Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Prvi hladni signali iz Moskve – šta posle poruke Zaharove o “prijateljstvu”

Marija Zaharova je na jučerašnjem obraćanju novinarima u izvesnoj meri zaoštrila retorika govoreći i o tome da “možda različito gledamo na to šta je prijateljstvo”.

Published

on

Copyright Tanjug/Federation council of the Federal assembly of the Russian Federation/Vladislav Tarasov

Srbija, suprotno većini zemalja u Evropi, nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Sa najviših instanci iz Beograda se sve češće čuje kako Srbija trpi velike pritiske Zapada da uskladi svoju spoljnu politiku po ovom pitanju sa EU, a direktna pretnja po evropski put ukoliko se to ne desi, nedavno je došla od nemačke ministarke spoljnih poslova. U nekoliko navrata se iz Kremlja moglo čuti da razumeju dosadašnje poteze Srbije prema Rusiji. Međutim,  portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ipak je na jučerašnjem obraćanju novinarima u izvesnoj meri zaoštrila retorika govoreći i o tome da “možda različito gledamo na to šta je prijateljstvo”.

Izjava Zaharove, među stručnjacima i poznavaocima diplomatskih prilika sa kojima je i Euronews Srbija razgovarao, tumači se kao prvi signal nerazumevanja Moskve prema potezima Srbije, makar oni bili u izvesnoj meri i iznuđeni. Pitanje koje to nameće jeste i šta su sledeći potezi ili koliko su daleko spremni da idu i kakvim “oruđima” zapravo raspolažu u potencijalnoj politici pritiska prema Srbiji. 

“Beležimo izjave srpskih političara o pritiscima koje trpe, kao i izjave da je Rusija prijatelj Srbiji. Međutim, možda različito gledamo na to šta je prijateljstvo – mi smo svoje prijatelje kroz teška vremena uvek podržavali, i polazimo od toga da oni čine isto”, rekla je Zaharova.

Zaharova je na ovaj način komentarisala glasanje Srbije u Ujedinjenim nacijama za to da Rusija bude suspendovana iz Saveta za ljudska prava UN. 

Dodala je i da im “predstavnici mnogih zemalja koje žele da vode nezavisnu politiku govore kako su pod velikim pritiscima Zapadnih zemalja, a naročito SAD, i da zbog toga pribegavaju kompromisima”, kao i da Rusija “polazi od toga da će se tradicionalni partneri u međunarodnim institucijama dosledno držati stavova koji odražavaju njihove istinske nacionalne interese i istinski prijateljski odnos prema Rusiji”.

Marija Zaharova

Za Srećka Đukića, bivšeg ambasadora Srbije u Belorusiji, neophodno je napraviti razliku između interesa i prijateljstva, koji se ne poklapaju uvek. On podseća da je i zvanična Moskva toga svesna

“Mi istorijski zaista jesmo prijateljski narodi, ali se dešavalo da nam se interesi ne poklapaju – na primer, sad će biti 30 godina kako je Rusija u Savetu bezbednosti (SB) UN, naša prijateljska zemlja, glasala za rezoluciju 757 kojom se uvode najstrašnije sankcije koje su ikada uvedene jednoj zemlji, SR Jugoslaviji. Oni su tada imali neke svoje interese koji se nisu podudarali sa tradicionalnim prijateljstvom”, kaže Đukić za Euronews Srbija.

On smatra da “nije fer od strane velike Rusije da se mala zemlja koncima i konopcima vezuje za prijateljstvo, a da pritom ne sme da sledi svoje interese”. Dodaje i da izjava Zaharove “nema neko posebno utemeljenje, jer nam postavlja nemoguće uslove”.

“Mi jesmo zemlja koja nije za uvođenje sankcija Rusiji – u načelu smo protiv svih sankcija zato što smo ih preživeli i sami. Ipak, ne možemo ostaviti naš narod izolovan jer nismo u položaju Belorusije. Mi smo zemlja koja se nalazi u moru zemalja Evropske unije”, kaže Đukić.

Vreme za odluku i posledice

Upravo ta činjenica imala je uticaj i na poteze koji su u proteklom periodu povučeni. Od kako su izbori u Srbiji završeni, sve su glasnije poruke koje dolaze od visokih zvaničnika, mahom sa Zapada. Iako se plasiraju na različite načine, suština je ista – dolazi vreme za odluku Srbije, i moraće da izabere da li će uvesti sankcije Rusiji ili ne, a svaka odluka imala bi svoje posledice.

Do sada, mere koje je Srbija preduzela a koje bi se smatrale suprotnim interesima Rusije, odnose se na dva glasanja u UN. Pri prvom glasanju, Srbija se priključila rezoluciji kojom se osuđuje i naziva agresijom ruski napad na ukrajinsku teritoriju. Drugim glasanjem u UN, Srbija je podržala rezoluciju kojom se Rusija suspenduje iz Saveta za ljudska prava UN, i upravo to je Zaharova komentarisala. 

Sankcijama EU, Srbija se nije pridružila, a diplomata Zoran Milivojević to vidi i kao znak da Beograd u ovom trenutku ne menja stav prema Moskvi, a za izjavu Zaharove kaže da bi “morala dodatno da je obrazloži”.

Glasanje za osudu ruskog napada na Ukrajinu, UN

“Rusija je, povodom glasanja u UN, rekla da razume da su Srbija i Mađarska pod zapadnim pritiscima. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je o tome govorio, a rekao bih da je on nadležniji od Zaharove. Kad smo glasali o osudi upada, imali smo u vidu međunarodno pravo i uvek ćemo se tako ponašati, jer je to za nas principejalan stav vezan i za Kosovo i Metohiju. To je stav koji je poznat ruskoj strani, kao i stav da Srbija od prvog dana uvažava teritorijalni integritet Ukrajine još od 2014. godine”, kaže Milivojević za Euronews Srbija. 

Dodaje da je drugo glasanje u UN bila “direktna ucena u vezi sa naftom”, i ocenjuje da “koliko smo videli, ruska strana to zna”.

Evropska unija je, naime, izuzela Srbiju sa liste zemalja čijim kompanijama se zabranjuju bilo kakve transakcije sa firmama u trećim zemljama u kojima 12 ruskih firmi ima vlasnički udeo veći od 50 odsto, a među njima je i Gaspromnjeft koji je u Srbiji vlasnik 56,15 odsto akcija Naftne industrije Srbije. Da ovo nije učinjeno, Srbija bi se suočila sa snabdevanjem putem naftovoda JANAF već od 15. maja.

Đukić, međutim, ističe da “Srbija, iako nije uvela sankcije Rusiji, svakako trpi sankcije”.

“Naš izvoz u Rusiju je stao, prema tome, uvodili mi Rusiji sankcije ili ne, mi sankcije trpimo. Ne možemo da izvezemo našu robu u Rusiju, jer su zatvoreni putevi preko Ukrajine i Belorusije”, kaže Đukić, i podseća da će “drugi nama uvesti sankcije, ako ih mi ne uvedemo Rusiji”.

Sa druge strane, Milivojević smatra da je “crvena linija” preko koje Rusija ne bi mogla da pređe, upravo eventualna situacija u kojoj Beograd Moskvi uvodi sankcije

“Ako mi uvedemo sankcije Rusiji, onda je sasvim sigurno da ne možemo računati da će se Rusija prema nama ponašati blagonaklono, i da ćemo se svrstati uz onaj deo sveta koji uvodi sankcije. Onda možemo očekivati da Rusija preispita svoj stav prema nama, vezano za Kosovo i Metohiju i druge stvari u budućnosti”, kaže Milivojević. 

Šta Rusija može?

Postavlja se, međutim, pitanje, šta Rusija može da uradi kako joj Srbija ne bi uvela sankcije ili preduzela neke dalje mere protivno njenoj koristi? Sagovornici Euronews Srbija saglasni su da u trenutnoj poziciji Rusija nema veliki “ucenjivački kapital”, ali da i dalje postoji nekoliko ključnih kanala kojima bi mogla da utiče na odluke Srbije.

“Rusija ne može da izvrši pritisak jer je i ona pod pritiskom, prema njoj se digla cela Evropa i uvode se sankcije na dnevnoj bazi. Oni ne mogu nikome da uvedu sankcije. Mogu da uvedu kontramere Evropi, da zatvore gas i tako dalje, ali to je druga stvar”, kaže Milivojević.

Ipak, dodaje, postoje tri stvari koje su od suštinskog nacionalnog interesa za Srbiju, a na koje Rusija može da ima uticaja – u pitanju su Kosovo i Metohija, Republika Srpska, i energenti. Ova pitanja bi mogla biti pokrenuta, dodaje, ukoliko bi Srbija uvela eventualne sankcije Rusiji.

U scenario vezanom za Kosovo i Metohiju, po pravili se ističe mogućnost da Rusija Srbiji na međunarodnim forumima gde se otvara pitanje Kosova, uskrati podršku. To bi, kako kaže Milivojević, bilo kao kada bi, na primer “ćutali kada Kosovo traži prijem u Unesko”.

Ipak, kada je reč o KiM, Srbija se osim na podršku Rusije, oslanjala i na podršku Kine koja je takođe bila jedna od ključnih država koje bi glasale u interesu Srbije kada je pokrenuto pitanje Kosova, uključujući i Savet bezbednosti UN.

Savet bezbednosti UN

Đukić smatra da bi za Rusiju ipak bilo teško da promeni stav prema Kosovu, bez obzira što je to jedan vid pritiska koji stoji nad Srbijom pri odlučivanju za “istok ili zapad”.

“Rusija jedino može da promeni svoj principijelan stav prema Kosovu. Ali, ona je taj stav zauzela davno i na osnovu međunarodnog prava. Taj stav ne bi smeo da dođe pod uticajem promene našeg stava prema Rusiji”, smatra Đukić.

Pored toga, dodaje da je i Srbija “mnoge stvari uradila za Rusiju kako bi ona štitila naše interese u vezi sa Kosovom u UN”.

“Jedna od tih stvari je i da smo prodali NIS po vrlo niskoj ceni, imajući u vidu rusku poziciju povodom Kosova, i da će ta pozicija ostati netaknuta. Mislim da oni ne bi smeli sada tu da dovedu u pitanje svoj principijelan stav”, zaključuje Đukić.  

Milivojević, s druge strane, podseća i da Srbija uskoro treba da počne pregovore oko nove cene gasa, jer ugovor ističe u maju. Cena gasa koju Srbija trenutno plaća Rusiji jedna je od najmanjih u Evropi, a iz pregovora koji slede i tokom kojih će biti formiran novi ugovor videće se i koliko su zapravo “hladni” novi signali iz Moskve. 

Jovan Đurić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/44813/prvi-hladni-signali-iz-moskve-sta-posle-poruke-zaharove-o-prijateljstvu/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Ambasadori EU odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo

Ambasadori država članica Evropske unije odobrili su ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine

Published

on

By

Kako je saopšteno u Briselu, ambasadori zemalja članica EU danas su usaglasili pregovarački mandat za bezvizni režim za građane Kosova na osnovu kojeg će predsedavajući EU započeti pregovore sa Evropskim parlamentom.

Danas smo načinili važan korak ka putovanju bez viza za Kosovo i nadamo se da ćemo brzo postići dogovor s Evropskim parlamentom kako bismo ovo obećanje pretvorili u stvarnost, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Liberalizacija viznog režima omogućena je naporima Kosova da ojača graničnu kontrolu, upravljanje migracijama i bezbednost i verujemo da će ta dobra saradnja samo jačati u budućnosti, rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

Prema nacrtu odluke nosiocima kosovskih pasoša bilo omogućeno da putuju u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

Prema stavu Saveta, režim putovanja bez viza počeo bi da se primenjuje od datuma početka rada Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS), a u svakom slučaju najkasnije do 1. januara 2024.

U saopštenju se dodaje da je Kosovo postiglo značajan napredak u svim delovima mape puta za liberalizaciju viznog režima, uključujući u oblasti bezbednosti dokumenata, upravljanja granicama i migracijama, javnog reda i bezbednosti i osnovnih prava u vezi sa slobodom kretanja.

Na osnovu te procene, Komisija je predložila da se ukine obaveza izdavanja viza za nosioce pasoša koje je izdalo Kosovo. Izuzeće od viznog režima će obezbediti da ceo region Zapadnog Balkana bude pod istim viznim režimom.

Komisija će nastaviti da aktivno prati sprovođenje ovih zahteva, uključujući usklađivanje vizne politike, kroz mehanizam za liberalizaciju viznog režima, dodaje se.

Nikola Radišić

izvor: https://rs.n1info.com/english/ambasadori-eu-odobrili-ukidanje-viznog-rezima-za-kosovo/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Jugoslavija je bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da je druga Jugoslavija bila najveći emancipatorski projekat jugoslovenskih naroda u njihovoj istoriji

Published

on

By

Bešlin je na predavanju u Novom Sadu, povodom 29. novembra, Dana Republike u nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, rekao da je reč o trostrukoj emancipaciji: državnoj, nacionalnoj i socijalnoj.

Kako je objasnio, državna emancipacija proizašla je iz pobede u ratu, oslobođenja i antifašizma, nacionalna emancipacija značila je emancipaciju od velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma, a socijalna emancipacija značila je ne samo socijalističku revoluciju, nego i masovno opismenjavanje, obrazovanje i prosvećivanje širokih narodnih masa.

Bešlin je rekao da su četnici, s druge strane, takođe želeli da izvrše revoluciju u Drugom svetskom ratu, ali u stvari „klerikalnu kontrarevoluciju“, koja je podrazumevala etničko čišćenje albanskog i muslimanskog stanovništva, stvaranje velike Srbije, srozavanje ženskih prava i tako dalje.

„Poslije bitaka na Neretvi i na Sutjesci, partizani su slomili kičmu četničkom pokretu, koji se u tim bitkama borio protiv partizana, a zajedno sa okupatorskim vojskama i ustašama“, naveo je Bešlin.

Govoreći o Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), na kojem su 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini udareni temelji Druge Jugoslavije, Bešlin je rekao da je najviše polemike bilo oko statusa BiH, pošto su ostale države koje su ušle u jugoslovensku federaciju formirane po nacionalnom principu: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija, dok su u BiH živele tri nacije.

Prema njegovim rečima, Bosna je dobila državnost jer je to bio jedini način da Tito „razvali“ velikosrpske i velikohrvatske aspiracije prema BiH.

„Tada je usvojeno načelo da Bosna nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, već je i srpska i hrvatska, i muslimanska“, objasnio je Bešlin i dodao da je BiH na Drugom zasedanju AVNOJ-a postala republika jer je svoju državnost crpila iz državnosti bosanske srednjovekovne države.

Dodao je da Vojvodina nije dobila državnost, jer nije imala tradiciju državnosti, već se 31. jula 1945. godine, na Skupštini izaslanika svojih naroda, Vojvodina prvo konstituisala kao autonomna pokrajina, a potom je ušla u sastav Srbije.

On je kazao da nisu tačne teze da je Ustav iz 1974. godine razorio Jugoslaviju, već su je razorili oni koji su srušili ustav te države, a to je bila Miloševićeva Srbija.

Predavanje Milivoja Bešlina, višeg naučnog saradnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, organizovao je Rotari klub Novi Sad – Dunav.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-jugoslavija-je-bila-najveci-emancipatorski-projekat-jugoslovenskih-naroda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kome smeta “Novosadski plato antifašizma”?

Totem sa natpisom “Novosadski plato antifašizma” koji su aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine postavili na postament spomenika navodnim “nevinim žrtvama 1944/45” uklonjen je za manje od 24 časa od njegovog postavljanja

Published

on

By

Postavljamo pitanje, kome u Novom Sadu, gradu heroju koji je dao ogroman doprinos u antifašističkoj borbi, smeta natpis u slavu antifašizma?
Ukoliko je odgovor da smeta onima koji spomenik ratnim zločincima i nacistima žele da podignu, čast nam je da se ne slažemo i da nismo na istoj strani. Zabrinjava ipak sumnja da je isti natpis mogao biti uklonjen i od strane pojedinaca koji se deklarativno bore protiv izgradnje spomenika što bi nedvosmisleno ukazalo da ti isti ne razumeju antifašizam kao ideju, već borbu protiv izgradnje spomenika vide kao dnevno političku temu na kojoj pokušavaju ubrati koji politički poen.
Kao stranka koja je pre 32 godine nastala iz otpora ratu iseljavanju naših komšija, kao stranka koja je prva prepoznala i ukazala na pojave i rast neofašističkih struja u državi, kao stranka koja je 2007. pokrenula i predvodila antifašističke proteste u Novom Sadu i širom Vojvodine, kao stranka koja je u skupštini Srbije izdajstvovala zabrane postojanja fašističkih organizacija, Liga socijaldemokrata Vojvodine zna kako se fašizmu treba odupirati.
U tome ćemo ostati dosledni i nepokolebljivi a postavljanje antifašističkih simbola ćemo nastaviti i u budućnosti jer nama to predstavlja zadovoljstvo i obavezu a i ispravnije je nego njihovo uklanjanje.

Marko Lutkić


Povereništvo Gradske organizacije

LSV Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zaprljan i zgužvan patriotizam

Izvršni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin oštro kritikuje predstavnike zrenjaninske lokalne vlasti zbog nebrige o zastavama Republike Srbije istaknutim na javnim mestima

Published

on

By

Naime, kao što građani svakodnevno mogu da vide, zastave postavljene na ulaz u Zrenjanin su u nedopustivo lošem stanju.

Na ovaj način oni krše Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije u članu 6. koji definiše da se zastava ne sme upotrebljavati ako je oštećena ili svojim izgledom nepodobna za upotrebu.

Smatramo da je to pre svega velika sramota, a zatim i dokaz nesposobnosti gradske vlasti. Ovo je takođe samo još jedan pokazatelj da su naprednjacima samo puna usta priče o patriotizmu, dok stvarne brige o gradu i građanima nema, pa čak ni na ovako jednostavnim primerima.

Na primeru vođenja grada Zrenjanina nažalost vidimo da je njihova vlast samo sakrivanje nerada iza praznih priča o patriotizmu. Građani i građanke Zrenjanina taoci su njihove nebrige o gradu, obećanu zdravu vodu za piće već deset godina nisu obezbedili, samo su potrošili vreme i novac svih nas, ulaganja u gradsku i seosku infrastrukturu su nedovoljna, a zagađenje vazduha i životne sredine u Zrenjaninu generalno ne dotiče zrenjaninske čelnike.  Kako da očekujemo da brinu o podizanju standarda i kvaliteta života građana kada nisu u stanju da poštuju osnovna pravila o isticanju državne zastave. 

Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva gradske čelnike da se osveste i počnu da brinu o gradu i građanima i da na taj način pokažu patriotizam i lokalpatriotizam. A molimo ih i da za početak učine bar toliki napor i postave nove zastave i poštuju zakone ove države, da bar simbolično pokažu ljubav prema ovoj zemlji i našem gradu, kada već suštinski nisu u stanju.

Izvršni odbor LSV Zrenjanin

izvor: https://lsv-zr.org.rs/lsv-zaprljan-i-zguzvan-patriotizam/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Odustajanjem od ekstraprofita država poštedela NIS

Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit u energetskom sektoru, od te ideje nadležni su, po svemu sudeći, odustali

Published

on

By

Podsećanja radi, početkom oktobra Vučić je naglasio da nadležni u Srbiji razmišljaju o uvođenju poreza na ekstraprofit za one koji su u prethodnom periodu ostvarivali ogromne zarade na obnovljivim izvorima energije, kako bi se smanjili negativni efekti svetske energetske krize. Da do toga ipak neće doći, potvrda je izjava Siniše Malog, ministra finansija Srbije, data u intervjuu za dnevni list Politika, da se u ovom trenutku ne razmatra mogućnost uvođenja poreza za ekstraprofit.

To je opravdao time da bi takva mera izavala “šokove ili negativne reakcije”, drugim rečima da bi loše uticala na poslovanje privrede u zemlji.

Ono što zbunjuje javnost u konkretnom slučaju je to što Mali nameru da se ne uvodi porez na ekstraprofit pravda željom Vlade da zaštiti interese privrede u trenutku kada se u kontinuitetu podižu cene električne energije koju ta privreda koristi u svom procesu proizvodnje.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da postoji veoma mali prostor za naplatu ekstraprofita u energetskom sektoru Srbije.

– S obzirom na to da preduzeća u vlasništvu države poput Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije i Srbijagasa rade sa gubitkom potpuno je besmisleno razmišljati o tome da bi ona mogla da budu dodatno oporezovana. Kada je pak reč o proizvođačima struje iz obnovljivih izvora, u prvom redu vlasnika vetroparkova i solarnih elektrana problem je u tome što je država njih stimulisala da grade svoja proizvodna postrojenja u Srbiji subvencionisanjem, odnosno tako što EPS struju koju proizvode plaća po povlašćenim tojest većim cenama. Postavlja se pitanje da li je pravno moguće ekstraporezom opteretiti kompanije kojima ste prethodno dali subvencije. U slučaju da pravni problem po tom pitanju ne postoji pojavljuje se drugi. A to je taj da bi strani investitori u slučaju uvođenja ekstraporeza za obnovljive izvore energije prestali da ulažu u njihovu izgradnju u Srbiji. To nije u interesu naše zemlje, koja je zbog nedostatka struje iz domaće proizvodnje prinuđena da je uvozi – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je jedina kompanija kojoj bi ekstraprofit u energetskom sektoru mogao biti naplaćen Naftna industrija Srbije.

– Energetske kompanije koje u uslovima krize ostvaruju značajne profite su one koje imaju sopstvene izvore pa ne moraju da troše mnogo novca na nabavku energenata u sadašnjim uslovima kada je njihova cena veoma visoka. To je slučaj i sa NIS-om koji u Srbiji eksploatiše naftna i gasna polja što kompaniji omogućava da ostvaruje visoku zaradu i u ovakvim uslovima. Shodno tome, NIS-u bi mogao da bude uveden porez na ekstraprofit jer ga ta kompanija i ostvaruje – navodi Gavrilović

Prema njegovim rečima, ovaj porez mogao bi da se uvede i za kompanije koje nisu u energetskom sektoru a ostvaruju ekstraprofit zahvaljujući niskim cenama struje.

– Cene struje za privredu u Srbiji su objektivno govoreći znatno niže nego u zemljama u okruženju. To znači da velike strane kompanije, koje posluju u Srbiji, mogu da na osnovu toga zarade znatno veći novac nego što bi im to pošlo za rukom bilo gde drugde u Evropi. S obzirom na to da se taj ekstraprofit stiče zbog niske cene struje, postoje opravdani razlozi da bude propisan. Takođe, pravac u kome treba razmišljati, ovim povodom, jeste odustajanje od toga da cene struje za sve u privredi budu iste. Zbog čega, primera radi mala i srednja preduzeća koja su ugrožena u ekonomskoj krizi ne bi bila zaštićena od strane države na taj način što im se ne bi povećavala cena električne energije. Sa druge strane, velikim, izvozno orijentisanim kompanijama koje na osnovu jeftine struje dobijaju jeftine proizvode mogla bi se uvesti obaveza paćanja ekstraprofita – navodi naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da je u slučaju energetskih preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji nemoguće naplatiti ekstraprofit.

– Kako da oporezujete ekstraprofit EPS-u i Srbijagasu kada oni nikakav profit ni nemaju već posluju sa gubicima. Naftna industrija Srbije pak spada u kategoriju kompanija kod kojih je to moguće uraditi. Inače, nadležni u Srbiji bi trebalo da osmisle poresku strategiju kako da se efikasnije puni državna kasa jer način na koji se to radi u ovom trenutku nije učinkovit – ističe Kovačević.

Sa druge strane ekonomski analitičar Branko Pavlović smatra da je dobro što je država odustala od naplate ekstraporeza u energetskom sektoru jer je to, kako kaže, loše rešenje od samog starta razmišljanja na tu temu.

– Jednostavno, nadležni moraju da odustanu od pokušaja da suzbijaju ekonomsku krizu donošenjem administrativnih mera. Na taj način cilj neće biti ostvaren. Umesto toga kriza bi trebalo da se rešava dobrim i odgovornim upravljanjem u energetskim preduzećima što bi svakako donelo adekvatne rezultate – zaključuje naš sagovornik.

(Danas, foto: Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/odustajanjem-od-ekstraprofita-drzava-postedela-nis/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Stranke oko SDP BiH i HDZ BiH potpisali sporazum o formiranju vlasti u FBiH i na državnom nivou

Dragan Čović (HDZ) i Nermin Nikšić (SDP) koji predstavlja Osmorku danas su u Sarajevu potpisali sporazum o formiranju vlasti na federalnom nivou, a što će vrlo izgledno rezultirati i savezništvom na državnom nivou

Published

on

By

Sporazum je nakon nekoliko sedmica pregovora potpisan danas u zgradi Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predstavnici svih stranaka koje čine koaliciju a to su uz HDZ i partnere iz HNS-a SDP, Naša stranka, NiP, SBiH, NES, BHI Fuad Kasumović i Za nove generacije.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Radne grupe Osmorke i HDZ-a su proteklih sedmica radile na izradi dokumenta koji će činiti bazu za ovu koaliciju, a koja bi se trebala za nekoliko dana prenijeti i na državni nivo sa SNSD-om.

To znači da će nakon dugo godina SDA “ispasti iz igre” i preći u opozicione klupe. Iako su neki iz Osmorke pravili planove o izbacivanju SNSD-a iz vlasti, to se neće dogoditi. Jedan od lidera Osmorke, Elmedin Konaković (NiP), jučer je kazao kako su “prijedlozi o vlasti bez HDZ-a i SNSD-a mogući matematički, ali su nonsens”.

Foto: I. Š./Klix.ba

Foto: I. Š./Klix.ba

Dokument čine tri cjeline na kojima će raditi ove stranke. To su euroatlantske integracije, politička stabilnost i vladavina prava i socijalna pravda i ekonomija.

Stranke potpisnice su se usaglasile da će programske mjere zasnovane na smjernicama, načelima i ciljevima iz ovog dokumenta biti detaljno razrađene u periodu koji će prethoditi formiranju izvršne vlasti u skladu sa ustavnim nadležnostima.

S.H.

izvor: https://www.klix.ba/vijesti/bih/osmorka-i-hdz-potpisali-sporazum-o-formiranju-vlasti-u-fbih-i-na-drzavnom-nivou/221129050

Continue Reading

Trending