Protest protiv Andreja Babiša – Copyright profimedia
U poslednje tri godine u deset evropskih država zabeležen je pad podrške populistima. Da ključno načelo “volja naroda treba da bude najviši princip u politici jedne zemlje” više ne odjekuje tako glasno ni drugde u svetu pokazalo je novo istraživanje, a prvi rezultati “na terenu” vide se već u promenama na čelu nekoliko zemalja – od Sjedinjenih Američkih Država do Češke.
Istraživanje je prošle nedelje objavio britanski “YouGov”, sprovedeno je u avgustu i septembru u 27 zemalja, a rezultati su pokazali da je podrška ključnom populističkom načelu, na primer u Francuskoj, pala sa 66 odsto 2019. godine na 55 odsto 2021. Slični rezultati zabeleženi su i u Nemačkoj, Danskoj, Španiji, Italiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji.
Populizam, koji politiku predstavlja kao bitku između običnih ljudi i korumpiranih elita, brzo je rastao kao politička snaga, a podrška populističkim partijama na nacionalnim izborima širom Evrope za 20 godina porasla je sa 7 na više od 25 odsto. Taj talas, kako se čini, danas jenjava, ali ipak, stručnjaci navode da populističke partije ne treba zanemariti u svetskoj politici.
Kako je za Euronews Srbija objasnio Dimitrije Milić, programski direktor organizacije “Novi treći put”, prvi uspon populista dogodio se nakon svetske ekonomske krize, ali je značajno “političko gorivo” usledilo sa migrantskom krizom. Populisti su potom, u naletima, negde uspevali da dođu do vlasti.
“Prvi uspon populista desio se nakon svetske ekonomske krize, međutim onda kada su dobili najveće političko gorivo je bilo pitanje migrantske krize”, rekao je on i dodao da je ovaj talas pomogao i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD 2016. godine, ali i da je glasanje za Bregzit iste godine imalo u svojoj kampanji antimigrantski sentiment.
“Rezultat toga bio je uspon populista svuda u svetu, od Brazila, preko država EU, Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, SAD”, naveo je on.
Populistički lideri uglavnom na krajnjoj desnici, Italijan Mateo Salvini, Francuskinja Marin le Pen, mađarski premijer Viktor Orban ili Šveđanin Jimi Okeson, isplivali su na političkom spektru, a njihove stranke su ili bile ili se i dalje nalaze u vladi nekoliko zemalja EU.
Šta je pokazalo istraživanje?
Pomenuto istaživanje ukazalo je na to da je izborna privlačnost populizma u proteklih nekoliko godina možda dostigla vrhunac. U njemu je učestvovalo deset evropskih zemalja: Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Mađarska, Poljska, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo i 17 drugih, uključujući Australiju, SAD, Meksiko, Brazil, Tursku, Rusiju, Kinu, Japan i Južnu Koreju.
U Francuskoj je procenat odraslih koji su rekli da veruju da “volja naroda treba da bude najviši princip u politici ove zemlje”, pao sa 66 odsto 2019. na 62 odsto u 2020. i na kraju na 55 odsto u 2021. Najoštriji pad zabeležen je u Poljskoj, sa 80 odsto 2019. na 65 odsto 2021. godine
“YouGov” takođe navodi da mnogo manje ispitanika misli da su njihove zemlje podeljene između običnih ljudi i “korumpiranih elita” koje ih eksploatišu. Pre tri godine, 61 odsto u Francuskoj se slagalo sa tim stavom, ali sada samo 49 odsto, a u Italiji je takođe primetan pad, sa 65 odsto na 54 odsto. Isti slučaj je i u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj, Španiji, Poljskoj i UK.
Kako je tačno došlo do ovog “pada”, Milić kao prelomni razlog, što se tiče evropskih država, navodi pomeranje fokusa sa migrantskog pitanja.
“Prelomni razlog što se tiče evropskih država je bilo pomeranje fokusa sa migrantskog pitanja, s obzirom na to da je broj migranata padao, 2018. je bio zanemarljivo mali i to više nije bilo pitanje na kojima su oni dobijali podršku. Migrantsko pitanje je kulturološki kontroverzno pitanje koje dobro mobiliše različite glasačke grupe u korist populista. Onog momenta kada je to pitanje nestalo tako su oni izgubili glavno gorivo”, rekao je on.
Ipak, postoji još jedan razlog – pandemija koronavirusa. Kako navodi Milić, ova situacija je dovela do stagnacije tih partija, a njihovi napadi na vlasti često nisu bili jasno definisani.
“Neki su bili u potpunosi antivakseri, neki su bili protiv mera, neki su bili za mere, neki su bili i za jedno i za drugo, menjali su pozicije. Primer toga je Donald Tramp i njegovo pozicioniranje koje je dosta promenljivo i od građana karakterisano kao nedovoljno ozbiljno. Poslednji udarac koji su populističke partije primile je korona kriza, gde zaista nije bilo ozbiljnijih proboja ovih stranaka. Kako su brzo porasli početkom 2010-ih godina, tako je njihova snaga i splasnula”, naglasio je on.
U Evropi promene na vrhu država
U tekstu koji je povodom ovog istraživanja objavio “Glas Amerike”, navodi se da su dvojica populističkih lučonoša, koji su se popeli na vlast na talasima antielitističkog gneva, zbačeni ove godine: Bugarin Bojko Borisov, bivši telohranitelj koji je na izborima smenjen sa funkcije u aprilu, i Češki Andrej Babiš, biznismen koji je izgubio izbore prošlog meseca i koga je zamenio univerzitetski profesor na čelu koalicije stranaka.
“Nisu samo Babiš i Bojko Borisov izgubili, izgubio je Donald Tramp vlast, Alternativa za Nemačku je izgubila glasove od prethodnih izbora do danas, videćemo šta će biti na francuskim izborima, trenutno nema jakog proboja Marin le Pen koji je postojao pre toga”, kaže Milić.
U aprilu sledeće godine na velikom testu je i mađarski premijer Viktor Orban, koji će se boriti protiv ujedinjene opozicije i koji već deceniju odnosi izborne pobede na talasu protiv Evropske unije.
“Sledeće godine Orban se nalazi pod rizikom naravno ujedinjene opozicije, da li će izgubiti izbore, u anketama oni deluju izjednačeno, nekada vodi ujedinjena opozicija, nekada vodi njegova partija. U ovom momentu ne možemo predviđati, ali drugi populisti mogu da izgube kao što je recimo Žair Bolsonaro u Brazilu”, napominje sagovornik Euronews Srbija.
Ipak, populističke partije su i dalje, prema Milićevim rečima, relevantni igrači koje ne treba otpisivati u političkoj areni.
“Populisti više ne vode mnogo reč, tako da je taj talas splasnuo. Od jedne populističke plime je došlo do populističke oseke, što svakako ne znači da su oni faktor koji bi trebalo zanemariti u svetskoj politici jer nigde te partije nisu u potpunosti propale, samo su izgubile onu snagu koje su ranije imale”, kaže on.
Politikolozi navode da najnoviji rezultat istraživanja pokazuje “jasan obrazac smanjenja podrške populizmu”, ali su dodali da bi rezultati mogli da prikriju veći stepen radikalizacije među populističkim biračima i da bi pandemija mogla da bude faktor, prenosi Gardijan.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.
Goran Ješić najavljuje novu stranku – sedište u Novom Sadu
Posle izlaska iz pritvora, Goran Ješić za „Vreme“ kaže da se aktivno vraća u politiku, ali da vidi potrebu za novom organizacijom koja bi bila ideološki profilisana i jasno proevropska
Goran Ješić, bivši potpredsednik vojvođanske Vlade i poslanik Demokratske stranke, najavljuje osnivanje nove političke partije koja bi imala sedište u Novom Sadu.
Kako kaže u intervjuu za „Vreme“, vlasti su ga „naterale“ da se ponovo aktivno bavi politikom. Ne samo zbog privođenja i držanja u pritvoru nakon protesta zbog pogibije pod nadstrešnicom u Novom Sadu, nego i jer mu onemogućavaju da se bavi svojim biznisom.
„Osim toga, sve ovo što se dogodilo dovelo je do toga da građani od mene to i očekuju. Dobio sam neverovatno mnogo poruka podrške, sa molbom da se vratim političkom angažmanu“, priča Ješić.
Ali, na koji način? „Pa, to svakako nije Demokratska stranka ili neka već postojeća politička organizacija“, odgovara on.
„Ne mogu sa ljudima koji su protiv EU“
Kaže da će zajedno sa ljudima koji hoće da se sa njim politički angažuju došao do zaključka da je potrebna nova partija „koja će biti jasno ideološki profilisana, koja je će biti nacionalna, a čije će sedište biti u Novom Sadu“.
„Prva takva u istoriji višestranačkog sistema u Srbiji. No, još mnogo o tome treba da razgovaramo“, dodaje Ješić.
Kako kaže, nema sumnje da je potreban širok narodni front i sabiranje glasova opozicije kako bi se došlo do fer izbora.
„Ali, s druge strane, ja ne mogu da sedim i blisko sarađujem sa nekim ko ima potpuno drugačije, takoreći suprotne svetonazore od mojih. Ne mogu da sedim sa ljudima koji su protiv EU“, navodi Ješić.
Pobeđivao pod svojim imenom
Kako kaže, oduvek je levičar, zagovornik EU, ima jasne stavove o ratnoj prošlosti o odnosu sa državama u regionu.
„Iste stvari sam pričao od početka devedesetih do danas. I ljudi su to poštovali. Iako sam iznosio neke stavove koji nisu bili opšteprihvaćeni, pobeđivao sam na svakim izborima u Inđiji, pod svojim imenom i prezimenom. Građani su procenili da dobro radim svoj posao“, kaže Ješić.
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nakon saslušanja 12 osumnjičenih za nesreću na Železničkoj stanici donelo je naredbu o sprovođenju istrage i podnelo je predlog za određivanje pritvora za njih 13
Među njima su ministar u ostavci Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, kao i bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan.
Pritvor je za sve predložen da ne bi ometali postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da ne bi ponovili krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Prema osumnjičenoj J. S. M, pored navedenih osnova, i zbog toga što je nedostupna organima gonjenja, te je u odnosu na nju predloženo i izdavanje poternice.
“Više javno tužilašto u Novom Sadu donelo je Naredbu o sprovođenju istrage zbog postojanja osnova sumnje su osumnjičeni: J.T, G.V, A.D. i N.Š. učinili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, a osumnjičeni S.N, M.J, Lj.M.M, M.S, D.J, M.G, Z.S.M, J.S.M. i D.T. izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika“, navodi se u saopštenju VJT.
Viši sud u Novom Sadu odredio je prethodno pritvor do 30 dana Lj. M. M. Nova ekonomija je u četvrtak objavila da je među uhapšenima Ljiljana Milić Marković, koja je u Glavnoj svesci Projekta za građevinsku dozvolu potpisana kao glavni projektant.
Nakon što je 12 osumnjičenih privedeno i saslušano, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je, kako kažu, prema svih 13 osumnjičenih podnelo predlog za određivanje pritvora zbog postojanja okolnosti da bi boravkom na slobodi mogli da ometaju postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da bi mogli ponoviti krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Tužilaštvo je u četvrtak saopštilo da je uhapšeno 12 osoba u vezi sa tragedijom, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je uhapšeno 12 osoba, a da je još jedno lice u inostranstvu.
Među uhapšenima su ministar građevinarstva Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski.
U tragediji koja se dogodila 1. novembra, kada se srušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, poginulo je 15 osoba, a dve su još u kritičnom stanju.