Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Povlačenje najvećeg finansijskog ‘džokera’ Rusije sa Balkana i iz Mađarske

Sberbanka je prodala svoje operacije u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ,Mađarskoj i Srbiji

Published

on

Ruska državna Sberbanka povukla se iz Srbije u svojoj, prema ocenama zvaničnika banke, najuspešnijoj godini.

Ova banka je prodala svoje operacije i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj.

U obrazloženju odluke o povlačenju Sberbanka je navela da želi da smanji svoje geografsko prisustvo u Centralno-istočnoj Evropi, kako bi se fokusirala na ključna tržišta i istražila nove poslovne modele.

„Sberbank Europe“ želi da ubrza svoje digitalno poslovanje sa stanovništvom u Nemačkoj i da unapredi poslovanje korporativnog bankarstva u Austriji“, navela je ova banka za RSE.

Sberbank Srbija je deo Sberbank Europe grupacije.

Na upit RSE o razlozima za povlačenje navedeno je da su sva zavisna preduzeća, uključujući i Sberbanku Srbija, profitabilna, sa solidnim nivoom kapitala i likvidnosti i pokazuju pozitivan razvoj.

„Međutim, izgledi za dalji rast bili su ograničeni za Sberbank Europe“, stoji u odgovoru.

RSE nezvanično saznaje da je proces za prodaju pokrenut pre godinu i po dana.

"Što se tiče zemalja Zapadanog Balkana, za period od kad je Sberbanka ušla u ovaj region do danas nije napravila nikakve velike i spektakularne poslove da bi imala razlog da ostane ovde“, kaže novinar Miša Brkić.
“Što se tiče zemalja Zapadanog Balkana, za period od kad je Sberbanka ušla u ovaj region do danas nije napravila nikakve velike i spektakularne poslove da bi imala razlog da ostane ovde“, kaže novinar Miša Brkić.

Ekonomski novinar iz Srbije Miša Brkić ocenjuje da Sberbanka izlazi iz zemalja EU zato što naslućuje da će i politički i ekonomski odnosi između EU i Rusije početi da zahlađuju i da ruska poludržavna ili državna banka nema šta da traži na tržištu EU.

„Što se tiče zemalja Zapadanog Balkana, za period od kad je Sberbanka ušla u ovaj region do danas nije napravila nikakve velike i spektakularne poslove da bi imala razlog da ostane ovde“, naveo je Brkić.

Portfolio Sberbanke

Sberbanka je, kako se navodi na sajtu, vodeća banka u Rusiji, koja poseduje najveću bankarsku mrežu u toj zemlji – čini je 14.200 ekspozitura.

Sberbank Europe je prisutna na osam tržišta u Centralnoj i Istočnoj Evropi; u Austriji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Srbiji i Nemačkoj.

Osnivač Sberbank i ujedno najveći akcionar banke je Centralna banka Rusije, koja poseduje većinski deo kapitala.

Natpis na ekspozituri Sberbanke u Beču - zabeleženo septembra 2016.
Natpis na ekspozituri Sberbanke u Beču – zabeleženo septembra 2016.

Signali o političkoj odluci Rusije?

Povlačenje Sberbanke iz Srbije ipak je bilo iznenađenje.

„Čini mi se da povlačenje banke može da bude i jedna vrsta signala o političkoj odluci države Rusije da smanji ekonomski angažman u ovom regionu“, ocenjuje Brkić.

Zvaničnici u Beogradu oslanjaju se na Rusiju, pre svega kada su u pitanju isporuka energenata i nabavka vojnog naoružanja i opreme.

U političkom smislu Beograd računa na podršku Rusije u lobiranju protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama. Beograd ne priznaje nezavisnost bivše južne pokrajine koju je Kosovo proglasilo 2008. godine.

I zbog toga, a i pozivajući se na tradicionalno prijateljstvo i saradnju, Beograd odbija da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.

O ruskom prisustvu u Srbiji

Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kao uzroke povlačenja Sberbanke iz Srbije i regiona vidi limitirane interese, kapacitete i instrumente Rusije na Balkanu.

„Na osnovu ruskih izvora sa kojima ja komuniciram ovo je više zbog potencijalnih finansijskih sankcija kojima je Rusija izložena stalno od strane Zapada. To ima mnogo veći efekat na ovu odluku“, rekao je Vuksanović za RSE.

On, međutim, dodaje i da je povlačenje Sberbanke veoma jak pokazatelj da Balkan i Srbija nikada nisu bili prioritet za rusku spoljnu politiku.

„Ovo je pokazatelj toga da Rusija niti ima toliki interes za ovaj region niti da ima toliki kapacitet“, ocenio je Vuksanović.

Umesto toga, smatra on, Rusija se oslanja na veoma limitiran set instrumenata uticaja.

„To su popularnost među pojedinim delovima javnog mnenja u Srbiji i na Balkanu, energetika što vidimo na osnovu Turskog toka (gasovod) i nerešeni kosovski spor. Potencijalno možda možemo tom spisku da dodamo sada i pitanje Sputnjik V vakcina (protiv korona virusa)“, rekao je Vuksanović.

Zašto je Sberbank odlučila da se povuče?

Kako je prenela agencija Reuters 3. novembra, ova državna banka, koja je pod zapadnim sankcijama uvedenim Rusiji 2014. zbog aneksije Krima, godinama planira da smanji svoje poslovanje u Evropi i već je prodala svoju tursku podružnicu Denizbank.

Predsednik Uprave Sberbanke German Gref izjavio je 2017. godine da kompanija planira da napusti niz evropskih zemalja zbog ozbiljnih poteškoća u poslovanju koje proizlaze iz silnog regulatornog pritiska povezanog sa sankcijama protiv Rusije, preneo je Jutarnji list, citirajući Grefovu izjavu za TV kanal Rossia 24.

German Gref (levo), predsednik Uprave Sberbanke, sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije, tokom online konferencije o veštačkoj inteligenciji, u Moskvi 4. decembra 2020.
German Gref (levo), predsednik Uprave Sberbanke, sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije, tokom online konferencije o veštačkoj inteligenciji, u Moskvi 4. decembra 2020.

Banka je pod sankcijama kako EU, tako i SAD.

Kako je javio Financial Times (FT) u septembru, ova kompanija u državnom vlasništvu želi da iskoristi bazu finansiranja i ponudi sve, od isporuke hrane do strimovanja zabave.

Takozvani “Ruski Amazon” ambicija je zajmodavca u državnom vlasništvu da iskoristi konkurentske prednosti svoje ogromne baze finansiranja kako bi korisnicima ponudila sve – od isporuke hrane do striming zabave, navodi se u izveštaju FT.

Međutim, kako se navodi, ideja se pokazala kontroverznom u nekim delovima ruske vlade, jer zvaničnici veruju da je dužnost grupe da poveća isplatu dividendi koju obećava predsednik Vladimir Putin.

Odlazak iz Srbije u “najuspešnijoj godini”

Neto profit Sberbanke Srbija za sedam meseci 2021. godine premašio je 11,2 miliona evra tako da je banka u julu ostvarila poslovne i finansijske ciljeve za celu 2021. godinu, saopšteno je 7. septembra, samo dva meseca pre odluke o povlačenju iz Srbije.

Predsednik Izvršnog odbora Sberbanke Srbija Vladimir Bošković je na konferenciji za novinare istakao da će 2021. za tu banku biti “zasigurno najuspešnija poslovna godina”, prenela je agencija Beta.

Sberbank je na tržište Srbije došla 2012. godine akvizicijom austrijske Volksbanke. U saopštenju koje je tada objavljeno na sajtu Sberbanke navodi se da kompanija u Srbiju dolazi sa “ciljem da postanemo lideri u bankarskom sektoru Srbije, moderni, fokusirani i pouzdani”.

Sberbank Srbija je, dodaje se, jedinstven bankarski partner u “građenju mostova ka preduzećima na istoku u Srbiji, Rusiji i Zajednici nezavisnih država”.

Poslovanje Sberbanke u Hrvatskoj

I u Hrvatsku je Sberbanka ušla 2010. godine kupovinom Volksbank International u koji je spadala i Volksbank Hrvatska.

Sberbanka u Hrvatskoj ima 31 poslovnicu i na hrvatskom tržištu je osma po udelu u ukupnoj aktivi na bankarskom tržištu sa bilansom od oko 10 milijardi kuna (1,33 milijarde eura).

Osim u bankarskom sektoru, Sberbanka je u Hrvatskoj prisutna i u biznisu. Kada je bivši vlasnik Agrokora Ivica Todorić 2014. želeo da preuzme slovenački trgovinski lanac Merkator, zapadni kreditori nisu bili spremni da ga prate ocenjujući da je prezadužen, ali Sberbanka ga je kreditirala sa milijardu eura.

Ivica Todoić, u razgovoru sa novinarima 7. novembra 2017. u Londonu, gde je boravio nakon što je protiv njega u Hrvatskoj zbog sumnje na visoku korupciju pokrenut postupak.
Ivica Todoić, u razgovoru sa novinarima 7. novembra 2017. u Londonu, gde je boravio nakon što je protiv njega u Hrvatskoj zbog sumnje na visoku korupciju pokrenut postupak.

Kada je u proleće 2017. krenula kriza u Agrokoru, Sberbanka je intervenisala sa dodatnih 100 miliona eura.

U restrukturiranju Agrokora dug je pretvoren u udele i Sberbanka je vlasnik 44 posto restrukturiranog koncerna koji se sada zove Fortenova.

Ni u Fortenova grupi (bivši Agrokor) ni u hrvatskoj Vladi ne očekuju da će prodaja Sberbanke Europe uticati na vlasništvo Sberbanke u Fortenovi.

“Navedena prodaja ni na koji način ne utiče na vlasništvo Sberbank Rusija u Fortenova grupi. Sberbank Rusija i dalje je najveći pojedinačni dioničar Fortenova grupe”, objavili su iz Fortenova grupe.

Na istom tragu bio je i ministar ekonomije i održivog razvoja u hrvatskoj Vladi Tomislav Ćorić.

Na pitanje hoće li doći do promene vlasničke strukture u Fortenova grupi, odgovorio je da “po tom pitanju ne očekujemo nikakve promjene”.

Herman Gref, glavni izvršni direktor Sberbanke u junu je izjavio da mu je cilj u iduće dve godine da proda udeo Sberbanke u Fortenovi.

Sa kim je u Srbiji banka sarađivala?

Sberbanka je i među četiri banke kod kojih se 2020. godine javno preduzeće Srbijagas zadužilo uzimanjem kredita u ukupnom iznosu od 55 miliona evra za nastavak gradnje gasovoda Turski tok. Garanciju je Srbijagasu pružila država.

Sberbank je u Srbiji sarađivala i sa ruskim kompanijama u zemlji. Tako je banka imala potpisan ugovor sa osiguravajućum kućom „Sogaz“, koja je u većinskom vlasništvu istoimene ruske osiguravajuće kompanije. Ugovor je podrazumevao saradnju na zajedničkim poslovnim aktivnostima.

Sberbank je u Srbiji imala zajedničke projekte i sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma. Ugovor o saradnji 2013. godine potpisali su direktor NIS Kiril Kravčenko i predsednik izvršnog odbora Sberbanke Srbija Valerij Ovsjanikov.

Kako je tada rečeno, Sberbank Srbija ponudila je NIS-u “privlačne uslove saradnje”, a NIS će partnerstvo iskoristiti za razvoj poslovanja u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi.

Prodaja Sberbanke bez uticaja na finansijsko tržište

Ekonomski novinar Miša Brkić ocenjuje da se povlačenje ruske Sberbanke neće odraziti na finansijsko tržište Srbije.

„Prvi razlog je što je banka imala malo učešće u finansijskim tokovima, investicionim i bankarskim, u Srbiji“, naveo je.

Brkić kaže da bi možda imalo nekog uticaja da je banka propala.

„Ali banku je kupila druga banka koja bolje stoji, koja ima veći udeo na tržištu“, ocenio je Brkić.

Ko je kupio Sberbank?

Sberbank Europe je 3. novembra potpisala ugovor sa AIK Bankom a.d. Beograd, Gorenjska banka dd, Kranj i Agri Europe Ciprus Limited za prodaju svojih ćerka banaka u Bosni i Hercegovini (Sberbank BH dd Sarajevo i Sberbank ad Banja Luka), Hrvatskoj (Sberbank dd), Mađarskoj (Sberbank Magiarorszag Zrt.), Srbiji (Sberbank Srbija ad Beograd) i Slovenije (Sberbank banka dd), sa ukupnom aktivom od 7,329 milijardi evra, 162 ekspoziture i oko 600.000 klijenata, saopšteno je iz pres službe banke.

Sberbank CZ, a.s. u Češkoj Republici ostaje u vlasništvu Sberbank Europe i nastaviće sa svojim sadašnjim poslovnim modelom, dodaje se u saopštenju.

Zatvaranje transakcije, kako se još dodaje, biće završeno u 2022. godini.

Ko su kupci?

Iza kompanija AIK banka, Gorenjska banka i Agri Europe Cyprus Limited stoji Miodrag Kostić, jedan od najbogatijih srpskih biznismena.

Kostić je predsednik kompanije MK Group čije su osnovne delatnosti proizvodnja i trgovina poljoprivrednim proizvodima. Kostić je u javnosti često bio nazivan “kraljem šećera”, jer je bio vlasnik tri najveće šećerane u Srbiji.

Miodrag Kostic, predsednik MK Group, na ovoj fotografiji iz maja 2002. pokazuje novinarima ostatke jednog od objekata uništenih tokom NATO bombardovanja ciljeva u Srbiji tri godine ranije. Kostićev konzorucijum je kupio ostatke zgrade, koja je kasnije obnovljena.
Miodrag Kostic, predsednik MK Group, na ovoj fotografiji iz maja 2002. pokazuje novinarima ostatke jednog od objekata uništenih tokom NATO bombardovanja ciljeva u Srbiji tri godine ranije. Kostićev konzorucijum je kupio ostatke zgrade, koja je kasnije obnovljena.

Izvoz šećera u EU nalazio se na spisku jedne od 24 sporne privatizacije, čiju istragu je tražila Evropska unija. Kostić je 2014. godine i saslušan u tom predmetu u kojem je doneta oslobađajuća presuda.

Kostić je vremenom širio svoje poslovanje, pa je tako izgradio i turistički kompleks na Kopaoniku u centralnoj Srbiji, hotele na jadranskoj obali, u Sloveniji. Bankarstvo je u svoj portfolio uveo 2014. godine, kada je postao većinski vlasnik AIK banke, a potom i kompanija u bankarskom sistemu i zemljama okruženja.

AIK banka drži oko 92 odsto akcija u Gorenjska banka, a Kostić je i član borda Agri Europe Cyprus Limited.

Bogatstvo Miodraga Kostića dovelo ga je na Forbsovu listu najbogatijih biznismena u Srbiji.

Saradnja na tekstu: Enis Zebić iz Zagreba

Ljudmila Cvetković

Maja Živanović

izvor : https://www.slobodnaevropa.org/a/sberbank-srbija-prodaja/31547821.html

SLOBODNA VOJVODINA

LSV VOJVOĐANI: Zabraniti sraman skup koji veliča zločin u Srebrenici

Ubeđeni smo da svi Novosađani, Vojvođani i sve građanke i građani Srbije, duboko žale što je na časnu i svetlu istoriju naših naroda i države bačena mrlja kada je u Srebrenici počinjen genocid

Published

on

By

Nažalost, pojedinci koji očigledno imaju veze sa ovom vlašću pokušavaju da nas ubede da treba da se odreknemo svih vrednosti i načela naših predaka i da prihvatimo čin mržnje kao opravdan vid borbe, da negirajući činjenice živimo sa njima u njihovoj ružičastoj stvarnosti u kojoj nema odgovornosti, empatije nego postoje samo lični interesi tih pojedinaca zbog kojih su oni spremni da manipulišu hiljadama mladih života, pa čak i da zloupotrebe zvanični grb antifašističkog i slobodarskog grada Novog Sada koji se nalazi na plakatu koji poziva na ovu fašističku “manifestaciju” virtuelne stvarnosti u kojoj se smrt hiljada nevinih ljudi smatra oslobođenjem, a svako ko ne pristaje na tu provokaciju naziva se izdajnikom.

Očekujemo da se Grad Novi Sad JAVNO ogradi, te da novosadska policija zabrani održavanje ove “manifestacije”, inače ćemo smatrati da ova vlast, sada i javno, stoji iza ove nepojamne provokacije.

Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine VOJVOĐANI Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: S druge strane Tita ne nalaze se Srbi, već fašisti

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras, povodm 7. jula, Dana antifašističkog ustanka naroda Srbije iz 1941. godine, da se “s druge strane Tita ne nalaze Srbi, već fašizam”

Published

on

By

“Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma. Svako ko hoće da iseli Tita iz Kuće cveća u Beogradu ima ideju da se obračuna sa jugoslovenskim antifašizmom, pa samim tim i sa srpskim antifašizmom”, rekao je Bešlin.

Podsetio je da je Jugoslavija u Drugom svetskom ratu podnela milion žrtava, a da je iz njega izašla sa milion ljudi pod oružjem.

“Partizanski pokret je bio najuspešniji kontinentalni antifašistički pokret, ovenčan svetskom slavom, i to niko ne može osporiti”, kazao je Bešlin na tribini u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da su jugoslovenski antifašisti, predvođeni Titom i Komunističkom partijom Jugoslavije, pokazali da je “mala organizovana grupa uvek dovoljna da povede veliku neorganizovanu grupu”.

“Antifašizam je samo onda antifašizam samo ako je borben i ako se svesno, borbeno i aktivno suprotstavlja fašizmu. Svaki pacifizam u vremenu kada fašizam besni zapravo radi u korist fašizma”, rekao je Bešlin.

Govoreći o četnicima u Drugom svetskom ratu, Bešlin je kazao da oni nisu bili antifašisti jer se nisu borili protiv fašista već protiv partizana, dakle borili su se protiv antifašista.

“Vrlo je jednostavno: da li se neko borio protiv fašizma ili ne. A četnici se nisu borili protiv fašizma. Partizani su bili jedini antifašisti u Jugoslaviji”, naveo je Bešlin.

Dodao je da nije sporno da su se četnici i partizani zajedno borili kada je stvorena Užička republika u jesen 1941. godine, ali je naveo da je već u leto 1941. godine četnički zapovednik Draža Mihailović slao prve emisare okupacionim nemačkim vlastima u Beogradu, sa ponudom za saradnju u borbi protiv partizana.

“Tokom oktobra je dogovoren susret Mihailovića sa predstavnicima nemačkog Trećeg Rajha, do kojeg je došlo 11. novembra u selu Divci. I kada čitate zapisnik tog razgovora, svaki neočetnik danas koji se kune u Dražu Mihailovića, ako je iole funkcionalno pismen, morao bi imati neki transfer blama s obzirom kako je Mihailović sramotno ponizno nastupao pred Nemcima”, naveo je Bešlin.

Objasnio je da su Nemci Mihailovića prvo ponizili tako što su mu na pregovore poslali “trećerazrednog emisara”, a potom su mu, na njegovo moljakanje da mu daju oružje, jasno rekli: “Gubi se!”

“Ali, Draža Mihailović je i pre tog sastanka, 31. oktobra 1941, izdao opštu naredbu da se na teritoriji Užičke republike izvrši napad na partizanske položaje”, naveo je Bešlin.

Odbacio je revizionističke argumente da se četnici nisu borili protiv fašističkih okupatora jer su navodno “čuvali biološku supstancu naroda”.

“Kako to čuvaš biološku supstancu kada si izdao naredbu da napadnu partizane koji su tada gotovo isključivo bili Srbi? Kako to čuvaš biološku supstancu kad naređuješ masovne pokolje tokom rata?“, upitao je Bešlin.

Dodao je da je Draža Mihailović dobio orden od francuskog vođe pokreta otpora Šarla de Gola, koji tada “nije znao šta se dešava ni u Francuskoj a kamoli u Jugoslaviji”.

Bešlin je objasnio da je sve vreme rata jedino britanski premijer Vinston Čerčil imao pune informacije o dešavanjima na jugoslovenskom frontu te je 1943. godine odustao od bilo kakve saradnje sa četnicima zbog njihove saradnje sa Nemcima i potpuno se okrenuo partizanima, u čiji štab je poslao čak i svoga sina Randolfa.

Dodao je da je američki predsednik Hari Truman odlikovao Dražu Mihailovića 1946. godine, kako bi se osvetio Titu za rušenje dva američka aviona iznad Jugoslavije, što je bilo poniženje za SAD.

“Dakle, to je kontekst: Trumanov orden za Mihailovića je u stvari osveta Titu. Ali, posle razlaza Tita sa Staljinom, odnosi sa SAD su normalizovani i Amerikanci više nikada taj orden nisu pominjali”, naveo je Bešlin.

Prema njegovim rečima, temeljni okvir svakog fašizma jeste totalitarna nacionalna država.

“Totalitarna država je država bez društva, u kojoj društvo ne može da pruža otpor. Bez ideologije nacionalizma, nema ni fašizma. Fašizam je nacionalizam koji je došao do svoje krajnje tačke”, rekao je Bešlin.

Ocenio je da su “klerikalizacija, nacionalizam, neofašizam” državni projekti danas u Srbiji, kao što su i navodno samoorganizovane ekstremno desničarske grupe u stvari pod kontrolom države.

Bešlin je rekao da ipak postoje i pozitivni primeri, kao što je izložba u produkciji Muzeja Jugoslavije o Đorđu Andrejeviću Kunu, i to u Galeriji SANU u Beogradu.

“Đorđe Andrejević Kun je bio antifašista, levičar, partizan. Ta izložba je jedna mala pobeda antifašizma”, ocenio je on.

Bešlin: Ono što danas predstavljaju kao svetosavlje nema veze sa Svetim Savom

Bešlin je rekao da ono što danas Srpska pravoslavna crkva predstavlja kao “svetosavlje” nema nikakve veze sa istorijskom ličnošću Svetog Save.

“Ono što oni danas predstavljaju kao Svetog Savu, to su Nikolaj Velimirović, to je srpski fašista iz Drugog svetskog rata Dimitrije Ljotić. A Sveti Sava je za svoje vreme bio progresivan”, rekao je Bešlin na tribini u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da “ovi danas ljotićevsku i nikolajevsku ideologiju prodaju kao svetosavlje”.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-s-druge-strane-tita-ne-nalaze-se-srbi-vec-fasisti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest u Bavaništu zbog prodaje i seče šume: „Meštanima znači život, 6.000 ljudi ostaće bez vode“

Meštani sela Bavanište protestuju jer žele da sačuvaju od prodaje šumu koja predstavlja odbranu od peska Deliblatske peščare i daje pijaću vodu, a tu žive i neke od zaštićenih vrsta – lipa, topola, i hrastova sarih više od 150 godina

Published

on

By

Jovan Jovanov iz udruženja Složni Pidikanci kažu da je šuma nekada bila državna, da je pripadala 1937. godine Opštini Bavanište, a potom prešla u privatnu svojinu.

„Potom je prešla 1972. godine u društvenu svojinu kao Kombinat Banat, pa prešla u svojinu privatnog preduzeća Lune Milovanović. Zatim je 1982. godine pod sumnjivim okolnostima prešla sa društvene svojine na ciglanu Desko, koja sada hoće da je proda“, navodi on.

Kako kaže, šuma se vodi kao društvena svojina, i Ustav naše države je ne prepoznaje za prodaju kao takvu.

„Očekujemo da pravobranilaštvo u Zrenjaninu odreaguje, da se obustavi licitacija prodaje zemljišta.

Šuma meštanima znači bukvalno život, kaže Marija Ćirikovački iz udruženja.

„U slučaju da je poseku, dve ulice bi ostajale bez krova svaki put kada duva košava. Nanosi peska bi bili minimalno dva centimetra godišnje, što bi zatrovalo oranice, bašte. Svi izvori pijaće vode su nam ispod korena ove šume. Ako se poseče, 6.000 stanovnika će ostati bez vode“, navela je naša sagovornica.

izvor: https://n1info.rs/vesti/protest-u-bavanistu-zbog-prodaje-sume-mestanima-znaci-zivot-6-000-ljudi-ostace-bez-vode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbiji je mesto u Evropskoj uniji a ne u Vučićevim mitomanskim bajkama

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od Vlade i predsednika republike Aleksandra Vučića da Srbija što pre primeni tri nove spoljnopolitičke odluke Saveta EU vezano za Ukrajinu i Severnu Koreju

Published

on

By

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je da se Srbija nije uskladila sa odlukom koju je Savet EU doneo 31. maja o restriktivnim merama protiv pojedinaca i entiteta iz Severne Koreje, te sa merama podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine na Krimu i u Sevastopolju, i praktično je jedini kandidat za člana u Evropskoj uniji koji to nije uradio.

Nažalost, jasno je da Aleksandar Vučić i ova vlast nastavljaju sa udaljavanjem Srbije sa njenog evropskog puta i sa politikom podrške diktatorskim i autoritarnim režimima u svetu.

Srbiji je mesto u modernom svetu, a samim tim i u porodici evropskih naroda.

Režim Aleksandra Vučića to očito ne želi, nego je Srbiju zarobio u gustu mrežu mitomanije i lažne istorije.

Srbija mora napred. Modernizacija države i društva i prihvatanje evropskih standarda moraju postati temelj politike svih demokratskih snaga.

Samo to će dovesti do boljeg života građana Srbije i stvaranja moderne i ozbiljne države.

Aleksandar Olenik
član Predsedništva
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/srbiji-je-mesto-u-evropskoj-uniji-a-ne-u-vucicevim-mitomanskim-bajkama/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Nadležni da preispitaju Gujona i utvrde njegovu odgovornost

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani pozvala je nadležne organe da preispitaju rad Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, koju je do pre mesec dana vodio Arno Gujon i utvrde njegovu odgovornost

Published

on

By

Liga u soapštenju Gujona naziva „francuski ekstremni desničar sa našim pasošem“.

Kako LSV navodi, u kontroli koju je sprovela Državna revizorska institucija (DRI) ustanovljeno je da su u toku prošle godine, na konkursima Uprave koju je vodio Gujon, značajna sredstva iz budžeta „završavala na računima brojnih nevladinih organizacija, uključujući i desničarske grupe povezane sa njim“.

„Novac od Gujona su dobili i jastrebovi naprednjačke politike na Novosadskom univezitetu, koji su blokirali rad pojedinih fakulteta, nezadovoljni radom pojedinih predavača na njima. Iste te osobe organizovale su i naprednjačke kol centre u Novom Sadu u toku junskih izbora ove godine“, ističu iz LSV.

Uz te stranke dodaju da je Vlada, umesto da sama analizira izveštaj DRI, Gujona imenovala na novu funkciju – čelnika Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, i na sednici Vlade u maju preusmerila 3,1 milion evra, namenjenih za kapitalne investicije, u pravcu te kancelarije.

„Sramota je da Srbija temelj svoje spoljne politike gradi na ovakav način, posebno što to radi uz pomoć čoveka koji je u Fracuskoj godinama važio za promotera ekstremno desnih političkih ideja“, navodi se u saopštenju.

Bivši direktor Uprave za saradnju s dijasporom Arno Gujon demantovao je navode LSV da je kontrola Državne revizorske institucije pokazala da su prošle godine, na konkursima uprave koju je vodio, značajna sredstva „završavala na računima brojnih nevladinih organizacija“, uključujući desničarske. Gujon je naglasio da je i DRI demantovala navode RSE.

Prema njegovim rečima, u Izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu za 2023. godinu tabelarno su navedeni podaci o 342 nosioca projekata, kojima su odobrena i preneta sredstva po sprovedenim konkursima, a ne postoje podaci iz kojih „proizlazi“ da se radi o „desničarskim organizacijama povezanim i sa partijom predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.

Gujon je istakao da DRI u svom reagovanju zaključuje da se pogrešnim tumačenjem njenog izveštaja i netačnim navođenjem, čitaoci dovode u zabludu, čime se nanosi šteta ugledu ove važne i nezavisne institucije.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-nadlezni-da-preispitaju-gujona-i-utvrde-njegovu-odgovornost/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Mađarski pisci iz Vojvodine osudili zabranu festivala Kikinda short i Mirdita, dobar dan!

Mađarski pisci i književnici iz Vojvodine osudili su zabranu održavanja festivala Kikinda short u javnom prostoru Narodne biblioteke „Jovan Popović“ u Kikindi, i festivala „Mirdita, dobar dan“ u Beogradu, prenosi portal Autonomija

Published

on

By

Kako je u saopštenju navelo četrdesetak potpisnika, oni su na ovaj način izrazili podršku festivalima koji su, kako su naveli, brutalno napadnuti od strane gradonačelnika.

„Osuđujemo prekomernu reakciju vlasti protiv slobode duhovnog života i mišljenja. Kikinda short je među ostalim otvoren i na mađarsku kulturu, na festivalu od početka gostuju i mladi mađarski pisci“, dodaje se.

Dodaju da podržavaju svaku inicijativu sa ciljem produbljenja dijaloga, a osuđuju svako onemogućavanje dijaloga i saradnje, prenosi portal Autonomija.

Potpisnici:

Bakos Petra – Petra Bakoš
Balázs Attila – Atila Balaž

Bence Erika – Erika Bence
Bencsik Orsolya – Oršolja Benčik
Beszédes István – Ištvan Besedeš
Bicskei Gabriella – Gabrijela Bičkei

Bíró Tímea – Timea Biro
Celler Kiss Tamás – Tamaš Kiš Celer
Csányi Erzsébet – Eržebet Čanji
Fehér Miklós – Mikloš Feher

Fekete J. József – Jožef J. Fekete
Jódal Kálmán – Kalman Jodal
Jódal Rózsa – Roža Jodal
Kollár Árpád – Arpad Kolar

Kontra Ferenc – Ferenc Kontra
Kormányos Ákos – Akoš Kormanjoš
Ladányi István – Ištvan Ladanji
Ladik Katalin – Katalin Ladik

Mirnics Gyula – Ɖula Mirnič
Nagy Abonyi Árpád – Arpad Abonji Nađ
Oláh K. Tamás – Tamaš K. Olah
Orcsik Roland – Roland Orčik

Orovec Kriszta – Krista Orovec
Pataki Angéla – Angela Pataki
Pressburger Csaba – Čaba Presburger
Rajsli Emese – Emeše Rajšli

Sirbik Attila – Atila Širbik
Szabó Palócz Attila – Atila Paloc Sabo
Szerbhorváth György – Ɖerđ Serbhorvat
Szombathy Bálint – Balint Sombati

Szögi Csaba – Čaba Segi
Toldi Éva – Eva Toldi
Tolnai Ottó – Oto Tolnai
Tóbiás Krisztián – Kristian Tobijaš

Vasagyi Mária – Marija Vašađi
Virág Gábor – Gabor Virag

izvor: https://n1info.rs/kultura/madjarski-pisci-iz-vojvodine-osudili-zabranu-festivala-kikinda-short-i-mirdita-dobar-dan/

Continue Reading

Trending