Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Srbija pred sudom u Strazburu zbog izručenja disidenta Bahreinu

Iz Human Rights Watcha poručuju da su srpske vlasti izložile ozbiljnom riziku čoveka koji je pobegao od mučenja u Bahreinu i potražio utočište u Evropi

Published

on

Srbija u slučaju izručenja bahreinskog disidenta nije ispunila zahtev Evropskog suda za ljudska prava “zbog kratkog roka” između izdavanja mere tog suda i same ekstradicije.

To se navodi u odgovoru koji su nadležni u Srbiji dostavili sudu u Strazburu nakon što je Ali Ahmed Jaafar Mohamed izučen Brahreinu, iako je Evropski sud od Beograda tražio da to ne čini zbog rizika od torture u zemlji iz koje potiče.

Ovaj slučaj izazvao je oštre osude međunarodnih organizacija za ljudska prava. Iz Human Rights Watcha poručuju da su srpske vlasti izložile ozbiljnom riziku čoveka koji je pobegao od mučenja u Bahreinu i potražio utočište u Evropi.

U odgovoru nadležnih, koji prenosi nevladin Beogradski centar za ljudska prava, navodi se da je Srbija privremenu meru suda u Strazburu primila 21. januara u 19:57 časova, kao i da je Mohamed izučen Bahreinu 24. januara rano ujutru.

Dodaje se i da “navedeni državljanin Bahreina nije podneo zahtev za azil u Srbiji”, kao i da je Srbija “do sada uvek poštovala privremene mere Evropskog suda”.

Međunarodne osude poteza Srbije

Od momenta kada su nadležni u Srbiji od Strazbura primili meru zabrane ekstradicije, do trenutka izručenja Mohameda prošlo je više od dva dana.

“Priroda privremene mere zahteva hitno postupanje, upravo da bi se sprečilo nastupanje nenadoknadive štete i u ovom slučaju odložilo izručenje na teritoriju države u kojoj nekome preti opasnost od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja”, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.

Ova organizacija, koja je u Srbiji pomagala bahreinskom disidentu, najavila je podnošenje predstavke sudu u Strazburu posle odluke da i pored upozorenja, Ali Ahmed Jaafar Mohamed bude izručen.

Mohamed je 2013. godine pobegao iz svoje zemlje u kojoj je u odsustvu osuđen na tri doživotne kazne i dodatnih deset godina zatvora zbog “dela u vezi sa terorizmom”.

Human Rights Watch (HRW) upozorio je 27. januara da su kazne bahreinskom disidentu izrečene posle nepravičnih suđenja, i da su ga vlasti Bahreina podvrgavale mučenju i maltertiranju posle hapšenja zbog političkih demonstracija 2007. godine.

Potez Srbije, ali i Interpola koji je za njim na zahtev Bahreina raspisao poternicu, HRW je ocenio kao “zastrašujuć i nedopustiv”.

“Zastrašujuće je i neoprostivo to što su Srbija i Interpol sarađivali na vraćanju disidenta koji se suočava sa doživotnim zatvorom, uprkos nalogu Evropskog suda za ljudska prava koji je obustavio izručenje”, rekao je zamenik direktora HRW-a za Bliski istok Joe Stork.

Zašto je Srbija izručila disidenta?

Iz Ministarstva pravde Srbije, koje je odobrilo odluku o ekstradiciji, nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto je Mohamed izurčen uprkos meri Evropskog suda, te kako odgovaraju na kritike međunarodnih organizacija.

Kordon policajaca salutira Maji Popović, ministarki pravde u Vladi Srbije, prilikom njene posete zatvoru u Pančevu, na 20 kilometara od Beograda, 8. oktobra 2021. Kabinet ministarke se povodom odluke o isporučivanju državljanina Bahreina nije oglasio.
Kordon policajaca salutira Maji Popović, ministarki pravde u Vladi Srbije, prilikom njene posete zatvoru u Pančevu, na 20 kilometara od Beograda, 8. oktobra 2021. Kabinet ministarke se povodom odluke o isporučivanju državljanina Bahreina nije oglasio.

Nije jasno kako je disident iz Bahreina stigao u Beograd, ali se zna da su ga srpske vlasti uhapsile 3. novembra prošle godine.

Od tada je bio u pritvoru, iako je izrazio nameru da traži azil u Srbiji, navodeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja, politički i verski progon.

“Četiri puta je pisao Višem sudu u Beogradu. Dodatno je naveo da mu je u Bahreinu pretila opasnost od progona kao nekome ko se zalagao za prava radnika i da se nakon 2011. godine našao na crnoj listi režima u Bahreinu. Našao se na spisku političkih aktivista koji nisu bili podobni za vladajuću kraljevsku porodicu”, rekao je za RSE 28. januara njegov advokat Marko Štambuk.

U odgovoru na navode vlasti da Mohamed nije podneo zahtev za azil u Srbiji, iz Beogradskog centra za ljudska prava poručuju da su se nadležni u postupku ekstradicije oglušili o njegove pisane molbe da mu se omogući pristup postupku azila.

Srbija je pokrenula ekstradicioni postupak nakon što je Interpol na zahtev Bahreina izdao poternicu, a Mohamed je 24. januara privatnim letom prebačen u zemlju iz koje je pobegao plašeći se za svoj i život svoje porodice.

Koje je obaveze Srbija prekršila?

Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru tražeći od Beograda da obustavi ekstradiciju do 25. februara kako bi se ispitali “mogući rizici od torture i/ili zlostavljanja sa kojima bi se suočio ako bude izručen Bahreinu”, zemlji koja je više puta optuživana za političku represiju i kršenje ljudskih prava.

Sud je takođe naložio Srbiji da od Bahreina zatraži informacije da li će imati pravo na revidiranje kazne doživotnog zatvora na koju je osuđen.

I pored ovakvog zahteva, Srbija ga je izručila kršeći tako Evropsku konvenciju za ljudska prava kao i domaće propise.

Oni nalažu da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

“Može se očekivati da Evropski sud utvrdi da je Srbija povredila odredbe Evropske konvencije, a to onda znači da će se tražiti dodatno objašnjenje zašto je to učinjeno i najverovatnije će Srbija biti obavezana da nadoknadi štetu podnosiocu predstavke. To znači da će poreski obveznici Srbije plaćati štetu zbog propusta nadležnih organa”, kaže advokat Marko Štambuk.

Ovo je prvi put da je Srbija odbila da uradi ono što je od nje tražio Evropski sud za ljudska prava, ali nije prvi put da izručuje strane državljane uprkos pozivima međunarodnih organizacija da to ne čini.

Turskoj je 2017. godine izručen kurdski politički aktivista Dževdet Ajaz, iako je protiv toga bio Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija.

Zašto je Mohamed pobegao iz Bahreina?

Human Rights Watch dokumentovao je masovne zloupotrebe i kršenja prava u Bahreinu tokom suđenja političkim disidentima i kritičarima vlasti, a izveštaj ove organizacije iz 2010. godine uključio je i slučaj Ali Ahmeda Mohameda.

HRW navodi da su ga vlasti mučile tokom ispitivanja nakon hapšenja zajedno sa drugim demonstrantima 2007. godine, zbog učešća u nizu demonstracija protiv navodnih zloupotreba od strane snaga bezbednosti Bahreina.

Tada je bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog krivičnih dela koja su uključivala nedozvoljeno okupljanje i držanje oružja. Mohamed je govorio da je pritvaran na duže periode i da su ga ispitivači tukli nogama dok je bio vezan lisicama.

Oslobođen je 2009. godine zajedno sa drugim političkim zatvorenicima, uz kraljevsko pomilovanje.

U oktobru 2013, nakon što je pobegao iz Bahreina, sud u toj zemlji ga je, uz još osam osoba, osudio na doživotni zatvor pod optužbama za terorizam. Prema izveštajima lokalnih medija, četvorica optuženih koji su prisustvovali suđenju izjavili su da su njihova priznanja izuđena torturom, ali je sud ignorisao ove iskaze.

U februaru 2015. godine, Mohamed je ponovo u odsustvu osuđen na doživotni zatvor i oduzeto mu je bahreinsko državljanstvo zbog optužbi za veze sa militantnom grupom koja je optužena za bombaški napad u kojem su 2014. godine ubijena dva bahreinska policajca i jedan oficir iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šestoro drugih optuženih u ovom slučaju osuđeno je na doživotni zatvor, a trojica su osuđena na smrt, uprkos navodima o mučenju.

Bahrenin na meti kritika međunarodnih organizacija

Doživotni zatvori za protivnike režima i smrtne kazne u Bahreinu predmet su kritika međunarodnih institucija i organizacija.

Ovu ostrvsku zemlju u Persijskom zalivu vodi sunitska kraljevska porodica Al-Kalifa, koja često ograničava politička prava, građanske slobode i oštro se obračunava sa šiitskim delom populacije.

Na čelu parlamentarne monarhije je kralj Hamad Isa al-Halifa, a 80 posto članova vlade dolazi iz kraljevske porodice.

U izveštaju HRW-a navodi se da je nakon što je nasledio svog oca 1999. godine, kralj Hamad preduzeo značajne reforme, oslobodio hiljade političkih zatvorenika i pozvao na povratak stotina građana koji su bili prognani. Vlast je ratifikovala i Konvenciju protiv torture i pozvala delegaciju UN da poseti zemlju.

Do 2005, kada je Bahrein sa zakašnjenjem predstavio prvi izveštaj Komitetu protiv torture, činilo se da vlada može legitimno da tvrdi da je prestala sa praksom mučenja, navodi se u izveštaju HRW-a, i dodaje da se situacija promenila 2007. sa porastom političkih tenzija u zemlji.

Na ulične demonstracije pripadnika većinske šiitske zajednice zbog diskriminacije od strane vlasti u kojoj dominiraju suniti, odgovoreno je hapšenjima velikih razmera.

Snage bezbednosti koristile su, kako se navodi, repertoar tehnika mučenja kako bi od uhapšenih iznudili priznanja, poput elektro-šokova i premlaćivanja, što su vlasti kategorički negirale.

Ujedinjene nacije, Evropski parlament i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava više puta su upozoravale Bahrein zbog torture i smrtnih kazni.

U aprilu 2018. godine, Komesarijat UN za ljudska prava pozvao je na ponovno suđenje četvorici muškaraca koje je bahreinski vojni sud osudio na smrt nakon priznanja koja su iznuđena mučenjem.

UN su pozdravile odluku kralja Bahreina da im smrtnu kaznu pod optužbama za terorizam preinači u doživotni zatvor, ali i upozorile da su optuženi pre izricanja presude nasilno odvođeni, da su držani u samicama i podvrgnuti mučenju i maltretiranju.

HRW je u izveštaju iz 2010. godine pozvao Sjedinjene Države, Francusku i Veliku Britaniju, zemlje koje imaju značajne bezbednosne veze sa Bahreinom, da podstaknu vladu te zemlje da preuzme hitne korake za okončanje torture od strane bezbednosnih snaga.

Kakvi su odnosi Srbije sa Bahreinom?

Iako geografski daleko, kraljevina Bahrein je Srbiji “blizu srca”.

To je u martu 2021. tokom posete ovoj zemlji poručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Zemlja koja nam pruža nesebičnu podršku kada je potrebno šaljući nam značajnu količinu medicinske opreme i to nikada nećemo zaboraviti”, rekao je Vučić nakon svečanog dočeka u Manami, glavnom gradu Bahreina, gde se sastao sa kraljem Hamadom bin Isom al Kalifom.

Bahrein je u januaru 2021. zbog pandemije korona virusa uputio Srbiji pomoć u medicinskoj opremi.

Nepunih mesec dana posle Vučićeve posete, u Beograd je 5. aprila stigla delegacija Bahreina predvođena šeikom Naserom bin Hamadom Al Kalifom, izaslanikom kralja.

Vučić je izjavio da će Bahrein u Srbiji imati “iskrenog prijatelja i veoma lojalnog saradnika”. Kraljev izaslanik je odgovorio da je otvaranje zvaničnih kanala komunikacije važan korak kako bi se olakšala, unapredila i ojačala saradnja.

Tokom posete Vučić i šeik Naser bin Hamad bin Isa Al Kalifa prisustvovali su prikazu naoružanja i opreme na vojnom aerodromu u Batajnici kod Beograda. Održan je poslovni forum Srbija – Bahrein.

Specijalni izaslanik bahreinskog kralja prisustvovao je u junu 2017. i inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beogradu.

Srbija i Bahrein potpisali su marta 2021. Memorandum o političkoj saradnji ministarstava spoljnih poslova, kao prvi sporazum između dve zemlje.

Politički odnosi su dobri i u usponu, navodi na sajtu Ministarstvo spoljnih poslova, a tokom ovogodišnjih poseta zvaničnika najavljeno je i otvaranje ambasada u Beogradu i Manami.

Trenutno, ambasada Bahreina u Rusiji pokriva Srbiju, dok Bahrein pokriva ambasada Srbije u Kuvajtu.

Iva Martinović

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-bahrein-izucenje-strazbur/31676317.html

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

BEOGRAD – Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću i bivšem šefu BIA Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima su jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

– Jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, je što se takmičio sa predsednikom republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim – rekao je Olenik gostujući u emisiji „Iza vesti“ na televiziji N1.

Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti

Ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali, dodaje, to mu je kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

– To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćuruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u devedesete – objašnjava Olenik.

Govoreći o političkim ubistvima iz 90-ih, ističe da ona nisu došla odjednom.

– Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio ministar za informisanje. Nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom – kazao je Olenik.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a ne Vlada Srbije koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

– Savet daje saglasnost pre nego što Vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju tih osoba, koje moraju da prođu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na Vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita Vlada, ni Savet. U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno – smatra on.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

– Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred Vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako, imate jednog. O čemu će Vlada da glasa ako ima jednog kandidata? – pita se Olenik.

Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve

Osvrnuo se i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

– Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni – ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

– Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu Državna bezbednost imala u tome. Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor će biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo – zaključuje Aleksandar Olenik.

(SzILSV-Vojvođani, 14.06.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću, i bivšem šefu Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima je jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

Olenik kaže za N1 da je jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, „što se takmičio sa predsednikom Republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim“.

„Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti“

Naš sagovornik ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, navodi, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali i da mu je to kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

„To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u ’90-e“, objašnjava Olenik za N1.

Govoreći o političkim ubistvima iz ’90-ih, ističe: „Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio Ministar za informisanje, nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom…“.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a Vlada koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

„Savet daje saglasnost pre nego što vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju te osobe, koje moraju da pređu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP, daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita vlada, ni Savet… U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

„Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako imate jednog. O čemu će vlada da glasa ako ima jednog kandidata?“, pita se Olenik.

„Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve“

Naš sagovornik se osvrnuo i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni“, ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

„Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu državna bezbednost imala u tome… Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor ce biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo“, zaključuje naš sagovornik.

(N1)

izvor: https://autonomija.info/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Predstavnicima zrenjaninske opozicije vlast prekinula uvid u birački materijal

Predstavnici koalicije “Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin” saopštii su danas da su u ponedeljak otkrili kako se izborni materijal u vrećama i zapisnici ne poklapaju, na šta je vlast reagovala prekidom uvida, pozivanjem policije i iznošenjem lažnih optužbi na račun opozicije

Published

on

By

Kako se navodi u saopštenju, koje je u ime koalicije prosledila Demokratska stranka, na biračkom mestu 6 je izbrojano 27 listića za glasanje van biračkog mesta, dok je u Zapisnik upisano 24.

„Koverta je, naravno, bila otvorena. Pronašli smo i nekoliko nevažećih listića na drugim biračkim mestima koji su računati kao važeći i ustanovili da materijal nije čuvan na jednak način – neke koverte su bile zatvorene, neke otvorene“, navodi se u saopštenju.

Uvid u materijal je prekinut čim je koalicija, kako se navodi, počela da otkriva neslaganja i vlast je pozvala policiju.

„Pretili su nam podizanjem optužnice za uništavanje dokumenata o glasanju, što je jasno da ni u jednom trenutku nismo učinili, i još jednom nam onemogućili da pregledamo izborni materijal i utvrdimo činjenično stanje“, navela je zrenjaninska opozicija.

Koalicija „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ istakla je da je ovo drugi pokušaj da dobije uvid u izborni materijal, koji bi trebalo da je zakonom garantovan, da su prvog puta pronašli brojne sporne adrese u biračkom spisku i da, iako do sada pronađena neslaganja možda deluju malo, ona to uopšte nisu jer u konačnici mogu da promene broj i raspored mandata, ali i da dokažu da je došlo do krađe izbora.

izvor: https://n1info.rs/vesti/predstavnicima-zrenjaninske-opozicije-prekinula-uvid-u-biracki-materijal/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Vojvodina nije problem. Ona je rešenje!

Pozivam sve važne činioce našeg društva da najzad prihvate potrebu decentralizacije Srbije i istinu o tome šta je to autonomija Vojvodine. Važno je i zbog neophodne modernizacije našeg državnog sistema, koji bi morao da podrazumeva decentralizaciju, ali i zbog pojma autonomije Vojvodine koji svi centralistički i nacionalistički režimi zloupotrebljavaju decenijama unazad

Published

on

By

Njihov razlog za to je jednostavan, da bi crpili i zloupotrebljavali resurse iz svih delova naše zemlje, pa tako i iz AP Vojvodine, neohodno je da se njima upravlja sa jednog mesta – sedišta vlasti i centralističkih elita u Beogradu.

Centralizacija guši Srbiju!

Ono što je u svemu tome glavni problem je činjenica da njihovo centralističko upravljanje usporava, čak i unazađuje razvoj delova Srbije, jer odlučivanje o raspolaganju resursima udaljava od građana.

Time povećavaju svoj manipulativni prostor za zloupotrebe. Srbijom se upravlja svojevrsnim daljinskim upravljačem iz Beograda. To je nedopustivo.

Autonomna Pokrajina Vojvodina nije „problem“, kako to centralisti pokušavaju da predstave. Ona je – rešenje.

Autonomija je način da ono što Vojvođani proizvedu mogu i da troše, ulažu i razvijaju Vojvodinu. Da se vojvođanski prihodi podele na ravne časti – trećina Vojvodini, trećina lokalnoj samoupravi, trećina državi.

Decentralizacija je model po kojem su uređene najrazvijenije države Evope. Po tom načinu uređenja bi i Vojvodina, ali i Šumadija, jugoistočna Srbija, ali i sve druge regionalne celine koje bi se formirale, mogle same da odlučuju o svojim resursima i o onome što sami stvore.

Osim ekonomskog i organizacionog ugla gledanja na Vojvodinu, ona mora biti mesto gde možeš da se izjasniš kako god želiš, a možeš i da kažeš da si Vojvođanin, ako se tako osećaš.

Vojvodina ponovo mora biti mesto gde više od 27 nacija i bezbroj zavičaja živi u miru i slozi!

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-vojvodina-nije-problem-ona-je-resenje/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: A sada organizovati sabor za ispravnu pijaću vodu u Vojvodini

Opoziciona stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani pozvala je danas predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vučića i Miloša Vučevića da posle velikog „svesrpskog“ političkog sabora, koji je juče održan u Beogradu, organizuju i “sabor za ispravnu pijaću vodu”, na kom bi se progovorilo o problemu vode koji ima preko 700.000 građana Vojvodine

Published

on

By

“Predlažemo da sabor bude održan u Zrenjaninu u najkraćem mogućem roku. Nama neće biti potrebne zastave, skupi kulturno-umetnički programi i velike reči o patriotizmu. Samo tražimo rešenje”, naveli su u saopštenju za javnost.

Dodali su da rešenje postoji, a to je izgradnja sistema regionalnih vodovoda i građani Vojvodine će imati ispravnu pijaću vodu.

“Zastave i velike reči se ne piju. Od vode se živi”, poručio je u saopštenju za javnost portparol LSV – Vojvođani Aleksandar Marton.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-a-sada-organizovati-sabor-za-ispravnu-pijacu-vodu-u-vojvodini/

Continue Reading

Trending