Glasanje za vikend, u jednoj od najvećih i jednoj od najmanjih država članica EU i NATO-a, biće, drugim rečima, dobar pokazatelj u kom pravcu će se kontinent politički kretati u narednih nekoliko godina
Briselske birokrate i diplomate u mnogim evropskim prestonicama zadržavaju dah u nervoznom iščekivanju drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj. U njemu će se 24. aprila naći aktuelni predsednik, centrista Emanuel Makron i njegova populistička rivalka Marin Le Pen.
Većina se nada i očekuje da će Makron obezbediti reizbor i da će u nedelju uveče, ispred Ajfelove kule, održati svoj pobednički govor. Evropski zvaničnici dobro znaju da bi iznenadna pobeda Le Penove mogla zadati ozbiljan udarac celokupnoj aktuelnoj evropskoj političkoj postavci i da bi čak i tesna pobeda sadašnjeg predsednika mogla da ima posledice na to kako će Evropa reagovati na krize.
I dok će većina pogleda ovog vikenda s pravom biti fiksirana na Pariz, poneki bi mogli biti usmereni ka Ljubljani, jer Slovenija odlučuje da li će na neizvesnim izborima još jedan mandat dati kontroverznom i populističkom premijeru Janezu Janši.
Glasanje za vikend, u jednoj od najvećih i jednoj od najmanjih država članica EU i NATO-a, biće, drugim rečima, dobar pokazatelj u kom pravcu će se kontinent politički kretati u narednih nekoliko godina.
Malo je, ako ih ima, signala da Le Pen zaista može nadmašiti izglede i postati prva žena predsednica Francuske. Pre nekoliko nedelja, oko prvog kruga predsedničkih izbora, pojedine ankete pokazivale su da bi Makron mogao pobediti s razlikom od 52 prema 48 odsto. Ali u najnovijim istraživanjima, podrška Makronu ponovo je porasla na 56 odsto. Daleko od njegove pobede sa 66 odsto glasova od pre pet godina, ali i dalje dovoljno da spreči šokantni gubitak.
I dok njihova debata, u udarnom terminu ranije ove nedelje, nije donela nokaut udarac nijednom kandidatu, niko nije ni sam sebi pucao u nogu. Makron je izgledao prilično predsednički i uglavnom je izbegavao predavanja i povučenost za koje se često optužuje. Le Penova je ovog puta bila mnogo spremnija, s političkim paketom koji je znatno manje radikalan nego ranije. Činjenica da ona više ne želi da napusti EU i evrozonu i čak podržava pojedine sankcije Rusiji svedoči o tome.
Ipak, predsedavanje Le Penove najverovatnije bi izazvalo ozbiljnu disfunkcionalnost u Briselu. Ona bi izbacila Francusku iz vojne komande NATO-a, suprotstavila se bilo kakvim novim energetskim sankcijama Rusiji, ohrabrila ljude poput mađarskog premijera Viktora Orbana. Ne samo da bi otvoreno podržala Budimpeštu, već i dovela u pitanje prevlast zakona EU, Šengen zonu bez granica, francuske doprinose budžetu EU, kao i otvorenu konkurenciju na unutrašnjem tržištu. Drugim rečima, njena pobeda preokrenula bi velik deo EU kakvu poznajemo.
Da bismo razumeli veliki deo njene popularnosti, vredi razmotriti pitanje koje je potencirala tokom izborne kampanje i koje će u bliskoj budućnosti verovatno dominirati političkim diskursom u Evropi – pitanje rastućih troškova. Galopirajuća inflacija, koja pomaže u kreiranju previsoke cene hrane i goriva, najveća će biti u glavama prosečnog glasača i političari to jednostavno ne mogu ignorisati. Naravno, postoji jasna veza s ratom u Ukrajini i to može uticati na to kako će Zapad reagovati na Rusiju u budućnosti.
Bez obzira da li su populisti poput Le Penove na vlasti ili ne, oni će i dalje uticati na politički diskurs. Mnogo je onih, uključujući tu i Makrona, koji žele da nanesu veću štetu Moskvi, uključujući sankcije na njenu naftu i potencijalni izvoz gasa. Ali ruke će im verovatno biti vezane, zbog sve većeg straha među biračkim telom, kako se računi počnu gomilati. Ako sankcije EU na kraju obuhvate naftu i gas, stvar na koju treba obratiti pažnju jeste kolike su rupe u pravilima i koliko je dug period postepenog ukidanja.
Ovo važi i za druge politike. Ako Makron tek tesno uspe da pobedi u nedelju, njegov drugi mandat verovatno će biti oprezniji. Na leto dolaze parlamentarni izbori koje bi trebalo imati na umu. Makron je već delimično odustao od obećanja o podizanju starosne granice za odlazak u penziju i reformi penzionog sistema. Možda mu uskoro više neće biti potrebno da se suočava s glasačima, ali strah od opšteg nezadovoljstva može ga naterati da uspori pokušaje Brisela za ambicioznijim zelenim politikama ili pokušaj da se ponovo pokrene proces proširenja sa Zapadnim Balkanom i Ukrajinom.
Troškovi života takođe su jedan od dominantnih aspekata u slovenačkoj predizbornoj kampanji. Ovde je, međutim, u velikoj meri i pitanje kako će se mali alpski narod pozicionirati u odnosu na ostale članice EU u centralnoj i istočnoj Evropi. Ankete pokazuju gotovo mrtvu vatru između Janšine stranke desnog centra SDS i ekološkog Slobodarskog pokreta, na čelu s Robertom Golobom. Ko će na kraju doći na vlast zavisiće od toga koliko drugih partija pređe cenzus od četiri odsto i kakve su koalicije dalje moguće.
Janša je proteklih godina gajio bliske odnose s populističkim vladama u Poljskoj i Mađarskoj, a na domaćem terenu u velikoj meri je pokazao autoritarnu crtu, posebno u targetiranju medija. Nije bilo nikakvo iznenađenje što je američka organizacija za ljudska prava Fridom haus (Freedom House) ranije ove nedelje u izveštaju navela da su demokratski standardi u Sloveniji 2021. godine pali više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji.
Što se Ukrajine tiče, Janša je više bio Varšava nego Budimpešta, zalagao se za stroge sankcije, nudeći snažnu podršku nastojanjima Kijeva za članstvo u EU. Postao je prvi lider EU koji je posetio ukrajinsku prestonicu od početka rata, zajedno sa svojim poljskim i češkim kolegom.
Pobeda slovenačke opozicije ne bi stvorila prepreke ni u jednom od ovih pitanja, ali bi Ljubljana bila tiša i sledila bi sve što se na kraju odluči. Ali kad je u pitanju vladavina prava, to bi sigurno ostavilo Budimpeštu još izolovanijom u Briselu i pratilo novu češku vladu koja se polako odvaja od svog višegradskog saveznika i ponovo pridružuje briselskom jezgru.
Možda se izgubi u naslovima o ratu u Ukrajini, ali budući tok evropske politike će na mnogo načina biti zacrtan ovog vikenda od strane glasača u dva veoma različita dela kontinenta.
Juhas Balint da odmah podnese ostavku na mesto predsednika Skupštine Vojvodine!
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) izražava duboko ogorčenje zbog sramnog ponašanja Juhasa Balinta, predsednika pokrajinskog parlamenta i člana predsedništva SVM-a. Njegovi postupci još jednom potvrđuju da mu nisu važne demokratske vrednosti, već isključivo očuvanje trenutne vlasti i služenje kriptoradikalnim političkim interesima
Na jučerašnjoj sednici parlamenta, Juhas Balint je naložio obezbeđenju da iz sale izbaci predstavnike medija, a potom asistirao poslanicima SNS-a kada su napali opozicione predstavnike. Bez mogućnosti za diskusiju, sve tačke dnevnog reda, uključujući i budžet za 2025. godinu, usvojene su ekspresno.
Ovakvo ponašanje grubo krši demokratske principe i pokazuje da Juhas Balint nije dostojan pozicije predsednika pokrajinskog parlamenta. Parlament je pod njegovim vođstvom postao servis vlasti koji guši opozicione stavove i zanemaruje javni interes.
DZVM zahteva od Juhasa Balinta da odmah podnese ostavku! Neka prestane da sramoti vojvođanske Mađare i da ide stopama Mihalja Kertesa!
Pokrajinskom parlamentu je potreban predsednik koji poštuje demokratske vrednosti i ravnopravno uvažava prava svih poslanika.
Prosvetari razmatraju radikalizaciju štrajka: Na stolu i potpuna obustava rada
Cirkularni štrajk prosvetnih radnika od ponedeljka, 16. decembra se nastavlja skraćenjem časova na 30 minuta u školskim upravama Kraljevo, Čačak, Užice i Kragujevac
Istovremeno, za ponedeljak je zakazana sednica Glavnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, na kojoj će se članovi tog tela izjasniti o predlogu Predsedništva USPRS da se štrajk radikalizuje, nezvanično je potvrđeno Danasu iz više izvora.
Predsedništvo Unije predložiće Glavnom odboru da zaposleni u prosveti obustave rad u petak, 20. decembra, te da se zakonski štrajk sa skraćenjem časova na 30 minuta organizuje od 23. do 27. decembra na teritoriji cele Srbije, a ne samo na područjima školskih uprava Beograd i Požarevac, kako je predviđeno ranijom odlukom.
Predlog je i da Glavni odbor Unije razmotri opciju potpune obustave rada.
“Odluka bi bila doneta na posebnoj sednici, nakon konsultacija sa članovima i sprovodila bi se od 28. januara 2025. godine do ispunjenja zahteva“, navodi se u predlogu u koji je Danas imao uvid.
Predsedništvo Unije predlaže sledeće štrajkačke zahteve: smenu kompletnog rukovodstva Ministarstva prosvete, ispunjenje materijalnih zahteva predviđenih potpisanim Protokolom, potpisivanje izmena i dopuna Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, kao i smanjenje administracije.
Stefanović o izjavi Vučevića: Skandalozne reči premijera da ne može Srbija da se ruši i zaustavlja „zbog 15 ili 1.555 mrtvih“
Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde i narodni poslanik Borko Stefanović izjavio je danas da je skandalozna izjava premijera Miloša Vučevića da ne može Srbija da se ruši i zaustavlja “zbog 15 ili 1.555 mrtvih” i da mora da ode sa mesta predsednika Vlade i bude obuhvaćen krivičnim postupkom
„Ovo je skandalozna izjava čoveka koji je u vreme rekonstrukcije novosadske Železničke stanice bio gradonačelnik i koji je svojim propustima i delovanjem, zajedno sa svojim mafijaškim izvođačima, doprineo ubistvu u Novom Sadu“, naveo je Stefanović u pisanoj izjavi.
Prema njegovim rečima, Vučević mora da ode sa mesta predsednika Vlade, koja je ionako puna osumnjičenih lica i da i on bude obuhvaćen krivičnim postupkom.
„Vučević, na kraju, mora da nauči srpski jezik do kraja i prestane da koristi reči ‘Srbija’ i ‘država’ na mestima gde svi vide da stoje reči ‘vlast’ i ‘režim SNS’. Niko, Vučeviću, ne ruši Srbiju i državu, građani i studenti je, naprotiv, brane od mafije i od tvojih Snajpera, Bosketa, Goranca, Zvonka i Andreja, od tvog direktora novosadskog GSP, koji je deo međunarodne narko grupe“, rekao je Stefanović.
obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
Poziva se na odgovornost Ministarstvo poljoprivrede Skupštinski odbor za poljoprivredu Predsednik Vlade Republike Srbije
Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.
Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.
Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.
Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.
Tome se mora stati na put!
Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.
Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.
I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.
To je jedina garancija uređene i moderne države.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.
Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?
DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.
Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.