Hag je za Albance na Kosovu dugo bio sinonim za pravdu, jer su donošene presude protiv srpskih vojnih, policijskih i političkih vođa za zločine počinjene nad albanskim civilima tokom rata 1999, a istovremeno oslobađani Ramuš Haradinaj, Fatmir Ljimaj i drugi komandanti OVK. Sada je, međutim, ovaj grad u kome su smeštene najvažnije globalne pravosudne institucije, ali i Haški tribunal, mesto gde se skrnavi, kako to vide na Kosovu, “oslobodilački i pravedan rat kosovskih Albanaca”.

Bez obzira na to, 24 godine pošto su na Kosovu izašli iz rovova i proslavljani kao pobednici, a srpske vojne i policijske snage napustile pokrajinu posle tromesečnog NATO bombardovanja, Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi biće primorani da se ponovo suoče sa svojom prošlošću, i to onim njenim mračnim delom.

Deset tačaka optužnice – zastrašivanje, zlostavljanje, mučenje, nasilje, ubistva…

Njima će se pred Specijalizovanim većem Kosova sa sedištem u Hagu suditi za ratne zločine. U deset tačaka optužnice terete se da su individualno krivično odgovorni za zločine koje su širom Kosova, ali i na severu Albanije, počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. Njihove žrtve, kako je to navelo tužilaštvo, bili su civili i osobe koje nisu aktivno učestvovale u sukobima – Srbi, Romi i Aškalije – kao i Albanci za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da podržavaju Demokratski savez Kosova bivšeg lidera Albanaca Ibrahima Rugove.

U optužnici, koja je nekoliko puta dopunjavana, nalaze se imena više od sto osoba koje su ubijene ili čija tela nikada nisu pronađena, a zločini koji se navode datiraju od marta 1998. do septembra 1999. Tužilaštvo ih tereti da su zastrašivali, zlostavljali, mučili i ubijali one koje su smatrali protivnicima. 

“Na nekoliko lokacija širom Kosova, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova izvršili su krivična dela iz optužnice nad stotinama civila i lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima”, navodi tužilaštvo.

Posebno važan deo optužnice je tvrdnja da su Tači i ostali od marta 1998. do septembra 1999. bili članovi “udruženog zločinačkog poduhvata”, sa ciljem sticanja kontrole nad celim Kosovom koristeći kao sredstvo za taj cilj zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i ubistva. Udruženi zločinački poduhvat je institut međunarodnog krivičnog prava, koji je u praksi, kada je reč o suđenjima za ratne zločine u bivšoj SFRJ pred Haškim tribunalom, uspostavio upavo Tribunal, i kasnije vrlo često primenjivao.

Tužilaštvo najavljuje više od 300 svedoka, a protiv četvorice optuženih ima preko milion stranica dokaznog materijala.

Hašim Tači (1968)  je srpskoj javnosti najpoznatiji od četvorice optuženih. Prvi put se za njega čulo kada je, na iznenađenje mnogih, uoči pregovora u Rambujeu postavljen za šefa pregovaračkog tima kosovskih Albanaca, čime je marginalizovan Ibrahim Rugova. U to vreme se nalazio na poternici MUP-a Srbije, ali to nije bila prepreka da u dvorcu u Rambujeu vodi albansku delegaciju.

U ratu je bio vođa jedne od najmoćnijih grupa unutar OVK – takozvane Dreničke grupe – a u izveštaju Saveta Evrope iz 2010. koji je kao posledicu imao stvaranje ovog suda – pisalo je da je imao veze sa organizovanim kriminalnim grupama i obaveštajnim službama u Albaniji i da je kroz nasilje kontrolisao trgovinu heroinom i drugim narkoticima. Posle odlaska srpskih snaga sa Kosova, postao je jedan od najuticajnijih tamošnjih političara, lider Demokratske partije Kosova, i u narednih dvadesetak godina bio je i u opoziciji, i na vlasti – kao ministar spoljnih poslova, premijer i predsednik Kosova.

Ipak, u njegovoj biografiji, pored zločina, stajaće i tvrdnja iz jednog izveštaja nemačke obaveštajne službe BND iz 2008. po kome je Tači, uz još nekoliko bivših komandanata OVK, vođa „kriminalne mreže koja deluje širom Kosova“.

I ostali optuženi su bili u vreme konflikta na Kosovu na visokim položajima unutar OVK. Jakup Krasnići (1951) koji je posle rata bio predsednik Skupštine Kosova, tokom sukoba je predstavljan kao portparol Oslobodilačke vojske Kosova. Za razliku od Tačija, Seljimija i Veseljija, koji su se dobrovoljno predali, Krasnići je uhapšen 4. novembra 2021. u Prištini. 

Redžep Seljimi (1971) je jedan od osnivača OVK i stric Ramuša Haradinaja, ali i posleratni poslanik Kurtijevog pokreta VETEVENDOSJE! (Samoopredeljenje).

Kadri Veselji (1967) je u ratu šef “obaveštajne službe UČK” i uz Tačija jedan od vođa tzv. Dreničke grupe. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ga je 2019. nazivao “gospodarom Kosova”, a novinar “Vremena” Dejan Anastasijević 2005. čovekom koji obavlja prljave poslove za račun svog političkog gazde.

Zaštita svedoka – jedno od ključnih pitanja

Jedno od ključnih pitanja, ne samo u vezi sa ovim suđenjem, je zaštita svedoka. Predsednica Specijalizovanih veća, Ekaterina Trendafilova, rekla je da je upravo bezbednost svedoka jedan od razloga zašto se Specijalni sud nalazi u Hagu, a ne na Kosovu. Ona je na jednom poverljivom brifingu sa diplomatama EU, čiji je transkript procurio u javnost 2021. uporozorila da se sud suočava sa povećanim naporima da se opstruiraju postupci i da će se ti napori verovatno povećavati kako se suđenja budu približavala.

“To će sigurno staviti na kocku život, i bezbednost ljudi koji su ili će biti voljni da sarađuju sa nama”, izjavila je na tom brifingu Trendafilova. Baš iz straha od mogućeg pritiska na svedoke, ali i opasnosti da optuženi ne pobegnu, sud je više puta odbijao zahteve odbrana da ih pusti na privremenu slobodu.

Zbog toga što su zastrašivali svedoke, tako što su otkrili identitet stotina zaštićenih svedoka, objavljujući poverljive dokumente Veća i Tužilaštva, na kazne zatvora od četiri i po godine u maju prošle godine su osuđeni Hisni Gucati i Nasim Haradinaj, lideri Udruženja ratnih veterana OVK. I tada i sada je zvučala neverovatno njihova tvrdnja da su te hiljade stranica dokumenata dobili slučajno, tako što im ih je dostavila anonimna osoba.

Formiranje suda direktna posledica izveštaja Dika Martija

Ovaj sud je deo kosovskog pravnog sistema. Uz pritisak stranog faktora, onog koji priznaje nezavisnost Kosova, parlament u Prištini je 2015. izglasao zakon kojim je formiran. Paradoksalno, tada je na vlasti bila upravo Tačijeva stranka, čiji su poslanici nevoljno glasali za formiranje suda pred kojim će u ponedeljak početi suđenje njihovom tada neprikosnovenom vođi. Ambasadorka SAD u Prištini Trejsi En Džejkobson u to vreme je upozoravala da će, ako kosovski parlament ne bude izglasao zakon o tzv. Specijalnom sudu, sud biti formiran u Savetu bezbednosti UN.

Njegovo stvaranje direktna je posledica izveštaja iz 2010. Dika Martija, specijalnog izvestioca Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, koji je istraživao navode iz knjige zemljakinje i bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, u kojoj je napisala da je tužilaštvo proveravalo navode da su Srbima kidnapovanim neposredno posle rata i odvedenim u Albaniju vađeni organi koji su kasnije prodavani na ilegalnom tržištu. Međutim, u optužnici protiv Tačija i ostalih nema optužbi o vađenju i prodaji organa.

Specijalizovano veće Kosova nadležno je za zločine koji su počinjeni tokom i nakon sukoba na Kosovu od 1. januara 1998. godine do 31. decembra 2000. U do sada jedinoj presudi za ratne zločine, Saljih Mustafa, u ratno vreme komandant jedne od jedinica OVK, osuđen je prvostepeno na čak 26 godina zatvora i neki pravnici na Kosovu su upozorili tamošnju javnost da je sud već u prvoj presudi počeo da deli visoke kazne za zločine OVK.

Miloš Milić

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/82978/proces-u-koji-su-uprte-oci-srba-i-albanaca-taci-i-vode-ovk-pred-sudom-u-hagu-u-10-tacaka-optuznice-ubistva-i-mucenja/vest