Copyright Tanjug/Federation council of the Federal assembly of the Russian Federation/Vladislav Tarasov

Srbija, suprotno većini zemalja u Evropi, nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Sa najviših instanci iz Beograda se sve češće čuje kako Srbija trpi velike pritiske Zapada da uskladi svoju spoljnu politiku po ovom pitanju sa EU, a direktna pretnja po evropski put ukoliko se to ne desi, nedavno je došla od nemačke ministarke spoljnih poslova. U nekoliko navrata se iz Kremlja moglo čuti da razumeju dosadašnje poteze Srbije prema Rusiji. Međutim,  portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ipak je na jučerašnjem obraćanju novinarima u izvesnoj meri zaoštrila retorika govoreći i o tome da “možda različito gledamo na to šta je prijateljstvo”.

Izjava Zaharove, među stručnjacima i poznavaocima diplomatskih prilika sa kojima je i Euronews Srbija razgovarao, tumači se kao prvi signal nerazumevanja Moskve prema potezima Srbije, makar oni bili u izvesnoj meri i iznuđeni. Pitanje koje to nameće jeste i šta su sledeći potezi ili koliko su daleko spremni da idu i kakvim “oruđima” zapravo raspolažu u potencijalnoj politici pritiska prema Srbiji. 

“Beležimo izjave srpskih političara o pritiscima koje trpe, kao i izjave da je Rusija prijatelj Srbiji. Međutim, možda različito gledamo na to šta je prijateljstvo – mi smo svoje prijatelje kroz teška vremena uvek podržavali, i polazimo od toga da oni čine isto”, rekla je Zaharova.

Zaharova je na ovaj način komentarisala glasanje Srbije u Ujedinjenim nacijama za to da Rusija bude suspendovana iz Saveta za ljudska prava UN. 

Dodala je i da im “predstavnici mnogih zemalja koje žele da vode nezavisnu politiku govore kako su pod velikim pritiscima Zapadnih zemalja, a naročito SAD, i da zbog toga pribegavaju kompromisima”, kao i da Rusija “polazi od toga da će se tradicionalni partneri u međunarodnim institucijama dosledno držati stavova koji odražavaju njihove istinske nacionalne interese i istinski prijateljski odnos prema Rusiji”.

Za Srećka Đukića, bivšeg ambasadora Srbije u Belorusiji, neophodno je napraviti razliku između interesa i prijateljstva, koji se ne poklapaju uvek. On podseća da je i zvanična Moskva toga svesna

“Mi istorijski zaista jesmo prijateljski narodi, ali se dešavalo da nam se interesi ne poklapaju – na primer, sad će biti 30 godina kako je Rusija u Savetu bezbednosti (SB) UN, naša prijateljska zemlja, glasala za rezoluciju 757 kojom se uvode najstrašnije sankcije koje su ikada uvedene jednoj zemlji, SR Jugoslaviji. Oni su tada imali neke svoje interese koji se nisu podudarali sa tradicionalnim prijateljstvom”, kaže Đukić za Euronews Srbija.

On smatra da “nije fer od strane velike Rusije da se mala zemlja koncima i konopcima vezuje za prijateljstvo, a da pritom ne sme da sledi svoje interese”. Dodaje i da izjava Zaharove “nema neko posebno utemeljenje, jer nam postavlja nemoguće uslove”.

“Mi jesmo zemlja koja nije za uvođenje sankcija Rusiji – u načelu smo protiv svih sankcija zato što smo ih preživeli i sami. Ipak, ne možemo ostaviti naš narod izolovan jer nismo u položaju Belorusije. Mi smo zemlja koja se nalazi u moru zemalja Evropske unije”, kaže Đukić.

Vreme za odluku i posledice

Upravo ta činjenica imala je uticaj i na poteze koji su u proteklom periodu povučeni. Od kako su izbori u Srbiji završeni, sve su glasnije poruke koje dolaze od visokih zvaničnika, mahom sa Zapada. Iako se plasiraju na različite načine, suština je ista – dolazi vreme za odluku Srbije, i moraće da izabere da li će uvesti sankcije Rusiji ili ne, a svaka odluka imala bi svoje posledice.

Do sada, mere koje je Srbija preduzela a koje bi se smatrale suprotnim interesima Rusije, odnose se na dva glasanja u UN. Pri prvom glasanju, Srbija se priključila rezoluciji kojom se osuđuje i naziva agresijom ruski napad na ukrajinsku teritoriju. Drugim glasanjem u UN, Srbija je podržala rezoluciju kojom se Rusija suspenduje iz Saveta za ljudska prava UN, i upravo to je Zaharova komentarisala. 

Sankcijama EU, Srbija se nije pridružila, a diplomata Zoran Milivojević to vidi i kao znak da Beograd u ovom trenutku ne menja stav prema Moskvi, a za izjavu Zaharove kaže da bi “morala dodatno da je obrazloži”.

“Rusija je, povodom glasanja u UN, rekla da razume da su Srbija i Mađarska pod zapadnim pritiscima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je o tome govorio, a rekao bih da je on nadležniji od Zaharove. Kad smo glasali o osudi upada, imali smo u vidu međunarodno pravo i uvek ćemo se tako ponašati, jer je to za nas principejalan stav vezan i za Kosovo i Metohiju. To je stav koji je poznat ruskoj strani, kao i stav da Srbija od prvog dana uvažava teritorijalni integritet Ukrajine još od 2014. godine”, kaže Milivojević za Euronews Srbija. 

Dodaje da je drugo glasanje u UN bila “direktna ucena u vezi sa naftom”, i ocenjuje da “koliko smo videli, ruska strana to zna”.

Evropska unija je, naime, izuzela Srbiju sa liste zemalja čijim kompanijama se zabranjuju bilo kakve transakcije sa firmama u trećim zemljama u kojima 12 ruskih firmi ima vlasnički udeo veći od 50 odsto, a među njima je i Gaspromnjeft koji je u Srbiji vlasnik 56,15 odsto akcija Naftne industrije Srbije. Da ovo nije učinjeno, Srbija bi se suočila sa snabdevanjem putem naftovoda JANAF već od 15. maja.

Đukić, međutim, ističe da “Srbija, iako nije uvela sankcije Rusiji, svakako trpi sankcije”.

“Naš izvoz u Rusiju je stao, prema tome, uvodili mi Rusiji sankcije ili ne, mi sankcije trpimo. Ne možemo da izvezemo našu robu u Rusiju, jer su zatvoreni putevi preko Ukrajine i Belorusije”, kaže Đukić, i podseća da će “drugi nama uvesti sankcije, ako ih mi ne uvedemo Rusiji”.

Sa druge strane, Milivojević smatra da je “crvena linija” preko koje Rusija ne bi mogla da pređe, upravo eventualna situacija u kojoj Beograd Moskvi uvodi sankcije

“Ako mi uvedemo sankcije Rusiji, onda je sasvim sigurno da ne možemo računati da će se Rusija prema nama ponašati blagonaklono, i da ćemo se svrstati uz onaj deo sveta koji uvodi sankcije. Onda možemo očekivati da Rusija preispita svoj stav prema nama, vezano za Kosovo i Metohiju i druge stvari u budućnosti”, kaže Milivojević. 

Šta Rusija može?

Postavlja se, međutim, pitanje, šta Rusija može da uradi kako joj Srbija ne bi uvela sankcije ili preduzela neke dalje mere protivno njenoj koristi? Sagovornici Euronews Srbija saglasni su da u trenutnoj poziciji Rusija nema veliki “ucenjivački kapital”, ali da i dalje postoji nekoliko ključnih kanala kojima bi mogla da utiče na odluke Srbije.

“Rusija ne može da izvrši pritisak jer je i ona pod pritiskom, prema njoj se digla cela Evropa i uvode se sankcije na dnevnoj bazi. Oni ne mogu nikome da uvedu sankcije. Mogu da uvedu kontramere Evropi, da zatvore gas i tako dalje, ali to je druga stvar”, kaže Milivojević.

Ipak, dodaje, postoje tri stvari koje su od suštinskog nacionalnog interesa za Srbiju, a na koje Rusija može da ima uticaja – u pitanju su Kosovo i Metohija, Republika Srpska, i energenti. Ova pitanja bi mogla biti pokrenuta, dodaje, ukoliko bi Srbija uvela eventualne sankcije Rusiji.

U scenario vezanom za Kosovo i Metohiju, po pravili se ističe mogućnost da Rusija Srbiji na međunarodnim forumima gde se otvara pitanje Kosova, uskrati podršku. To bi, kako kaže Milivojević, bilo kao kada bi, na primer “ćutali kada Kosovo traži prijem u Unesko”.

Ipak, kada je reč o KiM, Srbija se osim na podršku Rusije, oslanjala i na podršku Kine koja je takođe bila jedna od ključnih država koje bi glasale u interesu Srbije kada je pokrenuto pitanje Kosova, uključujući i Savet bezbednosti UN.

Đukić smatra da bi za Rusiju ipak bilo teško da promeni stav prema Kosovu, bez obzira što je to jedan vid pritiska koji stoji nad Srbijom pri odlučivanju za “istok ili zapad”.

“Rusija jedino može da promeni svoj principijelan stav prema Kosovu. Ali, ona je taj stav zauzela davno i na osnovu međunarodnog prava. Taj stav ne bi smeo da dođe pod uticajem promene našeg stava prema Rusiji”, smatra Đukić.

Pored toga, dodaje da je i Srbija “mnoge stvari uradila za Rusiju kako bi ona štitila naše interese u vezi sa Kosovom u UN”.

“Jedna od tih stvari je i da smo prodali NIS po vrlo niskoj ceni, imajući u vidu rusku poziciju povodom Kosova, i da će ta pozicija ostati netaknuta. Mislim da oni ne bi smeli sada tu da dovedu u pitanje svoj principijelan stav”, zaključuje Đukić.  

Milivojević, s druge strane, podseća i da Srbija uskoro treba da počne pregovore oko nove cene gasa, jer ugovor ističe u maju. Cena gasa koju Srbija trenutno plaća Rusiji jedna je od najmanjih u Evropi, a iz pregovora koji slede i tokom kojih će biti formiran novi ugovor videće se i koliko su zapravo “hladni” novi signali iz Moskve. 

Jovan Đurić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/44813/prvi-hladni-signali-iz-moskve-sta-posle-poruke-zaharove-o-prijateljstvu/vest