Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Novi Sad proglašen Evropskom prestonicom kulture

Novi Sad je proglašen Evropskom prestonicom kulture na svečanoj ceremoniji u Srpskom narodnom pozorištu, kojem je prisustvovala predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, veliki broj zvanica iz cele Evrope.

Published

on

foto: Tanjug

 Novi Sad je proglašen Evropskom prestonicom kulture na svečanoj ceremoniji u Srpskom narodnom pozorištu, kojem je prisustvovala predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, veliki broj zvanica iz cele Evrope.

U multimedijalnom programu prikazana je tradicija Novog Sada i Vojvodine u svetlu evropskih vrednosti koje prožimaju celokupan program Novog Sada kao Evropske prestonice kulture kroz ukupno osam, tematski orijentisanih programskih lukova, celina.

Šef delegacije Evropske Unije u Srbiji Emanuele Žiofre uručio je gradonačelniku Milošu Vučeviću plaketu čime je Novi Sad zvanično poneo prestižnu titulu.

“Tokom 2022. godine pokazaćemo celoj Evropi kakvo blago imamo. Pokazaćemo bogatstvo i isprepletanost različitih kultura koje su snažna veza među ljudima i narodima koji ovde žive. Isti taj Novi Sad koji je od nastanka bio višenacionalan grad, koji su naši preci zajedno gradili bojama svoje duhovnosti, tradicije i identiteta. Isti taj Novi Sad koji je nazvan Srpskom Atinom, jer je u 19. veku bio kulturni, politički i društveni centar srpskog naroda, “najveće srpsko opščestvo na svijetu”, kako je govorio Vuk Karadžić, a Jovan Skerlić beležio da se u Novom Sadu tada pisalo i mislilo za ceo srpski narod. Isti taj Novi Sad koji danas zablista kada uglas zazvone zvona sa šest raznih crkava. Grad u kojem se razlike priznaju, uvažavaju i poštuju, sada nas predstavlja na najvećoj evropskoj kulturnoj sceni. Hvala mojim Novosađanima! Zbog njih je sve ovo”, naglasio je Vučević.novi, sad, epk, snpIzvor: Grad Novi Sad

U okviru svečane ceremonije obratili su se direktor Fondacije ”Novi Sad 2022 ” EPK” Nemanja Milenković, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, putem video poruke komesarka EU za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel, kao i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić.

“Ne postoji grad koji je više zaslužio da visoko uzdigne evropsku zastavicu omladine i kulture. Novi Sad je jedna od najboljih evropskih prestonica sa najvećim budžetom uloženim u kulturu. Srbija je zemlja pobednik koja investirajući u nauku, inovativne, kreativne i talentovane ljude i prostore postaje moderna, otvorena zemlja, zemlja partner na globalnom nivou. U kreativne industrije, u poslednjih pet godina, investirano je milijardu evra. Po ugledu na Evropsku prestonicu kulture, ustanovili smo i Nacionalnu prestonicu kulture, a tu titulu nedavno je poneo grad Čačak”, istakla je Brnabić.

Ministarka kulture i informisanja rekla da je danas izuzetan dan za Grad Novi Sad, čitavu Srbiju i posebno brojne ljude koji u kulturi rade i za nju žive.

“Pored prestiža koji sobom nosi, titula evropske prestonice kulture priznanje je koje nadahnjuje i višestruka prilika za svaki grad koji je ponese. Biću malo lična i primetiću da iz perspektive Novosađana, nema ničeg prirodnijeg od toga da naš grad bude evropska kulturna prestonica”, kazala je Gojković.

Direktor Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture, Nemanja Milenković, na svečanosti otvaranja poželeo je gostima dobrodošlicu u Novi Sad uz reči da je to grad u kojem je bilo teško premostiti različite obale.

“U starom veku između dve konfesije, a u novom između različitosti i prosvetiteljske i orijentalne doktrine. Sada uspevamo da spojimo one koji su članice Evropske unije i one koje to nisu”, rekao je Milenković.

Milenković je u govoru naglasio da je to možda i zbog toga što je ovo mesto zajedničkog suživota već 7530 godina, kako je to potvrdila i čuvena litvanska naučnica Marija Gimbutas, svrstavajući ga u svoju konstrukciju Stare Evrope.

“Za Novi Sad ova titula nije samo čast već i ogromna odgovornost jer smo prvi grad iz Srbije koji je poneo tu titulu ispred zemlje kandidata za Evropsku uniju. Zato je naš grad poželeo da gradi nove mostove, kako i glasi krilatica našeg projekta, i kroz osam programskih lukova gradimo viziju i stubove tih mostova. Kroz prostore i programe uključili smo sve građane: radnike u kulturi, kao i donosioce odluka u ovaj projekat i zahvaljujući svima njima i pre godine titule smo poneli tri evropske nagrade”, završio je Milenković.novi, sad, epk, snp, programIzvor: Grad Novi Sad

U muzičko-plesnom spektaklu u SNP-u učestvovali su eminentni predstavnici novosadske i vojvođanske kulturne scene, među kojima su Balet i Opera Srpskog narodnog pozorišta, Aradačke meškarke, perkusionistički ansambl “dRumble”, Tamburaški orkestar “Velos”, Aleksandar Bahun na klaviru, Todor Ursu na cimbalu i brojni drugi.

Režiju događaja potpisuje Aleksandar Nikolić, autor muzike je novosadski instrumentalista i muzičar Boris Kovač, a program su vodili glumci Srpskog narodnog pozorišta Jovana Balašević i Vasa Stajkić.

Centralni događaj svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture je proslava “Zeniteum :: 2022” reditelja Dragana Živadinova na jednom od glavnih gradskih bulevara, ispred Banovine, koja kroz umetnost slavi velika imena srpske nauke – Milevu Marić Ajnštajn i Milutina Milankovića. Deo programa Svečanog otvaranja je i velika nesvakidašnja izložba “Vreme i vaseljena” u holu Studija M.novi, sad, epkIzvor: RTV

Novi Sad je u 2022. godini poneo prestižnu titulu, zajedno sa Kaunasom (Litvanija) i Ešom (Luksemburg), a Srpska Atina je ujedno prvi od tri grada u kojem je održano Svečano otvaranje godine titule koje predstavlja jedinstvenu umetničku proslavu u Evropi, Doček, na više od 40 lokacija.

Pooštravanje kontrole epidemioloških mera

Svi programi na svečanom otvaranju Evropske prestonice kulture prilagođeni su epidemiološkim merama, stoga su od samog početka kapaciteti bili veoma ograničeni na planiranim koncertima, prilikom prodaje ulaznica, a uz to, radi bezbedne i odgovorne organizacije, Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ preuzima inicijativu za dodatne mere i pooštravanje kontrole njihovih poštovanja.

Fondacija je stoga kao prvu meru dala preporuku da se odloži 60 odsto koncerata, dok će pojačane mere kontrole biti na onim koncertima koju su direktno u produkciji Fondacije. Potom na koncertima koji će biti realizovani, kapaciteti su do 50 odsto, na pojedinim će biti i manji, a zajedno sa ulaznicom, biće neophodno da posetioci prilože zeleni sertifikat ili antigenski test ne stariji od 48 sati ili PCR test ne stariji od 72 sata.

U skladu sa aktuelnim epidemiološkim merama, na samom događaju neophodno je nošenje maski i održavanje distance.

Besplatno testiranje za posetioce na dve lokacije

Za sve posetioce koji nemaju zeleni sertifikat, antigenski ili PCR test, biće obezbeđena dva punkta za besplatno testiranje 13. januara i to na dve lokacije:

– U centru Novog Sada, na Trgu Slobode 13. januara od 12 do 23 časa

– U prostoru Gradske koncertne dvorane (Bulevar cara Lazara 67) 13. januara od 12 do 23 časa Detaljne informacije o Dočeku možete pronaći sajtu docekns.rs

autor: RTV, Tanjug

izvor: https://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/novi-sad-danas-zvanicno-postaje-evropska-prestonica-kulture-svecanost-uz-poostrene-mere_1305226.html

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fridom haus: Demokratija u Srbiji u najvećem padu od svih zemalja u tranziciji

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa “Nacije u tranziciji 2023” koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. “Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru”, piše u izveštaju “Nacije u tranziciji 2023” Fridom hausa.

Published

on

By

“To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad”, navela je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan. Ona dodaje da ima mnogo razloga koji stoje iza ovakve ocene.

“Još imamo zamrznutu reformu pravosuđa u poslednjih nekoliko godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa. To je višegodišnji trend koji je doprineo ovom istorijskom padu. Ali takođe smo videli da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru. Dakle, ne samo da je integritet izbora pogođen optužbama za prevaru koje su smatrane verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima. Imali smo, naravno, i pogoršanje medijskog ambijenta ove godine. Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju. I kao što sam rekla, izbori u decembru su zaista bili kulminacija ili zaista savršena oznaka za ono što je tamo bila teška godina za demokratiju”, kaže Karpi.

izvor: https://insajder.net/prenosimo/fridom-haus-srbija-zabelezila-najveci-pad-u-demokratiji-medu-drzavama-u-tranziciji

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li Beograd guta Srbiju: Zašto je u prestonici dvostruko više novca nego u ostatku zemlje

Srpskim vlastima puna su usta hvalisanja da je naša država “ekonomski tigar” i da se ubrzano razvija, ali realni podaci govore da je na toj mapi razvoja jedino zaista primetan – Beograd. U glavnom gradu Srbije živi oko četvrtine stanovništva Srbije, dok je udeo u ukupnom BDP-u čak 40 odsto

Published

on

By

Prema zvaničnim statističkim podacima, BDP po glavi stanovnika tako je u Beogradu veći od 16.300 evra, dok je u celoj Srbiji, sa Beogradom, 10.300 evra. Stvari još dramatičnije izgledaju kada se od ostatka Srbije “odbije” prestonica, pa je onda BDP po glavi stanovnika u ostatku Srbije tek nešto manje od 8.300 evra, gotovo dvostruko manje nego u Beogradu.

Ovako drastična razlika Beograda u odnosu na ostale delove Srbije mogla bi da se dodatno produbi zbog projekta Ekspo 2027, koga vlast naziva i “Skok u budućnost”, zbog kog bi učešće Beograda u ukupnom BDP moglo da poraste na 50 odsto.

Slično je i sa investicijama i platama. U 2022. godini polovina ukupnih investicija završila je u glavnom gradu. Prosečna neto plata u Beogradskom regionu je 119.998 dinara, u celoj Srbiji je 95.836 dinara, a u Srbiji, bez Beograda, prosek iznosi 84.950 dinara, što znači da je prosečno primanje u prestonici gotovo 50 odsto veće nego u ostatku Srbije. Samo tri beogradske opštine, Sopot, Barajevo i Mladenovac, imaju manju prosečnu platu od ostatka Srbije bez Beograda. Koliki je raskorak u platama, može se videti poređenjem jedne od beogradskih opština gde je ona najveća, Starog grada, i iznosi 167.871, sa nekim od opština gde je najmanja, poput Crne Trave, u kojoj je 65.500 dinara, dakle više od 100.000 dinara razlike, odnosno 2,5 puta više.

Zbog neravnomernih ulaganja i razvoja, slivanja stranog kapitala većinski u jedan grad, sela i naselja van prestonice postaju sve praznija, dok Beograd istovremeno raste, ne samo po broju stanovnika, već i po ulaganjima i platama. Sve ovo neminovno ukazuje kako postoji pretnja da će Beograd, motor razvoja države, kako ga vlasti nazivaju, u jednom trenutku “progutati” celu državu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, za razliku od Beograda koji ima ubedljivo vodeću poziciju u ukupnom BDP, Vojvodina je na drugom mestu, ali tek sa 26,4 odsto. Tradicionalno poljoprivrednom regionu, koji je nekad važio za boljestojeći, za bolji plasmanu nije pomoglo što ima više od milion i po hektara obradive zemlje, jer ova grana nema veliki doprinos u krajnjem rastu.

Neravnomerni razvoj napravio drastične razlike 

Takvi podaci dokaz su neravnomernog razvoja u Srbiji, smatra ekonomista Goran Radosavljević, koji za NIN kaže da će doći do daljeg pojačavanja iseljavanje iz manjih mesta, što je već neko vreme očigledno, i to ne samo u obližnje gradove, već prevenstveno u Beograd, koji će postati prenaseljen, pa mu mnogi “predviđaju” sudbinu glavnog grada Mongolije Ulan Batora, u kom živi gotovo polovina populacije te države..

“Kad kažemo Beograd, ne mislimo samo na centar grada, tu spadaju i Šimanovci, i Stara Pazova, koja više gravitira Beogradu nego Vojvodini, i druga okolna mesta, i Beograd će sve više da se širi i faktički da pojede ta okolna mesta. Kada situacija bude još bolja sa šinskim prevozom, voz Beograd-Novi Sad će usloviti da ljudi više žive u Inđiji, pa da putuju za Beograd, tako da će faktički Beograd privući i ta malo udaljenija mesta. To je nešto što će se po prirodi stvari dešavati u narednim godinama”, ukazuje Radosavljević.

NIN / Oliver Bunić

Takav scenario je društveno loš, jer već sada postoje mesta u kojima niko ne živi, gde je infrastruktura loša i gde se sa odlaskom stanovništva gubi i potencijal da se neko vrati.Ipak, sa druge, ekonomske strane, ljudi idu tamo gde misle da im je bolje, i tamo gde ima profita.

“Država može da napravi, po ugledu na Evropu, fond za ravnomerni i regionalni razvoj, ali i u Evropi postoje četiri regiona koja su razvijena i sve ostalo je ispod toga. Mnoge zemlje su davale razne oblike podrške i subvencija za ruralna područja, ali ne znam da je neki značajan broj ljudi napustio Pariz i otišao na selo, to se nikada nije desilo. U ovom trenutku ljudi idu tamo gde dobijaju kvalitetniju uslugu. Možda će se u nekom trenutku to promeniti, promenom načina života. Ako uzmemo primer, neko ko je digitalni nomad, njemu je svejedno gde će da živi ako ima dobre uslove, nije vezan poslom za veliki grad. Ljudi se ipak i dalje odlučuju za gradove iz ekonomskih, društveno-socijalnih i drugih razloga”, kaže Radosavljević.

Međutim, iako je život u prestonici društveno i ekonomski organizovaniji i sadržajniji (više poslova, veće zarade, postoje brojne važne institucije, od velikih bolnica do škola…), dominacija Beograda ima svoju cenu za njegove stanovnike u značajno većim troškovima života. Tako je, primera radi, kvadrat stana u Beogradu dostigao više od 3.000 evra, a u manjim gradovima, iako je i tamo bilo poskupljenja, i dalje se može naći za 1.000 evra.

“I nekretnine, i cene hrane i generalno cene života su veće u Beogradu nego u nekim drugim gradovima. Ako imamo i veću platežnu moć, to samim tim povećava cene. Imamo dohodovnu neravnomernost, koja povlači za sobom i cenovnu neravnomernost“, ocenjuje stručnjak, uz opasku da su takve razlike jasni pokazatelji da Srbija apsolutno postaje Beograd.

U prilog tome da će Beograd da se širi na mnogo veći deo Srbije, govori i studija “Gradovi Srbije u budućnosti”, koju je uradila Akademija inženjerskih nauka Srbije. U njoj se predviđa da će metropolitensko područje Beograda najverovatnije da se proširi i na gradove kao što su Ub, Smederevo, Smederevska Palanka, Pančevo, Stara Pazova, pa čak i Ruma. 

Kako je u regionu

Radosavljević objašnjava da se sličan fenomen dogodio i u drugim državama. U Evropi se, recimo, ističe Grčka, gde u ukupnom BDP-u Atina učestvuje sa preko 50 odsto. Pored glavnog grada, zemlja ima i Solun kao drugi pokretač ekonomskog razvoja, dok su ostala mesta znatno iza po mnogim aspektima.

Radosavljević objašnjava za da u zemljama regiona jedino Makedonija ima sličan rezultat, gde je centar privrede Skoplje, dok su Mađarska i Bosna i Hercegovina izašle iz tog kola. Sa Crnom Gorom i Hrvatskom je drugačija situacija, jer kod njih ukupan BDP najviše zavisi od turizma, koji nije nužno vezan za prestonicu, već primorske opštine.

EPA / EFE/GEORGI LICOVSKI

Na primeru Hrvatske vidi se da ne postoje velike razlike –  najveća prosečna plata je u Zagrebu i iznosi 1.370 evra, što je 15 posto više od državnog proseka, dok sa druge strane, najmanje  plate primaju građani u Brodsko-posavskoj i Virovitičko-podravskoj županiji koje su nešto manje od 1.100 evra.

izvor: https://www.nin.rs/ekonomija/vesti/47448/da-li-beograd-guta-srbiju-zasto-je-u-prestonici-duplo-vise-novca-nego-u-ostatku-zemlje

Continue Reading

Trending