Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je zašto jača antievropsko raspoloženje u Srbiji. Sagovornici su bili Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu, i Dušan Teodorović, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bilo je reči o tome kako je podrška Evropskoj uniji, koja je pre dolaska Srpske napredne stanke na vlast bila 70 posto, sada pala na 43 procenta, a po nekim anketama još je i manja, da li je to posledica decenijske antievropske propagande prorežimskih medija koji su uz kritiku Evropske unije celo to vreme veličali Rusiju i Putina, kako je nakon ruske agresije na Ukrajinu poraslo prorusko raspoloženje, pa je danas 80 posto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji i zašto proruska desnica danas može više ljudi da izvede na ulice nego proevropske stranke.

Razgovaralo se i tome zašto je nakon Vučićevog prihvatanja Sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom poraslo antievropsko raspoloženje, kakva je uloga Srpske pravoslavne crkve u širenju proruskog i antievropskog raspoloženja, kako su se huligani, kojima je vlast dozvolila da ceo Beograd prekriju muralima Ratka Mladića, okrenuli protiv Vučića, kao i o tome da li se Srbija toliko udaljila od evropskih vrednosti da je ni odlazak Vučića sa vlasti ne bi mogao vratiti na evropski put.

Omer Karabeg: Zašto u Srbiji raste broj ljudi koji imaju otpor prema Evropskoj uniji? Različiti su rezultati anketa o tome da li ljudi žele da Srbija uđe u Evropsku uniju. Po nekim anketama samo trećina, a po nekima 43 posto, ali svakako ispod 50 posto. A u deceniji nakon pada Miloševića značajna većina je bila je za Evropsku uniju.

Biljana Stojković: Podrška stanovništva Srbije za ulazak u Evropsku uniju 2009. godine bila je 73 posto. Danas u najboljem slučaju imamo 43 posto. To je rezultat decenijske vladavine Aleksandra Vučića koji je u stvari sve ovo vreme na svojim medijima, a praktično svi glavni mediji su njegovi, širi antievropski narativ i insistira na proruskom sentimentu i proputinovskoj politici. Veličanje svega što je antievropsko traje u Srbiji već deset godina i rezultat je ovo što sada vidimo.

Dušan Teodorović: Poslednjih deset godina Srbijom vladaju presvučeni radikali. Ne smemo da zaboravimo da je predsednik Srbije godinama bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke, da je preimenovao Bulevar Zorana Đinđića u Bulevar Ratka Mladića, da je u Skupštini govorio “ubijte jednog Srbina mi ćemo 100 muslimana”. Bio je najbliži saradnik Vojislava Šešelja u ideji Karlovac – Karlobag – Virovitica.

Do pre neki dan ministarka za evropske integracije bila je gospođa koja je godinama bila sekretar redakcije Velike Srbije. Oni već deceniju vladaju medijskim prostorom i truju stanovništvo. Ne zaboravimo da je 800.000 ljudi u Srbiji ima samo završenu osnovnu školu, a možda još toliko i nepotpunu srednju.

Imamo nizak obrazovni nivo, pauperizovano stanovništvo, presvučene radikale koji, kako je neko cinično rekao, žele Evropsku uniju samo kao bankomat. Oni rade sve da nas udalje od Evropske unije. Zato je takav procenat onih koji žele u Evropsku uniju.

Omer Karabeg: Zašto se u režimskim medijima uporedo sa kritikom Evropske unije već deceniju veličaju Putin i Rusija?

Dušan Teodorović: Vođeni Slobodanom Miloševićem i Šešeljem Srbi su učestvovali u mnogim ratovima koji su manje-više u ideji bili osvajački. Vođeni su u ime zaštite srpske manjine što je i Hitler radio krajem tridesetih godina. Svi ti ratovi su izgubljeni što izaziva velike frustracije kod šovinista i velikosrpskih nacionalista. I onda se Vladimir Putin često doživljava kao neko ko će da nas osveti, ko će njima da pokaže.

Godinama se forsira priča da su nam Rusi najbliži, da su oni naša braća. Ja sam skoro u jednoj emisiji rekao “Zašto nam braća nisu Hrvati, Bošnjaci i Slovenci s kojima smo živeli u istoj državi, a braća su nam ljudi udaljeni ne znam koliko hiljada kilometara”.

Rusija je sistematski veličana i stvarana je priča da je Rusija u stanju da nam spasi Kosovo, da će se ruski tenkovi pojaviti na Dunavu, da će da oslobode Kosovo i, ako bude trebalo, ići će sve do Knina.

Mali Putin

Biljana Stojković: Bivši radikal Vučić ne razume koncept demokratije, a demokratija je nešto što nudi zapadni svet. S druge strane, imamo Istok gde demokratije uopšte nema. Uzori se traže na Istoku i veliča takav način vladavine. Ovde imamo pokušaj malog Putina da napravi on što je Putin napravio u Rusiji.

Ne treba da zaboravimo da je Srbija označena kao hibridni politički sistem. Kao i u Rusiji ovde postoje navodne demokratske procedure. Imamo izbore koji nisu fer i slobodni. Ljudi su prinuđeni da glasaju za vladajuću stranku koja sve drži pod kontrolom. Institucije ne postoje. Uzor je Rusija. To je ono što Vučić želi da ovde napravi.

Omer Karabeg: Zašto je nakon ruske agresije na Ukrajinu, koju je veliki deo sveta osudio, u Srbiji poraslo antizapadno raspoloženje i ojačala podrška Rusiji? Danas se 80 posto građana protivi uvođenju sankcija Rusiji.

Dušan Teodorović: Kada bi sada Srbija, da može, izvršila agresiju na Sloveniju, uzela pola Hrvatske, zauzela Crnu Goru i prodrla do Skadra, ja sam duboko uveren da bi 80 posto građana to podržavalo. Kad gledam ljude oko sebe, imam nekad osećaj kao da sam se probudio posle dugog sna u nekoj drugoj zemlji, okružen nekim drugim ljudima koje ne dotiču reči empatija, pristojnost, moral, poštenje.

Ovde nije došlo do pročišćenja. Skoro sam gledao snimak kako su 1945, 1946. godine američki vojnici u koloni vodile nemačke civile u bioskop i prikazivali im filmove šta se sve dešavalo za vreme Drugog svetskog rata. Mnogi građani Nemačke to stvarno nisu znali. Propaganda je bila takva. Ja prvi ne znam za mnoge ratne zločine koji su učinjeni u moje ime i u ime mojih sunarodnika na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Srbi moraju da se suoče sa ratnim zločinima koje je u njihovo ime neko radio i to mora da bude osuđeno. Meni je stvarno frustrirajuće kad vidim slike Ratka Mladića na posterima. I stalno se igra dvolična igra. Mi smo članovi Ujedinjenih nacija, formalno priznajemo međunarodne institucije, a s druge strane ne priznajemo presude međunarodnih sudova, nećemo da kažemo da je Ratko Mladić zločinac.

Podanički odnos

Biljana Stojković: Naša premijerka je pre nekoliko godina ruskom ambasadoru na noge odnela transkript svog intervjua jednom stranom mediju kako bi ga uverila da je pogrešno interpretirana. Taj snishodljivi, podanički odnos prema Rusiji preneo se i na stanovništvo. To je jedna velika tragedija. Ja sam od prvog dana agresije na Ukrajinu bila u kontaktu sa ukrajinskom ambasadom i govorila sam na skupovima protiv agresije. Zbog toga sam dobila sijaset pretnji, posebno na društvenim mrežama.

U Ukrajini se dešavaju strašne stvari. Više od 15 miliona ljudi je izmešteno iz svojih kuća, a osam miliona je u izbeglištvu. Sve su to potresne stvari. Ne mogu da razumem kako ljudi ovde nemaju empatiju. Ali moć propagande je neverovatno velika.

Omer Karabeg: U Srbiji imamo čudan fenomen. Ljudi vole Rusiju, ne vole Evropu, a idu u zapadnoevropske zemlje da tamo rade i šalju decu da tamo studiraju. Ne znam nikoga ko je kćerku ili sina poslao da se školuje u Rusiji ili da je otišao tamo da nađe posao.

Dušan Teodorović: Ne znam šta da vam kažem. Radi se o elementarnom poštenju. Ti ljudi nisu dovoljno pošteni. Ja nikad ne bih mogao tako da se ponašam. Meni je isto tako licemerno kad pojedini političari, za koje znam da oni ili članovi njihovih porodica imaju pasoše zemalja Evropske unije ili američke pasoše, govore protiv Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Biljana Stojković: Ja tu vidim dve stvari. Prva je psihološka. Postoji fenomen koji se zove kognitivni aparthejd. Ljudi ponekad dele svoje mišljenje i emocije u dve ili čak više kategorija koje se međusobno uopšte ne dodiruju. Na emotivnom planu oni su podložni uplivu propagande i lažnim istorijskim narativima, a kad ih upitate gde je život bolji, gde će živeti pristojno, onda se, naravno, okreću ka Zapadu.

Promenio se narod

Omer Karabeg: Koliko je jaka proruska desnica u Srbiji? Te stranke danas mogu mnogo više ljudi da izvedu na ulice nego proevropske stranke.

Dušan Teodorović: Reći ću nešto mada rizikujem da mi daju etiketu autošoviniste. Promenio se narod. Pamtim kako smo se devedesetih borili protiv Miloševićevog režima. Fakulteti su držali sednice i donosili deklaracije tražeći da Milošević da ostavku, rektor Beogradskog univerziteta išao je kod Miloševića da traži njegovu ostavku, desetine hiljada ljudi je 90 dana uzastopno protestovalo. Danas je to nemoguće. Deo naroda je umro, deo se penzionisao, deo mladih, sposobnih i hrabrih ljudi napustio je zemlju, a cele generacije su odrastale tokom šešeljizacije ovih prostora i vladavine Miloševića.

Ja sam jednom rekao da bi bolje bilo da nas je pogodila kometa nego što se pojavio Vojislav Šešelj sa tom pogubnom ideologijom. Sada imamo drugačiji svet od onoga iz devedesetih godina. Manje hrabar, manje moralan, bez empatije. To je moj doživljaj i mog Beograda, u kome sam proveo najveći deo svog života, i države u kojoj živim. Voleo bih da nisam u pravu, ali mi se čini da je to baš tako. I zbog toga je moguće da se podržava Vladimir Putin sa njegovom pogubnom ideologijom i politikom i da se veličaju ratni zločinci.

Biljana Stojković: U Srbiji je za deset godina u potpunosti poništena politika. Aleksandar Vučić je vrlo intenzivno radio na tome da uništi opoziciju, da ljudima ogadi politiku što se vidi u apatiji na izborima. Deset godina traje destrukcija građanstva i ona je, evo, već završena.

Mi gotovo više nemamo građanina, postoji vrlo malo ljudi koji sebe doživljavaju kao građane. Desnica je, naravno, jaka. Kada imate razoreno društvo, onda je lako pokrenuti ljude i izvesti ih na ulice na nacionalističkoj emociji, na priči – mi, Srbi smo ugroženi, svi nas mrze. S druge strane, opozicija je rasturena, dugo vremena se na sceni vrte isti ljudi koji imaju svoju istoriju ličnih odnosa.

Dušan Teodorović: Navešću vam jedan mali primer. Kad sam se u detinjstvu u Beogradu vozio gradskim autobusom, niko se nije krstio kada je autobus prolazio pored crkve. A danas se dosta ljudi krsti. Žene pokrivaju glavu. Vrlo je prisutan uticaj Srpske pravoslavne crkve koja se nije libila da odlikuje Dragana Markovića Palmu koji je bio blizak Arkanov saradnik, pa zatim redom Aleksandra Vučića, Sinišu Malog, Aleksandra Vulina – i da ne zaboravim i Vojislava Šešelja. Njima je delila ordene, a nije bila spremna da ukaže na loše pojave u društvu i izrekne moralnu osudu. Iako je po ustavu Srbija sekularna država, pravoslavlje se nameće kao državna religija.

Predsednik uoči Božića unosi u Predsedništvo ne badnjak nego sekvoju, pa to snima televizija. Crkva je sve vreme prisutna u priči da nas svi mrze, da smo mi iznad svih drugih, da je pravoslavlje jedina dobra i prava stvar. Može ovo da se shvati kao moj napad na crkvu, ali mislim da je bitno da se spomene uloga Srpske pravoslavne crkve poslednjih 10, 15 godina koja nije časna.

Huligani protiv Vučića

Omer Karabeg: U poslednje vreme imamo jednu zanimljivu pojavu. Huligani, kojima je vlast dozvolila da ceo Beograd prekriju muralima Ratka Mladića, sada su se okrenuli protiv vlasti, pa Vučića nazivaju izdajnikom zato sto je prihvatio sporazum o Kosovu.

Biljana Stojković: Meni se čini da je to svađa u istoj familiji. Ili čak da su to namešteni događaji koji treba da pomognu Vučiću da skrene pažnju sa ovoga što se dešava u vezi sa Kosovom. Celu tu situaciju vidim kao mešavinu te dve stvari. Moguće je da je to, kao što sam rekla, svađa u familiji jer Vučić ne može baš u potpunosti i neprekidno da kontroliše svoje ekstremne desničare, a, s druge strane, moguće je da ih on podstiče da malo dižu tenzije da bi pokazao Evropi da postoje i gori i ekstremniji od njega.

Istovremeno, to mu služi da pojača podele u društvu koje neprekidno kreira. Ovde smo svi podeljeni. Podeljeni smo po svakom pitanju. Uskoro ćemo početi da se delimo i po tome ko ima svetle, a ko ima tamne oči, pa treba međusobno da se mrzimo. Svaka podela u društvu ide u korist vladara koji vlada uz pomoć podela.

Dušan Teodorović: Ko su huligani? To je manje-više društveni talog, tu je vrlo nizak obrazovni nivo i oni su trenirani od strane Srpske radikalne stranke. Rasli su u priči gde su ključne reči srpstvo, Kosovo, nadljudi, Srbija, Putin, pobiti, zapaliti. I kada onaj ko je nosio tu priču odjednom krene u drugu priču, veliki deo njih nije u stanju da to prati. Slično je i sa članovima Srpske napredne stranke.

Oportunisti, koji su tu zbog privilegija, biće i monarhisti, i komunisti, i za Kosovo, i protiv Kosova i šta god treba. A onaj neobrazovani deo nema sposobnosti da prihvati drugu priču. I kod njih se javlja neka vrsta opozicije. I tu je ponovo glavni krivac Vučić.

Ne samo huliganima nego nikome u Srbiji nije predočena priča o Kosovu, o tome šta se sve dešavalo sa Kosovom poslednjih 120 godina od ulaska srpske vojske 1912, pa do kapitulacije u Kumanovu 1999. Taj period nije osvetljen. Zato je dominantna radikalska priča. I u evropski orijentisanoj opoziciji imamo probleme.

Kada je napadnuta Ukrajina, trebalo im je godinu dana da se izjasne. Lutalo se, stalno su se radile, da tako kažem, cost benefit analize – ako mi uvedemo sankcije šta ćemo da dobijemo, a šta ćemo da izgubimo. Niko nije to dovodio u moralnu ravan i govorio da je to moralno pitanje – pitanje ljudskosti, empatije, saosećanja sa patnjama ukrajinskog naroda.

Klovnovska turneja

Omer Karabeg: Verujete li da je prihvatanje Sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine još više pojačalo antievropsko raspoloženje jer je Vučić to predstavio kao ultimatum Brisela i Vašingtona?

Biljana Stojković: Da, Vučić je to predstavio kao ultimatum i to je još više radikalizovalo antievropsko raspoloženje. Ali na tome je on radio sve ove godine. Vučić je sve vreme dijalog sa Prištinom izvrgavao ruglu, šibicario u kontaktima sa pregovaračima iz Evrope i doveo nas je u situaciju koja je sada zaista radikalizovana.

Dušan Teodorović: Ne mogu ja da im dajem savete, ali mislim da Evropa i Amerika greše jer uporno igraju na kartu Aleksandra Vučića. Evropa mora da zauzme stav da više ne želi da pregovara sa Vučićem. Ovo je strašno što ja kažem, ali, pogledajte, Međunarodni krivični sud je izdao nalog za hapšenje Putina. To je politička poruka. Moderni svet više ne želi da razgovara sa Putinom.

Ukrajinski rat će nekako da se razrešava, ali oni neće da sedaju za pregovarački sto sa Putinom. Vučiću se mora poručiti – uozbilji se ili ćeš da budeš potpuno eliminisan, naićićemo mehanizme s kim i kako da razgovaramo. Jer, vidite šta se dešava. Vučić u Ohridu sve prihvati, a čim napusti pregovore, počinje svoju klovnovsku turneju. Viče – nisam ništa potpisao. Priča sve suprotno od onoga što se dešavalo u pregovorima i potpaljuje antievropsko raspoloženje. Antievropsko raspoloženje potiče od Aleksandra Vučića, od Pink televizije, od Happy televizije, od čitavog tog režima.

I posle Vučića – Vučić?

Omer Karabeg: U zaključku, da li se Srbija toliko udaljila od evropskih vrednosti da ni odlazak Vučića sa vlasti ne bi u dogledno vreme mogao da je vrati na evropski put?

Biljana Stojković: Srbija se jeste udaljila od evropskih vrednosti, danas je dalje nego što je bila pre 15 godina. Značajno dalje. Postavlja se pitanje ko bi mogao da zameni Vučića ako on ode s vlasti. Ukoliko se nastavi ova nacionalistička retorika i propaganda, plašim se da će Vučića da zamene neki drugi Vučići koji će na isti način da vode politiku.

Zbog toga je potrebno da se napravi proevropska snaga koja će biti dovoljno jaka da izgradi institucije države, da povrati sve ono što smo izgubili tokom poslednje decenije. Ukoliko to uspemo, onda Srbija može da se vrati na pravi put. Najvažnije je da promena režima ne bude u desnom nego u levom pravcu – pravcu mira i saradnje.

Dušan Teodorović: Mi smo se strašno udaljili od evropskih vrednosti. Ali povratak nije nemoguć. Možda ja to naivno vidim, ali Evropska unija bi mogla da kaže da će da pregovara samo sa onim predstavnicima Srbije koji budu izabrani na demokratskim izborima koji bi se održali za godinu dana od sada. A te izbore treba da organizuje, vodi i monitoriše Evropska unija što podrazumeva kontrolu Pink i Happy televizije, biračkih spiskova i biračkih mesta.

U ovoj zemlju ne postoje – niti će, dok imamo ovu vlast, ikada da postoje – normalni, slobodni, demokratski izbori koji bi mogli da porode jednu normalnu vlast, prihvatljivu za moderni svet. Ako se to ne uradi, stalno ćemo imati lažne izbore koji će da porađaju radikalsku priču.

Omer Karabeg

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-evropska-unija-rusija-desnicari-vucic-putin/32345150.html