Protest protiv Andreja Babiša – Copyright profimedia

U poslednje tri godine u deset evropskih država zabeležen je pad podrške populistima. Da ključno načelo “volja naroda treba da bude najviši princip u politici jedne zemlje” više ne odjekuje tako glasno ni drugde u svetu pokazalo je novo istraživanje, a prvi rezultati “na terenu” vide se već u promenama na čelu nekoliko zemalja – od Sjedinjenih Američkih Država do Češke.

Istraživanje je prošle nedelje objavio britanski “YouGov”, sprovedeno je u avgustu i septembru u 27 zemalja, a rezultati su pokazali da je podrška ključnom populističkom načelu, na primer u Francuskoj, pala sa 66 odsto 2019. godine na 55 odsto 2021. Slični rezultati zabeleženi su i u Nemačkoj, Danskoj, Španiji, Italiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji.

Populizam, koji politiku predstavlja kao bitku između običnih ljudi i korumpiranih elita, brzo je rastao kao politička snaga, a podrška populističkim partijama na nacionalnim izborima širom Evrope za 20 godina porasla je sa 7 na više od 25 odsto. Taj talas, kako se čini, danas jenjava, ali ipak, stručnjaci navode da populističke partije ne treba zanemariti u svetskoj politici.

Kako je za Euronews Srbija objasnio Dimitrije Milić, programski direktor organizacije “Novi treći put”, prvi uspon populista dogodio se nakon svetske ekonomske krize, ali je značajno “političko gorivo” usledilo sa migrantskom krizom. Populisti su potom, u naletima, negde uspevali da dođu do vlasti.

“Prvi uspon populista desio se nakon svetske ekonomske krize, međutim onda kada su dobili najveće političko gorivo je bilo pitanje migrantske krize”, rekao je on i dodao da je ovaj talas pomogao i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD 2016. godine, ali i da je glasanje za Bregzit iste godine imalo u svojoj kampanji antimigrantski sentiment.

“Rezultat toga bio je uspon populista svuda u svetu, od Brazila, preko država EU, Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, SAD”, naveo je on.

Populistički lideri uglavnom na krajnjoj desnici, Italijan Mateo Salvini, Francuskinja Marin le Pen, mađarski premijer Viktor Orban ili Šveđanin Jimi Okeson, isplivali su na političkom spektru, a njihove stranke su ili bile ili se i dalje nalaze u vladi nekoliko zemalja EU.

Šta je pokazalo istraživanje?

Pomenuto istaživanje ukazalo je na to da je izborna privlačnost populizma u proteklih nekoliko godina možda dostigla vrhunac. U njemu je učestvovalo deset evropskih zemalja: Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Mađarska, Poljska, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo i 17 drugih, uključujući Australiju, SAD, Meksiko, Brazil, Tursku, Rusiju, Kinu, Japan i Južnu Koreju.

U Francuskoj je procenat odraslih koji su rekli da veruju da “volja naroda treba da bude najviši princip u politici ove zemlje”, pao sa 66 odsto 2019. na 62 odsto u 2020. i na kraju na 55 odsto u 2021. Najoštriji pad zabeležen je u Poljskoj, sa 80 odsto 2019. na 65 odsto 2021. godine

“YouGov” takođe navodi da mnogo manje ispitanika misli da su njihove zemlje podeljene između običnih ljudi i “korumpiranih elita” koje ih eksploatišu. Pre tri godine, 61 odsto u Francuskoj se slagalo sa tim stavom, ali sada samo 49 odsto, a u Italiji je takođe primetan pad, sa 65 odsto na 54 odsto. Isti slučaj je i u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj, Španiji, Poljskoj i UK.

Kako je tačno došlo do ovog “pada”, Milić kao prelomni razlog, što se tiče evropskih država, navodi pomeranje fokusa sa migrantskog pitanja.

“Prelomni razlog što se tiče evropskih država je bilo pomeranje fokusa sa migrantskog pitanja, s obzirom na to da je broj migranata padao, 2018. je bio zanemarljivo mali i to više nije bilo pitanje na kojima su oni dobijali podršku. Migrantsko pitanje je kulturološki kontroverzno pitanje koje dobro mobiliše različite glasačke grupe u korist populista. Onog momenta kada je to pitanje nestalo tako su oni izgubili glavno gorivo”, rekao je on.

Ipak, postoji još jedan razlog – pandemija koronavirusa. Kako navodi Milić, ova situacija je dovela do stagnacije tih partija, a njihovi napadi na vlasti često nisu bili jasno definisani.

“Neki su bili u potpunosi antivakseri, neki su bili protiv mera, neki su bili za mere, neki su bili i za jedno i za drugo, menjali su pozicije. Primer toga je Donald Tramp i njegovo pozicioniranje koje je dosta promenljivo i od građana karakterisano kao nedovoljno ozbiljno. Poslednji udarac koji su populističke partije primile je korona kriza, gde zaista nije bilo ozbiljnijih proboja ovih stranaka. Kako su brzo porasli početkom 2010-ih godina, tako je njihova snaga i splasnula”, naglasio je on.

U Evropi promene na vrhu država

U tekstu koji je povodom ovog istraživanja objavio “Glas Amerike”, navodi se da su dvojica populističkih lučonoša, koji su se popeli na vlast na talasima antielitističkog gneva, zbačeni ove godine: Bugarin Bojko Borisov, bivši telohranitelj koji je na izborima smenjen sa funkcije u aprilu, i Češki Andrej Babiš, biznismen koji je izgubio izbore prošlog meseca i koga je zamenio univerzitetski profesor na čelu koalicije stranaka.

“Nisu samo Babiš i Bojko Borisov izgubili, izgubio je Donald Tramp vlast, Alternativa za Nemačku je izgubila glasove od prethodnih izbora do danas, videćemo šta će biti na francuskim izborima, trenutno nema jakog proboja Marin le Pen koji je postojao pre toga”, kaže Milić.

U aprilu sledeće godine na velikom testu je i mađarski premijer Viktor Orban, koji će se boriti protiv ujedinjene opozicije i koji već deceniju odnosi izborne pobede na talasu protiv Evropske unije.

“Sledeće godine Orban se nalazi pod rizikom naravno ujedinjene opozicije, da li će izgubiti izbore, u anketama oni deluju izjednačeno, nekada vodi ujedinjena opozicija, nekada vodi njegova partija. U ovom momentu ne možemo predviđati, ali drugi populisti mogu da izgube kao što je recimo Žair Bolsonaro u Brazilu”, napominje sagovornik Euronews Srbija.

Ipak, populističke partije su i dalje, prema Milićevim rečima, relevantni igrači koje ne treba otpisivati u političkoj areni.

“Populisti više ne vode mnogo reč, tako da je taj talas splasnuo. Od jedne populističke plime je došlo do populističke oseke, što svakako ne znači da su oni faktor koji bi trebalo zanemariti u svetskoj politici jer nigde te partije nisu u potpunosti propale, samo su izgubile onu snagu koje su ranije imale”, kaže on.

Politikolozi navode da najnoviji rezultat istraživanja pokazuje “jasan obrazac smanjenja podrške populizmu”, ali su dodali da bi rezultati mogli da prikriju veći stepen radikalizacije među populističkim biračima i da bi pandemija mogla da bude faktor, prenosi Gardijan.

Autor: Nevena Zdravković

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/27561/evropljani-vise-ne-zele-populiste-i-to-su-na-kozi-vec-neki-lideri-vec-osetili-sta-je-pokazalo-britansko-istrazivanje/vest