Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Veselje nad humkama nikome ništa dobro nije donijelo

“Ključni faktor nestabilnosti na Zapadnom Balkanu su Aleksandar Vučić i njegova radikalska politika”

Published

on

Milivoj Bešlin je historičar, ali uopće nije nijemi posmatrač procesa koji se dešavaju na Zapadnom Balkanu, već aktivni kritičar preplitanja sumorne sadašnjice i zločinačke prošlosti. Tom prilikom ovih dana smo imali priliku da pročitamo vijest o tome kako dvije studentkinje iz Republike Srpske dobijaju stipendije za studiranje u Beogradu na Akademiji za nacionalnu bezbjednost, prema preporuci direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, koje pri tome veličaju lik i djelo ratnog zločinca Ratka Mladića. Na pitanje kako komentariše taj čin, ukoliko hipotetički uzmemo u obzir da će njih dvije sutradan biti na bezbjednosnim pozicijama Srbije, nas sagovornik započinje rezultatima istrage američkog ministarstva finansija koje je nametnulo sankcije šefu političke policije Vulinu, najodanijem Vučićevom saradniku, zbog, kako je rečeno, trgovine oružjem i narkoticima.

„Ako se savremena UDBA bavi time, to znači da je sam vrh vlasti umiješan u veoma kompromitujuće kriminalne radnje. Ali moje pitanje je da li je tim novcem plaćano Vučićevo lobiranje, a lobiranje je legalizovana korupcija, nekih od vodećih američkih diplomata u regionu ili nekih od evropskih zvaničnika. Šta ćemo sa tim što su neki od ključnih američkih diplomata ili izaslanika za Zapadni Balkan u samom Vašingtonu nazvani ’Vučićevim advokatima’. Znamo da advokati nikoga ne zastupaju bez naknade. Dakle, kriminal, i to ozbiljan međunarodni kriminal je jedan ugaoni kamen režima u Srbiji. Drugi je sada već otvorena radikalizacija i fašizacija i Srbije i regiona. I to su dva stuba aktuelne naprednjačke vlasti, uz snažnu podršku američke ambasade, a prije toga njemačke kancelarke. Očito, što je kriminal veći, što se za njega više zna, radikalna i ultradesničarska politika Vučićevog režima će biti sve radikalnija“, kaže on.

On dodaje da je „dio te priče potpaljivanje vatri u Bosni i Hercegovini i na Kosovu“.

„Milošević je identične stvari radio… Kada je bivao u problemu u Srbiji, palio je vatre u regionu tamo gde je mogao. Vučić može dosta toga, jer mu je zapadna politika dopustila da se proširi u svojim hibridnim poduhvatima i van granica Srbije. Naravno i Rusija je živo zainteresovana za otvaranje balkanskog fronta kako bi se pažnja zapadne zajednice pomjerila sa istrebljivačkog rata koji Putin vodi u Ukrajini. To je kontekst za radikalizaciju. A stipendija Beograda dvjema ograničenim starletama ’srpskog sveta’ je samo spoljna manifestacija radikalizacije prilika koju Vučićev režim sistematski sprovodi u regionu. Rečenica: ’Što vas nismo više pobili’, ostaje vječiti usklik koji je ugrađen u temelje manjeg BH entiteta i onih koji im zbog te rečenice daruju stipendije“, rekao je Milivoj Bešlin za Slobodnu Bosnu.

Također, ne smijemo da ne spomenemo, prošla je još jedna godišnjica Srebrenice, a zvanična Srbija je ćutala. S druge strane, u Republici Srpskoj su se na taj dan orile i pjevale pjesme u pojedinim mjestima. Kako se stiglo do te jedne potpune erozije ljudskosti?

Ovogodišnje obilježavanje godišnjice genocida u Srebrenici u Srbiji je bilo obilježeno još jednom brukom Vučićeve državne televizije koja sada genocid naziva „srebreničkim dešavanjima“. Kao da je riječ o seriji kulturnih ili estradnih programa. Kada je riječ o slavljenju masakra u manjem BH entitetu, bio je to „nastavak genocida drugim sredstvima“, kako je lucidno napisao književnik Tomislav Marković. Dovoljno je reći da dok su majke, sestre i žene ubijenih u srebreničkom genocidu ukopavale svoje stradale, lokalne i entitetske vlasti su ogranizovale koncert na kome se pjevao, među naci-šovinistima, popularni kič: „Veseli se srpski rode“. Veselje nad humkama nikome ništa dobro nije donijelo. Onima koji se danas tako grlato vesele nad hiljadama grobova pobijenih u Srebrenici se mora reći da su svojim bestijalnim i varvarskim postupcima nesumnjivo načinili korak bliže u konačnoj delegitimizaciji entitetske podjele države Bosne i Hercegovine, podjeli koja je de facto nagradila zločine, genocid i etničko čišćenje.

Prije Srebrenice, bila je i Foča, i Višegrad, i Prijedor, i mnoge druge godišnjice za koje javnost u Srbiji ne zna, ili kako istoričarka Dubravka Stojanović kaže „ne želi da zna“. Ako se malčice odmaknemo, ipak će to biti dio jedne historije koju ljudi u Srbiji uporno negiraju, dok se u Republici Srpskoj to izvrće ruglu. Kako ta takoreći prigušena historija može da utječe na stabilnost u regionu?

Ovakva politika sjećanja vladajuće ideologije srpskog nacionalizma, mogli bismo je zvati i kulturom sjećanja „što vas nismo više pobili“, kako reče nesrećna Vulinova stipendistkinja, obilježje je današnjih dominantnih kretanja u srpskom društvu. Od epohe historijskog revizionizma, karakteristične za režim Borisa Tadića, pod Vučićevom autokratijom Srbija je stigla do totalnog historijskog revanšizma. Dakle, totalna rehabilitacija ratne politike iz devedesetih, ignorisanje, negiranje ili veličanje svih zločina koji su u ime te politike i ideologije počinjeni i ideja da će se takvim pristupom region zastrašiti i pristati da učestvuje u kriminalnim asocijacijama poput, sada već otpisanog, Open Balkana. Takvom politikom sjećanja vladajuća, radikalska Srbija, pokazuje da nije odustala ni od ciljeva, a mislim ni od metoda koji su primjenjivani u ratovima devedesetih godina.

Šta je, po Vama, glavni problem što Zapadni Balkan, a pod time se primarno misli na Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, ne može da se odmakne od svakodnevnih turbulencija?

Ključni faktor nestabilnosti na Zapadnom Balkanu su Aleksandar Vučić i njegova radikalska politika koja se ne miri sa postojećim granicama u regiji. To je ono što je prije nekoliko godina Ivica Dačić nazvao „drugim poluvremenom“ koje nas čeka. Ali pošto ne može da krene tenkovima na susjede kao njegovi šefovi Milošević i Šešelj devedesetih, Vučić nominalno priznaje teritorijalni integritet susjednih država, osim Kosova, naravno. Ali ne priznaje i njihov suverenitet! Suveren je narod. A pošto u državama koje ste nabrojali u određenom, iako manjinskom procentu, žive i Srbi, Vučić sebe smatra i njihovim liderom. Prema toj logici, on ima pravo da ih zastupa, a time i da ograničava suverenitet ovih država. Zbog toga Vulin, po Vučićevoj želji, njega i tituliše ne kao predsjednika Srbije, već liderom Srba u regionu. Tako Vučić koristi Srbe u okolnim državama da bi te zemlje kontrolisao, krnjio im suverenitet, odvlačio ih od demokratskog razvoja, udaljavao od NATO i EU. Takvu politiku nazivam doktrinom ograničenog suvereniteta susjednih država Srbije. I dok su kreatori te politike u Beogradu, sprovodioci su Vučićevi lojalisti u Podgorici, Severnoj Mitrovici i Banjaluci, a neki od ključnih teoretičara nalaze se i u Zagrebu.

Kako vidite ulogu Srpske pravoslavne crkve u doprinosu tenzičnosti u regionu?

Milošević je u svojim osvajačkim pohodima od 1991. imao tenkove već u velikoj mjeri sovjetizovane i do kraja srbizirane JNA, a Vučić za svoj projekat velikodržavlja koji naziva „srpskim svetom“ ima mantije državne Crkve Srbije, kako joj je zvanično ime u aktima Vaseljenske patrijaršije. Druga ključna uloga te crkve je da bude predstraža Rusije i ruske crkve na Balkanu. Zbog toga je zakasnilo i nedovoljno bilo „saznanje“ Evropskog parlamenta da je SPC pod ruskim patronatom. Nije, jer SPC nije pod utjecajem ruske crkve, ona je ispostava ruske crkve, a to znači agentura Putinovog režima za Balkan. Zbog toga je jedan od srpskih vladika javno rekao da je u Putinovoj „svetoj Rusiji nada za spasenje ne samo pravoslavnih naroda, nego čitave Evrope i svijeta.”

A kakva je Rusijina uloga?

Rusiji treba drugi front na Balkanu, kako bi se pažnja Zapada odvukla sa agresije i strašnih zločina koje agresorska vojska čini u ratu u Ukrajini. Otimanje hiljada ukrajinske djece i njihovo smještanje u tzv. filtracione logore je sve što bi svijet trebalo danas da zna o Rusiji i fašističkom režimu koji uz dosta visok stepen legitimiteta vlada tom velikom zemljom. Zarad politike otvaranja balkanskog fronta, kao rezervnog, a to je kontinuitet ruske politike više od jednog vijeka, Putinov režim koristi različite agenturne ispostave od religijskih, obavještajnih, političkih, medijskih do (para)intelektualnih. Utoliko će jasni poraz ruskog režima u agresorskom ratu u Ukrajini i „smutnoe vremja“ koje Rusiju čeka poslije poraza, biti i šansa za emancipaciju Zapadnog Balkana od destruktivne kremaljske agenture, a to znači i šansu za suštinsku demokratizaciju Srbije.

Dobro, vratimo se na prvobitno pitanje. U kojim aspektima se današnja bezbjednosna politika Srbije razlikuje od vremena Slobodana Miloševića? Iako je ratno stanje prošlost, zašto postoji percepcija konstantne napetosti i mogućnosti izbijanja novog sukoba? Možete li uporedite ova dva perioda u tom svjetlu, ali i da prokomentarišete polarizovano mišljenje o tome koji je bio teži – vrijeme Miloševića ili sadašnjost pod Vučićem?

To je ista politika. Samo su metodi prilagođeni, ali ciljevi su identični. I ceh koji će biti plaćen bit će skup, kao i onaj iz vremena Miloševića. Ipak, Vučić se trudi da staru Miloševićevu, radikalsku velikodržavnu politiku sprovodi perfidnije, tražeći saveznike na Zapadu. Vučić sprovodi strategiju shodno revidiranoj rečenici Dobrice Ćosića, izgovorenoj na hajdučkoj „skupštini“ na Palama u toku rata: „Ja sam kreator rečenice da smo mi Srbi dobitnici u ratu, a gubitnici u miru. Ipak, pokušajmo da obrnemo paradigmu i da u miru ostvarimo ono što nismo dobili ratom.“ To je i danas politika službene Srbije. Kako u miru dobiti ono što se zbog, navodno, loše međunarodne konstelacije nije dobilo ratom.

Ne bih pravio komparacije Vučića i Miloševića. Kontekst i vrijeme su različiti. Program, ideologija i ciljevi su nepromijenjeni. Metodi su, za sada, drugačiji. Milošević je ubijao, prebijao i ratovao. Vučić je iz toga nešto naučio. On koristi perfidnije i inteligentnije metode da ostvari svoj utjecaj u regionu, da pridobije podršku Zapada za svoje radikalske politike. Iznutra, srpsko društvo je efikasnije zarobio i stavio ga pod kontrolu nego što je to Miloševiću ikada pošlo za rukom. On nije političar za potcjenjivanje i njegov politički kraj neće biti ni brz, ni lak. Nadam se da će biti miran, ali to ćemo tek vidjeti. Puno će zavisiti od razvoja rata u Ukrajini.

Propagandna mašinerija u Srbiji naporno radi na rušenju svih preostalih mostova u Zapadnom Balkanu. Kako ocjenjujete njihovu u oblikovanju percepcije javnosti o političkim procesima u Srbiji, koji se takođe odražavaju na region?

Svi režimski mediji u Srbiji danas liče na monstruozne „Radikalske talase“ koji su se emitovali na jednoj pornografskoj televiziji u Beogradu 1990-ih. Toksikacija, mržnja, ksenofobija i nacional-fašizam koji kuljaju sa tih trovačnica ostavljaju posljedice i za naredne decenije i za najmanje tri naredne generacije. I dok naivnim ili naučeno naivnim američkim diplomatama, ambasadorima i izaslanicima Vučić obećava približavanje Srbije političkom Zapadu, istovremeno širi takvu antizapadnjačku propagandu kakva ovdje nije postojala u dva vijeka moderne državnosti. Uz to, propaganda o ratovima devedesetih, o čemu smo već govorili, slavljenje i heroizacija zločinaca i rehabilitacija ratne politike Miloševića, logično Srbiju izoluje od svog prirodnog, regionalnog okruženja, ali je dugoročno udaljava od Evrope i gura u naručje Putinovoj Rusiji.

Njemačkoj je bilo potrebno dosta vremena da se suoči sa svojom prošlošću, dok je Srbija zapela kod uvoda, pa je čak sve to otišlo u drugom smjeru, te su zločini ovdje činovi herojstva. Kažnjava li historija zemlje koje se zvanično ne odreknu svog krvavog tereta iz prošlosti?

Ako me pitate u historiji, teško da ima kazne, jer to nije holivudski film u kome uglavnom na kraju pravda pobijedi. Pravda i nepravda su ljudski konstrukti, a ne prirodne pojave. Dakle, nepravda može da traje zauvijek i svijet zbog toga neće stati. Naravno da u Njemačkoj to nije išlo lako, bila je i okupacija… Ali poslije 1968. je ipak postavljeno pitanje: „Šta si radio u ratu, tata?“ Ovdje smo još uvijek na tvrdnji: „Što ih nisi pobio više, tata“. Nije, posebno u Bosni i Hercegovini, određen karakter rata, napravljena je lažna nivelacija, svi su krivi, nema pobijeđenih i poraženih. Američku ulogu u augustu 1995. i otvaranje vrata za Dayton će jednoga dana historičari, nadam se, pažljivo razmatrati. Zamislite kada bi danas Ukrajini, umjesto pomoći da se brani od agresije, bila ne samo ukinuta podrška, nego kada bi joj bio zaveden embargo na uvoz oružja za odbranu. Eto, to je američka priča o Bosni i Hercegovini. Evropska je bila još gora, u mnogim metropolama otvorena podrška Miloševiću u prvoj ratnoj godini – godini najmasovnijih zločina nad bošnjačkim civilima. Treba li nekoga danas da čudi Schmidt (Christian op.a.) i njegova očita islamofobija, tako karakteristična za njemačku ruralnu desnicu ksenofobične Bavarske.

Advokat Srđa Popović je govorio da ovdje vlada Kontinuitet već godinama. Kako će historija posmatrati ovu tridesetogodišnju epohu višestranačja u Srbiji?

Odavno tvrdim da je Jugoslavija imala više pluralnosti od bilo koje Srbije – monarhijske ili republikanske. Ne zaboravite da je od političke često i važnija društvena i kulturna pluralnost. Više disputa i suštinske rasprave je bilo u pojedinim periodima u vrijeme jugoslovenskog socijalizma i monopolističke partije, nego danas između, tobože, različitih partija. Srbija je od 19. vijeka socijalno neizdifrencirano i nacionalno i kulturno homogeno društvo. Dakle, osnov za stvarnu političku pluralizaciju je veoma tanak. Zbog toga je Srbija 1990. dobila nekakvu partijsku pluralnost, ali je gubila društvenu i kulturnu. Tako smo došli do današnje slike nacionalno i ideološki homogene Srbije, o čemu je svjedočio posljednji popis, ali i sastav parlamenta. Srbija kao društvo kontinuiteta u kojoj je nacionalizam „jedina tradicija“ (Slobodan Jovanović) i ključni idejni i politički kontinuitet. Zbog toga je od 1990. do 2023. teško uočiti stvarnu alternativu nacionalističkom velikodržavnom progamu, a kada i postoji ona je slabašna i krhka bez realnog utjecaja na politička i druga kretanja. Uz autoritarni velikodržavni nacionalizam ide i nedemokratski, autokratski poredak, ide strogi centralizam i vi poslije svake promjene nosilaca vlasti dobijate isti sistem samo drugu ličnost. Tako se u Srbiji mijenjaju vlasti, personalni nosioci, ali se ne mijenja politička i ideološka matrica. Zbog toga nema diskontinuiteta, zbog toga se ne dešava famozni 6. oktobar.

Nikola Krstić (Slobodna Bosna, foto: Gradski portal)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-veselje-nad-humkama-nikome-nista-dobro-nije-donijelo/

SLOBODNA VOJVODINA

Projekat Jadar i rudarenje litijuma Rio Tinta nastavljeni u tajnosti

BEOGRAD – Komentarišući pomalo nezainteresovani osvrt Aleksandra Vučića na odluku Ustavnog suda, iako je danima bio najveći lobista Rio Tinta, član Predsedništva LSV – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik kaže da se predsednik Srbije, kao i uvek, krije iza drugih

Published

on

By

– Ovaj put je to Ustavni sud, odnosno njegova odluka o ozakonjenju projekta Jadar tj. o rudarenju litijuma Rio Tinta. Do sada se uglavnom zaklanjao iza izmišljenog rada stranih službi i njihovih „minijatura“ bez bilo kakvog konkretnog dokaza. Pored sakrivanja iza drugih, vidljivo je da se režim Aleksandra Vučića uplašio velikih protesta građana zbog namere da se Rio Tintu dozvoli rudarenje litijuma pa se trude da agresivnom medijskom kamapanjom dovedu građane u zabludau – navodi Olenik.

Prema njegovim rečima, vlast se sada trudi da dalje ne provocira građane, pa tako ne pominju Rio Tinto, niti litijum već je to samo odluka Ustavnog suda koja se mora poštovati ili su to „minijature“ stranih službi protiv naše države.

– Na ovaj način se krije da projekat Jadar i rudarenje litijuma Rio Tinta nikada stvarno nije bilo prekinuto već se radilo o samo još jednoj laži režima. Verovatno je procena da je vreme posle izbora najbolje da se počne sa kopanjem litijuma. Međutim, vidljiva je i velika nervoza i strah baš Aleksandra Vučića, jer je i on svestan da nastavljanje obmanjivanja građana oko litijuma vodi pravo do njegovog brzog političkog sunovrata. Konkretno, već je postavio kordone policije i već je naredio upotrebu sile protiv građana baš zbog Rio Tinta, a to su poslednji koraci svih diktatora – ocenjuje član Predsedništva LSV – VOJVOĐANI i bivši narodni poslanik.

(SzILSV – VOJVOĐANI, 15.07.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/projekat-jadar-i-rudarenje-litijuma-rio-tinta-nastavljeni-u-tajnosti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić izmišlja neprijatelje, atentate, ličnu ugroženost ili ugroženost svoje porodice…

BEOGRAD – Aleksandar Olenik, advokat i član predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI, komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da region želi uništenje Srbije, kaže da su „svi nacionalisti i agresori uvek izmišljali protivnike, ugroženost naroda ili moguće napade drugih država, kao npr. Hitler koji je svaku agresiju prvo pravdao ugroženošću naroda ili napadom druge države, pa je tako optužio Poljsku da ih je prva napala“

Published

on

By

– Isto radi i Putin koji svoje građane laže o ugroženosti Rusa u Ukrajini da bi opravdao pokušaj uništenja Ukrajine. Isto to radi i Vučić izmišljajući neprijatelje, atentate, ličnu ugroženost ili ugroženost svoje porodice, optužujući nas iz opozicije za izdaju, a sve cilju ostanka na vlasti. Jednostavno, na taj način manipuliše građanima i sakriva korupciju, kriminal, pokušaj kopanja litijuma…. a sve uz pomoć kontrole medija i svakodnevnim „obraćanjima“ – zaključuje Olenik u izjavi za Danas.

(SzILSV – VOJVOĐANI, 13.07.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/vucic-izmislja-neprijatelje-atentate-licnu-ugrozenost-ili-ugrozenost-svoje-porodice/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV VOJVOĐANI: Zabraniti sraman skup koji veliča zločin u Srebrenici

Ubeđeni smo da svi Novosađani, Vojvođani i sve građanke i građani Srbije, duboko žale što je na časnu i svetlu istoriju naših naroda i države bačena mrlja kada je u Srebrenici počinjen genocid

Published

on

By

Nažalost, pojedinci koji očigledno imaju veze sa ovom vlašću pokušavaju da nas ubede da treba da se odreknemo svih vrednosti i načela naših predaka i da prihvatimo čin mržnje kao opravdan vid borbe, da negirajući činjenice živimo sa njima u njihovoj ružičastoj stvarnosti u kojoj nema odgovornosti, empatije nego postoje samo lični interesi tih pojedinaca zbog kojih su oni spremni da manipulišu hiljadama mladih života, pa čak i da zloupotrebe zvanični grb antifašističkog i slobodarskog grada Novog Sada koji se nalazi na plakatu koji poziva na ovu fašističku “manifestaciju” virtuelne stvarnosti u kojoj se smrt hiljada nevinih ljudi smatra oslobođenjem, a svako ko ne pristaje na tu provokaciju naziva se izdajnikom.

Očekujemo da se Grad Novi Sad JAVNO ogradi, te da novosadska policija zabrani održavanje ove “manifestacije”, inače ćemo smatrati da ova vlast, sada i javno, stoji iza ove nepojamne provokacije.

Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine VOJVOĐANI Novi Sad

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: S druge strane Tita ne nalaze se Srbi, već fašisti

Istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras, povodm 7. jula, Dana antifašističkog ustanka naroda Srbije iz 1941. godine, da se “s druge strane Tita ne nalaze Srbi, već fašizam”

Published

on

By

“Srbi su se većinski pod Titovom komandom borili protiv fašizma. Svako ko hoće da iseli Tita iz Kuće cveća u Beogradu ima ideju da se obračuna sa jugoslovenskim antifašizmom, pa samim tim i sa srpskim antifašizmom”, rekao je Bešlin.

Podsetio je da je Jugoslavija u Drugom svetskom ratu podnela milion žrtava, a da je iz njega izašla sa milion ljudi pod oružjem.

“Partizanski pokret je bio najuspešniji kontinentalni antifašistički pokret, ovenčan svetskom slavom, i to niko ne može osporiti”, kazao je Bešlin na tribini u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da su jugoslovenski antifašisti, predvođeni Titom i Komunističkom partijom Jugoslavije, pokazali da je “mala organizovana grupa uvek dovoljna da povede veliku neorganizovanu grupu”.

“Antifašizam je samo onda antifašizam samo ako je borben i ako se svesno, borbeno i aktivno suprotstavlja fašizmu. Svaki pacifizam u vremenu kada fašizam besni zapravo radi u korist fašizma”, rekao je Bešlin.

Govoreći o četnicima u Drugom svetskom ratu, Bešlin je kazao da oni nisu bili antifašisti jer se nisu borili protiv fašista već protiv partizana, dakle borili su se protiv antifašista.

“Vrlo je jednostavno: da li se neko borio protiv fašizma ili ne. A četnici se nisu borili protiv fašizma. Partizani su bili jedini antifašisti u Jugoslaviji”, naveo je Bešlin.

Dodao je da nije sporno da su se četnici i partizani zajedno borili kada je stvorena Užička republika u jesen 1941. godine, ali je naveo da je već u leto 1941. godine četnički zapovednik Draža Mihailović slao prve emisare okupacionim nemačkim vlastima u Beogradu, sa ponudom za saradnju u borbi protiv partizana.

“Tokom oktobra je dogovoren susret Mihailovića sa predstavnicima nemačkog Trećeg Rajha, do kojeg je došlo 11. novembra u selu Divci. I kada čitate zapisnik tog razgovora, svaki neočetnik danas koji se kune u Dražu Mihailovića, ako je iole funkcionalno pismen, morao bi imati neki transfer blama s obzirom kako je Mihailović sramotno ponizno nastupao pred Nemcima”, naveo je Bešlin.

Objasnio je da su Nemci Mihailovića prvo ponizili tako što su mu na pregovore poslali “trećerazrednog emisara”, a potom su mu, na njegovo moljakanje da mu daju oružje, jasno rekli: “Gubi se!”

“Ali, Draža Mihailović je i pre tog sastanka, 31. oktobra 1941, izdao opštu naredbu da se na teritoriji Užičke republike izvrši napad na partizanske položaje”, naveo je Bešlin.

Odbacio je revizionističke argumente da se četnici nisu borili protiv fašističkih okupatora jer su navodno “čuvali biološku supstancu naroda”.

“Kako to čuvaš biološku supstancu kada si izdao naredbu da napadnu partizane koji su tada gotovo isključivo bili Srbi? Kako to čuvaš biološku supstancu kad naređuješ masovne pokolje tokom rata?“, upitao je Bešlin.

Dodao je da je Draža Mihailović dobio orden od francuskog vođe pokreta otpora Šarla de Gola, koji tada “nije znao šta se dešava ni u Francuskoj a kamoli u Jugoslaviji”.

Bešlin je objasnio da je sve vreme rata jedino britanski premijer Vinston Čerčil imao pune informacije o dešavanjima na jugoslovenskom frontu te je 1943. godine odustao od bilo kakve saradnje sa četnicima zbog njihove saradnje sa Nemcima i potpuno se okrenuo partizanima, u čiji štab je poslao čak i svoga sina Randolfa.

Dodao je da je američki predsednik Hari Truman odlikovao Dražu Mihailovića 1946. godine, kako bi se osvetio Titu za rušenje dva američka aviona iznad Jugoslavije, što je bilo poniženje za SAD.

“Dakle, to je kontekst: Trumanov orden za Mihailovića je u stvari osveta Titu. Ali, posle razlaza Tita sa Staljinom, odnosi sa SAD su normalizovani i Amerikanci više nikada taj orden nisu pominjali”, naveo je Bešlin.

Prema njegovim rečima, temeljni okvir svakog fašizma jeste totalitarna nacionalna država.

“Totalitarna država je država bez društva, u kojoj društvo ne može da pruža otpor. Bez ideologije nacionalizma, nema ni fašizma. Fašizam je nacionalizam koji je došao do svoje krajnje tačke”, rekao je Bešlin.

Ocenio je da su “klerikalizacija, nacionalizam, neofašizam” državni projekti danas u Srbiji, kao što su i navodno samoorganizovane ekstremno desničarske grupe u stvari pod kontrolom države.

Bešlin je rekao da ipak postoje i pozitivni primeri, kao što je izložba u produkciji Muzeja Jugoslavije o Đorđu Andrejeviću Kunu, i to u Galeriji SANU u Beogradu.

“Đorđe Andrejević Kun je bio antifašista, levičar, partizan. Ta izložba je jedna mala pobeda antifašizma”, ocenio je on.

Bešlin: Ono što danas predstavljaju kao svetosavlje nema veze sa Svetim Savom

Bešlin je rekao da ono što danas Srpska pravoslavna crkva predstavlja kao “svetosavlje” nema nikakve veze sa istorijskom ličnošću Svetog Save.

“Ono što oni danas predstavljaju kao Svetog Savu, to su Nikolaj Velimirović, to je srpski fašista iz Drugog svetskog rata Dimitrije Ljotić. A Sveti Sava je za svoje vreme bio progresivan”, rekao je Bešlin na tribini u Omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu.

Dodao je da “ovi danas ljotićevsku i nikolajevsku ideologiju prodaju kao svetosavlje”.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/beslin-s-druge-strane-tita-ne-nalaze-se-srbi-vec-fasisti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Protest u Bavaništu zbog prodaje i seče šume: „Meštanima znači život, 6.000 ljudi ostaće bez vode“

Meštani sela Bavanište protestuju jer žele da sačuvaju od prodaje šumu koja predstavlja odbranu od peska Deliblatske peščare i daje pijaću vodu, a tu žive i neke od zaštićenih vrsta – lipa, topola, i hrastova sarih više od 150 godina

Published

on

By

Jovan Jovanov iz udruženja Složni Pidikanci kažu da je šuma nekada bila državna, da je pripadala 1937. godine Opštini Bavanište, a potom prešla u privatnu svojinu.

„Potom je prešla 1972. godine u društvenu svojinu kao Kombinat Banat, pa prešla u svojinu privatnog preduzeća Lune Milovanović. Zatim je 1982. godine pod sumnjivim okolnostima prešla sa društvene svojine na ciglanu Desko, koja sada hoće da je proda“, navodi on.

Kako kaže, šuma se vodi kao društvena svojina, i Ustav naše države je ne prepoznaje za prodaju kao takvu.

„Očekujemo da pravobranilaštvo u Zrenjaninu odreaguje, da se obustavi licitacija prodaje zemljišta.

Šuma meštanima znači bukvalno život, kaže Marija Ćirikovački iz udruženja.

„U slučaju da je poseku, dve ulice bi ostajale bez krova svaki put kada duva košava. Nanosi peska bi bili minimalno dva centimetra godišnje, što bi zatrovalo oranice, bašte. Svi izvori pijaće vode su nam ispod korena ove šume. Ako se poseče, 6.000 stanovnika će ostati bez vode“, navela je naša sagovornica.

izvor: https://n1info.rs/vesti/protest-u-bavanistu-zbog-prodaje-sume-mestanima-znaci-zivot-6-000-ljudi-ostace-bez-vode/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Srbiji je mesto u Evropskoj uniji a ne u Vučićevim mitomanskim bajkama

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od Vlade i predsednika republike Aleksandra Vučića da Srbija što pre primeni tri nove spoljnopolitičke odluke Saveta EU vezano za Ukrajinu i Severnu Koreju

Published

on

By

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je da se Srbija nije uskladila sa odlukom koju je Savet EU doneo 31. maja o restriktivnim merama protiv pojedinaca i entiteta iz Severne Koreje, te sa merama podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine na Krimu i u Sevastopolju, i praktično je jedini kandidat za člana u Evropskoj uniji koji to nije uradio.

Nažalost, jasno je da Aleksandar Vučić i ova vlast nastavljaju sa udaljavanjem Srbije sa njenog evropskog puta i sa politikom podrške diktatorskim i autoritarnim režimima u svetu.

Srbiji je mesto u modernom svetu, a samim tim i u porodici evropskih naroda.

Režim Aleksandra Vučića to očito ne želi, nego je Srbiju zarobio u gustu mrežu mitomanije i lažne istorije.

Srbija mora napred. Modernizacija države i društva i prihvatanje evropskih standarda moraju postati temelj politike svih demokratskih snaga.

Samo to će dovesti do boljeg života građana Srbije i stvaranja moderne i ozbiljne države.

Aleksandar Olenik
član Predsedništva
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/srbiji-je-mesto-u-evropskoj-uniji-a-ne-u-vucicevim-mitomanskim-bajkama/

Continue Reading

Trending