Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija pred sudom u Strazburu zbog izručenja disidenta Bahreinu

Iz Human Rights Watcha poručuju da su srpske vlasti izložile ozbiljnom riziku čoveka koji je pobegao od mučenja u Bahreinu i potražio utočište u Evropi

Published

on

Srbija u slučaju izručenja bahreinskog disidenta nije ispunila zahtev Evropskog suda za ljudska prava “zbog kratkog roka” između izdavanja mere tog suda i same ekstradicije.

To se navodi u odgovoru koji su nadležni u Srbiji dostavili sudu u Strazburu nakon što je Ali Ahmed Jaafar Mohamed izučen Brahreinu, iako je Evropski sud od Beograda tražio da to ne čini zbog rizika od torture u zemlji iz koje potiče.

Ovaj slučaj izazvao je oštre osude međunarodnih organizacija za ljudska prava. Iz Human Rights Watcha poručuju da su srpske vlasti izložile ozbiljnom riziku čoveka koji je pobegao od mučenja u Bahreinu i potražio utočište u Evropi.

U odgovoru nadležnih, koji prenosi nevladin Beogradski centar za ljudska prava, navodi se da je Srbija privremenu meru suda u Strazburu primila 21. januara u 19:57 časova, kao i da je Mohamed izučen Bahreinu 24. januara rano ujutru.

Dodaje se i da “navedeni državljanin Bahreina nije podneo zahtev za azil u Srbiji”, kao i da je Srbija “do sada uvek poštovala privremene mere Evropskog suda”.

Međunarodne osude poteza Srbije

Od momenta kada su nadležni u Srbiji od Strazbura primili meru zabrane ekstradicije, do trenutka izručenja Mohameda prošlo je više od dva dana.

“Priroda privremene mere zahteva hitno postupanje, upravo da bi se sprečilo nastupanje nenadoknadive štete i u ovom slučaju odložilo izručenje na teritoriju države u kojoj nekome preti opasnost od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja”, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.

Ova organizacija, koja je u Srbiji pomagala bahreinskom disidentu, najavila je podnošenje predstavke sudu u Strazburu posle odluke da i pored upozorenja, Ali Ahmed Jaafar Mohamed bude izručen.

Mohamed je 2013. godine pobegao iz svoje zemlje u kojoj je u odsustvu osuđen na tri doživotne kazne i dodatnih deset godina zatvora zbog “dela u vezi sa terorizmom”.

Human Rights Watch (HRW) upozorio je 27. januara da su kazne bahreinskom disidentu izrečene posle nepravičnih suđenja, i da su ga vlasti Bahreina podvrgavale mučenju i maltertiranju posle hapšenja zbog političkih demonstracija 2007. godine.

Potez Srbije, ali i Interpola koji je za njim na zahtev Bahreina raspisao poternicu, HRW je ocenio kao “zastrašujuć i nedopustiv”.

“Zastrašujuće je i neoprostivo to što su Srbija i Interpol sarađivali na vraćanju disidenta koji se suočava sa doživotnim zatvorom, uprkos nalogu Evropskog suda za ljudska prava koji je obustavio izručenje”, rekao je zamenik direktora HRW-a za Bliski istok Joe Stork.

Zašto je Srbija izručila disidenta?

Iz Ministarstva pravde Srbije, koje je odobrilo odluku o ekstradiciji, nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto je Mohamed izurčen uprkos meri Evropskog suda, te kako odgovaraju na kritike međunarodnih organizacija.

Kordon policajaca salutira Maji Popović, ministarki pravde u Vladi Srbije, prilikom njene posete zatvoru u Pančevu, na 20 kilometara od Beograda, 8. oktobra 2021. Kabinet ministarke se povodom odluke o isporučivanju državljanina Bahreina nije oglasio.
Kordon policajaca salutira Maji Popović, ministarki pravde u Vladi Srbije, prilikom njene posete zatvoru u Pančevu, na 20 kilometara od Beograda, 8. oktobra 2021. Kabinet ministarke se povodom odluke o isporučivanju državljanina Bahreina nije oglasio.

Nije jasno kako je disident iz Bahreina stigao u Beograd, ali se zna da su ga srpske vlasti uhapsile 3. novembra prošle godine.

Od tada je bio u pritvoru, iako je izrazio nameru da traži azil u Srbiji, navodeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja, politički i verski progon.

“Četiri puta je pisao Višem sudu u Beogradu. Dodatno je naveo da mu je u Bahreinu pretila opasnost od progona kao nekome ko se zalagao za prava radnika i da se nakon 2011. godine našao na crnoj listi režima u Bahreinu. Našao se na spisku političkih aktivista koji nisu bili podobni za vladajuću kraljevsku porodicu”, rekao je za RSE 28. januara njegov advokat Marko Štambuk.

U odgovoru na navode vlasti da Mohamed nije podneo zahtev za azil u Srbiji, iz Beogradskog centra za ljudska prava poručuju da su se nadležni u postupku ekstradicije oglušili o njegove pisane molbe da mu se omogući pristup postupku azila.

Srbija je pokrenula ekstradicioni postupak nakon što je Interpol na zahtev Bahreina izdao poternicu, a Mohamed je 24. januara privatnim letom prebačen u zemlju iz koje je pobegao plašeći se za svoj i život svoje porodice.

Koje je obaveze Srbija prekršila?

Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru tražeći od Beograda da obustavi ekstradiciju do 25. februara kako bi se ispitali “mogući rizici od torture i/ili zlostavljanja sa kojima bi se suočio ako bude izručen Bahreinu”, zemlji koja je više puta optuživana za političku represiju i kršenje ljudskih prava.

Sud je takođe naložio Srbiji da od Bahreina zatraži informacije da li će imati pravo na revidiranje kazne doživotnog zatvora na koju je osuđen.

I pored ovakvog zahteva, Srbija ga je izručila kršeći tako Evropsku konvenciju za ljudska prava kao i domaće propise.

Oni nalažu da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

“Može se očekivati da Evropski sud utvrdi da je Srbija povredila odredbe Evropske konvencije, a to onda znači da će se tražiti dodatno objašnjenje zašto je to učinjeno i najverovatnije će Srbija biti obavezana da nadoknadi štetu podnosiocu predstavke. To znači da će poreski obveznici Srbije plaćati štetu zbog propusta nadležnih organa”, kaže advokat Marko Štambuk.

Ovo je prvi put da je Srbija odbila da uradi ono što je od nje tražio Evropski sud za ljudska prava, ali nije prvi put da izručuje strane državljane uprkos pozivima međunarodnih organizacija da to ne čini.

Turskoj je 2017. godine izručen kurdski politički aktivista Dževdet Ajaz, iako je protiv toga bio Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija.

Zašto je Mohamed pobegao iz Bahreina?

Human Rights Watch dokumentovao je masovne zloupotrebe i kršenja prava u Bahreinu tokom suđenja političkim disidentima i kritičarima vlasti, a izveštaj ove organizacije iz 2010. godine uključio je i slučaj Ali Ahmeda Mohameda.

HRW navodi da su ga vlasti mučile tokom ispitivanja nakon hapšenja zajedno sa drugim demonstrantima 2007. godine, zbog učešća u nizu demonstracija protiv navodnih zloupotreba od strane snaga bezbednosti Bahreina.

Tada je bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog krivičnih dela koja su uključivala nedozvoljeno okupljanje i držanje oružja. Mohamed je govorio da je pritvaran na duže periode i da su ga ispitivači tukli nogama dok je bio vezan lisicama.

Oslobođen je 2009. godine zajedno sa drugim političkim zatvorenicima, uz kraljevsko pomilovanje.

U oktobru 2013, nakon što je pobegao iz Bahreina, sud u toj zemlji ga je, uz još osam osoba, osudio na doživotni zatvor pod optužbama za terorizam. Prema izveštajima lokalnih medija, četvorica optuženih koji su prisustvovali suđenju izjavili su da su njihova priznanja izuđena torturom, ali je sud ignorisao ove iskaze.

U februaru 2015. godine, Mohamed je ponovo u odsustvu osuđen na doživotni zatvor i oduzeto mu je bahreinsko državljanstvo zbog optužbi za veze sa militantnom grupom koja je optužena za bombaški napad u kojem su 2014. godine ubijena dva bahreinska policajca i jedan oficir iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šestoro drugih optuženih u ovom slučaju osuđeno je na doživotni zatvor, a trojica su osuđena na smrt, uprkos navodima o mučenju.

Bahrenin na meti kritika međunarodnih organizacija

Doživotni zatvori za protivnike režima i smrtne kazne u Bahreinu predmet su kritika međunarodnih institucija i organizacija.

Ovu ostrvsku zemlju u Persijskom zalivu vodi sunitska kraljevska porodica Al-Kalifa, koja često ograničava politička prava, građanske slobode i oštro se obračunava sa šiitskim delom populacije.

Na čelu parlamentarne monarhije je kralj Hamad Isa al-Halifa, a 80 posto članova vlade dolazi iz kraljevske porodice.

U izveštaju HRW-a navodi se da je nakon što je nasledio svog oca 1999. godine, kralj Hamad preduzeo značajne reforme, oslobodio hiljade političkih zatvorenika i pozvao na povratak stotina građana koji su bili prognani. Vlast je ratifikovala i Konvenciju protiv torture i pozvala delegaciju UN da poseti zemlju.

Do 2005, kada je Bahrein sa zakašnjenjem predstavio prvi izveštaj Komitetu protiv torture, činilo se da vlada može legitimno da tvrdi da je prestala sa praksom mučenja, navodi se u izveštaju HRW-a, i dodaje da se situacija promenila 2007. sa porastom političkih tenzija u zemlji.

Na ulične demonstracije pripadnika većinske šiitske zajednice zbog diskriminacije od strane vlasti u kojoj dominiraju suniti, odgovoreno je hapšenjima velikih razmera.

Snage bezbednosti koristile su, kako se navodi, repertoar tehnika mučenja kako bi od uhapšenih iznudili priznanja, poput elektro-šokova i premlaćivanja, što su vlasti kategorički negirale.

Ujedinjene nacije, Evropski parlament i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava više puta su upozoravale Bahrein zbog torture i smrtnih kazni.

U aprilu 2018. godine, Komesarijat UN za ljudska prava pozvao je na ponovno suđenje četvorici muškaraca koje je bahreinski vojni sud osudio na smrt nakon priznanja koja su iznuđena mučenjem.

UN su pozdravile odluku kralja Bahreina da im smrtnu kaznu pod optužbama za terorizam preinači u doživotni zatvor, ali i upozorile da su optuženi pre izricanja presude nasilno odvođeni, da su držani u samicama i podvrgnuti mučenju i maltretiranju.

HRW je u izveštaju iz 2010. godine pozvao Sjedinjene Države, Francusku i Veliku Britaniju, zemlje koje imaju značajne bezbednosne veze sa Bahreinom, da podstaknu vladu te zemlje da preuzme hitne korake za okončanje torture od strane bezbednosnih snaga.

Kakvi su odnosi Srbije sa Bahreinom?

Iako geografski daleko, kraljevina Bahrein je Srbiji “blizu srca”.

To je u martu 2021. tokom posete ovoj zemlji poručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Zemlja koja nam pruža nesebičnu podršku kada je potrebno šaljući nam značajnu količinu medicinske opreme i to nikada nećemo zaboraviti”, rekao je Vučić nakon svečanog dočeka u Manami, glavnom gradu Bahreina, gde se sastao sa kraljem Hamadom bin Isom al Kalifom.

Bahrein je u januaru 2021. zbog pandemije korona virusa uputio Srbiji pomoć u medicinskoj opremi.

Nepunih mesec dana posle Vučićeve posete, u Beograd je 5. aprila stigla delegacija Bahreina predvođena šeikom Naserom bin Hamadom Al Kalifom, izaslanikom kralja.

Vučić je izjavio da će Bahrein u Srbiji imati “iskrenog prijatelja i veoma lojalnog saradnika”. Kraljev izaslanik je odgovorio da je otvaranje zvaničnih kanala komunikacije važan korak kako bi se olakšala, unapredila i ojačala saradnja.

Tokom posete Vučić i šeik Naser bin Hamad bin Isa Al Kalifa prisustvovali su prikazu naoružanja i opreme na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda. Održan je poslovni forum Srbija – Bahrein.

Specijalni izaslanik bahreinskog kralja prisustvovao je u junu 2017. i inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beogradu.

Srbija i Bahrein potpisali su marta 2021. Memorandum o političkoj saradnji ministarstava spoljnih poslova, kao prvi sporazum između dve zemlje.

Politički odnosi su dobri i u usponu, navodi na sajtu Ministarstvo spoljnih poslova, a tokom ovogodišnjih poseta zvaničnika najavljeno je i otvaranje ambasada u Beogradu i Manami.

Trenutno, ambasada Bahreina u Rusiji pokriva Srbiju, dok Bahrein pokriva ambasada Srbije u Kuvajtu.

Iva Martinović

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-bahrein-izucenje-strazbur/31676317.html

SLOBODNA VOJVODINA

Poslovi kineskih firmi koje su radile na Železničkoj stanici: Pominju se i Veselinović i Radoičić

Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile

Published

on

By

Kako piše Radio Slobodna Evropa, u pitanju je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.

CRIC&CCCC je angažovan na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica.

U okviru tog projekta rekonstrisana je stanična zgrada u Novom Sadu čija se betonska nadstrešnica obrušila 1. novembra ubivši 14 ljudi, dok su tri osobe teško povređene.

CRIC&CCCC i srpske vlasti tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.

Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa “Miloš Veliki”.

Pruga Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica

Deonice Beograd Centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica na severu zemlje, dužine 108 kilometara, deo su brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru koje je deonica do Stare Pazove, puštena je u saobraćaj u februaru 2022.

Otvaranje pruge Novi Sad – Subotica najavljeno je za kraj novembra, a rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu bila je deo tog kapitalnog projekta.

Ove deonice finansirane su uglavnom iz kredita kineske Eksim banke i proglašene su od izuzetnog značaja za Srbiju.

Projekat brze pruge Beograd – Budimpešta započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine.

Dogovoren je kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative “Pojas i put”, strateškog cilja Kine za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.

Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Ova zemlja je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.

Koridor 11 – Surčin – Obrenovac

Deonica koridora 11 od Surčina do Obrenovca dužine 17,6 kilometara, čiji je izvođač bio CCCC, otvorena je u decembru 2019. nakon trogodišnjih radova.

To je poslednja deonica auto puta Beograd – Čačak. Prema sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uglavnom je finansirana zajmom od kineske Eksim banka, dok su izdvajanja iz budžeta Srbije bila 15 odsto.

Novi Beograd – Surčin

Ova deonica, duga osam kilometara, predstavlja vezu između Beograda i auto-puta “Miloš Veliki” koji vodi do Čačka u centralnoj Srbiji.

Projekat koji je izvodio CCCC proglašen je od izuzetnog značaja za Srbiju jer, kako je navedeno, predstavlja vezu između Beograda i autoputa “Miloš Veliki”. Osnov za ovaj posao bio je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine.

Autoput ‘Miloš Veliki’, deonica Preljina – Požega

Deonica Preljina–Požega na zapadu Srbije deo je autoputa E-763 “Miloš Veliki”, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.

Ovu deonicu dužine 31 kilometar radi CCCC.

Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da skoro trećinu trase čine planirani mostovi i tuneli.

Deo ove deonice dužine oko 11,5 kilometara otvoren je u januaru 2022, a drugi deo bi prema najavama vlasti trebalo da bude završen sredinom 2025. godine.

Rokovi koji su zvaničnici davali, pomerani su više puta.

CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došao direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.

Kineski izvođač je 2021. angažovao kao podizvođača kamenolom Slovac za obezbeđivanje tucanika – drobljenog kamena.

Suvlasnici kamenoloma u to vreme bili su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kojima su mesec dana nakon tog angažmana SAD uvele sankcije.

Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.

Nadležna ministarstva su od kineskog investitora tražila da hitno rekonstruiše i vrati spomenik od istorijskog značaja.

Spomenik je nakon obnavljanja postavljen u oktobru ove godine na novoj lokaciji.

Takođe se u izveštaju međunarodne organizacije Just Finance (Pravedne finansije), koja istražuje kineska ulaganja širom sveta, navodi da je projekat izgradnje autoputa E-763 imao negativan uticaj na životnu sredinu, piše Radio Slobodna Evropa.

U izveštaju iz 2022. navodi se da je uočeno ugrožavanje ekosistema na reci Moravi.

Kompanija CCCC i Ministarstvo građevine nisu tada odgovorili na upit RSE o ovom izveštaju.

Severna obilaznica oko Čačka

Krajem maja potpisan je Memorandum o razumevanju između Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, Grada Čačka i CCCC za projekat Severne obilaznice grada Čačka.

U saopštenju “Puteva Srbije” je navedeno da projekat podrazumeva i izgradnju mosta preko Zapadne Morave.

Pruga Pančevo – Subotica

Da će CRIC biti angažovan na rekonstrukciji pruge Pančevo – Subotica objavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Tokom njegove posete kineskom Guangdžou u septembru, na sajtu Ministarstva je objavljeno da je CRIC jedna od dve kineske firme koje su najavile učešće u novim projektima u Srbiji.

Vesić je tada novinarima rekao da su se te dve kineske kompanije, CRIC i Šandong, do sada najbolje pokazale u Srbiji, izrazivši zadovoljstvo zbog interesovanja i za nove projekte u zemlji.

Vesić je tada rekao da CRIC radi na obnovi pruge Sombor – Vrbas duge 53 kilometara, kao i na pruzi Novi Sad – Bogojevo – Subotica dužine 50 kilometara.

CCCC bio na crnoj listi Svetske banke

Kompanija CCCC, u većinskom državnom vlasništvu, jedna je od najvećih svetskih kompanija koja radi u više od 150 zemalja.

Bavi se projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturnim objektima kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, nadvožnjaci, brze pruge, metroi, naftne platforme i luke.

Kompanija je bila na crnoj listi Svetske banke zbog navodnih lažnih licitacija za ugovor o autoputu na Filipinima. CCCC je tada saopštila da optužbe nemaju osnova i da je poštovala sve propise.

Zabrana finansiranje od strane Svetske banke trajala je osam godina, do 2017.

Američki Biro za industriju i bezbednost (BIS) u Ministarstvu trgovine dodao je u avgustu 2020. nekoliko podružnica kompanije CCCC na listu onih sa kojima se ograničava poslovanje “zbog aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike Sjedinjenih Država”.

Radi se o učešću u izgradnji veštačkih ostrva za kinesku vojsku.

Malezija je 2018. godine obustavila dva železnička projekta zbog sumnje u korupciju.

Firma je optuživana i za maltretiranje železničkih radnika u Keniji i za korupciju u Bangladešu.

Predsednik kompanije CCCC Liu Kitao je u intervjuu za Bloomberg televiziju 2018. godine rekao da promene u vladi u zemljama u kojima kompanija ima projekte često izazivaju optužbe za korupciju.

Liu je rekao da CCCC poštuje lokalne zakone i ekološke propise u svim zemljama u kojima posluje.

Kompanije CCCC i CRIC nisu bile dostupne za hitan komentar na upit RSE.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/392319/Poslovi-kineskih-firmi-koje-su-radile-na-Zeleznickoj-stanici-Pominju-se-i-Veselinovic-i-Radoicic.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

DZVM: Ako je Balintu Juhasu svejedno da li će Vojvodinu zvati Vojvodinom, neka podnese ostavku

“Naziv Autonomna Pokrajina Vojvodina nije samo stvar terminologije, već politička i istorijska činjenica, zabeležena i u Ustavu Srbije”

Published

on

By

Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) saopštila je danas da je “sa dubokim razočaranjem” primila izjavu predsednika Skupštine Vojvodine Balinta Juhasa, koji je rekao da mu je svejedno kako se naziva Vojvodina.

“Smatramo da time Balint Juhas pokazuje nepoštovanje ne samo prema dostojanstvu funkcije predsednika Skupštine, već i prema samom pojmu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Naziv Autonomna Pokrajina Vojvodina nije samo stvar terminologije, već politička i istorijska činjenica, zabeležena i u Ustavu Srbije”, naveo je DZVM u saopštenju za javnost.

Dodali su da retorika koja koristi termine poput „Severna Srbija” ili „severna pokrajina Srbije” umesto Vojvodina, jasno odražava “kriptoradikalski stav” koji dovodi u pitanje političku i kulturnu autonomiju Vojvodine, kao i legitimitet njenog postojanja.

“Ukoliko Balint Juhas nije svestan važnosti ovog naziva ili ne želi da prepozna njegov značaj, smatramo da nije dostojan funkcije predsednika Skupštine Vojvodine”, ocenio je DZVM u saopštenju za javnost.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/dzvm-ako-je-balintu-juhasu-svejedno-da-li-ce-vojvodinu-zvati-vojvodinom-neka-podnese-ostavku/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je Goran Vesić odbio da otkrije podatke o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu?

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva da svi koji su odgovorni za današnje urušavanje ulaznog dela Železničke stanice u Novom Sadu budu privedeni licu pravde i kažnjeni.

Published

on

By

Godinama gledamo paradiranje ministra Gorana Vesića, pokrajinske premijerke Maje Gojković, mnogih drugih naprednjaka i njihovo „divljenje“ radovima na Železničkoj stanici.

Mediji godinama pišu hvalospeve o uspešnim radovima na stanici, a naprednjaci su se utrkivali ko će prvi da je otvori posle završenih radova.

Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu počela je još u oktobru 2021. godine, pa je stanica prvi put svečano otvorena 2022. godine, u jeku predizborne kampanje, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske
Viktorom Orbanom.

Pre nekoliko meseci Maja Gojković je opet presekla vrpcu i „podarila“ građanima novu i modernu železničku stanicu.

Kako javljaju građani, jutros su u tom delu stanice postavljane šipke i delovalo je kao da se pripremaju novi radovi.

Interesantno je da je u januaru Ministarstvo saobraćaja odbilo da otkrije podatke o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, jer kineski izvođač ne želi da oni budu dostupni javnosti pre završetka projekta.

Nadležne organe pozivamo da istragu o ovoj katastrofi sprovedu u skladu sa propisima i pod hitno započnu procesuiranje odgovornih.

Maja Mrnuštik

odbornica u Skupštini grada Novog Sadai predsednica Gradskog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine –VOJVOĐANI Novi Sad

izvor: https://vojvodjani.rs/zasto-je-goran-vesic-odbio-da-otkrije-podatke-o-rekonstrukciji-zeleznicke-stanice-u-novom-sadu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hitno rešiti problem ispuštanja tečnosti u Bagljaški kanal

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već je u avgustu, na sednici Skupštine grada Zrenjanina, tražila rešavanje problema ispuštanja otpadnih voda u kanal u ulici Ivana Turgenjeva, koja se nalazi uz samu Industrijsku zonu Bagljaš.

Published

on

By

Tada su nam građani ove ulice signalizirali da postoji veliki broj uginulih ptica u zoni kanala.

Delovalo je da je vlast poslušala naše predloge i dva meseca je situacija išla u pozitivnom pravcu.

Nažalost, pre nekoliko dana smo dobili informaciju da iz cevi ističe velika količina crne vode koja je napunila kanal. Voda smrdi i stvara velike probleme građanima.

Tražimo od zrenjaninske vlasti da saopšti o čemu se radi i, ono što je još bitnije, problem reši.

Zahtevamo hitnu rekciju nadležnih!

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vlast da pod hitno vrati na posao profesorku škole u Opovu

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pruža punu podršku prosvetnim radnicima, koji za početak novembra planiraju novi štrajk, jer im Vlada Srbije nije ispunila niti jedan zahtev.

Published

on

By

Sramota je da su zarade zaposlenih u obrazovanju i dalje ispod proseka, a da od statusa službenog lica za prosvetna radnike još nema ništa.

U toku septembra i oktobra roditelji su od razrednih starešina svoje dece dobijali Viber i SMS poruke da u cilju „višeg kvaliteta obrazovanja“ uplate određenu svotu novca za kupovinu sapuna i toalet papira.

Jasna slika stanja u našim obrazovnim institucijama.

Sa druge strane, napadi na zaposlene u prosveti se nastavljaju i vlast nije učinila ništa da im se osigura bezbednost.

Naprednjaci su od našeg obrazovnog sistema napravili svoj politički poligon.

Progone profesore koji drugačije misle, a posebno one koji su politički aktivni u opoziciji.

To su veoma revnosno pokazali u slučaju profesorke škole u Opovu Jelene Lukić, kojoj je prekinut radni odnos, samo zato što je odbornica opozicije u lokalnom parlamentu Kovačice.

Kakva poruka se ovim šalje deci, ali i svim građanima Srbije?

Tražimo da vlast pod hitno ukine odluku o otkazu profesorki Lukić i da ona bude vraćena na posao!

Aleksandra Marković Maleš
potpredsednica
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/vlast-da-pod-hitno-vrati-na-posao-profesorku-skole-u-opovu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Budućnost Srbije mora biti evropska

Vest da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala unapred planirani sastanak sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, zbog njegovog prethodnog susreta sa ministrom Putinove vlade, još jedan je šamar neodgovorne naprednjačke vlasti ugledu naše države.

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već dugo upozorava na moguće posledice sedenja Aleksandra Vučića na više stolica i krajnje šizofrene spoljne i unutrašnje politike koju vodi njegova vlast.

Srbija je jedina zemlja Evrope koja nija uvela sankcije Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu.

Društvo u našoj državi, a pre svega medijski prostor, zatrovani su propagandom iz Moskve. Neke televizije sa nacionalnom frekvencijama više liče na biro za agitaciju Putinovog generalštaba.

Ruskim disidentima, koji su spas od progona i smrti našli u Srbiji, preti se proterivanjem. Vučićev ađutant za „ruske radove“ Aleksandar Vulin nagrađivan je medaljama ruske tajne službe. Svakako ne slučajno.

U isto vreme, ruski vlasnik Naftne industrije Srbije i dalje drži monopol na snabdevanje tržišta naftnim derivatima, pa je gorivo na našim benzinskim pumpama najskuplje u regionu, a rudna renta koju plaća je protivna našem zakonu i najniža u regionu.

Otkazivanje posete prve žene Evropske komisije premijeru Srbije je jako loš signal.

Da li Vučićeva vlast priziva nove sankcije, devedesete godine i bedu?

Mi na to ne želimo da pristanemo.

Budućnost Srbije mora biti evropska.

Samo tako će ovo društvo i država biti moderno i ekonomski prosperitetno.

Bojan Kostreš
predsednik
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-buducnost-srbije-mora-biti-evropska/

Continue Reading

Trending