 2009. godine zajedno sa drugim političkim zatvorenicima, uz kraljevsko pomilovanje.

U oktobru 2013, nakon što je pobegao iz Bahreina, sud u toj zemlji ga je, uz još osam osoba, osudio na doživotni zatvor pod optužbama za terorizam. Prema izveštajima lokalnih medija, četvorica optuženih koji su prisustvovali suđenju izjavili su da su njihova priznanja izuđena torturom, ali je sud ignorisao ove iskaze.

U februaru 2015. godine, Mohamed je ponovo u odsustvu osuđen na doživotni zatvor i oduzeto mu je bahreinsko državljanstvo zbog optužbi za veze sa militantnom grupom koja je optužena za bombaški napad u kojem su 2014. godine ubijena dva bahreinska policajca i jedan oficir iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šestoro drugih optuženih u ovom slučaju osuđeno je na doživotni zatvor, a trojica su osuđena na smrt, uprkos navodima o mučenju.

Bahrenin na meti kritika međunarodnih organizacija

Doživotni zatvori za protivnike režima i smrtne kazne u Bahreinu predmet su kritika međunarodnih institucija i organizacija.

Ovu ostrvsku zemlju u Persijskom zalivu vodi sunitska kraljevska porodica Al-Kalifa, koja često ograničava politička prava, građanske slobode i oštro se obračunava sa šiitskim delom populacije.

Na čelu parlamentarne monarhije je kralj Hamad Isa al-Halifa, a 80 posto članova vlade dolazi iz kraljevske porodice.

U izveštaju HRW-a navodi se da je nakon što je nasledio svog oca 1999. godine, kralj Hamad preduzeo značajne reforme, oslobodio hiljade političkih zatvorenika i pozvao na povratak stotina građana koji su bili prognani. Vlast je ratifikovala i Konvenciju protiv torture i pozvala delegaciju UN da poseti zemlju.

Do 2005, kada je Bahrein sa zakašnjenjem predstavio prvi izveštaj Komitetu protiv torture, činilo se da vlada može legitimno da tvrdi da je prestala sa praksom mučenja, navodi se u izveštaju HRW-a, i dodaje da se situacija promenila 2007. sa porastom političkih tenzija u zemlji.

Na ulične demonstracije pripadnika većinske šiitske zajednice zbog diskriminacije od strane vlasti u kojoj dominiraju suniti, odgovoreno je hapšenjima velikih razmera.

Snage bezbednosti koristile su, kako se navodi, repertoar tehnika mučenja kako bi od uhapšenih iznudili priznanja, poput elektro-šokova i premlaćivanja, što su vlasti kategorički negirale.

Ujedinjene nacije, Evropski parlament i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava više puta su upozoravale Bahrein zbog torture i smrtnih kazni.

U aprilu 2018. godine, Komesarijat UN za ljudska prava pozvao je na ponovno suđenje četvorici muškaraca koje je bahreinski vojni sud osudio na smrt nakon priznanja koja su iznuđena mučenjem.

UN su pozdravile odluku kralja Bahreina da im smrtnu kaznu pod optužbama za terorizam preinači u doživotni zatvor, ali i upozorile da su optuženi pre izricanja presude nasilno odvođeni, da su držani u samicama i podvrgnuti mučenju i maltretiranju.

HRW je u izveštaju iz 2010. godine pozvao Sjedinjene Države, Francusku i Veliku Britaniju, zemlje koje imaju značajne bezbednosne veze sa Bahreinom, da podstaknu vladu te zemlje da preuzme hitne korake za okončanje torture od strane bezbednosnih snaga.

Kakvi su odnosi Srbije sa Bahreinom?

Iako geografski daleko, kraljevina Bahrein je Srbiji “blizu srca”.

To je u martu 2021. tokom posete ovoj zemlji poručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Zemlja koja nam pruža nesebičnu podršku kada je potrebno šaljući nam značajnu količinu medicinske opreme i to nikada nećemo zaboraviti”, rekao je Vučić nakon svečanog dočeka u Manami, glavnom gradu Bahreina, gde se sastao sa kraljem Hamadom bin Isom al Kalifom.

Bahrein je u januaru 2021. zbog pandemije korona virusa uputio Srbiji pomoć u medicinskoj opremi.

Nepunih mesec dana posle Vučićeve posete, u Beograd je 5. aprila stigla delegacija Bahreina predvođena šeikom Naserom bin Hamadom Al Kalifom, izaslanikom kralja.

Vučić je izjavio da će Bahrein u Srbiji imati “iskrenog prijatelja i veoma lojalnog saradnika”. Kraljev izaslanik je odgovorio da je otvaranje zvaničnih kanala komunikacije važan korak kako bi se olakšala, unapredila i ojačala saradnja.

Tokom posete Vučić i šeik Naser bin Hamad bin Isa Al Kalifa prisustvovali su prikazu naoružanja i opreme na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda. Održan je poslovni forum Srbija – Bahrein.

Specijalni izaslanik bahreinskog kralja prisustvovao je u junu 2017. i inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beogradu.

Srbija i Bahrein potpisali su marta 2021. Memorandum o političkoj saradnji ministarstava spoljnih poslova, kao prvi sporazum između dve zemlje.

Politički odnosi su dobri i u usponu, navodi na sajtu Ministarstvo spoljnih poslova, a tokom ovogodišnjih poseta zvaničnika najavljeno je i otvaranje ambasada u Beogradu i Manami.

Trenutno, ambasada Bahreina u Rusiji pokriva Srbiju, dok Bahrein pokriva ambasada Srbije u Kuvajtu.

Iva Martinović

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-bahrein-izucenje-strazbur/31676317.html