Pregovori socijalnih partnera o povećanju najniže zarade za narednu godinu trebalo bi da počnu polovinom avgusta, a iako su poslodavci, predstavnici države i radnika ovog puta složni u stavu da bi minimalna plata trebalo da se poveća – drastična je razlika u iznosu povišice za koju se zalažu.

Ministar Siniša Mali izjavio je da će vlada učiniti sve što je neophodno da od 1. januara minimalna zarada bude povećana sa 35.000 dinara na 40.000 dinara. Iz Unije poslodavaca Srbije su objavili rezultate ankete među svojim članstvom u kojoj je većina odgovorila da bi minimalac trebalo da se poveća između 9 i 12 odsto, odnosno da bude oko 41.500 dinara, uz uslov da im se umanje porezi i doprinosi, ali i da se poveća neoporezivi deo najniže zarade, čime bi teret povišice preuzela država. Sindikalci, međutim, smatraju da, zbog rasta inflacije, iznos koji se spominje realno ne bi predstavljao nikakvo povećanje.

Oko 350.000 radnika u Srbiji živi od minimalca, a poslednji put je povećan od januara za 9,4 odsto. Minimalnu zaradu prima 20 odsto zaposlenih, odnosno svaki peti radnik.

Sindikati: Osnovni troškovi života premašuju 52.000 dinara

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković smatra da je najavljena ponuda poslodavaca za povećanje minimalca i dalje ispod iznosa minimalne potrošačke korpe, koja iznosi oko 43.000 dinara i koja pokriva samo najosnovije potrebe tročlane porodice. On za Euronews Srbija kaže da će u toku pregovora predstavnici reprezentativnih sindikata izneti svoj predlog za povećanje minimalne zarade, ukazujući da, prema aktuelnim analizama, osnovni troškovi života već u ovom trenutku premašuju 52.000 dinara.

“Kad budemo čuli zvaničan predlog Unije poslodavaca i predstavnika Vlade Srbije moći ćemo da se opredelimo, a sada samo iznosimo činjenice koje su zaista obeshrabrujuće, imajući u vidu da kolika je ovog trenutka minimalna potrošačka korpa sa zaista siromašnim sadržajem koji se u njoj računa i koja se odnosi na to koliko tri najsiromašnija člana mesečno potroše, a ne koliko im je potrebno u toku meseca.  U njoj je 500 grama ribe ili 200 grama limuna, na mesečnom nivou, što je zaista zdravstveno nedovoljno”, tvrdi Vuković.

On smatra da nema ni smisla pregovarati oko minimalne zarade, ako ona ne pokriva ni minimalnu potrošačku korpu i ukazuje da bi po pravilu minimalac trebalo da se isplaćuje samo u izuzetnim situacijama, kada je poslodavac u finansijskim problemima, da preduzeće ne bi otišlo u stečaj, ali da se taj izuzetak pretvorio u pravilo. On ukazuje i da su čitavi sektori na minimalcu, poput ugostiteljstva u kojem su plate najniže i prosek oko 42.000 dinara za delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića, dok je u trgovini na malo prosek nešto viši, oko 51.000 dinara, ali je većina prodavaca na minimalcu.

“Svi misle da je minimalna zarada već 41.000 dinara kao što se najavljuje, a ona će toliko biti tek od januara i sve do kraja decembra 2023. godine. Potrošačka korpa do tada bi, zbog inflacije mogla da dostigne i 60.000 dinara, jer sve poskupljuje. Zaio mi smatramo da nešto mora da se promeni i u sistemu pregovora i da utvrđivanje minimalne cene rada ne bude samo jednom godišnje”, kaže Vuković.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”  Zoran Stojiljković kaže da već nekoliko godina, od kada je postignut načelni dogovor da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu, taj uslov stalno izmiče tako da je pozicija sindikata i zaposlenih frustrirajuća. 

“Vi pre početka pregovora čujete sa vrha vlasti najčešće od predsednika Vučića koliko će to povećanje biti i kolika će biti minimalna zarada, a onda uđete u pregovarački proces koji gotovo ništa ne izmeni ni za dinar. Ovoga puta vlast je izašla sa prognozom da će minimalac ići od 11 do 14 odsto gore, na oko 40.000, a to će biti ispod one inflacije koje se predviđa za ovu godinu”, rekao je Stojiljković.

On je napomenuo da se ne vodi računa o činjenici da najviše poskupljuju hrana i energenti, a da su upravo to stavke koje najviše ulaze u potrošnju siromašnih građana.

“Iako su u najtežem položaju oko 400.000 ljudi koji primaju minimalac, ne treba voditi računa samo o njima. U Srbiji je medijalna zarada 56.000 dinara sada, a ispod te plate radi polovina zaposlenih i oni su isto u jako teškoj situaciji, jer istraživanja pokazuju da to nije ni zarada za preživljavanje, jer je ona koja bi bila dovoljna već trocifrena i iznosi oko 100.000 dinara”, rekao je Stojiljković.

On je izjavio da se zalaže za progresivno oporezivanje, koje bi trebalo da primeni bude primenjeno ako se država definiše kao socijalna.

“Rešenje je u tome da se ne oporezuju zarade do medijalne zarade, do 55.000 ili 56.000 dinara, a a se onda progresivno porez od 10 odsto uvećava i do 22 odsto, zavisno od zarade. Pošto se osnovica podiže, to ne bi pogodilo nikoga ko prima manje od 1.000 evra, a to bi ostavilo prostor da se sa tih 10 odsto poreza dodatno poveća zarada za 4.000 ili 5.000 dinara. Tako bismo konačno mogli da dođemo do toga da se sa minimalnom zaradom, koja bi trebalo da bude izuzetak, koji ne traje duže od šest meseci, uveli neke elemente socijalne pravičnosti”, rekao je Stojiljković.

On je rekao da bi, ako se uzme u obzir rast produktivnosti, rast BDP i inflacija i ako se računa minimalna potrošačka korpa, minimalna zarada trebalo da bude najmanje 43.000 dinara. 

Poslodavci: Država da smanji poreze i doprinose

Unija poslodavaca Srbije (UPS) u pregovore ulazi sa stavom da je neophodno povećati minimalac, ali da to neće biti moguće ako država ne pristane da smanji poreze i doprinose, ali i da poveća neoporezivi deo najniže zarade. Do takvog stava UPS je došao na osnovu ankete koju tradicionalno sprovodi među svojim članstvom, mesec dana pre početka pregovora sa socijalnim partnerima.

Direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije u UPS i član pregovaračkog tima za određivanje minimalne cene rada Ljiljana Pavlović kaže da je preovlađujući stav poslodavaca ove godine da je minimalna cena rada niska i da bi je trebalo povećati u skladu sa inflacijom.

“Kada smo ih pitali koliki bi to iznos mogao da bude najveći broj njih je naveo raspon između devet i 12 odsto, “, rekla je Pavlović.

Ona je istakla da se rezultati ankete razliku po regionima i da je najviše poslodavaca u Beogradu izjasnilo da bi minimalna zarada trebalo da bude uvećana i za više od 15 odsto. U Istočnoj i Južnoj Srbiji veoma je mali broj procenat za rast minimalca, svega 30 odsto poslodavaca obuhvaćenih istraživanjem, a od 9 do 12 odsto je procenat za koji se oni zalažu, ali i koji bi privreda mogla da podnese.

“Mi nemamo ništa protiv da minimalna zarada bude i 50.000 dinara, ali da se prosto dobro sagleda i koji su kapaciteti privrede. Tu je vrlo važan i rast bruto društvenog proizvoda i privredna aktivnost i u skladu sa tim zaista treba sagledati šta su realne mogućnosti privrede. Sve ono što je preko, poslodavci očekuju da će država da pomogne”, rekla je Pavlović.

Povećanje minimalca je uslovljen određenim olakšicama koje poslodavci očekuju od države. Precizirala je da je reč o smanjenju poreza i doprinosa, jer smatraju da oni ne mogu da podnesu sav teret povećanja minimalne cene rada.

“U ovom trenutku nivo poreza i doprinosa je oko 60,3 odsto plate i očekujemo da se on smanji. Što se tiče neoporezivog dela zarade on sada iznosi 19.300 dinara, a zalažemo se da se poveća za onoliko za koliko se poveća minimalna cena rada”, rekla je Ljiljana Pavlović.

Ona je dodala da ima i predloga da se minimalna zarada oslobodi plaćanja poreza i istakla da je veoma važno da se pri povećanju minimalca vodi računa o tome da se ne dođe u situaciju da se određenom broju zaposlenih podignu plate, a da drugi radnici ostanu bez posla.

Gajić: Rano za progresivno oporezivanje

Ekonomista Mihailo Gajić u našim ranijim vestima rekao je da podizanje minimalca na 45.000 nije realno i da bi dovelo do problema u manjim, nerazvijenim opštinama, jer veliki broj malih privrednika nema dovoljnu produktivnost, ni prihode da može da isplati takve zarade.

“Ako posmatramo situaciju u regionu, naša ukupna stopa poreza i doprinosa na prosečnu platu ne iskače puno. To je negde oko 60 posto iznosa vaše neto plate. Ako nekoga plaćate 1.000 evra vi morate da izdvojite još oko 600 evra da platite poreze i doprinose. Međutim, većina zemalja ima jednu vrstu progresivnog oporezivanja, najmanje plate su najmanje opterećene porezima i doprinosima. Tako Slovenija koja ima isti nivo opterećenja prosečne zarade kao i Srbija na minimalnim zaradama gotovo i da nema poresko opterećenje, nego se plaćaju samo doprinosi”, objasnio je Gajić.

On je rekao da smatra da za Srbiju progeresivno oporezivanje ipak nije najbolji rezultat koji može da ima, zato što on sa sobom nosi i određene ekonomske neefikasnosti.

“Nama je trenutno bitnija ekonomska efiskasnost zato što to znači ekonomski rast i razvitak privrede. Zemlje Istočne Evrope koje su prošle trranziciju prilično uspešno kao Poljska, Češka, Slovačka, tokom svog brzog razvitka nisu imale progresivne zarade, nego su to bili flet sistemi, sa istom poreskom osnovicom, tek su poslednjih nekoliko godina počeli da uvode progresivne poreze kada su razvili svoju privredu”, naveo je Gajić.

Pregovori o visini najniže zarade za 2023. godinu između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije trebalo bi da počnu 15. avgusta u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, a konačan iznos minimalca treba da se definiše do 15. septembra. Ukoliko se socijalni partneri ne dogovore oko iznosa novog minimalca, konačnu odluku donosi Vlada Srbije.

Zlatica Radović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/57821/maksimalna-ocekivanja-od-minimalne-zarade-pregovaraci-o-jednom-saglasni-tri-predloga-deli-duboki-jaz/vest