Cena hektara obradivnog poljoprivrednog zemljišta kod nas varira u odnosu na to o kom se delu Srbije govori, ali najskuplje zemljište se, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda nalazi u Južnobačkom okrugu, tj. opštine poput Bačke Palanke, Srbobrana, Vrbasa, Bečeja, ali i Novog Sada.
Posmatrano na nivou cele Srbije okolina Beograda je počela da se cenovno približava oblasti južne Bačke koja ima najskuplje obradivo zemljište, pa s tim u vezi, hektar zemlje na području Beograda je prodat za 26.500 evra, a cena jedne njive u oblasti južne Bačke je išla i to 31.250 evra.
HRVATSKA PO CENAMA NA ZAČELJU EU
Kada ove cene uporedimo sa cenama u nekim od zemalja EU, primetna je ogromna razlika u cenovnom rangu. Cene obradivog zemljišta u Hrvatskoj su još uvek niske, s obzirom na to da se, nakon isteka embarga 2023. godine na prodaju njiva strancima iz EU, najavljuje znatno povećanje cene zemljišta.
– Imamo zabranu prodaje strancima do 2023. godine i smatram da je do tog perioda neophodno staviti poljoprivedno zemljište u funkciju tako što bi ga kupili domaći, hrvatski poljoprivrednici. Isto tako logično je da prednost u kupovini imaju lokalni poljoprivrednici. Za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, zakup ili koncesiju mora se dati privredni program, objasniti šta ćete s njim, na koji način ćete proizvoditi – rekla je za Agrosmart predsednica Odbora za poljoprivredu u Hrvatskom saboru i bivša zastupnica u Evropskom parlamentu Marijana Petir.
Prema statističkim podacima cene hektara obradivnog zemljišta u Hrvatskoj su već sada porasle deset odsto u odnosu na 2019. godinu. U ovom trenutku se u Hrvatskoj mogu i dalje kupiti ornice kojima je cena ispod 4.000 evra, a mediji u Hrvatskoj preporučuju da tamošnji žitelji kupuju svoju zemlju dok je još uvek ima. Iz Agencije za promet poljoprivrednim zemljištem u Hrvatskoj su naveli da će u narednim godinama da raste cena po hektaru za 100 do 200 evra.
Petir je navela i da je cena poljoprivrednog zemljišta u ostalim zemljama EU znatno visoka u odnosu na cenu poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj.
– Hrvatska se nalazi na samom začelju zemalja EU po tržišnoj vrednosti obradivog tla. Nižu cenu za hektar obradive zemlje moguće je dobiti samo u Estoniji. Naši severni susedi Slovenci cene svoje obradivo tlo gotovo šest puta više od nas, naši zapadni susedi Talijani 13 puta, a Holanđani čak 21 puta više. Prosečna cijena poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj po hektaru iznosi 3.325 evra za oranice, 1.832 evra za livade, a za pašnjake 1.791. Cena za kontinentalni deo Hrvatske je oko tri odsto niža od proseka, dok je za jadranski deo Hrvatske dvostruko viša od proseka – istakla je Petir.
Međutim, kada se upoređuju cene s takođe komšijskom državom – Rumunijom, situacija je sasvim drugačija. Pre svega, u vojvođanskom regionu koji se graniči s Rumunijom, kako navodi Stevan Dajin, poljoprivrednik iz Radojeva, cena hektara se kreće od 6.000 do 10.000 evra.
VOJVOĐANI ODLAZE U RUMUNIJU KAKO BI OSTVARILI VEĆI PROFIT PRILIKOM OBRADE ZEMLJIŠTA
– Ja ovde radim zemlju na tri lokacije i svaka je različita i po ceni i po kvalitetu koji se razlikuje u svakom selu, kako kod nas tako i kod njih – naveo je Dajin.
S druge strane, cena zemljišta u Rumuniji je bila višestruko niža pre ulaska u EU, pa je tako hektar mogao da se kupi i za 200 evra. Ta povoljnost cene je jedan od razloga zašto naši poljoprivrednici masovno odlaze preko granice da obrađuju zemlju.
– Sada je došlo do rasta cene zemljišta kako su Rumuni ušli u EU. Pre se zemljište pored niske cene za kupovinu moglo zakupiti za 30 do 40 evra na godišnjem nivou. Oni su većinu zemljišta zapustili nakon Čaušeskua i nisu je obrađivali sve dok nisu došli stranci, kada je počelo da se obrađuje. I trenutno jako malo Rumuna radi na svojoj zemlji, velika većina su stranci – istakao je Dajin i dodao da postoji potreba naših ljudi da odu u Rumuniju da rade, imeđu ostalog, i zato što u Srbiji ne mogu da kupe ili zakupe veću količinu zemlje zbog prejake konkurencije.
Pored toga, u Srbiji postoje i određena ograničenja koja dodatno podstiču poljoprivrednike da svoj novac ulože u inostranstvu. Dajin je na primeru iz ličnog iskustva objasnio kako ta ograničenja utiču na njih.
– Na primer, ja u Radojevu ne mogu da kupim ili zakupim više od 10 hektara godišnje, dok u Rumuniji mogu da pronađem mnogo ozbiljnije i veće površine kojima je cena zakupa daleko niža, a i plus imaju subvencije koje su ozbiljne – podvukao je on.
Prema dobijenim informacijama, kvalitet zemljišta u zapadnom delu Rumunije je veoma pogodan za solidne prinose suncokreta i kukuruza, a generalno, zemljište AP Vojvodine važi za jedno od najplodnijih i najkvalitetnijih na ovim prostorima, te je s tim vezi i cena u nekoj meri opravdana.
Mada, iako važi za kvalitetnije zemljište, gledajući zemlje u okruženju, u nekim delovima Banata postoje i dalje njive koje se mogu kupiti za manje od 1.000 evra. Najjeftinija njiva se u banatskom području prodala za samo 750 evra, dok su najjeftinije njive u ostalim okruzima Vojvodine bile makar dvostruko skuplje.
EUROSTAT: U FRANCUSKOJ CENA STAGNIRA ILI OPADA
Međutim, kako je prethodnih godina cena zemlje na našim prostorima u konstantnom porastu, zanimljiv je podatak koji je Eurostat prikazao, a koji navodi da cena zemlje u, na primer, Francuskoj manje-više stagnira već godinama, a u nekim predelima države cena obradivog zemljišta čak i opada.
S tim u vezi, prosečna cena hektara u Francuskoj iznosi oko 6.000 evra. To, naravno, varira u odnosu na predeo u kom se nalazi određena njiva, ali oscilacije u ceni idu od 3.000 evra u istočnom delu – Burgungiji, do 11.000 evra po hektaru na severu Francuske u Pa de Kale regionu.
Ovakva situacija definitinvo nije slučaj u Srbiji, a čak postoje i navodi da će cena još više rasti na našim prostorima kada i Srbija uđe u EU, kao što se desilo u Rumuniji. Da li će to biti slučaj kod nas s obzirom na to da su, za sada, cene dostigle svoj maksimum, tek ćemo da vidimo. Upućeni u kretanja u agrobiznisu kažu da je verovatno jedino moguće da se ova cena u bližoj budućnosti samo održava, ili da čak i opada zajedno s padom ostvarenog profita od roda.
Peti oktobar najveći dan u istoriji moderne Srbije. Izostanak lustracije najveća greška
Liga socijademokrata Vojvodine – VOJVOĐANI obeležava danas godišnjicu velikih demonstracija 5. oktobra 2000. godine, koje su sprečile veliku izbornu krađu u režiji Slobodana Miloševića i Mirjane Marković
Za nas je ovaj dan najvažniji u modernoj istoriji Srbije i predstavlja simbol otpora totalitarnom režimu.
Slobodan Milošević i ostali protagonisti njegove politike naneli su mnogo nepravde građanima bivše Jugoslavije.
Ratovi, zločini, pljačka, kriminal i korupcija samo su neki od temelja Miloševićeve vlasti, koja je poražena na izborima 24. septembra 2000. godine, a konačno srušena petog dana oktobra.
Nažalost, posle demokratskih promena, nismo se obračunali sa protagonistime te politike.
Izostalo je kažnjavanje mnogih koji su činili zločine i pljačkali.
Nije postojala politička volja da se sprovede Zakon o lustraciji i da se iz političkih procesa isključe Miloševićevi saradnici.
Nažalost, mnogi od njih su i danas na pozicijama moći i nastavljaju tamo gde su stali oktobra 2000. godine.
Radikali, julovci, osuđeni ratni zločinci paradiraju u vlasti. Svakodnevno su u medijima. I dalje šire otrovnu mržnju i zagađuju Srbiju.
Demokratska i moderna Srbija traže aktivnu borbu.
Nismo uspeli ranih 2000-ih godina, ali nema predaje.
Još nije kasno da se kazne svi oni koji su uništavali Srbiju i susedne države.
Zločini u ratu ne zastarevaju, a kažnjavanje lustracijom je proces koji se može i mora započeti.
Aleksandar Olenik član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Kostreš uputio telegrame saučešća rukovodstvu BiH povodom posledica poplava
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Bojan Kostreš uputio je telegrame saučešća povodom posledica katastrofalnih poplava u Bosni i Hercegovini. Kostreš je telegram poslao članovima Predsedništva BiH Željki Cvijanović, Željku Komšiću, Denisu Bećiroviću, premijeru Federacije Nerminu Nikšiću, predsednici Saveta ministara BiH Borjani Krišto
U svoje lično i u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI upućujem izraze saučešća građanima Bosne i Hercegovine povodom posledica katastrofalnih poplava.
Stradali su građani, uništena je njihova imovina.
Pozvali smo naše članove, ali i sve građane Srbije da donacijama pomognu unesrećene. Pozvali smo, takođe, i vlade Srbije i Vojvodine da pomognu unesrećenima. Ovo je vreme kada svi zajedno moramo pokazati humanost.
Moramo pomoći Bosni i Hercegovini u ovim teškim trenucima.
Saučešće u boli,
Bojan Kostreš predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Sekretarijat za informisanje Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Došli u tužilaštvo: Predstavnici opozicije osumnjičeni da su uništavali izborni materijal
Četvoro predstavnika koalicije „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ dalo je danas izjave u zrenjaninskom tužilaštvu u svojstvu osumnjičenih za uništavanje izbornog materijala
U pomenutoj koaliciji tvrde da su njihovi predstavnici letos lažno prijavljeni za uništavanje izbornog materijala što je, kako navode, još jedna vrsta pritiska režima na opoziciju.
„Nataša Velemir, Nenad Nikolić, Jelena Odžić i Edvin Šubert su nakon izbora obavili uvid u izborni materijal u skladu sa zakonom i na osnovu odobrenog zahteva za uvid u materijal. Naši predstavnici nisu došli na uvid da bi uništavali materijal, već da bi pronašli nepravilnosti i o tome obavestili javnost. To se i desilo“, saopštila je koalicija „Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“.
Kako se navodi u saopštenju, tek kada su otkrili više nepodudarnosti između zapisnika i materijala u vrećama, poput one da je prema zapisniku 24 ljudi glasalo van biračkog mesta, a da je u koverti bilo 27 listića, pozvana je policija i uvid u materijal je prekinut.
„Nemamo nikakvu dilemu da je ovo još jedan pokušaj zastrašivanja opozicionih aktivista, kao i pokušaj zloupotrebe policije i tužilaštva od strane lokalne vlasti. Nadamo se da će tužilaštvo uspeti da se odupre pritiscima, a građanima poručujemo da u Zrenjaninu imaju na koga da se oslone i da nisu uspeli da nas uplaše“, poručuju iz pomenute koalicije.
„Zrenjanin protiv nasilja – Biramo Zrenjanin“ čine Demokratska stranka, Zeleno-levi front, Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani, Narodni pokret Srbije, Srbija Centar i Pokret slobodnih građana.
Ova koalicija na poslednjim lokalnim izborima osvojila je devet mandata u Skupštini grada Zrenjanina.
Nevladina organizacija Žene u crnom zatražila je danas, povodom 20. godišnjice ubistva pripadnika Gardijske brigade Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, da državni organi odmah prekinu opstrukciju istrage ubistva i da saopšte istinu o njihovoj smrti
Zatražena je i istina o skrivanju Ratka Mladića u objektima Vojske Srbije, jer je to, kako je istaknuto u saopštenju, jedini način da se Srbija odmakne od ratne prošlosti i zločina počinjenih u njeno ime.
Ni danas, nakon 20 godina od zločina država nije javno priznala čak ni mogućnost da su vojnici pre smrti videli tada najtraženijeg haškog begunca Mladića, osuđenog ratnog zločinca, podsećaju Žene u crnom.
Navodeći da država 20 godina ćuti, vređa dostojanstvo žrtava i produbljuje neizmernu patnju i bol porodica gardista, koje se istrajno i hrabro bore za pravdu, Žene u crnom zato traže da nadležne institucije kazne sve naredbodavce i počinioce zločina i da se obezbedi pravda za porodice žrtava.
Građani ne traže (samo) izvinjenje Elektrodistribucije, nego (i) utvrđivanje odgovornosti krivaca
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI poručuje rukovodstvu Elektrodistribucije da građani Vojvodine ne traže samo njihovo izvinjenje zbog skandala u vezi očitavanja brojila za električnu energiju, nego i odgovornost svih onih koji su doveli do ove situacije
Tražimo da odgovorni podnesu ostavke, ali i iznesu sve detalje vezane za ovaj skandal.
Tražimo od nadležnih istražnih organa da pod hitno započnu postupak utvrđivanja odgovornosti onih koji su oštetili građane Vojvodine.
Funkcionisanje Elektrodistribucije još jedan je primer nestručnosti i bahatosti ove vlasti, ali i dokaz da je centralizovani sistem omča oko vrata države i njenih građana.
Sasvim je sigurno da, kada bi i dalje postojala Elektrovojvodina – ne bi bila moguća pljačka građana Vojvodine (i) preko računa za struju.
Maja Mrnuštik odbornica u Skupštini grada Novog Sada i predsednica Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Novi Sad
Najavljeno je da bi trebalo oko 100 poljoprivrednika sa traktorima da se okupi na tom mestu od 10 do 13 časova.
Poljoprivrednici su najavili da blokade neće biti, već da čekaju vesti iz Ministarstva poljoprivrede.
Ponovili su da prethodni dogovor sa Vladom nije ispunjen, kao i da će o konkretnim koracima odluka biti doneta nakon sastanka poljoprivrednih udruženja u ponedeljak.
Zemljoradnici danas razgovaraju sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede o ispunjenju zahteva zbog kojih su u nedelju, 29. septembra imali protestno okupljanje ispred zgrade Pokrajinske vlade, a u ponedeljak, 30. septembra blokirali su put kod Subotice.
Jedan od zahteva je ostavka ministra Aleksandra Martinovića.
Poljoprivrednici od Vlade Srbije traže moratorijum na sve poljoprivredne kredite, kao tokom pandemije virusa korona, isplatu 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme svim poljoprivrednicima, bez pravdanja kupovine računom, gorivo na svim pumpama bez akcize 2025. godine, kao i uređenje robne berze.