Copyright Tanjug/Dušan Aničić, Danilo Mijatović, profimedia

Ove godine neće samo poljoprivrednici gledati u nebo – slabiji rod, pre svega pšenice i kukuruza, mogao bi nas sve dodatno udariti po džepu. Ekonomski stručnjaci ukazuju da velikim delom od prinosa poljoprivrednih kultura zavisi i da li će cene hrane ove godine nastaviti da rastu. U Narodnoj banci Srbije ocenjuju da je najveći deo trenutnog rasta inflacije, kako u svetu tako i kod nas, privremenog karaktera. Povećanje se pripisuje globalnim faktorima na koje monetarna politika ne može u značajnijoj meri da utiče – poremećajima u lancima snabdevanja u godini izlaska iz pandemije, rastom cena poljoprivrednih proizvoda, kao i svih energenata.

U centralnoj banci ističu da ovi faktori utiču pre svega na pojavu troškovnih pritisaka u proizvodnji prerađene hrane, kao i kod uvoznih industrijskih proizvoda i repromaterijala. Prema projekcijama NBS, ukupna inflacija se trenutno nalazi oko svog vrhunca. Oni prognoziraju da će međugodišnja i u prvim mesecima naredne godine ostati na sličnim nivoima, a nakon toga, od drugog tromesečja 2022. godine očekuju njeno postepeno smanjivanje do kraja godine. 

NBS: Slabljenje inflacije polovinom godine

“Prema našoj projekciji iz novembra, inflacija će se najverovatnije sredinom godine vratiti u granice ciljanog raspona od 3±1,5 odsto, da bi krajem 2022. trebala da se nađe vrlo blizu centralne vrednosti tog raspona na oko tri odsto. U slučaju dobre poljoprivredne sezone, postoji mogućnost da se inflacija krajem godine nađe u donjoj polovini ciljanog raspona”, navode u NBS. 

U centralnoj banci kažu da bi pad inflacije počev od drugog tromesečja trebalo da bude vođen slabljenjem dejstva nekih od najvažnijih inflatornih faktora – svetske cene nafte i domaćih cena voća i povrća, dok bi nastavak slabljenja inflacije u drugoj polovini godine trebalo da bude vođen postepenim razrešavanjem poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, kao i “otopljavanjem” globalne energetske krize.

“Verovatno je da će se početkom godine još osećati rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda, koji će u toku godine usporavati kako se situacija na svetskom tržištu bude smirivala. U određenoj meri osećaće se i rast cena svežeg voća i povrća, sve do nove poljoprivredne sezone, na proleće, kada očekujemo pad ovih cena”, navode u NBS.

Oni ističu da je bazna inflacija, na koju se monetarnom politikom može uticati, prema poslednjem podatku tačno na centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, kao i da se u celom periodu projekcije očekuje njeno stabilno kretanje u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja. Napominju da je to još jedan signal da su trenutni inflatorni pritisci privremeni, kao i da će se ukupna inflacija vratiti u granice cilja u toku 2022.

Ekonomisti: Inflacija zavisi od tri faktora

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić za Euronews Srbija kaže da, rast ukupne inflacije zavisi od tri faktora – kada će se primeniti restriktivne mere monetarne i fiskalne politike, kada će centralne banke povećati kreditne stope i kojom brzinom će države smanjivati fiskalne deficite.

“Što se tiče pojedinačnih proizvoda to zavisi od nekiih specifičnih problema na pojedinačnim tržištima hrane, metala, energenata i slično. Tu postoje problemi na strani ponude, a imamo i relativno visoku tražnju na tim tržištima. Kada je u pitanju rast hrane, traba reći da na nivou cele zemlje Srbiji to odgovara, zato što je Srbija veliki izvoznik hrane. Ona zarađuje sa manjim količinama, ostvaruje veću zaradu nego u prethodnim godinama. Naravno, to ne odgovara građanima, jer su i oni potrošači i kupuju hranu po sličnim cenama kao u svetu”, objašnjava Arsić.

Profesor napominje da ipak, poljoprivrednim proizvodjačima odgovara stanje u kojima hrana ima relativno visoku cenu i ističe da je deo te cene potrošen rastom cene energenata koji su značajan deo  u poljoprivredi.

“Tu su verovatno i cene đubriva i drugih inputa koji su porasli. Što se tiče poljoprivrede 2020. je bila idealna, ali su imali dobar rod i visoke cene, 2021. godine stanje je nešto slabije, imamo osrednji rod, možda i slabiji, ali imamo visoke cene i Srbija kao veliki neto izvoznik hrane ima korist od toga”, kaže profesor. 

PKS: Domaći agrar pokazao otpornost

Na tu činjenicu ukazuje i Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. On kaže da je domaća privreda pokazala da nam je sektor poljoprivrede ipak otporan na turbulencije na globalnom tržištu.

“Godinu za nama obeležio je veliki rast cena poljoprivrednih proizvoda, najviše ratarskih kultura, odnosno industrijskog bilja za oko 40 odsto i žita za oko 27 odsto. Primarni poljoprivredni proizvodi su porasli više od 30 odsto i to se odrazilo i na cene u prerađivačkoj industriji. Imali smo sušu, koja je uticala na rast prinosa, ali se to kompenzovalo rastom cena poljoprivrednih porizvoda”, objašnjava Bogunović.

On napominje da ne samo da je Srbija uspela da zadrži nivo proizvodnje, već i da uveća izvoz i dodaje da su i durgi faktori imali značajan uticaj na poslovanje privrede, od logističkih troškova koji su enormno uvećani do nedostatka radne snage. 

“Zastoj u transportu i visoki troškovi imali su i dobre efekte po nas, jer se otvorio novi prostor za plasman proizvoda u regionu. Tako se nekima u doba krize otvorio problem, a ispostavilo se da je za nas to bila prilika”, kaže Bogunović.

On ističe da će kretanje cena najviše zavisiti od energenata, a naročito struje za privredu i napominje da je ona u Srbiji oko 100 evra po megavatu, dok je u nekim zemljama već 200, a ima država u kojima je dostigla i vrednost od 400 evra. Sekretar Udruženja prehrambene industrije napominje da od načina na koji će se to regulisati zavisi i kretanje cena namirnica.

Vlada Srbije dala je nekoliko dana pre kraja godine preporuku “Elektroprivredi” da preduzećima kojima ističe ugovor o snabdevanju ponudi električnu energiju po jedinstvenoj nepromenjenoj ceni od 75 evra za megavatčas bez PDV,  za period do 30. juna 2022. godine. Takođe je preporučeno da kupcima električne enrgije koji po ugovoru imaju višu cenu od navedene, EPS ponudi izmenu ugovora u pogledu cene i perioda važenja, počev od 1. januara. Poštovanje ove preoporuke trebalo bi da osigura snabdevanje i visinu troškova proizvodnje.

Novi rizik je i zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica, koje je oročeno do kraja januara, ali ekonomisti smatraju da je u pitanju mali broj proizvoda i da “odmrzavanje” neće biti pretnja za nagli rast cena, posle ove mere Vlade

Autor: Zlatica Radović / Ana Šuvalija Pešić

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/novac/31302/da-li-ce-se-rast-cena-nastaviti-i-u-ovoj-godini-ekonomisti-porucuju-to-ce-zavisiti-od-tri-faktora/vest