Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Genadij Sisojev: Putinov rat stavio Vučića i Dodika na muke

Published

on

Posle naglog zaoštravanja situacije u Ukrajini region mora da se opredeli, želio on to ili ne želio. Znači, svaka država pojedinačno, kaže u razgovoru za Danas Genadij Sisojev, ruski novinar i odličan poznavalac prilika na Balkanu.

Što se tiče Crne Gore, dodaje, ona se makar u ustima svog predsednika Mila Đukanovića opredelila. “On je odmah jutros osudio vojnu operaciju i upad ruskih trupa i u potpunosti podržao Ukrajinu”. Ključna reakcija koja se sada očekuje jeste reakcija Srbije i Bosne. Posebno Srbije, ističe Sisojev.

“Mislim da će predsednik Srbije sada biti na velikim mukama, on mora da se opredeli jer više ne može da koristi nekakave okrugle rečenice jer one neće zadovoljiti ni Zapad ni Rusiju. Ako ne osudi poteze Rusije onda rizikuje da pokvari skroz odnose sa Evropskom unijom, ako na neki način delimično osudi čak i da ne podrži poteze Rusije on će imati probleme sa Ruskom Federacijom, koja smatra Srbiju i predsednika Vučića kao svog strateškog partnera”. U regionu će, naglašava, najviše na mukama biti Srbija. Zato što sada mora da se opredeli.

Demokratski front u Crnoj Gori je krenuo u blokade saobraćajnica. Šta se može očekivati?

Crna Gora je prošla fazu opredeljivanja između Istoka i Zapada 2015/2016. kad se učlanjivala u NATO. Ipak, politička snaga u CG kao što je Demokratski front, koji se smatra prosrpskom i proruskom strukturom, moraće da se opredeli.

Njihova odluka da započnu jednočasovne blokade u desetak gradova i magistrala u Crnoj Gori faktički se podudarila sa početkom operacije Rusije. Od njih takođe Rusi očekuju da podrže njihovu vojnu operaciju u Ukrajini.

Ako oni podrže tu operaciju onda će EU i SAD samo dobiti još jednu jaku čvrstu potvrdu onome što je govorio američki izaslanik Gabrijel Eskobar – da oni nisu partneri za Zapad. Ako budu ćutali i ne podrže makar delimično rusku operaciju onda će definitivno pokvartiti svoje odnose sa Rusijom.

Šta je sa Bosnom I Hercegovinom?

BiH kao i Srbija će takođe biti na mukama. Ne zbog izjašnjavanja koje je tamo manje više jasno nego što će to još više produbiti jaz između političkih snaga u BiH. Deo Predsedništva BiH osuđuje rusku invaziju i staće čvrsto uz taj stav. Pitanje je kakvu će poziciju zauzeti Dodik. On će biti na istim mukama kao i Vučić, možda na manjim pošto njegova uloga nije toliko velika i rizik po njega je mnogo manji nego po Vučića. On je ionako na crnoj listi EU i SAD i njegov rizik je mnogo manji.

Najavljeno je da NATO šalje dodatne trupe u BiH.

Što se tiče eventualnog pojačanja prisustva snaga NATO u BiH to ne može nekako bitnije da utiče na situaciju tamo, to je otprilike slično kao što NATO šalje par stotina ili hiljada vojnika  recimo u zemlje Baltika, Poljsku. Dakle, to je otprilike više simboličan gest nego gest koji može realno da promeni neku vojno-političku situaciju u tim zemljama.

Putinov bezbednjak Nikolaj Patrušev u ponedeljak bi trebalo da stigne u Beograd. Šta možemo očekivati?

Ako se realizuje ta poseta, a mislim da hoće, ta poseta sada Vučiću itekako neodgovara jer on će mu očigledno postaviti direktno pitanje: da li podržavate nas, našu strategiju ili ne. I onda će mu to još više, ono što smo govorili na početku, pojačati muke na kojima se našao Aleksandar Vučić.

Ako ne podrži Rusiju izgubiće sve benefite i povoljan gas i sve drugo što je imao u odnosu sa Rusima i faktički će Vučić izgubiti što se kaže rusku stolicu na kojoj itekako komotno sedi. Ako na neki način podrži Ruse onda definitivno gubi evropsku stolicu. Sve u svemu, kao rezultat ove krize, i to jako brzo promeniće situaciju za njega – neće moći da sedi na dve stolice moraće da izabere jednu.

Lavrov je neki dan izjavio: Pravo na suverenitet treba poštovati samo u odnosu na države koje predstavljaju čitav narod koji živi na njihovoj teritoriji. Kako to tumačiti?

Ja sam to čitao on je rekao suverenitet treba da bude poštovan samo za zemlje koje predstavljaju interese celog svog naroda. Na neki način elaboriranje teze koju je izneo Putin u svom govoru u ponedeljak, kada je priznao dve republike Donjeck i Luganjsk. On je tada faktički rekao da Ukrajina prvo stvorena odlukom Lenjina a zadnjih sedam godina posle 2014. je polukolonija, protektorat SAD.

A Lavrov elaboriora tu tezu. Taj stav šefa ruske diplomatije je u najmanju ruku sporan i realno je mač sa dve oštrice. Jer to može da ima opasne refleksije na bilo koji region.

Kada je u pitanju Balkan, ako se držimo tog stava – suverenitet mora da bude priznat samo državi koja izražava interese celog stanovništva – pa Bosna ne spada u to, makar deo Bosne osporava i centralne organizacije vlasti, osporava tu državu. Znači šta, po toj logici Bosna nema svoj suverenitet.

Idemo dalje. Po toj logici šefa ruske diplomatije – pogledajte Kosovo je prema Ustavu Srbije sastavni deo Srbije. Ali, Kosovo sigurno, osporava bilo koju vlast i ingerencije od strane Beograda. Znači, onda , ako uzmemo te dve tačke suverenitet Srbiji ne treba priznavati?!

I idemo dalje, bilo gde i u samoj Rusiji, u Kini mislim i Tajvan i Hongkong bez obzira što su sad zvanično deo teritotrije Kine ne priznaju u punoj meri taj suverenitet. Znači šta, i Kina nema taj suverenitet? Zato sam rekao da je to u najmanju ruku sporan stav Lavrova a realno može biti i opasan.

Putin je pozvao međunarodnu zajednicu da prizna Krim. Da li u tom slučaju Putin treba da prizna Kosovo?

Kada je u pitanju ta teza i poređenje Krima i Kosova ono na čemu insistira Rusija itekako neodgovara Srbiji. Kada je Putin pozvao međunarodnu zajednicu da prizna da Krim pripada Rusiji on je rekao da na referendumu više od 90 odsto glasalo za to.

Pa i na Kosovu je bilo mislim dva ili tri referenduma u proteklih 15.ak godina i uvek je bilo isto 90 odsto. Onda znači insistiranje od strane Rusije na toj tezi apsolutno podriva poziciju Beograda ili u kontradiktornosti je sa pozicijom Beograda.

Hoće li sankcije obuzdati režim u Moskvi?

Suština je da će dodatne sankcije koje su najavili kao sankcije bez presedana sigurno biti višestruko žešće nego što su bile 2014./2015. i početka krize u Ukrajini. Ne mislim, takođe, da će biti klasično zauzimanje Kijeva kao što smo videli 2008. kada su ruske trupe bile 25 metara od Tbilisija ali su odustale recimo od zauzimanja glavnog grada Gruzije.

Oni su još tada priznali Abhaziju i Južnu Osetiju i dobili su tamo ruske vojne baze.

Znači, kada bude neki od strateških ciljeva postignut, a ima dosta zahteva osim demilitarizacije što je izneo Putin i odustajanja Ukrajine od članstva u NATO, Rusija će očitio vršiti pritisak dok ne bude osetila da je Kijev spreman da realizuje te zahteve.

Da li su pretenzije Ukrajine ka članstvu u NATO istinski razlog za Putinovu invaziju?

Razloga ima uvek viših ali ovo je ključni razlog – Rusija hoće po svaku cenu da spreči budući ulazak Ukrajine u NATO. I to je u centru sve strategije Rusije u zadnjih nekoliko meseci. Tako da prvo je pokušala da preko Minskih sporazuma Donbas dobije status Republike Srpske da pojednostavimo.

Kad nije uspela u tome onda je ona priznala dve republike – Donjeck i Luganjsk. I evo sledeći korak čemu svedočimo to je faktički vojno instaliranje Rusije makar na istok Ukrajine.

Da li je ovo početak političkog kraja Putina?

Sve su to spekulacije zato što realne opozicije u Rusiji nema. Deo opozicije faktički ili sarađuje sa vlastima ili je opozicija faktički ugašena. I drugi faktor koji govori da to nije realno jeste taj što je većina medija pod kontrolom vlasti. Tako da se neke tenzije ne mogu očekivati realno.

danas

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: U gimnaziji u Kovačici pao prozor na učenicu

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.

Published

on

By

Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.

„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.

„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.

(Autonomija, foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/lsv-u-gimnaziji-u-kovacici-pao-prozor-na-ucenicu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gospodine Vučeviću, zloupotreba učenika ili dvostruki standardi?

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara postavlja jasno pitanje predsedniku Vlade Srbije, Milošu Vučeviću

Published

on

By

Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?

Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?

Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara
03.12.2024. Bečej

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.

Published

on

By

„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.

Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.

Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.

„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.

Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.

Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.

„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.

(Autonomija, screenshot: Nova S)

izvor: https://autonomija.info/ana-lalic-novi-sad-je-grad-slobodnih-ljudi-i-bice-to-ponovo/

Continue Reading

Trending