SLOBODNA VOJVODINA
Njive u Vojvodini skuplje nego u nekim EU zemljama, našim paorima bolje u Rumuniji
U Srbiji postoje ograničenja koja podstiču poljoprivrednike da svoj novac ulože u inostranstvu
Cena hektara obradivnog poljoprivrednog zemljišta kod nas varira u odnosu na to o kom se delu Srbije govori, ali najskuplje zemljište se, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda nalazi u Južnobačkom okrugu, tj. opštine poput Bačke Palanke, Srbobrana, Vrbasa, Bečeja, ali i Novog Sada.
Posmatrano na nivou cele Srbije okolina Beograda je počela da se cenovno približava oblasti južne Bačke koja ima najskuplje obradivo zemljište, pa s tim u vezi, hektar zemlje na području Beograda je prodat za 26.500 evra, a cena jedne njive u oblasti južne Bačke je išla i to 31.250 evra.
HRVATSKA PO CENAMA NA ZAČELJU EU
Kada ove cene uporedimo sa cenama u nekim od zemalja EU, primetna je ogromna razlika u cenovnom rangu. Cene obradivog zemljišta u Hrvatskoj su još uvek niske, s obzirom na to da se, nakon isteka embarga 2023. godine na prodaju njiva strancima iz EU, najavljuje znatno povećanje cene zemljišta.
– Imamo zabranu prodaje strancima do 2023. godine i smatram da je do tog perioda neophodno staviti poljoprivedno zemljište u funkciju tako što bi ga kupili domaći, hrvatski poljoprivrednici. Isto tako logično je da prednost u kupovini imaju lokalni poljoprivrednici. Za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, zakup ili koncesiju mora se dati privredni program, objasniti šta ćete s njim, na koji način ćete proizvoditi – rekla je za Agrosmart predsednica Odbora za poljoprivredu u Hrvatskom saboru i bivša zastupnica u Evropskom parlamentu Marijana Petir.
Prema statističkim podacima cene hektara obradivnog zemljišta u Hrvatskoj su već sada porasle deset odsto u odnosu na 2019. godinu. U ovom trenutku se u Hrvatskoj mogu i dalje kupiti ornice kojima je cena ispod 4.000 evra, a mediji u Hrvatskoj preporučuju da tamošnji žitelji kupuju svoju zemlju dok je još uvek ima. Iz Agencije za promet poljoprivrednim zemljištem u Hrvatskoj su naveli da će u narednim godinama da raste cena po hektaru za 100 do 200 evra.
Petir je navela i da je cena poljoprivrednog zemljišta u ostalim zemljama EU znatno visoka u odnosu na cenu poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj.
– Hrvatska se nalazi na samom začelju zemalja EU po tržišnoj vrednosti obradivog tla. Nižu cenu za hektar obradive zemlje moguće je dobiti samo u Estoniji. Naši severni susedi Slovenci cene svoje obradivo tlo gotovo šest puta više od nas, naši zapadni susedi Talijani 13 puta, a Holanđani čak 21 puta više. Prosečna cijena poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj po hektaru iznosi 3.325 evra za oranice, 1.832 evra za livade, a za pašnjake 1.791. Cena za kontinentalni deo Hrvatske je oko tri odsto niža od proseka, dok je za jadranski deo Hrvatske dvostruko viša od proseka – istakla je Petir.
Međutim, kada se upoređuju cene s takođe komšijskom državom – Rumunijom, situacija je sasvim drugačija. Pre svega, u vojvođanskom regionu koji se graniči s Rumunijom, kako navodi Stevan Dajin, poljoprivrednik iz Radojeva, cena hektara se kreće od 6.000 do 10.000 evra.
VOJVOĐANI ODLAZE U RUMUNIJU KAKO BI OSTVARILI VEĆI PROFIT PRILIKOM OBRADE ZEMLJIŠTA
– Ja ovde radim zemlju na tri lokacije i svaka je različita i po ceni i po kvalitetu koji se razlikuje u svakom selu, kako kod nas tako i kod njih – naveo je Dajin.
S druge strane, cena zemljišta u Rumuniji je bila višestruko niža pre ulaska u EU, pa je tako hektar mogao da se kupi i za 200 evra. Ta povoljnost cene je jedan od razloga zašto naši poljoprivrednici masovno odlaze preko granice da obrađuju zemlju.
– Sada je došlo do rasta cene zemljišta kako su Rumuni ušli u EU. Pre se zemljište pored niske cene za kupovinu moglo zakupiti za 30 do 40 evra na godišnjem nivou. Oni su većinu zemljišta zapustili nakon Čaušeskua i nisu je obrađivali sve dok nisu došli stranci, kada je počelo da se obrađuje. I trenutno jako malo Rumuna radi na svojoj zemlji, velika većina su stranci – istakao je Dajin i dodao da postoji potreba naših ljudi da odu u Rumuniju da rade, imeđu ostalog, i zato što u Srbiji ne mogu da kupe ili zakupe veću količinu zemlje zbog prejake konkurencije.
Pored toga, u Srbiji postoje i određena ograničenja koja dodatno podstiču poljoprivrednike da svoj novac ulože u inostranstvu. Dajin je na primeru iz ličnog iskustva objasnio kako ta ograničenja utiču na njih.
– Na primer, ja u Radojevu ne mogu da kupim ili zakupim više od 10 hektara godišnje, dok u Rumuniji mogu da pronađem mnogo ozbiljnije i veće površine kojima je cena zakupa daleko niža, a i plus imaju subvencije koje su ozbiljne – podvukao je on.
Prema dobijenim informacijama, kvalitet zemljišta u zapadnom delu Rumunije je veoma pogodan za solidne prinose suncokreta i kukuruza, a generalno, zemljište AP Vojvodine važi za jedno od najplodnijih i najkvalitetnijih na ovim prostorima, te je s tim vezi i cena u nekoj meri opravdana.
Mada, iako važi za kvalitetnije zemljište, gledajući zemlje u okruženju, u nekim delovima Banata postoje i dalje njive koje se mogu kupiti za manje od 1.000 evra. Najjeftinija njiva se u banatskom području prodala za samo 750 evra, dok su najjeftinije njive u ostalim okruzima Vojvodine bile makar dvostruko skuplje.
EUROSTAT: U FRANCUSKOJ CENA STAGNIRA ILI OPADA
Međutim, kako je prethodnih godina cena zemlje na našim prostorima u konstantnom porastu, zanimljiv je podatak koji je Eurostat prikazao, a koji navodi da cena zemlje u, na primer, Francuskoj manje-više stagnira već godinama, a u nekim predelima države cena obradivog zemljišta čak i opada.
S tim u vezi, prosečna cena hektara u Francuskoj iznosi oko 6.000 evra. To, naravno, varira u odnosu na predeo u kom se nalazi određena njiva, ali oscilacije u ceni idu od 3.000 evra u istočnom delu – Burgungiji, do 11.000 evra po hektaru na severu Francuske u Pa de Kale regionu.
Ovakva situacija definitinvo nije slučaj u Srbiji, a čak postoje i navodi da će cena još više rasti na našim prostorima kada i Srbija uđe u EU, kao što se desilo u Rumuniji. Da li će to biti slučaj kod nas s obzirom na to da su, za sada, cene dostigle svoj maksimum, tek ćemo da vidimo. Upućeni u kretanja u agrobiznisu kažu da je verovatno jedino moguće da se ova cena u bližoj budućnosti samo održava, ili da čak i opada zajedno s padom ostvarenog profita od roda.
Dijana Dacin (Agrosmart i VOICE)
izvor: https://www.autonomija.info/njive-u-vojvodini-skuplje-nego-u-nekim-eu-zemljama-nasim-paorima-bolje-u-rumuniji.html
SLOBODNA VOJVODINA
Juhas Balint da odmah podnese ostavku na mesto predsednika Skupštine Vojvodine!
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) izražava duboko ogorčenje zbog sramnog ponašanja Juhasa Balinta, predsednika pokrajinskog parlamenta i člana predsedništva SVM-a. Njegovi postupci još jednom potvrđuju da mu nisu važne demokratske vrednosti, već isključivo očuvanje trenutne vlasti i služenje kriptoradikalnim političkim interesima
SLOBODNA VOJVODINA
Prosvetari razmatraju radikalizaciju štrajka: Na stolu i potpuna obustava rada
Cirkularni štrajk prosvetnih radnika od ponedeljka, 16. decembra se nastavlja skraćenjem časova na 30 minuta u školskim upravama Kraljevo, Čačak, Užice i Kragujevac
SLOBODNA VOJVODINA
Stefanović o izjavi Vučevića: Skandalozne reči premijera da ne može Srbija da se ruši i zaustavlja „zbog 15 ili 1.555 mrtvih“
Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde i narodni poslanik Borko Stefanović izjavio je danas da je skandalozna izjava premijera Miloša Vučevića da ne može Srbija da se ruši i zaustavlja “zbog 15 ili 1.555 mrtvih” i da mora da ode sa mesta predsednika Vlade i bude obuhvaćen krivičnim postupkom
SLOBODNA VOJVODINA
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
SLOBODNA VOJVODINA
Dva guslara u jednoj čardi?
Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!
Juhas Balint da odmah podnese ostavku na mesto predsednika Skupštine Vojvodine!
Prosvetari razmatraju radikalizaciju štrajka: Na stolu i potpuna obustava rada
Stefanović o izjavi Vučevića: Skandalozne reči premijera da ne može Srbija da se ruši i zaustavlja „zbog 15 ili 1.555 mrtvih“
Optužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
GUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoOptužnica protiv Trampa u 30 tačaka istorijski presedan: Bivši predsednik tvrdi da je u pitanju “politički progon”
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoGUBITAŠ KUPIO IMOVINU IMT-A ZA 70 MILIONA EVRA, NOVAC POZAJMIO OD AIK BANKE
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine ago(ZA)OBILAZIMO VRŠAC
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoSterdžon pokrenula novu kampanju za referendum o nezavisnosti Škotske, spominje se pridruživanje EU
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoFinska planira gradnju ograde na granici s Rusijom
-
SLOBODNA VOJVODINA2 godine agoProfesor: Zaporožje tempirana bomba, može biti veća katastrofa od Černobilja
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoVOICE: Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke
-
SLOBODNA VOJVODINA3 godine agoOdžić: Raskinuti ugovor sa Gaspromom-Vojvodina ponovo da upravlja naftnom industrijom