Connect with us

Uncategorized

Let 476: Zbog sudara aviona pre 45 godina Srbija tužena Sudu u Strazburu

Evropski sud za ljudska prava (ECHR) u Strazburu zatražio je od britanske avio kompanije Britiš Ervejz i države Srbije da odgovore na dodatna pitanja u postupku koji se vodi za naknadu štete zbog ove nesreće.

Published

on

Isečak iz videa agencije AP sa mesta nesreće nakon sudara aviona British Airwaysa i jugoslovenske Inex Adrie na nebu iznad Zagreba (10. septembar 1976.)

  • Mila Đurđević

Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba – bile su jedne od poslednjih reči koje je kontrolor leta u Zagrebu razmenio sa pilotom leta JP 550 jugoslovenskog operatora Inex Adria, koji će samo nekoliko sekundi kasnije udariti u avion Britiš Ervejza (British Airways) na letu BEA 476.

Do sudara je došlo 10. septembra 1976. godine u 10:14:41 na nebu iznad Zagreba, u blizini Vrboveca, a u nesreći je poginulo svih 176 putnika i članova posade oba aviona.

Četrdeset pet godina kasnije, u septembru 2021, Evropski sud za ljudska prava (ECHR) u Strazburu zatražio je od britanske avio kompanije Britiš Ervejz i države Srbije da odgovore na dodatna pitanja u postupku koji se vodi za naknadu štete zbog ove nesreće.

Da se slučaj vodi pred sudom u Strazburu javnost je mogla saznati jedino iz dokumenta objavljenog na sajtu tog suda, 13. septembra, u kojem se navodi i decenijski tok pravnih postupaka koji se prethodno vodio pred srpskim sudovima.

Nesreća je, inače, ostala zapamćena kao jedina u istoriji Britiš Ervejza sa smrtnim ishodom i jedna od najvećih na prostoru bivše Jugoslavije.

Infografika:Mapa sudara aviona iznad Zagreba 1976.

Britiš Ervejz i Evropski sud bez komentara

Tužbu protiv Srbije Britiš Ervejz je podneo Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu 2016.

U njoj se pozivaju na povredu prava na pravično suđenje, zaštitu imovine, kao i na diskriminaciju tokom sudskih postupaka vođenih pred sudovima u Srbiji.

Iz Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) su odgovorili da se prijava Britiš Ervejza “trenutno razmatra” i da se u toj fazi “ne mogu dati dodatni detalji”.

U odgovoru na pitanja RSE portparol avio kompanije Britiš Ervejz naveo je da ne može da komentariše slučaj, jer je “parnica i dalje u toku”.

Ministarstvo pravde Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE da li se i kako Srbija izjasnila u tom slučaju i koje će naredne korake preduzeti država.

Šta se dogodilo na nebu iznad Zagreba 1976?

Deseti septembar 1976. Deset časova, četrnaest minuta.

Na nebu iznad Zagreba je više aviona. Među njima su avion Britiš Ervejza na letu BEA 476 od Londona za Istanbul i avion jugoslovenskog operatera Inex Adria koji je na letu JP550 iz Splita u Hrvatskoj prevozio mahom državljane tadašnje Zapadne Nemačke za Keln.

Jugoslavija se tada, u vreme Hladnog rata, nalazila na međi istoka i zapada. Preleti iznad teritorije SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslaviji) bili su učestali, jer mnoge zapadne avio kompanije nisu mogle da lete iznad teritorija zemalja Istočne Evrope, koje su bile pod uticajem tadašnjeg Sovjetskog saveza.

Kontrolori leta u Zagrebu su na vezi sa pilotom aviona Inex Adria

Službenica kontrolnog tornja (ilustrativna fotografija)
Službenica kontrolnog tornja (ilustrativna fotografija)

Kontrola leta: Koji je vaš sadašnji nivo leta?

JP550: 327.Kontrola leta: …. E, zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba.

JP550: Kojoj visini?

Kontrola leta: Na kojoj ste sada u penjanju, jer… E, imate avion pred vama, na ISN 335 sa leva na desno

JP550: Ok. Ostajemo tačno 330.

Bila je to poslednja poruka aviona Inex Adria. Sudar se prema izveštaju o avionskoj nesreći, koji je 1982. sačinio Jugoslovenski komitet za transport i komunikaciju, dogodio u 10:14:41.

Pregledom olupine utvrđeno je da je levo krilo aviona Inex Adria preseklo pilotsku kabinu i prednji putnički deo aviona Britiš Ervejz.

Kontrola vazdušnog saobraćaja u Zagrebu proglašena je odgovornom, a kontrolor Gradimir Tasić u postupku koji je vođen u Zagrebu osuđen 1977. na zatvorsku kaznu u trajanju od sedam godina, koja je nakon peticije njegovih kolega prepolovljena.

Tasić je, naime, tri dana zaredom radio smenu u trajanju od 12 sati, zbog nedostatka osoblja.

Postupci pred sudovima u Srbiji

Pred sudovima u Srbiji, koju Ustavni sud u presudi iz 2016. koja se odnosi na ovaj slučaj definiše kao jednu od pravnih naslednica SFRJ, vođene su dve parnice za naknadu štete.

Jedna je ona koju je pokrenuo Britiš Ervejz, a koja je završila na sudu u Strazburu. Pre toga, decenijama unazad, postupak je vođen pred svim instancama sudova nadležnim za privredne prestupe, pa je tako dospeo i do Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda Srbije.

Avion kompanije British Airways
Avion kompanije British Airways

Prvu tužbu za naknadu štete Britiš Ervejz je podneo tri godine nakon nesreće Okružnom sudu u Beogradu u septembru 1979. godine protiv SFRJ – Savezne uprave za kontrolu letenja.

Okružnom sudu je bilo potrebno 32 godine da presudi u korist Britiš Ervejza i naloži Srbiji da isplati britanskoj avio kompaniji naknadu štete u iznosu od današnjih nešto više od milion evra. Nakon toga drugostepeni, apelacioni sud je preinačio tu odluku.

Usledila je pravna bitka dve strane, koja i danas traje.

Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Srbiji, 2012. godine doneo je presudu u kojoj je većinom odbio žalbe Britiš Ervejza na presude apelacionih sudova koje su osporavale iznos i način obračuna naknade štete. Tu presudu sud je dostavio na zahtev RSE.

Britiš Ervejz se zatim žalio Ustavnom sudu Srbije. Ta avio kompanija žalila se na povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.

Četiri godine kasnije, 2016. Ustavni sud u presudi u koju je RSE imao uvid, donosi odluku kojom je utvrđeno da je povređeno pravo Britiš Ervejza na suđenje u razumnom roku, ali ne i da je povređeno pravo na pravično suđenje.

Nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva u Srbiji, Britiš Ervejz se obraća sudu u Strazburu.

Paralelno sa tim, devetnaest članova porodica preminulih vodili su parnični postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete pred sudovima u Beogradu.

Reč je uglavnom o članovima porodica letačkog osoblja Britiš Ervejza. Nije poznato koliku su naknadu tražili.

Zašto svijet nema novi supersonični putnički avion poput Concorda?

Šta sledi?

Nema propisanog roka za donošenje odluke Evropskog suda za ljudska prava, pojašnjava za RSE predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović.

“Prosek je sedam godina od podnošenja, s tim što može biti i duži, a ređe kraći. Ovo se odnosi pre svega na presude”, navodi Golubović.

Katarina Golubović: Kada je u pitanju Srbija, postoji veliki broj odluka kojim se slučaj skida sa liste (na fotografiji, datum nepoznat)
Katarina Golubović: Kada je u pitanju Srbija, postoji veliki broj odluka kojim se slučaj skida sa liste (na fotografiji, datum nepoznat)

Ona takođe ukazuje da donošenju presude prethodi i pokušaj poravnanja.

“Veliki broj slučajeva se završi i na taj način, naročito kada su slučajevi povrede suđenja u razumnom roku. Kada je u pitanju Srbija, postoji veliki broj odluka kojim se slučaj skida sa liste, upravo jer su stranke prihvatile ponudu države da isplati određenu naknadu”, pojašnjava Golubović.

Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, na kraju 2020. u Srbiji je ukupno bilo više od 360.000 nerešenih starih predmeta, od čega polovina traje više od deset godina.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava, kako stoji na zvaničnom sajtu, na kraju prošle godine bilo je ukupno 1.750 aktivnih slučajeva u kojima je Srbija tužena država zbog navoda o kršenju ljudskih prava.

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/british-airways-tuzba-srbija-sudar-aviona-1976-zagreb/31474531.html

Uncategorized

Ljudi u crnom po diktatu vlasti napadaju studente u Novom Sadu

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od policije da pod hitno omogući svim studentima ulazak u zgradu Rektorata u Novom Sadu

Published

on

By

Takođe, zahtevamo da se licu pravde privedu osobe obučene u crno, koje se nalaze ispred zgrade Rektorata i sprečavaju studente da uđu u zgradu, a bacili su i eksplozivnu napravu nepoznatog porekla.

Želimo da saznamo ko su ove osobe i ko ih je angažovao.

Mediji su javili da je nekoliko studenata zatražilo lekarsku pomoć.

Nažalost, nasilje je duboko ušlo u obrazovne institucije.

Vlast na sve načine pokušava da spreči legitimnu studentsku borbiu i očito je da za to ne biraju sredstva.

Ne bude li policija radila svoj posao, smatraćemo ih saučesnicima u protivzakonitim aktivnostima.

Pozivamo opozicione partije, nevladine organizacije i građane Novog Sada i Vojvodine da podrže, ali i zaštite studente, kada već policija ne radi svoj posao.

Maja Mrnuštik
odbornica u Skupštini grada Novog Sada
i predsednica Gradskog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Novi Sad

izvor: https://vojvodjani.rs/ljudi-u-crnom-po-diktatu-vlasti-napadaju-studente-u-novom-sadu/

Continue Reading

Uncategorized

Nova izborna odluka je tu, sad se još čeka raspisivanje pokrajinskih izbora

Naredni pokrajinski izbori biće održani u skladu s danas usvojenom Odlukom o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, ali i dalje nema zvaničnih potvrda o tome da će glasanje i za poslanike u toj skupštini biti 17. decembra.

Published

on

Naredni pokrajinski izbori biće održani u skladu s danas usvojenom Odlukom o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine, ali i dalje nema zvaničnih potvrda o tome da će glasanje i za poslanike u toj skupštini biti 17. decembra.

S obzirom na nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi 17. decembra mogli biti održani i izbori za Skupštinu AP Vojvodine, novinare je danas u tom zdanju, logično, najviše interesovalo da čuju da li će izbora biti ili ne, i ako ih bude kako će skupština biti raspuštena.

Umesto svega toga, poslanici SNS istrajno su nastojali da ubede novinare, ali i ostale poslanike, da je nova izborna odluka – koju je na kraju podržalo 90 poslanika i to samo iz redova vladajuće koalicije (SNS, SPS, SVM) – rezultat pre svega potrebe da se uređivanje i organizacija pokrajinskih izbora uskladi s paketom izbornih zakona donetih u Skupštini Srbije, ali i s ishodom međustranačkog dijaloga iz 2021. godine.

U pitanju su tehničke izmene koje ne zadiru u suštinu izbornog postupka, ali bez nekih ključnih izmena ne bi bilo moguće da sprovedemo naredne pokrajinske izbore, rekao je novinarima Dmitar Stanišić, šef poslaničkog kluba SNS-a u Skupštini Vojvodine.

Pitanje tajminga usvajanja nove izborne odluke za šefa naprednjačkih poslanika je – puki sticaj okolnosti, prosto sad se ukazala prilika za njeno usvajanje, nije to skopčano isključivo s mogućim izborima. Ima smisla u tome što kaže Stanišić. Skupština Vojvodine imala je očito dosta svojih obaveza, radilo se pun gas, je li, pa u proteklih 20 meseci nije stigla da svoju izbornu odluku upodobi s paketom izbornih zakona, usvojenih u Skupštini Srbije 4. februara prošle godine. Tek je sada, eto, taj akt stigao na dnevni red.

U Skupštini Vojvodine postoji ritam donošenja odluka, na kolegijumu se odlučuje šta kad dolazi na dnevni red i danas je predlog te odluke pred poslanicima. Da li je moglo i ranije? Moguće je da je moglo, naveo je Stošić trudeći se da kod novinara razbije pretpostavku da se svo to čini zbog  mogućih vanrednih pokrajinskih izbora.

Opozicija nije podržala usvajanje odluke, a jedan od razloga je onaj čuveni – da se u izbornoj godini ne menjaju izborna pravila.

Međutim, čitava istorija višestranačke Skupštine AP Vojvodine živi je dokaz da to nepisano pravilo zapravo nikad nije ni bilo uvažavano.

Evo, ista vladajuća većina kao danas u prethodnom je sazivu usvojila izbornu odluku 7. maja 2020, a izbori su održani 21. juna iste godine.

Ondašnja dosovska većina je izbornu odluku, kojom je uveden kombinovani izborni sistem, usvojio 10. avgusta 2004, dok su izbori održani 19. septembra.

SPS je tokom devedesetih dva puta menjao izbornu odluku ali i izborni sistem – prvi put 1. novembra 1992. uoči izbora održanih 20. decembra iste godine. Četiri godine kasnije, 25. septembra 1996. uveden je novi izborni sistem („tri kandidata u drugom krugu“) za izbore održane 3. novembra te godine.

Da li je stranka tako privržena tradiciji kadra da se baš ovoj tradiciji odupre?

Ništa se, dakako, o mogućim skorašnjim pokrajinskim izborima nije moglo čuti ni tokom skupštinske rasprave. Kazavši za novu izbornu odluku – gotovo mamutsku, sa čak 107 odredbi više od prethodne! – da donosi prevashodno „tehničke izmene“, Damir Zobenica, realno prvi naprednjak u vojvođanskoj skupštini, i njen potpredsednik, dodao je i da nova odluka „ide na štetu SNS-a „i da predstavlja „ustupak opoziciji“.

Odgovarajući na spekulacije opozicionih poslanika o tome da će izbori biti u decembru, Zobenica je poručio da o „izborima odlučuju građani Vojvodine koji su nam na prošlim izborima dali ogromno poverenje u vidu 77 poslanika (sad ih je 78)“. Drugim rečima, odlučiće SNS u ime tih građana i o tome da li će izbori biti u decembru, možda nešto kasnije, ili pak u junu, kad im je redovni termin.

Ustupak o kojem Zobenica govori odnosi se pre svega na smanjen broj potrebnih potpisa za podržavanje izborne liste – sa 6000 na 4000, odnosno sa 3000 na 2000 za manjinske izborne liste.

Opozicija pak SNS-u ne veruje ni kad ustupke čini, iako će mnogim strankama iz tog korpusa ta nova odredba sigurno dobro doći, već tek kao nameru da se na izborima pojavi veliki broj svakojakih lista i da se tako slude birači.

U pogledu suštine izbora, sve ostaje po starom – izbori će biti održani po proporcionalnom sistemu, izborni prag je 3% dok za manjinske liste važi prirodni prag.

Ono što je novina, a za šta se uhvatila (upecala?) opozicija, jeste odredba po kojoj je moguće da nosilac izborne liste nema prebivalište u Vojvodini. Činjenica da ni prethodne izborne odluke nisu zabranjivale da nosioci lista ne budu Vojvođani po mestu stanovanja, što su mnoge stranke i koalicije štedro koristile, ali je isto tako činjenica da je iz nekog razloga – možda baš da bi se neko „upecao“? – to ovaj put eksplicitno navedeno.

Na argument „normiranja prakse“ naprednjaci su pozivaju i kod još jedne nove a nekima takođe sporne odredbe – da nije moguće praviti koaliciju političkih stranaka i grupa građana.

Ranije je to bilo moguće, ali to pravo nikad, ni na jednim izborima do sada, niko nije iskoristio, naveo je Damir Zobenica u obraćanju poslanicima. Pa, ko veli, kad niko do sada nije hteo da to pravo iskoristi, e pa ubuduće neće ni moći!

U javnosti se moglo čuti, a i Autonomiji su pojedini sagovornici nezvanično rekli, da tom zabranom naprednjaci pokušavaju zapravo da iz izborne trke isključe razne aktivističke organizacije koje su se proteklih godina pokazale kao dostojniji suparnik SNS-u od samih opozicionih stranaka. Poput aktivista koji su branili Šodroš.

No, ta zabrana ne bi mogla da spreči iste te aktiviste, od kojih neki možda i ne žele da budu poslanici, te razne pokrete i inicijative da se aktivno uključe u izbornu kampanju, u kojoj bi podržali sebi ideološki bliske stranke.

U novoj odluci, koja, toliko obimna, gotovo „u sitna crevca“ detaljiše postupak kandidovanja, rad Pokrajinske izborne komisije i ostale segmente izborne procedure, značajna novina je definisanje uloge pokrajinskog javnog servisa (Radio-televizije Vojvodine) u „nepristrasnom i uravnoteženom“ predstavljanju izbornih lista, kao i osnivanje Nadzornog odbora koji bi, uz druge predizborne aktivnosti, pratio i kako RTV ispunjava te obaveze.

Umesto dosadašnjih radnih tela po lokalnim samoupravama, kojima je Pokrajinska izborna komisija poveravala određene poslove za sprovođenje pokrajinskih izbora, taj posao će ubuduće obavljati lokalne izborne komisije i one će biti zadužene za formiranje biračkih odbora, određivanje biračkih mesta, o odlučivanju o određenim pravnim sredstvima i ostalo.   

Nije od presudne važnosti za održavanje pokrajinskih izbora, ali svejedno treba istaći da su odredbom nove odluke preciznije navedeni razlozi za prevremeni prestanak mandata Skupštine i raspisivanje novih izbora. Autonomija je nedavno ukazala upravo da je ta odredba u prethodnoj odluci prilično nesrećno sročena, što je, posledično, kod nekih analitičara stvorilo zabunu u pogledu uslova da 17. decembra budu održani i pokrajinski izbori.

Sad ta odredba glasi: Odluka o raspisivanju izbora donosi se 90 dana pre isteka mandata Skupštine. Predsednik Skupštine raspisuje izbore i pre roka utvrđenog u stavu 1. ovog člana, u slučajevima prevremenog prestanka mandata odlukom Skupštine na predlog jedne trećine poslanika; kada se u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Pokrajinska vlada; kada Skupština ne izabere novi sastav Pokrajinske vlade u roku od 60 dana od dana razrešenja, odnosno od dana konstatacije ostavke predsednika Pokrajinske vlade, u skladu sa Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine. Predsednik Skupštine raspisuje izbore u roku od 30 dana od dana nastupanja slučaja iz stava 2. ovog člana. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 30 ni više od 60 dana.

Da bi Skupština Vojvodine pre vremena skratila sebi mandat, i tako omogućila da se na pokrajinske izbore ide tog 17. decembra, potrebno je da takvu inicijativu uputi trećina poslanika. Usvajanje nove izborne odluke iniciralo je 82 poslanika. Sasvim dovoljno da samo deo od njih prepoznaju od je ovom, Devetom sazivu Skupštine AP Vojvodine, i pre vremena odzvonilo. 

Denis Kolundžija(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/nova-izborna-odluke-je-tu-sad-se-jos-ceka-raspisivanje-pokrajinskih-izbora/

Continue Reading

Uncategorized

Mladić ubijen ispred škole u Futogu, ranjena još jedna osoba

U pucnjavi koja se dogdila sinoć oko ponoći ispred Osnovne škole Desanka Maksimović u Futogu, ubijen je jedan mladić, dok je drugi ranjen, piše Telegraf.

Published

on

By

Po rečima doktora Zorana Krulja, portparola novosadske Hitne pomoći, prvi poziv primljen je 17 minuta posle ponoći od strane policije, prenosi Telegraf.rs.

Na licu mesta zatečen je mladić bez svesti koji je u teškom stanju prevezen na odeljenje reanimacije UC KCV.

Sledeći poziv stigao je 51 minut posle ponoći, kada je policija na licu mesta zatekla još jednog mladića bez svesti

Ekipe Hitne pomoći mogle su samo da konstatuju smrt na licu mesta.

Kako piše ovaj medij, iz izvora dobro upoznatog sa istragom, ranjeni mladić upucan je glavu.

Motiv je za sada nepoznat, ali se najverovatnije se radi o nerašćišćnim računima od ranije.

Nova.rs podseća da je policija sinoć sprovela opsežnu akciju, ceo Futog bio je blokiran kao i svi izlazi iz Novog Sada.

izvor: https://n1info.rs/vesti/ubistvo-futog/

Continue Reading

Uncategorized

Aleksandar Jovanović Ćuta: Tražimo vanredne beogradske izbore u septembru

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta ocenio je da je vreme da se stranke koje su formalni organizatori protesta “Srbija protiv nasilja”, ujedine oko stava da se “održe vanredni beogradski izbori u septembru” i ističe da ne treba praviti pauze u održavanju protesta nego ih nastaviti i tokom leta

Published

on

By

„Ove izbore je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će biti organizovani do aprila ove godine u razgovoru s (predsednikom Stranke slobode i pravde) Draganom Đilasom„, rekao je za današnji list Politika Jovanović, koji je poslanik i kopredsednik stranke Zajedno.

On je objasinio da je potrebno izaći i s jasnim političkim stavovima, koji su, kako je naveo, do sada bili aktivistički.

Prema njegovim rečima, „nisu potrebne nikakve pauze, već je potrebno nastaviti pritisak na vlast, a oni koji na društvenim mrežama navode da bi trebalo da napravimo pauzu do septembra za proteste, neka se javno tako i izjase o tome“.

„Ja još nisam čuo ko je od onih koji šetaju po ulicama bio za tako nešto“, naglasio je Jovanović.

izvor: https://n1info.rs/vesti/aleksandar-jovanovic-cuta-trazimo-vanredne-beogradske-izbore-u-septembru/

Continue Reading

Uncategorized

Bojana Savović: Očekujem da budem izložena mobingu ali sam pobunom uradila najispravniju stvar

Tužiteljka Bojana Savović navela je da u daljem radu očekuje da bude izložena mobingu ali da je njena javna pobuna kada je sklonjena sa slučaja EPS najispravnja stvar koju je morala da uradi

Published

on

By

“Ne mogu reći da me plaši ali očekujem ‘fini’ mobing u budućnosti u vidu zatrpavanja predmetima, davanja velikog broja tuđih suđenja za koja nisam pripremljena i tokom kojih mogu da napravim grešku, da će me slati na toliko veliki broj tuđih suđenja da neću moći da ažurno radim svoje predmete, pa će me optužiti da sam neažurna”, rekla je Savović u intervjuu za nedeljnik NIN.

Tužiteljke beogradskog Višeg javnog tužilaštva Bojana Savović i Jasmina Paunović skinute su sa predmeta malverzacija u EPS-u koji je doveo do hapšenja šest osumnjičenih da su oštetili to preduzeće za 7,5 miliona dolara, nakon čega su premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije u prvostepeno Odeljenje za opšti kriminal, za šta tvrde da je odgovoran javni tužilac Nenad Stefanović.

Kako je Savović rekla NIN-u, “postoje razni, podmukli pritisci koje oni mogu da vrše na mene jer ništa nije transparentno i ne postoje pravila, ni u pogledu dodele predmeta ni u pogledu rasporeda suđenja i razloga za odlazak na tuđe suđenje, te zbog čega je od celog kolektiva baš tebi dat određeni predmet ili pedmeti”.

“Javni tužilac ima široku mogućnost da vrši pritisak i da diskreciono odlučuje o svim našim pravima, od prava na slobodne dane za stručno usavršavanje do odobrenja koriščenja godišnjeg odmora”, rekla je Savović.

“A, ako bih se ponovo pubunila”, nastavila je, “onda bi rekao: evo, stalno nešto kuka”.

“Bez obzira na sve to, nikada nemam dilemu kada činim ispravne stvari u životu, a ovo jeste najispravnija stvar koju sam morala u ime celog društva, moje porodice i budućnih pokolenja da uradim”, istakla je Savović.

(Beta, foto: Medija centar Beograd)

izvor: https://autonomija.info/bojana-savovic-ocekujem-da-budem-izlozena-mobingu-ali-sam-pobunom-uradila-najispravniju-stvar/

Continue Reading

Uncategorized

Branka Dragović povodom godišnjice Ustava Vojvodine: Rušenje autonomije Vojvodine bilo je uvod u jugoslovenske ratove

Glavna urednica vojvođanskog portala Autonomija Branka Dragović Savić izjavila je večeras da je rušenje autonomije Vojvodine 1988. godine, koje je izvršeno uličnim pučem, bilo uvod u jugoslovenske ratove

Published

on

By

Branka Dragović Savić je podsetila da je na današnji dan 1974. godine usvojen prvi i za sada jedini Ustav Autonomne pokrajine Vojvodine i dodala da je period od 1974. do 1988. godine označio period široke autonomije Vojvodine i njenog prosperiteta.

“Ulični puč u Novom Sadu 1988. godine bio je uvod u krvavi jugoslovenski rat. Ratovi, ekonomska devastacija, urušavanje ljudskih i građanskih prava, rigidna centralizacija, obesmišljavanje parlamentarizma. Posledice toga živimo i danas”, kazala je Branka Dragović Savić.

Ona je kazala da medijska scena “u stopu prati” političke elite ako i ne prednjači u fašizaciji društva”.

“Pričati istinu danas je zaista revolucionarni čin”, poručila je Branka Dragović Savić.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/branka-dragovic-povodom-godisnjice-ustava-vojvodine-rusenje-autonomije-vojvodine-bilo-je-uvod-u-jugoslovenske-ratove/

Continue Reading

Trending