Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Koji znakovi ukazuju da dolazi ozbiljna ekonomska kriza?

Nova svetska kriza je sve verovatnija. Do recesije će gotovo sigurno doći, a svi se nadaju da će stagflacija biti izbegnuta.

Published

on

Nova svetska kriza je sve verovatnija. Do recesije će gotovo sigurno doći, a svi se nadaju da će stagflacija biti izbegnuta.

Recesija je usporavanje privredne aktivnosti u dužem periodu, obično tehnički traje dva kvartala (pola godine), ali se može proglasiti već nakon nekoliko meseci. Nezaposlenost raste, bruto domaći proizvod (BDP) opada, industrijska proizvodnja se smanjuje i manje se prodaje u prodavnicama. Ne moraju svi uslovi biti ispunjeni u isto vreme, ali oni često dolaze jedan za drugim, piše index.hr.

Mnogo teža situacija je stagflacija, u kojoj je recesija praćena visokim rastom cena u privredi, odnosno inflacijom. Problem nastaje što politike za borbu protiv visoke inflacije istovremeno pogoršavaju recesiju, uključujući nezaposlenost, a politike za ublažavanje recesije pogoršavaju problem inflacije. Bezizlazna situacija u kojoj se svet na sreću nije našao još od 70-ih godina prošlog veka.

U poslednje vreme sve više se govori da je recesija verovatna, a ima indicija da će doći do stagflacije. Postoji nekoliko makroekonomskih problema koji to sugerišu.

Istorijski rast cena, rastuća inflacija

Iako su centralne banke, Federalne rezerve SAD (FED), Evropska centralna banka (ECB) i Britanska banka Engleske (BOE), većina njih uveravale političare, ekonomiste i građane 2021. da neće biti inflacije, 2022. istorijskim nivoima, decenijama bez presedana.

U maju je američka inflacija bila 8,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. U poređenju sa aprilom, cene su porasle za 1 odsto, mnogo više od očekivanog. Ovo je najveća stopa inflacije u poslednjih 40 godina, od 1981. godine.

Ujedinjeno Kraljevstvo ima stopu inflacije od 9 odsto, takođe najveću u poslednjih 40 godina. U Nemačkoj je 7,9 odsto, najviše od ranih 1970-ih. Francuska ima najveću inflaciju od sredine 1980-ih, Italija najvišu od 1990-ih, itd.

U EU su posebno pogođene baltičke države Estonija, Litvanija i Letonija sa stopama inflacije od 16 do 20 odsto. Dvanaest zemalja članica EU imalo je u maju stopu inflacije veću od 10 odsto, uključujući Hrvatsku.
U Kanadi 6,8 odsto, u Meksiku 7,65 odsto, u Brazilu 11,73 odsto, u Čileu 11,5 odsto, u Argentini 58 odsto, inflacija je problem Severne i Južne Amerike. Izuzetno visoka inflacija Argentine može se zanemariti jer to nije toliko inflacija kao deo globalnog trenda, već inflacija zbog posebno loše ekonomske politike sa kojom se zemlja „borila“ decenijama.

A ostatak sveta ima problem sa rastom cena: Indija (7 odsto), Australija (7 odsto), Južna Koreja (5,4 odsto), Južna Afrika (5,9 odsto), Egipat (13,5 odsto), Rusija (17 odsto) itd. Iz meseca u mesec visoka inflacija se širi svetom.

To je uglavnom vođeno rastom cena energije (nafta, gas i struja) i hrane. Iako mnogi smatraju da je za rast cena kriv rat u Ukrajini, činjenica je da su cene počele da rastu mnogo pre njegovog odsustva. Rat u Ukrajini je samo dolio ulje na vatru

To je uglavnom vođeno rastom cena energije (nafta, gas i struja) i hrane. Iako mnogi smatraju da je za rast cena kriv rat u Ukrajini, činjenica je da su cene počele da rastu mnogo pre njegovog odsustva. Rat u Ukrajini je samo dolio ulje na vatru.

Usporavanje svetske ekonomije

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u junu 2021. procenio da će svetski BDP u 2022. porasti za 4,9 odsto. Već u januaru 2022. revidiran je za 0,5 procentnih poena niže, na 4,4 odsto. Najnovija procena od početka juna je da će rast svetskog BDP-a 2022. godine biti samo 2,9 odsto.

Procena rasta BDP-a opada u skladu sa rastom stope inflacije, a u poslednjem izveštaju MMF-a pominje se i opasnost od stagflacije.

„Rat u Ukrajini, blokada u Kini, poremećaji u svetskoj trgovini i rizik od stagflacije usporavaju rast. Mnoge zemlje će teško izbeći recesiju“, rekao je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas.

Šta je stagflacija?

Stagflacija je situacija u kojoj je privreda u isto vreme u recesiji, što znači da raste nezaposlenost i pada BDP, a postoji visoka inflacija, odnosno rastu cene. To je problem jer inače politike koje se koriste za borbu protiv recesije i nezaposlenosti istovremeno povećavaju stopu inflacije, odnosno rast cena, a politike koje se koriste za borbu protiv inflacije povećavaju nezaposlenost i smanjuju rast BDP-a.

Trenutna situacija u svetu veoma podseća na 70-te, kada se poslednji put pojavio problem stagflacije. Cijene sirovina rastu, posebno energenata (nafta, gas i struja), a tome je prethodio dug period ekspanzivne monetarne politike, popularno nazvane „štampanje novca“.

Uteha može biti da su neke stvari u privredi bolje nego 70-ih godina. Finansijski sistem je mnogo otporniji, svet je manje zavisan od nafte nego pre 50 godina (što ne znači da nafta danas nije izuzetno važna), u Evropi postoji zajednička valuta, što znači da se zemlje neće takmičiti u devalvacija nacionalnih valuta.

Centralne banke danas takođe imaju više alata za borbu protiv stagflacije, ali to je pitanje volje. Iako su na papiru danas nezavisniji u svom radu nego 1970-ih, spora reakcija na inflaciju je upitna.
Rastuće kamatne stope centralne banke, to nužno usporava ekonomiju

Iako je inflacija primećena sredinom prošle godine, do novembra je bila negirana. Prvo se govorilo da neće biti velikog porasta inflacije, što se pokazalo pogrešnim, pa se tvrdilo da je inflacija samo prolazna, a to se pokazalo pogrešno, pa je postala „uglavnom prolazna“, ali to je bilo takođe pogrešno.

Evropska centralna banka (ECB) prepoznala je postojanje visoke inflacije najkasnije od svih velikih centralnih banaka i daleko zaostaje u borbi protiv nje. Američki Fed je ove godine nekoliko puta podizao referentne kamatne stope, kao i britanski BOE.

ECB je tek u julu ove godine najavila rast, prvi put u 11 godina, za samo 25 baznih poena (0,25 odsto). Američki Fed je ove godine već dva puta podizao referentnu kamatnu stopu, na sadašnjih 1,75 odsto, a do kraja godine bi mogla da bude i viša od 3 odsto.

Centralne banke podižu referentne kamatne stope kako bi se borile protiv inflacije. Nakon podizanja kamatnih stopa centralnih banaka, rastu i kamate kod banaka i drugih finansijskih institucija za građane i kompanije, zaduživanje postaje skuplje i na kraju manje trošeno.

Zbog skupljeg zaduživanja, kompanije manje ulažu, a građani manje troše na dugoročna dobra poput automobila i nekretnina. Ukupna privredna aktivnost je u opadanju, što smanjuje rast BDP-a i povećava nezaposlenost, ali smanjuje inflaciju.

Poenta je da kompanije i građani troše manje, što smanjuje cene. Za borbu protiv inflacije stvara se „veštačka“ recesija. Rast nezaposlenosti je prihvatljiva žrtva za obuzdavanje rasta cena.

Šta ako država počne da deli novac?

Ono što se pokušava izbeći je stvaranje uslova stagflacije, istovremeno usporavanje privrede (rast nezaposlenosti) i veliki rast cena. Podizanje referentnih kamatnih stopa je način na koji centralne banke postižu ovaj cilj.

Ali ako u isto vreme država, odnosno fiskalna politika, počne da deli „helikopterski novac” na razne subvencije za troškove inflacije građanima i preduzećima, onda su fiskalna i monetarna ekonomija u koliziji. Prvi održava inflaciju u budućnosti kroz deljenje novca za „pokriće troškova inflacije“, a drugi pokušava da je smanji.

Upravo tako dolazi do situacije stagflacije, da privreda pada zbog rasta kamata, a istovremeno cene i dalje rastu jer su građani nastavili da troše po starom jer je država praktično subvencionisala inflaciju.
Države se sve više zadužuju, javni dug je veoma visok

Prinosi na državne obveznice rastu od početka godine. To znači da države plaćaju sve veću cenu duga. Do kraja godine, prinosi na obveznice u većini zemalja Severne Amerike i EU bili su blizu nule, ali su se neke već penjale na iznad 3 procenta.

Za dve pandemijske godine javni dug države je značajno porastao. Nemačka, poslovično fiskalno konzervativna, imala je dug manji od 60 odsto BDP-a 2019. godine, a 2021. je narastao na skoro 70 odsto. Deo rasta je vezan za pad BDP-a, ali je i dug rastao u apsolutnom iznosu.

Dug SAD je takođe porastao na istorijski nivo, iako se deo tog duga odnosi na dugove raznih državnih institucija i grana vlasti međusobno, pa je realno manji od proklamovanih 120 odsto.
Rast javnog duga – jedan od izvora inflacije

Nekada nisko zadužena Kina popela se na skoro 70 odsto javnog duga u odnosu na BDP, dok je još 2010. iznosio samo 34 odsto BDP-a. Ukupan dug Kine, koji pored javnog duga uključuje i dug kompanija i stanovništva, dostigao je isti nivo kao dug SAD i evrozone, mereno njenim učešćem u BDP-u.

Globalni rast javnog duga je jedan od izvora trenutne visoke inflacije, ali dobra vest je da visoki nivoi javnog duga ozbiljno ograničavaju sposobnost zemalja da nastave sa ekspanzivnim fiskalnim stimulansima, odnosno dele novca sa kompanijama i građanima, što neki sugerišu da ublažava inflaciju . ., a zapravo bi ga samo produžio i povećao.

Index.hr

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/koji-znakovi-ukazuju-da-dolazi-ozbiljna-ekonomska-kriza/

SLOBODNA VOJVODINA

Saopštenje za javnost Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije

Published

on

By

  • obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
  • Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
  • Poziva se na odgovornost
    Ministarstvo poljoprivrede
    Skupštinski odbor za poljoprivredu
    Predsednik Vlade Republike Srbije
  • Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
  • koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
  • pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.

Sastanku prisustvovali

Udruženje poljoprivrednika Subotice

Savez Banata

Banatska crnica i

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore

Published

on

By

Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.

Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.

Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.

Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.

Tome se mora stati na put!

Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.

Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.

I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.

To je jedina garancija uređene i moderne države.

Aleksandar Marton
portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/vladavina-prava-sloboda-i-demokratija-alati-u-borbi-protiv-koruptivne-hobotnice-vlasti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dva guslara u jednoj čardi?

Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!

Published

on

By

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.

Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?

DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.

Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.

DZVM Press

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

Trending