Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

CDU I SPD I DALJE DRŽE BALKAN U FOKUSU

Published

on

DW istražuje: kako stranke koje će po svoj prilici nakon izbora 26. septembra da uđu u Bundestag doživljavaju region zapadnog Balkana? U prvom delu istraživanja govore predstavnici Demorišćana i Socijaldemokrata.

default

Nemačka je početkom godine pokrenula diplomatsku ofenzivu s ciljem da vrati region zapadnog Balkana visoko na listu prioriteta Evropske unije. Berlinski proces, koji je 2014. pokrenut dobrim delom i na inicijativu Angele Merkel, nastavlja se i posle izbora, nakon odlaska nemačke kancelarke s političke pozornice.

Ali, šta je s kontinuitetom te politike? DW je razgovarao s predstavnicima stranaka koje će najverovatnije da formiraju buduću koaliciju u Nemačkoj, kao i sa predstavnicima parlamentarnih stranka s levog i desnog ruba političkog spektra u Bundestagu.

-DW-dosije: Izbori za Bundestag 2021.

Demohrišćani na liniji Angele Merkel

Demohrišćani (CDU/CSU) su u poslednjih 16 godina kontinuirano na vlasti i sigurno je da su oni, s kancelarkom Angelom Merkel na čelu, bili nosioci spoljnopolitičkih smernica Nemačke na zapadnom Balkanu, a u tom delu Evrope bili su aktivni i tokom dramatičnih devedesetih.

Spoljnopolitički portparol poslaničke grupe CDU/CSU Jirgen Hart, u razgovoru za DW tvrdi da nemački demohrišćani i dalje ostaju pri svojoj dosadašnjoj politici kada je u pitanju zapadni Balkan, a posebno kada je reč o EU-perspektivi svih zemalja tog regiona.

„Mi želimo da zemlje zapadnog Balkana postanu članice EU“, kaže Hart, ali u istom dahu dodaje: „Nisu u svim zemljama regiona isti izazovi, ali nas kao Nemce posebno zanima da li se zaista implementiraju sve odluke vezane uz pitanja pravne državu. U mnogim zemljama još uvek je prisutan visok stepen opasnosti od korupcije i organizovanog kriminala i to je ono što naravno interesuje i građane u Nemačkoj.“

Hart kao jedan od najvećih problema u regionu vidi nerešen odnos između Srbije i Kosova. On u svakom slučaju, kaže političar CDU, mora biti rešen pre ulaska Srbije u EU i zato je važno da se pregovori pokrenu s mrtve tačke. Ipak, jedno je za demohrišćane jasno: „Na kraju tog procesa očekujemo da Srbija prizna Kosovo kao samostalnu državu sa samostalnom vladom. Od toga smo trenutno veoma udaljeni, ali smatram da bi to trebalo da bude cilj pregovora“, odlučan je Hart.

Kada je u pitanju ideja o promeni granica, spoljnopolitički portparol Demohrišćana u Bundestagu zastupa poznat nemački stav. „Ideju promena granica treba jasno odbaciti, ne samo u BiH, već i u zemljama koje okružuju BiH. Tu bih jasno spomenuo Srbiju kojoj treba staviti do znanja da se pitanje članstva u EU ne povezuje samo s Kosovom, već i sa ponašanjem kada je u pitanju BiH. Ali, mislim da se sve to može rešiti razgovorima.“

Jirgen Hart, poslanik CDU u Bundestagu

Jirgen Hart, poslanik CDU u Bundestagu

Šmit je dobar izbor

Drugi veliki spoljnopolitički zalogaj na zapadnom Balkanu jeste pitanje unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine. I tu je nemačka vlada, s Hartovom stranačkom koleginicom Angelom Markel, ove godine pokrenula inicijativu slanjem političara CSU Kristijana Šmita na poziciju Visokog predstavnika u BiH.

„Ja sam vodio brojne razgovore sa Kristijanom Šmitom i održavali smo svakodnevni kontakt. Mislim da on jasno vidi da je već godinama – van formalnih struktura koje tamo vladaju – stvarnost veoma daleko od pomirenja između različitih etničkih grupa. Tu bi trebalo obaviti još mnogo posla na nivou društva. I tu je potreban trud, ne samo građana BiH, već i susednih država, kao i EU. Mislim da je Kristijan Šmit prava osoba koja je u stanju da se uhvati u koštac s tim problemom.“

Kontinuitet zagarantovan i nakon izbora

Hart ne sumnja da će politika Nemačke prema zapadnom Balkanu i nakon izbora biti u znaku kontinuiteta.

„Mislim da će u nemačkoj politici prema zapadnom Balkanu i dalje vladati kontinuitet i to bez obzira na to koja stranka će voditi buduću vladu i koji ministar će voditi spoljne poslove. Sigurno će na drugim planovima spoljne politike doći do promena – i to ne ako Armin Lašet (CDU) bude na čelu vlade, već i ako recimo bude formirana koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Levice. Ali, kada je u pitanju zapadni Balkan, mislim da stanovnici tog regiona mogu očekivati da će Nemačka ostati pri svom kursu i da će Berlin unutar EU ostati zastupnik interesa zapadnog Balkana, pogotovo što se tiče perspektive punopravnog članstva. Ipak, moram reći i da unutar EU mora da bude obavljeno mnogo posla kad je u pitanju uveravanje partnera u potrebu očuvanja te perspektive“.

I Socijaldemokrate za kontinuitet

Nils Šmit je spoljnopolitički portparol stranke koja trenutno ima najviše izgleda da, nakon izbora 26. septembra, izađe kao najjača politička snaga. Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) je i poslednje četiri godine učestvovalo kao manji partner u radu savezne vlade, a vicekancelar Olaf Šolc ima dobre šanse da nasledi Angelu Merkel na mestu kancelara.

Šmit, kao i njegov demohrišćanski kolega Hart, ističe da se perspektiva ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU ne dovodi u pitanje. „Mi imamo zemlje na zapadnom Balkanu koje, uprkos tekućih pregovora o pitanjima pravne države ili razvoja demokratije, prave korake unazad umesto unapred, kao što je to primer sa Srbijom. U Srbiji se susrećemo s više nego očiglednim ograničenjima slobode medija, te ograničenjima delovanja političkih stranaka. Zbog toga Srbija, kad govorimo o važnim Kopenhaškim kriterijumima, nije napredovala nego je nazadovala.“

Nils Šmit, poslanik SPD u Bundestagu

Nils Šmit, poslanik SPD u Bundestagu

Pitanje priznanja Kosova i za nemačke Socijaldemokrate osnovno je pitanje napretka na zapadnom Balkanu. „Mi nećemo u EU moći da primimo zemlje koje imaju nerazrešena granična pitanja sa susedima. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga nam je potrebno rešenje otvorenog pitanja između Srbije i Kosova. Potrebno nam je i zbog toga kako bi sve članice EU mogle da priznaju Kosovo“, zaključuje Šmit.

Šmit podržava Šmita

Šmit takođe smatra da je odlazak nemačkog političara Kristijana Šmita na funkciju Visokog predstavnika u BiH – dobar potez. „Gospodin Šmit je na novi položaj otišao uz nadstranačku podršku, on je veoma iskusan političar koji dobro poznaje BiH. Ta zemlja ima mnogo problema, poput izbornog zakona koji funkcioniše po etničkim kriterijumima, pitanje centralnih organa… Naša želja je da BiH postane funkcionalna država koja će na kraju postati i članica EU.“

Nils Šmit smatra da je Hrvatska veoma važan pomagač kada se radi o EU-perspektivi susednih zemalja, ali i kada je u pitanju rešenje problema u BiH. „Zemlje koje su već u EU i dobro poznaju region veoma su važni partneri i za nemačku vladu. Hrvatska tu ima i posebnu odgovornost da i dalje pruža otpor insistiranju hrvatske zajednice u BiH na secesiji i da i dalje podržava celovitost BiH“, rekao je političar SPD u čijoj nadležnosti se u poslednje četiri godine nalazilo i Ministarstvo spoljnih poslova s Hajkom Masom na čelu. A Mas je, uz Merkel, bio jedan od motora nemačke diplomatske ofanzive na zapadnom Balkanu.

„Prilično sam siguran da će se pojačane diplomatske aktivnosti Nemačke u tome da se zapadni Balkan zadrži visoko na lestvici prioriteta Evropske unije nastaviti i nakon izbora, bez obzira na to koja politička konstelacija da dođe na vlast. Po tom pitanju među demokratskim strankama u parlamentu vlada veoma stabilan konsenzus“, zaključuje Nils Šmit u razgovoru za DW.

DW

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending