Kada u petak istekne šestomesečni mandat Francuskoj, predsedavanje Evropskom unijom preuzeće Češka Republika. Odmah na početku, dok na tlu Evrope i dalje bukti rat, ova zemlja mogla bi da se suoči sa istim problemima kao i njena prethodnica, a na vrhu dnevnog reda, kako je već više puta ponovljeno u Pragu, biće svakako Ukrajina.

Rotirajuće šestomesečno predsedavanje Savetom EU Češka će preuzeti 1. jula i tu ulogu imaće do kraja godine, kada će “štafetu” predati Švedskoj. Francusko predsedavanje obeležila je ruska invazija na Ukrajinu, a pitanja kao što su obnova te zemlje, smanjenje zavisnosti od ruskih energenata i jačanje poremećenih lanaca snabdevanja biće glavne tačke i češke agende. 

Češka će, kako je najavio premijer Petr Fijala, imati za prioritet organizovanje samita o “rekonstrukciji” i pokretanje svojevrsnog Maršalovog plana za Ukrajinu, a jedno od osnovnih pitanja ticaće se i pomoći izbeglicama koje stižu iz te zemlje.

I iako zvanično kao jedan od prioriteta češkog predsedavanja nije spomenuto pitanje proširenja Evropske unije, analitičari ocenjuju da će to biti “povoljna stvar”, te da je Češka tradicionalno naklonjena evrointegracijama.

Međutim, Češka se neće suočiti samo sa izazovima na polju spoljne politike, a problemi u vladajućoj koaliciji, koja je na dužnost stupila u decembru, mogli bi da nateraju Prag da više gleda na unutrašnji front, a ne u Brisel. Kako je nedavno ocenio EUobserver, Češka se suočava sa višestrukim izazovima unutar i van zemlje, te će predstojeće predsedavanje pokazati koliko je zemlja politički zrela i socijalno kohezivna. Biće to, kako se dodaje, i “test hrabrosti čeških lidera”.

Više političkih prioriteta, fokus na Ukrajini

Preuzimanjem rotitrajućeg predsedavanja, Česi će, kako piše Politiko, imati pune ruke posla, a pitanja kao što su rat u Ukrajini, galopirajuća inflacija i potreba da se obezbedi snabdevanje energijom zahtevaju hitnu pažnju evropskog bloka. 

Ovo je, inače, drugi put otkako je postala punopravna članica da Češka preuzuma predsedavanje, a i prvi put, 2009. godine, suočila se sa nestabilnijom situcijom u Evropi u okolnostima produbljivanja monetarne i finansijske krize. 

Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Petrović, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, među zvanične prioritete češkog predsedavanja ubrajaju se upravljanje izbegličkom krizom i oporavkom Ukrajine, energetska bezbednost, jačanje evropskih odbrambenih sposobnosti i sigurnosti sajber-prostora, snaženje otpornosti evropske privrede, kao i njenih demokratskih institucija.

“Francuska, Češka i Švedska pored snaženja ekonomske i političke otpornosti evropskih institucija, radiće i na uspostavljanju Strateškog kompasa Evropske unije, sa ciljem jačanja autonomne bezbednosne uloge Unije u narednoj deceniji. Strateško jačanje Unije u spomenutim domenima nešto je što prevazilazi ograničene šestomesečne okvire predsedavanja Češke, te je utoliko važnija koordinacija i komplementarnost sa drugim članicama, tim pre što čitav kontinent prolazi kroz geopolička previranja što je posledica napada na Ukrajinu”, rekao je on.

Kako je nedavno izjavio premijer Fijla, prioritet Češke biće i organizovanje samita o “rekonstrukciji” i pokretanje svojevrsnog Maršalovog plana za Ukrajinu.

“Hteli bismo da organizujemo samit o posleratnoj obnovi Ukrajine sa Maršalovim planom za Ukrajinu u prisustvu predsednika (Volodimira) Zelenskog”, rekao je češki premijer, ali je istakao da je mir u Ukrajini preduslov za organizaciju takvog samita. Samit EU-Ukrajina bi bio organizovan u oktobru i prisustvovao bi i ukrajinski predsednik, u zavisnosti od bezbednosne situacije u zemlji u tom trenutku.

Šta je sa proširenjem?

A pitanje koje verovatno zanima sve na Zapadnom Balkanu je i može li Češka da uradi nešto konkretnije kada je reč o proširenju Evropske unije. Formalno gledano, politika proširenja nije uvrštena među zvanične prioritete češkog predsedavanja, ali je gotovo sigurno da će, s obzirom na novonastale okolnosti i činjenicu da je i Ukrajina dobila status kandidata za članstvo, biti nešto o čemu će se govoriti.

Članice EU, podsetimo, saglasile su se prošle nedelje da Ukrajini i Moldaviji dodele status kandidata, iako je prošlo tek četiri meseca otkako su te zemlje zvanično i predale zahtev za članstvo. Međutim, kada je reč o Zapadnom Balkanu, zemlje regiona već dugo čekaju opipljive korake u evrointegracijama.

Da li se tokom češkog predsedavanja može načiniti barem neki napredak?

“Češka je tradicionalno naklonjena proširenju Evropske unije. Češki premijer Petr Fijala je potvrdio da Zapadni Balkan predstavlja ‘značajan aspekt’ predsedavanja te zemlje Savetom Evropske unije. Smatram da predsedavanje Češke kao zemlje sa istoka Evropske unije predstavlja povoljnu stvar za politiku proširenja i da nastupa u pravom trenutku. Zašto? Zato što tzv. ‘nove države-članice’ zbog svog vlastitog iskustva s evropskim integracijama, ali i zbog svoje same geografije, posmatraju politiku proširenja kao instrument za unapređenje vlastite bezbednosti, kao i sigurnosti čitave Unije”, rekao je Petrović.

U odnosu na zapadnoevropske zemlje, kako kaže, članice poput Češke su svesnije različitih političkih, ekonomskih i geostrateških izazova s kojim su kandidati za članstvo suočeni. Iako je Ukrajina faktički uključena u politiku proširenja, fokus Evropske unije za tu zemlju je trenutno primarno bezbednosni, i teško je predviđati kad će se to promeniti.

“Stotine hiljada izbeglica u Češkoj samo su deo šireg egzodusa iz Ukrajine koji doprinosi jačanju bezbednosnih zabrinutosti u Uniji. Međutim, u okolnostima kada politika proširenja ponovo postaje strateški instrument, Zapadni Balkan bi mogao da dobije na značaju kao poslednje neintegrisano područje na evropskom jugu, tim pre jer se već dugo vremena radi o relativno stabilnom području u poređenju s istokom kontinenta”, rekao je Petrović.

Inače, ambasador Češke u Srbiji Tomaš Kuhta rekao je da će jedan od prioriteta biti da Srbija otvori najmanje jedan klaster. Kuhta je izrazio nadu da će Francuska uspeti da započne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom i naglasio da će, ako se to ne desi, Češka nastaviti da radi na ostvarenju tog cilja, preneo je Tanjug.

“Nadamo se i da će BiH dobiti status kandidata za članstvo u EU, a Kosovo viznu liberalizaciju”, rekao je Kuhta.

Unutrašnji izazovi

Uoči početka češkog predsedavanja mnogima je zapravo zapala za oko sama unutrašnja situacija u toj zemlji, a kako piše Politiko, ironija preuzimanja predsedavanja za Čehe je u tome što njihova vlada, koja nije na vlasti ni godinu dana, gleda više na unutrašnji front.

“Evropska politika nikada nije bila vrhu liste za češke birače. Nova vlada prvo želi da stabilizuje svoju poziciju u zemlji”, rekao je Žiga Faktor, šef briselska kancelarije Instituta za evropsku politiku EUROPEUM

Stručnjaci čak napominju da Česi imaju relativno skroman pristup ovom predsedavanju. 

“Ne mislim da su Česi antievropski nastrojeni, ali jednostavno ne osećaju da je predsedavanje nešto ključno ili neko ključno pitanje”, rekao je Petr Just, akademik sa Metropoliten univerziteta u Pragu.

Vladajuća koalicija u Češkoj je proevropska, ali ideološki raznolika, uključujući sve, od centrista do konzervativaca i Piratske partije. I u toj alijansi postoje određene tenzije. Ministar obrazovanja podneo je prošle nedelje ostavku.

“Ostavka ministra obrazovanja Petra Gazdika usledila je neposredno po izbijanju korupcionaškog skandala u koji su bili upleteni drugi visokopozicionirani funkcioneri u toj zemlji. Premijer Petr Fiala pozdravio je Gazdikovu ostavku, obrazlažući taj čin unapređenom političkom kulturom i odgovornošću, posebno u svetlu zabrinutosti oko mogućih zloupotreba evropskih fondova. Radi se o simbolički važnoj političkoj poruci da Češka, kao zemlja koja preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije, poštuje i primenjuje evropska pravila i norme, uključujući i sankcionisanje u slučaju njihovog kršenja”, istakao je Petrović

Nevena Zdravković

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/53545/kormilo-eu-prelazi-u-ruke-ceske-niz-izazova-za-prag-ukrajina-glavni-prioritet-sta-moze-da-ocekuje-zapadni-balkan/vest